У Свечаној сали Градске куће данас је градоначелник Никола Лукач потписао уговоре о финансијској помоћи са специјализантима и субспецијализантима, запосленим у кикиндској Општој болници. Свечаности су присуствовали и в.д. директорица Болнице, др Весна Томин, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и секретар Секретаријата за социјалну заштиту, Иван Нинчић.
Рад 38 специјализаната и пет лекара који су на субспецијализацији Град је, ове године, подржао са по 60 хиљада динара. Градоначелник Лукач захвалио је лекарима за њихово досадашње ангажовање и изразио жељу да остану у нашем граду и по завршетку специјализације.
– Ови лекари су одвојени од својих породица, а сви смо сведоци колико су напорно и пожртвовано радили у време пандемије. Помажемо им због онога што су већ учинили и због свега што ће тек урадити за наше 
грађане. Ми ову помоћ не видимо као трошак, него као инвестицију, јер је став нас у Градској управи да је појединац на првом месту, у сваком сегменту нашег друштва – рекла је Дијана Јакшић Киурски. – Квалитет здравствене заштите можемо да унапређујемо обезбеђивањем опреме и дијагностичких апарата, али је најважније да улажемо у кадар – у знање, капацитет и способности лекара. Ово је улагање у будућност и поносни смо на то. Са финансијском подршком наставићемо и у наредним годинама.
У име болнице и колега захвалила се в. д. директорица Болницем др Весна Томин, која је истакла да је, на овај начин, Градска управа јасно ставила до знања здравственим радницима и грађанима да јој је веома стало до квалитета здравствене заштите становништва.
– Поред реконстурисане Болнице и најсавременије опреме, имаћемо и едуковани кадар који ће, на најбољи 
могући начин, пружити здравствену заштиту свим нашим становницима. Кикиндска болница је једна од три која је ушла у ужи избор Министарства здравља за набавку најсавременијег 64-слојног CT скенера и ми ћемо, за месец и по дана, трећи у Војводини имати овај апарат. Наши специјализанти су увек на клиникама похваљивани да су међу најбољима јер долазе са добром припремом – рекла је др Томин.
Она је објаснила да највише лекара недостаје на Интерном, а затим и на свим осталим одељењима. Болница запошљава 85 лекара, а оптимално би било да их има 19 више, што потврђује потребу да што више лекара који су на специјализацији и остане у установи која их је школовала. Један од њих је Кикинђанин Стеван Крнић, који завршава специјализацију из гинекологије и акушерства.
– Захвалан сам Градској управи на помоћи. Ово је други пут да је локална самоуправа финансијски подржала моје образовање јер сам већ био добио помоћ за одлазак у Русију на размену студената – каже др Крнић. – Дефинитивно остајем у свом граду, моји преци су одавде и не планирам да одем осим, можда, на додатно усавршавање, како бих помогао развоју акушерства и гинекологије. Знање које сам стекао у терицијарној здравственој установи желим да донесем у свој град и да што боље лечим своје суграђане.
Како законски нису обавезни да се задржавају у здравственој установи која их је школовала, неки од лекара ускоро ће и отићи. Један од њих је доктор Александар Младеновић, специјализант радиологије из Лесковца који је у Кикинди са супругом, такође лекаром, живео пет година.
– Драго ми је да сам позван на овај скуп и ово сматрам 
признањем за свој рад у овом граду, од примарне заштите до болнице, на разним одељењима. За мене је то и лична и морална сатисфакција. Град Кикинда се позиционира на мапи градова у којима људи желе и хоће да раде – рекао је др Младеновић.
Иначе, Општа болница је, до пре неколико година, имала довољно средстава да исплаћује специјализантима накнаде за одвојен живот, што се одвајало од износа који добија од Министарства за материјалне трошкове. Како Министарство не уплаћује новац за школовање лекара, а Болница, која такође није у законској обавези, нема довољно новца, помоћ локалне самоуправе за чак 43 специјализанта, од непроцењивог је значаја.
У Општој болници надају се да ће своје специјализанте успети и да задрже јер, како каже др Томин, раде са њима, обучавају их и – рачунају на њихов допринос што бољој здравственој заштити грађана Кикинде.
Индустријску зону данас је обишао градоначелник Никола Лукач са сарадницима. Примопредаја Зоне извршена је 20. децембра, извођач радова био је АД „Градитељ“.
Ђаци ОШ “Васа Стајић” у Мокрину данас су учествовали у садњи своје Школске шуме. У делу познатом као Некина бара засађено је 400 стабала бреста, тополе, храста и врбе „дафине”. У садњи су помогли чланови Удружења грађана “Некина бара” и радници расадника “Викумак”. Акцију “Школске шуме” локална самоуправа предузима од 2014. године, а Град је, само у 2022. години, засадио 17 хиљада стабала.
Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводинашуме“, Покрета горана Србије, Привредне коморе Србије, Ботаничке баште „Јевремовац“, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Шумарског факултета у Београду, Шумарске школе Краљево, Завода за заштиту природе, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и Института за шумарство.
Иницијатива је потекла од наставнице Јелене Молдваи, којој се придружила колегиница Јелена Грбић, а потом и учитељице и остатак колектива. Одзив родитеља и других мештана премашио је очекивања. Сала се напунила, а продајни столови испразнили.
Прва Пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 21. децембра 1941. године, а дан касније кренула је у прве борбе, те се овај датум славио као Дан Југословенске народне армије. У знак сећања на ове значајне историјске догађаје, Градски одбор Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР-а) у Кикинди данас је уприличио свечаност у Културном центру.
– Сходно политичкој и војној ситуацији у којој се Србија налази, задатак борачких удружења је да подигну патриотизам и родољубље нашег народа – рекао је председник Градског одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.
културно-забавни рад СУБНОР-а и Одреда извиђача „Прока Средојев“ извели најпознатије песме из Народноослободилачког рата (НОР-а).
– Не улазећи у идеологију, значајно је да су у покретима отпора били људи који су се борили против надолазеће несреће у Европи и свету. У том моменту били су први који су устали против Хитлера. Обележавањем ових датума задржавамо сећање на људе који су се борили против фашизма, за народ, за слободу, не жалећи своје животе. Они су били праве патриоте и родољуби и ми, као град и држава дужни смо да поштујемо њихову 
борбу и жртве. Подржаваћемо и убудуће рад удружења која се баве неговањем традиције НОР-а – рекао је Богдан.
одбора Дедиње, Рајко Никезић, Илија Стевић из Градског одбора Зрењанин, председница Секције бораца Војвођанских бригада, Олга Којић Штрбац, затим Миодраг Тадић, Владимир Радић, Ђуро Буцало, Драго Пекија, Милна Живко, Борис Живко, Бранка Вујадинов, Душан Вујадинов, Ивица Ромаков, Добринка Недин, Весна Бојић, Драгана Дрљић, Јасмина Тадић и 
Културни центар Кикинда.
Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада имала је, приликом формирања у месту Рудо, у Босни и Херцеговини, 1.200 бораца, распоређених у шест батаљона – четири из Србије и два из Црне Горе. Формирао ју је Врховни командант Народноослободилачке војске и Покрета за ослобођење Југославије, Јосип Броз Тито.