Град Архиве | Паге 323 оф 345 | Кикиндски портал

Почело пријављивање за пливање за Часни крст

Igor Crnogorac Јануарy 12, 2023

Традиционално пливање за Часни крст биће и ове године организовано на језеру у Новим Козарцима и на Старом језеру у Кикинди на Богојављење. На овај дан православни верници се сећају догађаја када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордан.

Први пут ова духовно-спортска манифестација код нас је организована у Новим Козарцима, где ће се, на Богојављење, 19. јануара, пливати већ десети пут. Организатор је Српска православна црквена општина у овом месту.

– За Цркву пливање за Часни крст има посебан значај. Веровање је да ће оног ко први доплива до Часног крста срећа пратити током читаве године, да ће бити Божји благослов на њему. И сам Господ Христос се, на празник Богојављење крстио и свако ко уђе у ту хладну воду, прима на себе поновно крштење тиме што изображава Христово крштење у Јордану – каже јереј Никола Момиров, старешина Храма Светог Пророка Илије у Новим Козарцима.

У Новим Козарцима прошле године до Часног крста, на удаљености од 33 метра од обале, први је допливао Мане Ћосић, родом из овог места.

У Кикинди ће, на Старом језеру, ова манифестација бити одржана девети пут. Претходно такмичење обележио је и један леп гест када је победник, Никола Филиповић, Часни крст препустио јединој девојци међу пливачима, Снежани Милованов из Кикинде.

– Када имамо и пливачицу, њој уступимо Часни крст – каже Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, који је организатор такмичења. – Обично имамо 20-ак учесника, а највећи број имали смо прошле године, када су учествовала 32 пливача. Нема ограничења у узрасту, пливала су и деца од 14,15 година, и тада је неопходна сагласност родитеља, али и старији суграђани. Важно је да су здрави.

Такмичење у Кикинди такође се организује уз благослов Српске православне црквене општине и под покровитељством Града Кикинде.

Пливање за Часни крст у Новим Козарцима почеће у 11 сати. Пријављивање је до 18. јануара, јереју Николи Момирову, на број 0644463731. Лекарски преглед за такмичаре биће организован на дан такмичења, у 9 сати, на стадиону „Илија Пантелић“.

У Кикинди, на Старом Језеру, запливаће се тачно у подне. Све који нису активни спортисти, прегледаће лекар. За такмичење у Кикинди пријављивање је до 17. јануара, Стојану Богосављеву, на број 063384792.

У Хоргошу и Српском Крстуру: Пронађена 182 ирегуларна мигранта, међу њима и два безбедносно интересантна лица

Jelena Trifunović Јануарy 11, 2023

Радна група, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, у данашњој акцији, у сарадњи са припадницима Полицијске управе у Кикинди и Одредом Жандармерије у Новом Саду, пронашла је 182 ирегуларна мигранта на подручју насељених места Хоргош и Српски Крстур, од којих су двојица безбедносно интересантна лица, против којих ће бити предузете мере у складу са законом.

Током акције, полиција је претрагом терена на подручју Српског Крстура пронашла две аутоматске пушке, 104 комада муниције, као и мању количину марихуане.

Такође, због постојања основа сумње да су извршили кривична дела недозвољена трговина и кријумчарење људи, полиција је у сарадњи са Основним јавним тужилаштвом у Сенти поднела кривичну пријаву против педесетогодишњег мушкарца из Хоргоша, а у сарадњи са Основним јавним тужилаштвом у Кикинди кривичну пријаву против педесетједногодишњег мушкарца из Ђале.

Ирегуларни мигранти, који нису безбедносно интересантни биће пребачени у Прихватни центар у Прешеву. Полиција ће, и у наредном периоду, спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната.

Рамона Тот за Кикиндски: О раду у Градском већу и новим задужењима у Мађарском националном савету

Jelena Trifunović Јануарy 11, 2023

Досадашња чланица Градског већа задужена за бригу о породици, родну равноправност и националне мањине Рамона Тот на скупштини Националног савета мађарске националне мањине 23. децембра именована је у Извршно веће Савета. О новим задужењима и протеклом раду у градској власти, говори за Кикиндски портал.

-У Извршном већу Мађарског националног савета бићу задужена и одговорна за службену употребу језика и писма. Као Банаћанка представљаћу људе из овог подручја и њихове захтеве, проблеме, потребе. Важан ми је циљ да све школе и вртићи са мађарским групама опстану- истиче Рамона Тот.

Део градске власти на челу са градоначелником Николом Лукачем била је од њеног формирања, у августу 2020. године све до данас, када је скупштина констатовала њену оставку због преласка на нову дужност. Тимски рад и посвећеност у Градском већу резултирали су новим мерама на унапређењу популационе политике, указује.

-У Градско веће моје колеге и ја именовани смо за време ковида, изазов је био огроман и мислим да је наш тимски рад и заједнички труд допринео грађанима. Наш првенствени циљ је био да заштитимо грађане и да им помогнемо. У Градском већу је било простора, прилике и воље за унапређење области за коју сам била задужена. Издвојила бих два важна пројекта: вантелесну оплодњу, коју смо 2021. године започели и Покрет за децу Три плус. Важно је помагати породицама, чак и ако само мало можемо да допринесемо, али и то је кап у мору, а свака кап је важна. Прошле године у Перлезу, на Данима породице Кикинда је освојила треће место за мере усмерене ка бризи о породици. Град Кикинда има много програма који помажу породицама, од беба до студената, и стално се трудимо да их увећавамо, због чега смо, верујем, и заслужили признање.

До краја мандата, на месту председнице Културно-уметничког друштва „Еђшег“ Рамони Тот је остало још годину дана.

– Остајем на челу „Еђшега“, а у ових годину дана ћу проверити да ли могу и даље да водим Културно уметничко друштво. Да будем искрена, ја сам хтела да распишемо ванредну изборну скупштину, пошто мени је важно да „Еђшег“ и даље ради пуном паром. Као и сваком другом члану, и мени је „мађарски дом“ други дом. Некако сам се уплашила да, кад одем у Суботицу, нећу имати толико времена да се бавим пословима удружења, али сам схватила да, поред мене, има још десет чланова председништва и да имам одговорну заменицу, а њима је исто толико важан рад удружења- истакла је у разговору за Кикиндски портал Рамона Тот.

Мелита Гомбар изабрана за чланицу Градског већа

Jelena Trifunović Јануарy 11, 2023

За чланицу Градског већа задужену за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици на данашњој седници градске скупштине, на предлог градоначелника Николе Лукача, изабрана је Мелита Гомбар из Савеза војвођанских Мађара. Она ће на тој функцији наследити Рамону Тот, која је поднела оставку због новог радног ангажмана у извршном већу Мађарског националног савета.

Градоначелник Никола Лукач у обраћању за скупштинском говорницом честитао је Рамони Тот избор у извршно веће Националног савета мађарске националне мањине и захвалио на успешном раду, а потом представио радну биографију нове чланице Већа Мелите Гомбар.

-Могу да се захвалим на свему што смо до сада заједнички урадили. Сматрам да смо сектор који је Рамона Тот водила унапредили конкретним мерама из области популационе политике, бриге о породици, родне равноправности и националних мањина. Сигуран сам да ћемо сарађивати и у наредном периоду. Драго ми је да ће Кикинда имати још једног представника у вишим органима- истакао је градоначелник Лукач.

Након гласања у скупштини, Гомбар је приступила полагању заклетве, а после завршене седнице обратила се медијима.

-Ово је за мене изузетно емотиван моменат. Заиста сам почаствована и захвална на поверењу које ми је указано као и на прилици да свој будући рад усмерим ка промовисању права националних мањина, неговању мултикултуралности која је карактеристична за нашу средину, по којој смо познати и којом се поносимо, такође и неговању језика, обичаја, традиције националних мањина. Надам се доброј сарадњи и да ће наш заједнички рад у Градском већу унапредити живот и рад у граду- истакла је Гомбар у првој изјави медијима.

Мелита Гомбар је рођена 1983.године. По занимању је мастер учитељ. Дипломирала је на Педагошком факултету у Сомбору 2007. године, на ком је завршила и мастер студије, а тренутно је на докторским студијама. Од 2010. године ради у више основних школа на територији Града Кикинде као професор разредне наставе или наставник изборних предмета.

Како је наведено у њеној радној биографији, носилац је више награда и плакета: Плакета Универзитета у Новом Саду за најбољег студента Педагошког факултета у Сомбору у школској 2005/2006 години, Награда Универзитета у Новом Саду за постигнуте успехе у школској 2002/2003. награда Ротари клуба за постигнут успех током 2004, Диплома и школарина ЕФГ банке за остварене резултате током школовања 2006. године. Поред српксог и мађарског, говори енглески језик.

Овогодишњи планови у Башаиду: Кружни ток, асфалтирање улице Јована Поповића, наставак изградње капеле…

Jelena Trifunović Јануарy 11, 2023

Изградња кружног тока на раскрсници у Башаиду, на излазу из села према Меленцима, планирана је у овој години. То је најцрња саобраћајна тачка на територији Града Кикинде, на којој су честе саобраћајне несреће, чак и са фаталним исходима. Мештани су у више наврата годинама уназад, упозоравали надлежне да је евидентна потреба за кружним током, а сагласна у таквој оцени је и саобраћајна струка.

Процењена вредност радова на овој деоници где се пут између Кикинде и Зрењанина укршта са путем за Нови Бечеј и Торду износи 56,6 милиона динара без пореза на додату вредност. Инвеститор ће бити „Путеви Србије“, јер је у питању магистрални пут у надлежности тог јавног предузећа, док ће из градске касе радови бити суфинансирани са 20 милиона динара. Председник Савета Месне заједнице Башаид Бојан Микалачки указује да је реч о великој и значајној инвестицији за Башаид.

-Поред изградње кружног тока, за ову годину планиран је и наставак изградње капеле. То су велике инвестиције. За наставак изградње капеле на месном гробљу, из градског буџета опредељено је 20 милиона динара- наводи Микалачки и додаје:

-У овој години планирано је и асфалтирање дела улице Јована Поповића у Бикачу, у дужини од око 800 метара. Сада је ту калдрма. У плану је и бетонирање стазе на главној улици-Војвођанској, по фазама.

У прошлој години, у Башаиду је завршена прва фаза изградње капеле, реконструисане су просторије Дома пензионера, Основна школа „1. Октобар“ добила је нову лед расвету, Ватрогасни дом нова роло врата, реконструисан је други део месне заједнице, а уређена је и зграда Дома здравља-окречена је фасада и офарбана капија.

Јованов лобирао и за кружни ток

Потребу изградње кружног тока у Башаиду, члановима Владе непосредно је предочио народни посланик и шеф посланичке групе СНС, суграђанин Миленко Јованов. Говорећи у Народној скупштини о пројектима важним за Кикинду и овај део Баната, између осталог, истакао је:

– Саобраћајни знаци постоје, то није спорно, али проблем је што један пут води из Новог Бечеја преко Новог Милошева, Башаида до Торде, а други иде из Кикинде преко Башаида до Зрењанина, и онда и једна и друга страна помисле да имају право првенства пролаза и то је црна тачка где има велики број несрећа и страдалих. Молио бих да имамо то у виду, и да пробамо да решимо. То ће бити решено обилазницом, али док она не буде реализована, тај кружни ток би решио проблем са којим се људи суочавају- нагласио је Јованов у Скупштини Србије.

Пошумили на више локација

У Башаиду је протеклих дана завршена још једна акција пошумљавања.

-Сваке године, Месна заједница допуни саднице тамо где недостају или су осушене. Протеклих дана, на Вашару је посађено 90 сибирских брестова као ветрозаштитни појас. На стадиону смо посадили 25 четинара, у парку двадесетак садница липе, брезе и четинара, а у дворишту школе 15 садница јавора- прецизира Микалачки.

Окречен објекат Дома здравља

Фасада Дома здравља окречена је-без уложеног динара, осим за материјал који је купљен средствима месне заједнице. Трошкова за саме молерске радове није било јер их је обавио радник месне заједнице.

Нови начелник Севернобанатског управног округа је Мирослав Дучић

Jelena Trifunović Јануарy 10, 2023

Након што је Миливој Лињачки поднео оставку на место начелника Севернобанатског управног округа, решењем Владе од 22. децембра , на ту функцију именован је Мирослав Дучић. Лињачки је оставку поднео, како сазнаје портал Кикиндски, из личних разлога- због пресељења у други град.

Дучић је на новој дужности већ одржао неколико састанака. Поред редовног колегијума са начелницима и шефовима Одсека инспекцијских служби, Дучић је имао састанак и са новоизабраним члановима Националног савета ромске националне мањине. Приликом сусрета са покрајинском посланицом Јеленом Јовановић, директорком покрајинске Канцеларије за инклузију Рома Љиљаном Михајловић и Жељком Радуом, координатором у градској управи, договорена је интензивнија сарадња у области инклузије Рома и састанак са представницима свих општина у округу.

Мирослав Дучић је по струци дипломирани економиста. Приликом формирања садашње градске власти на челу са градоначелником Николом Лукачем у августу 2020. године, изабран је за члана Градског већа задуженог за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације. У претходном сазиву локалног парламента био је одборник. Радио је у фабрици „Тоза Марковић“ и Јавном предузећу „Аутопревоз“.

Недозвољена садња испред кућа угрожава безбедност

Igor Crnogorac Јануарy 10, 2023

Иако се пошумљавање у граду и селима одвија по плану, попуњавају се и обнављају ветрозаштитни појасеви и одржавају дрвореди, дрвеће је често и узрок проблема – на улицама, испред кућа, у близини раскрсница.

Грађани Кикинде у току године Градској управи поднесу више од 600 захтева за орезивање или вађење стабала на јавној зеленој површини јер се не поштују одредбе планске садње или је угрожена безбедност људи.

– По пријавама грађана, годишње се ореже више од 600 и обори око 350 стабала. Обратимо се људима и они изваде стабла која ту не смеју да буду. Разумеју и да нешто мора да буде уклоњено због безбедности – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

На јавној површини, у улицама, није допуштено да грађани саде оно што им се свиђа, што се често дешава, напомиње Наранчићева.

– Догађало се да, на самој раскрсници, засаде, на пример, четинаре, што није дозвољено – каже. – По захтевима Јавног предузећа „Кикинда“, које се бави комуналном делатношћу, Секретаријат доноси решења о уклањању свих засада који утичу на то да раскрснице не буду довољно прегледне и угрожавају безбедност у саобраћају. Некада нам сами грађани изађу у сусрет, а често то чинимо ми, у сарадњи са овим јавним предузећем.

Контрола прегледности градских саобраћајница у надлежности је управљача путева – ЈП „Кикинда“ и Саобраћајне полиције. Захваљујући доброј сарадњи Градске управе, Полиције, комуналне службе и грађана, овакви неспоразуми у покушају улепшавања простора испред кућа, лако се решавају, каже Мирослава Наранчић и подсећа да грађани увек могу да се обрате Секретаријату уколико уоче проблем у безбедности због нелегалне садње или неорезаног растиња.

У Кикинди на лицитацији 2.786 хектара

Igor Crnogorac Јануарy 9, 2023

Јавни оглас за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини у Кикинди расписан је 30. децембра. Према плану уређења државног пољопривредног земљишта. Град планира да, у вишегодишњи закуп изда 2.786 хектара.

У првом кругу на лицитацији је пољопривредно земљиште у катастарским општинама Нови Козарци, Сајан, Башаид, Банатско Велико Село, Руско Село, Банатска Топола, Иђош, Кикинда и Мокрин. За обрадиво земљиште – њиве, воћњаке и винограде, почетне цене по хектару су од 19 хиљада до 60 хиљада динара, од колико ће се лицитирати за њиве прве класе. Од шест хиљада до 16 хиљада динара по хектару су почетне цене за необрадиве површине – ливаде, пашњаке и мочваре.

– Почетна цена закупа утврђује се на бази просечне постигнуте цене на последњем јавном надметању. У првом кругу она може да буде умањена за 20 одсто, а у другом кругу за 60 одсто. На прошлој лицитацији пољопривредници су постигли високе цене, па је наша комисија одлучила да их умањи. Почетна цена за прву класу њиве прошле године била је 362 евра, а сада је, умањена за 20 одсто, 511 евра по хектару – каже Љубан Средић, у Градском већу задужен за пољопривреду и Месне заједнице.

Цене закупа, већ годинама уназад, имају узлазни тренд, каже Средић. На овој лицитацији највише има њива треће и четврте класе. Најмање занимљиве парцеле, трстике и пашњаци, углавном се налазе на територијама Иђоша, Мокрина и Сајана.

– Највише цене постижу се на парцелама на којима је најквалитетније земљиште: у Накову, Банатском Великом Селу, Банатској Тополи, Нови Козарцима и Руском Селу, и обично ово земљиште буде излицитирано већ у првом кругу – објашњава Средић.

Од укупне понуде за лицитирање, 152 хектара се враћа у поступак јер су раскинути уговори због неплаћања закупа и, у једном случају, због издавања у подзакуп.

Увид у документацију могућ је у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој који се налази на углу Семлачке и Улице краља Петра Првог, од 8 до 12 сати, до 13. јануара, када истиче рок за електронско пријављивање за лицитацију. Јавно надметање такође се, већ трећу годину, спроводи електронским путем, системом затворених понуда.

Надметање и објављивање резултата одржаће се 19. јануара у 12 сати. Сви подаци доступни су преко сајта Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

На територији Кикинде тренутно је у дугогодишњем закупу 7, 7 хиљада хектара са 738 важећих уговора.

(ВИДЕО) Одата почаст жртвама крвавог јануара у Кикинди

Igor Crnogorac Јануарy 9, 2023

Комеморативним скупом, полагањем венаца и, по први пут парастосом, код спомен-плоче у дворишту Курије, обележена је 81 година од погибије 39 родољуба које су, 3. и 9. јануара 1942. године стрељали припадници немачке фашистичке војске.

Била је то одмазда због убиства тројице припадника немачке пољске полиције на путу Кикинда-Башаид, августа 1941. Деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре стрељана су 3. јануара – шесторица су били партизани, тројица су оптужена да су им помагали.

Шест дана касније, на истом месту, побијено је још 30 антифашиста – 21 Кикинђанин и деветоро Мокринчана. Међу њима су били: студент права, пољопривредник, домаћица, баштован, кројачки помоћник. Оптужнице су биле: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, курирска служба за партизане, скривање илегалаца, преношење оружја.

Данашњем обележавању 81 године од Крвавог јануара присуствовали су и венце су положили: градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента Младен Богдан и начелник Градске управе Драгиша Михајловић, делегација Министарства одбране предвођена потпуковником Душаном Јованићем, председник СУБНОР-а АП Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије, Јово Барошевић, представници СУБНОР-а Кикинда и Српских ратних ветерана Кикинда и потомци стрељаних: Зорке Чворак, Милорада Татића, Милице и Милана Маркова.

– Ови људи убијени су на свиреп начин. То је тежак дан у нашој историји и никада нећемо заборавити грађане који су на овакав начин побијени. Ми баштинимо и обележавамо овакве догађаје и увек ћемо то чинити – рекао је Јово Барошевић.

Кикинда данас обележава сећање на један од најтрагичнијих, најкрвавијих, најболнијих датума у историји нашег града, рекао је председник градског парламента Младен Богдан.

– Стрељани су зато што су били Срби, родољуби и патриоте, зато што су рекли „не” фашистичком окупатору. Њихову борбу не смемо никада да заборавимо и увек морамо да им одајемо почаст због примера који су дали како би Кикинда данас постојала и била слободна. Не смемо да заборавимо да је наш народ страдао током читавог 20. века, и у Првом светском рату и током Другог светског рата, и то страдање, нажалост, није заобишло ни Кикинду. Подсетићу и да је на грађане пуцано, само зато што су Срби, и у Краљеву и Крагујевцу, и у злочиначкој Независној држави Хрватској. Не постоји место на којем није било српског стратишта током 20. века. Исто се догађало и током 90-их година на територији бивше Југославије; као што видимо и сада, на Бадње вече, на Косову и Метохији пуцано је на дечаке Милоша и Стефана Стојановића када су ишли по Бадњак. Ништа од тога не смемо да заборавимо – рекао је Богдан.

Богдан је честитао Дан Републике грађанима Републике Српске и истакао да су они „својом борбом, трудом, залагањем и својим животима, омогућили да Срби преко Дрине данас имају своје парче земље“.

У програму обележавања годишњице свирепог злочина у Кикинди учестовали су чланови Одбора за културне активности СУБНОР-а, Владимир Радић и Ђуро Буцало, и припадници Одреда извиђача „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Тог Крвавог јануара у Банату је, због тројице убијених немачких пољочувара, стрељано 150 родољуба. Одавање поште страдалима и чување сећања на њихову жртву обавеза је и част коју и данас преузимају генерације слободних потомака.

Прослава најрадоснијег празника: Божићне литургије у кикиндским храмовима

Jelena Trifunović Јануарy 7, 2023

Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Исуса Христа, прослављен је у кикиндским храмовима Светог оца Николе и Светих Козме и Дамјана. Међу великим бројем суграђана који су присуствовали служењу Божићне литургије, био је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима-заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски и председником скупштине Младеном Богданом, као и народни посланик Миленко Јованов.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу. Мир и благостање суграђанима пожелео је протонамесник Миладин Спасојевић, старешина Храма Светог оца Николе.

После свете архијерејске литургије, божићне празнике суграђанима је честитао први човек града Никола Лукач.

Најлепши Божићни обичаји у нашем народу одржали су се до данашњих дана. Пекара Тројка даровала је Храму Светог оца Николе погачу са 300 парчади која је подељена суграђанима. У овај божићни колач стављени су златник и три сребрњака, који ће, како се верује, донети срећу онима који их пронађу.

После четрдесетодневног Божићног поста, данас је први дан када се једе мрсна храна. Божићна трпеза окупља целу породицу, према обичајима она је свечана и берићетна, јер се верује да ће због тога читава година бити таква.

Према народном веровању, данас ваља од сваког посла нешто започети, да би до следећег Божића све ишло од руке. Не спава се, да се не би дремало целе године.

На данашњи дан не ваља да буде свађа и расправа, а посвађани треба да се помире. Празник се проводи у кругу породице, не иде се у туђе куће.