Град

стипендије 3

Резултати конкурса за доделу студентских стипендија објављени су данас, а разлога за радовање итекако има. Ове године, Град Кикинда у жељи да мотивише младе и подржи их у наставку школовања, стипендираће чак 367 студената.

У зависности од броја бодова, а према утврђеној листи сходно Правилнику о студентским стипендијама града Кикинде, месечни износ стипендија је 9.000 динара, 5.000 динара и 3.000 динара.

Град већ традиционално пружа подршку образовању младих, а да је она из године у годину све значајнија, сведочи чињеница да се у градској каси издвајају још већа средства и стипендира већи број студената. Прошле године, уговоре о стипендирању потписало је 258 студената, колико их је и конкурисало. У 2021. право на добијање стипендије остварило је 158 академаца.

Прошлогодишња свечаност потписивања уговора о стипендирању

Свечано потписивање уговора биће уприличено у наредном периоду у Градској кући, када ће добитнике стипендија поздравити и успешан наставак школовања им пожелети први човек града Никола Лукач.

 

Дан вода 4

Поводом Светског дана заштите вода, данас је, у Основној школи „Јован Поповић“, за ученике четвртог разреда одржано предавање о значају и очувању воде као природног ресурса.

Ово је редовна активности коју сваке године предузимају Завод за јавно здравље (ЗЗЈЗ) и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

– Вода је, поред ваздуха, основни ресурс за сва жива бића. У последњих 70 година воде се интензивно загађују, а знамо да  на планети, од укупне количине, имамо само три одсто слатке воде, оне која је погодна за пиће – каже др Сања Брусин-Белош, начелница Центра хигијене и хумане екологије у ЗЗЈЗ.

Буђење еколошке свести веома је важно, нарочито код најмлађих, рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

– Скрећемо пажњу на значај воде као ресурса, на загађење и подземних и површинских вода и на факторе који утичу на то. Један од највећих загађивача је човек који, такође и својим неделовањем у заштити природе, чини велику штету – рекла је Мирослава Наранчић.

Два одељења четвртог разреда са занимањем су пратила предавање.

– Не сме да се баца за смеће, морамо да имамо здраву воду за пиће. Вода нам је неопходна за живот – каже Леонора Крнић.

Ана Пудар је имала и решење за боље очување природе.

– Морамо да заштитимо воду јер је она један од најважнијих услова за живот, то смо учили и у школи. Требало би стално кажњавати оне који бацају смеће и тако је  загађују.

Светски дан заштите вода обележава се од 1992. Ове године нагласак је на загађењу вода, отпадних али и свих других. О хитном решавању кризе у вези са водом и њеном санитарном исправнишћу говориће се и на првој конференцији Уједињених нација о водама у последњих 46 година, која почиње данас.

По резолуцији УН, шести циљ одрживог развоја је санитарна исправност воде, која треба да се постигне до 2030. године.

баскет за основце

У Кикинди ће, крајем маја, бити одржано школско првенство у баскету три пута три у којем ће се такмичити екипе из основних школа са територије града. Тим поводом, данас су, у Градској кући у Кикинди радни састанак са Браниславом Тешићем, председником Савеза за школски спорт Војводине, одржали Драган Пецарски, члан ГВ за спорт и омладину, Јелена Крвопић, координатор за школски спорт и Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Града.

– Пројекат је део посебног програма Савеза за школски спорт Војводине. Колеге из Кикинде ће преузети организацију и веома ми је драго што смо остварили ову сарадњу – рекао је Тешић.

Драган Пецарски истакао је значај оваквих спортских догађаја у граду.

– Изузетна је част што смо добили овакав пројекат од Покрајине. Кикинда је град спорта, школски спорт је код нас веома добро развијен. Потрудићемо се да будемо добри домаћини.

Једнодневним првенством Кикинде биће обухваћени сви ученици и ученице са територије града.

– Окупићемо све основце, свака основна школа требало би да има своје екипе. Ово је велика манифестације и додатна спортска активност за све ученике. Надам се да ћемо уживати у том дану – рекла је Јелена Крвопић.

Такмичења, која су део покрајинског првенства, највероватније ће бити одржана у дворишту Основне школе „Вук Караџић“.

ИМГ_7672 (Ларге)

У пожару који је синоћ око 23 сата избио у дворишном делу куће у Синђелићевој улици број 138а  страдао је брачни пар Ивица Г. (47) и Илонка Н. (48). Пожар је пријавио комшија, а када су ватрогасне екипе стигле на лице места у кући су пронашле два тела.

– У кућу су се уселили пре неколико месеци, живели су невенчано. Бринули су о човеку који им је, за доживотно издржавање, преписао кућу. Ивица има сина и три ћерке, они нису живели са њима. Син станује у близини, ћерке су удате- прича рођака Драгана Ган.

Ивица Г. је био радник у служби на одржавању гробља.

-Веома нам је жао због ове трагегије. Ивица је од пре неколико месеци радио на одржавању гробља, преко агенције. Био је добар радник, вредан, трудио се. Његов брат нас је јутрос обавестио о несрећи- каже Драгана Антал, шефица службе гробља у ЈП „Кикинда”.

У гашењу пожара учествовала су три ватрогасна возила. Узрок пожара утврдиће истрага коју води Више јавно тужилаштво у Зрењанину.

 

 

мировић и лукач

Градоначелник Кикинде Никола Лукач потписао је данас у Покрајинској влади два уговора за доделу средстава путем јавног конкурса Управе за капитална улагања АП Војводине.

У складу са одлуком о додели средстава, Граду Кикинди је овим уговорима додељено 277 милиона динара за финансирање пројеката извођења секундарне атмосферске канализације у деловима улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке, као и за реконструкцију дистрибутивне водоводне мреже у Кикинди.

Градоначелник Лукач је изразио захвалност Покрајинској влади и Управи за капитална улагања што су препознали важност улагања у Кикинду.

За реализацију 37 нових пројеката у АП Војводини и наставак финансирања десет пројеката који су планирани као вишегодишњи Покрајинска влада је издвојила готово шест милијарди динара.

Реч је о пројектима у областима саобраћајне инфраструктуре, водоснабдевања, заштите вода, локалног и регионалног економског развоја, здравствене заштите и развоја спорта.

 

– И ове године смо, преко Управе за капитална улагања, расписали јавни позив на који се одазвала већина локалних самоуправа, са којима ћемо заједнички реализовати значајне инвестиције на територији Војводине“, изјавио је председник Покрајинске владе Игор Мировић приликом уручења уговора представницима 36 локалних самоуправа за финансирање и суфинансирање пројеката.

Мировић је нагласио да је циљ да се покрену, као и ранијих година, значајне инвестиције које ће пре свега допринети локалном економском развоју, али и бољем и квалитетнијем животу свих становника Војводине.

Додели уговора присуствовао је директор Управе за капитална улагања Војводине Милош Малетић.

336520141_781343743323504_7062111861309002294_н

Данас се обележава Светски дан шума. Установљен је 1971. године, на иницијативу Европске пољопривредне конфедерације, како би се указало на значај дрвећа и истакле бројне користи шумске вегетације.

Да би се проценат пошумљености Кикинде који је свега један одсто повећао, спроводи се планска садња, организују бројне акције и пројекти. Данас је завршено пошумљавање парцеле површине једног хектара на потезу Дерић, у близини Симићевог салаша. Овде је посађено 1500 младица храста лужњака.

 

Наредних дана, преостају радови у Мокрину и Руском Селу чиме ће бити завршена садња у овој сезони током које је пошумљено 14 хектара и око 18.000 садница претежно храста лужњака и багрема. Корак напред биће предузет у циљу одржавања садница јер ће од 1. априла, у оквиру ЈП Кикинда, почети са радом Служба за одржавање шума и ветрозаштитних појасева, сазнајемо од Миодрага Радовановића, инжењера шумарства у овом јавном предузећу.

Очекује се усвајање нове Основе газдовања шумама за период од 2023-2032 године која ће обухватити око 500 хектара површина уместо досадашњих 289 хектара. Нове парцеле дообијене су на коришћење преко Програма заштите, унапређења и коришћења државног пољопривредног земљишта.

 

Округ Агенција саобраћај 1

Прва овогодишња седница Савета Севернобанатског управног округа одржана је данас у Кикинди, на иницијативу новог начелника, Мирослава Дучића. Присуствовали су јој представници свих шест локалних самоуправа, Полицијске управе и Агенције за безбедност саобраћаја.

Дучић је објаснио да је на скупу анализиран степен реализације програма рада појединачних Савета за безбедност саобраћаја у локалним самоуправама и утврђени планови, уз сугестије Агенције.

– У прошлој години имали смо веома високу реализацију планираног, чак 95 одсто. Имамо одличну сарадњу са  АМСС, основним школама и Полицијском управом. Средства која се сливају у буџет Града и опредељују за рад Савета драстично су већа – рекао је начелник Дучић.

Припадајућа средства од наплаћених прекршајних казни Град Кикинда је, прошле године, у највећој мери искористио за постављање брзинских дисплеја у зонама школа у селима. Организоване су трибине и првацима су поклоњени лед-светла, бустер-седишта и флуоресцентни прслуци.

В. д. директор Агенције за безбедност саобраћаја, Бранко Стаматовић, истакао је важност системског приступа у превенцији.

– Прошле седмице формирано је национално координационо тело за безбедност саобраћаја. Закључено је да је неопходно да будемо видљивији у превентивно- промотивним и свим осталим активностима које спроводимо са локалним самоуправама.  По „Визији нула“, покренутој прошле године, циљ је да, до 2030. године, ниједно дете не изгуби живот у саобраћајним незгодама. Данас са представницима локалних самоуправа разговарамо о томе како да то достигнемо и како Агенција може да им помогне.

У 2022. забележен је повећан број страдалих у саобраћају, у нашој земљи, као и у државама региона и у ЕУ што је, како каже, ефекат постковид периода. Стаматовић је најавио кампању „На матуру без аутомобила“ и нагласио да ће, у наредном периоду, посебна пажња бити посвећена безбедности пешака на прелазима, као и промоцији значаја везивања сигурносних појасева возача и свих путника у аутомобилу.

Агенција за безбедност саобраћаја подржава иницијативу пооштравања казнене политике, али и наставља са активностима на превенцији, додао је Стаматовић.

генерал Ступар 3

До истека рока за пријем у специјалне јединице Војске Србије остало је десетак дана. Конкурсе за пријем нових професионалних војника отворили су, на Сретење, Министарство одбране и Војска Србије, на основу одлуке врховног команданта и председника Републике, Александра Вучића.

У првом кругу примају се пријаве за 72. бригаду за специјалне операције у Панчеву, за 63. падобранску бригаду у Нишу и за Одред војне полиције специјалне намене „Кобре“ у Београду.

О конкурсима за специјалне јединице, условима за кандидате, обукама, али и о актуелној безбедносној ситуацији, за „Кикиндски портал“ говорио је генерал-мајор у пензији Милорад Ступар, који је укључен у активности пријема нових професионалних војника. Генерал Ступар је оснивач и командант 72. бригаде за специјалне операције, официр који је командовао свим јединицама у копненој војсци.

„Кикиндски портал“: Зашто су расписани конкурси за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Државни и војни врх Србије су, после процене оперативних и функционалних способности Војске Србије, на основу достигнутог нивоа борбене моћи, издали задатке ради њеног унапређивања. Ово је учињено у складу са променама војнополитичког и геополитичког окружења Србије и искуствима из ратова у Сирији и Украјини. Председник државе саопштио је три кључна задатка: модернизација Војске, даље улагање државе у наменску, војну индустрију, и попуна оружаних снага ВС са елитом над елитама – специјалним јединицама. Управо искуства из Украјине указала су на значај специјалних снага. Уочене су промене на бојиштима 21. века, људски фактор је постао основа оружане борбе.

„Кикиндски“: Зашто је било потребно расписивање конкурса? Специјалци су се раније регрутовали из редовног састава Војске.

Генерал Ступар: Од када је, 2011. године, укинуто обавезно служење војног рока, одзив за добровољно служење је на ниском ниову. Иако се, у последње три, четири године мало повећао број добровољаца, то још увек не задовољава потребе Војске ради њеног подмлађивања. Први пут специјалне јединице се попуњавају људима који нису служили војску јер немамо довољно избора из наше постојеће структуре.

„Кикиндски“: Да ли је у питању попуна или и јачање специјалних снага?

Генерал Ступар: Сада имамо 1.860 формацијских места у три батаљона. Задатак је да се, до краја 2024. године, у специјалним јединицама повећа број људи и да буде до пет хиљада припадника. Овај, први конкурс, расписан је за први ниво, за сам врх специјалаца: за 72. специјалну бригаду, 63. падобранску и за Кобре. За четири месеца биће отворен конкурс за други ниво, за специјалне јединице копнене војске, а за осам месеци и за извиђачке јединице, које су трећи ниво специјалних јединица. Дакле, попуњавамо јединице и повећавамо број припадника.

„Кикиндски“:  У једној изјави констатовали сте да су се „усложили изазови и претње“.

Генерал Ступар: Наша држава је у веома сложеној геополитичкој ситуацији. Читав свет је у променама, долази до раздвајања на колективни Запад и на друге земље. Ми све проблеме желимо да решимо мирним путем. Морамо да имамо јаку привреду, моћну војску и национално јединство по питању опстанка народа и државе, како бисмо у дипломатији могли да се изборимо за своје циљеве – да избегнемо сукобе по сваку цену, да избегнемо опредељења. Нека се „велики“ туку, ми треба да гледамо свој интерес. Такође, имамо и рак-рану, отворени сепаратизам на Косову и Метохији, али и назнаке оружане побуне на југу Србије, у Рашкој области и на још неким местима. Имамо и појаву тероризма, мигрантску кризу и организовани криминал. Војска помаже јединицама МУП-а, а спремна је и за природне и еколошке катастрофе. Наша војска јача од 2012. Држава је и сада одвојила средства да оснажи и модернизује Војску, у складу са савременим условима. Да бисмо имали мир, морамо се спремати за рат, али је суштина одвраћања од агресије.

„Кикиндски“: Какав ће бити процес селекције за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Пре свега ће кандидати морати да заврше основну обуку која траје 23 дана, и то је прва елиминација. Они који је буду успешно завршили, започеће селективну обуку у трајању од четири месеца, осим за 72. бригаду, у којој су то 72 дана. Током селективне обуке, са сваким кандидатом се одређује формацијско место, у складу с потребама бригаде и његовим склоностима. За неке позиције довољна је и основна школа, али се за већину места захтева средње образовање. Неопходно је да кандидат буде здравствено способан, што утврђује Војно-медицински центар. Затим се ради психолошки тест. Војсци не требају авантуристи, нити људи склони девијантним понашањима и криминалним радњама јер је део знања које кандидати добијају опасан за јавни ред у држави. Пре селективне обуке проверавају се „улазни елементи“. Важно нам је да кандидат помера границе у обуци, да постиже напредак у физичкој спреми и у знању, да не остаје на истом нивоу, ма колико претходно био припремљен, јер сматрамо да је то показатељ мотивације. У току обучавања кандидати имају смештај, храну и примања као „добровољци“, што је око 38 хиљада динара. Обука је подељена по сегментима, стално се врше процене и елиминације. Могуће је да неког елиминишемо због немогућности да испуни задатке, али и зато што проценимо да му тај посао угрожава здравље. Нама је човек на првом месту.

„Кикиндски“: Какве су могућности и услови за радно ангажовање у Војсци?

Генерал Ступар: Први уговор се потписује на шест месеци, тада се бирају људи за одређене дужности. Уколико задовоље потребе Војске, наредна три уговора су на по три године. Али ту се не завршава обука, јер припадници ВС похађају различите обуке и курсеве – за инструкторе, активне старешине. Имају велики простор за напредовање, да остану у Војсци до пензије. Они који се врате цивилном животу, могу да отворе фирме за обезбеђење, да се ангажују у спортским организацијама, такође имају предност у запошљавању у јавним предузећима. Основна плата специјалца је око 200 хиљада, без додатака. У жељи да мотивишемо људе, председник Вучић је одредио да плата буде знатно већа него за остале припаднике Војске, како би се формирала елита над елитом.

„Кикиндски“: Какав је одзив до сада?

Генерал Ступар: Одзив је већ изнад наших очекивања. Ипак, мислим да доста кандидата неће успети да заврши све обуке. Некима од оних који не буду способни за специјалне јединице, а опредељени су да буду војници, ми ћемо  понудити уговоре за класичну војску. Могу да буду возачи борбених возила, послужиоци у артиљерији и за руковање дроновима. Ми бринемо о људима који желе да буду војници и имамо више могућности да им понудимо. Важно је да су опредељени да бране своју земљу.

Новина – активна резерва

Уз све најављене активности, Војска ће имати и активну резерву.

– То значи да можете да будете запослени било где, али припадате јединици. Нисте у касарни, него вас позивају по потреби, када недостају људи, јер сте обучени. Активна резерва је плаћена, надокнада се прима редовно, сваког месеца. Мислим да је то будућност војске – каже генерал Ступар.

Пријављивање

Три активна конкурса за пријем у неку од елитних јединица наше војске трају до 31. марта. Могу да се пријаве младићи и девојке, држављани Републике Србије, до 30 година старости. Текстови конкурса доступни су на сајтовима Министарства одбране и Војске Србије: www.мод.гов.рс и www.вс.рс.

336493144_729035498699588_6290694580842857361_н

Садњом стабала у дворишту свог вртића, деца из „Колибрија“ поздравила су долазак пролећа. Двориште и оближњи паркић оплемењени су са двадесетак нових стабала црвенолисне шљиве, кугленог багрема и куглене каталпе.

У садњи су учествовали предшколци који нова сазнања о екологији стичу у оквиру акције „Учимо како и зашто садимо”. Придружио им се и градоначелник Никола Лукач са Богданом Тасовцем, секретаром Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Секретаријат за заштиту животне средине у циљу едукације најмлађих, успешно сарађује са вртићима и школама, напомиње секретарка овог Секретаријата Мирослава Наранчић.

-Деца уче како и зашто је важно садити дрвеће. Похвалила бих еко тим Предшколске установе, ово је само једна од активности. Радимо на различитим видовима едукације о животној средини. Наредне недеље имаће активности које се тичу управљања отпадом, направићемо један велики цвет од чепова-најавила је Наранчић.

Поред садње, деца су, у знак поздрава пролећу, одиграла коло.

.-Вртић „Колибри“ је део великог еко тима наше установе. Имамо мноштво акција које се одржавају током целе школске године. Конкуришемо код  покрајине за пројекат „За чистије и зеленије школе“ тако да су се све ове активности у циљу тога да покажемо колико напредујемо у прешколству и колико наша деца знају о очувању природе и околине- каже Александра Лудајић, главни васпитач вртића „Колибри“.

ритам европе (2)

Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић представљаће Кикинду на овогодишњем музичком такмичењу „Србија у ритму Европе“, одлучио је жири после аудиције која је организована данас у Културном центру. Одабране учеснице претходно ће имати прилику да свој наступ усаврше током вишемесечних припрема.

-Прошлогодишње такмичење је било прелепо искуство и дивно дружење, зато сам се пријавила и ове године јер је ово непоновљив осећај. Свима бих препоручила да се пријаве- поручила је Ена Гогић, чије је певачко умеће већ овенчано бројним наградама.

Прошле године, Енин наступ на овом музичком такмичењу, стручни жири оценио је максималним бројем поена, док је сабирањем свих гласова, заузела шесто место.

На овогодишњем такмичењу учествоваће 25 градова и општина из Србије. Телевизијско такмичење и ове године биће емитовано на Првој телевизији, а домаћин је Зрењанин, најавио је директор програма „Србија у ритму Европе“ Игор Карадаревић.

-Сваке године понудимо неку новину. Имаћемо прво интернационално финале, неколико земаља које ће се такмичити у фестивалском делу. Новитет је да ће продукцијска екипа групе „Хурикејн“  водити рачуна о деци. Немања Антонић ће са својом екипом бити ангажован и дати максимум. Они су били најбољи избор, људи који су направили хитове „Локо, локо“, „Хаста ла виста“ и били на Евровизији. Представница Кикинде је прошле године била савршена, мало је фалило до победе – изјавио је Карадаревић и додао да ће и Северна Македонија, као четврта земља у региону, добити овај фестивал.

-Град је, као и Културни центар подржао учешће младих Кикинђана на овом музичком такмичењу и ове године. Желимо да се успешна сарадња настави, јер ово је промоција младих, њиховог талента и умећа као и града. Желимо да данас победи учесник који се најбоље покаже и, зашто да не, донесе победу Кикинди- рекао је уочи почетка аудиције Младен Богдан, председник Скупштине града.

Ово музичко такмичење окупља децу и омладину узраста од 14 до 21 године која поред свог града или општине представљају и певају на језику једне од земаља Европе, Израела или Аустралије.

Град победник као награду добија следеће године телевизијски пренос из свог града као и промоцију на националној телевизији, а победници наградно путовање у земљу коју су представљали.

 

 

 

error: Content is protected !!