У Кикинди је данас одржана 23. Смотра стваралаштва слепих и слабовидних уметника Србије. Из 14 градова стигло је 60 чланова савеза и удружења како би представили своје активности и доказали да уметност и култура, али и људско разумевање немају и не смеју да имају границе.
На сцени Народног позоришта чланови удружења показали су своје таленте и умећа, док је у фоајеу уприличена изложба радова – слика и рукотворина чланова. За домаћина традиционалне Смотре на нивоу државе, ове године изабрана је Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“ из Кикинде. Зоран Стефановић, члан организације и њен представник у покрајинским и републичким институцијама каже да је то посебна част и привилегија.
– Ово је, нажалост, и ретка прилика да слепи и слабовиди прикажу шта могу и умеју. Град је препознао рад и труд особа са инвалидитетом и подржао нас у организацији овако значајног догађаја, веома важног за афирмисање слепих и слабовидих. У последње време имамо много нових чланова и за њих су овакве активности подстицај да и сами почну да стварају. Такође, будимо свест да је много баријера, пре свега унутрашњих, које треба савладати – рекао је Стефановић.
Организација „Северни Банат“ има 161 члана, много успешних такмичара у спортским надметањима и уметника који излажу своје радове. Кажу да им је подршка Града од неизмерног значаја.
– Наш град отвара врата и срца за све госте. Схватамо значај оваквих активности и континурано помажемо рад Организације „Северни Банат“. Чинићемо то и убудуће, како би они лакше превазилазили проблеме са којима се свакодневно суочавају. Још више ћемо радити на томе да пронађемо начине да помогнемо у њиховој интеграцији. Кикинда се веома поноси својим становницима јер у овом граду живе људи који имају изузетну емпатију за све којима су помоћ и подршка неопходни – истакао је градоначелник, Никола Лукач.
Смотру су подржали и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство за културу и информисање. Поред градоначелника, Смотри су присуствовали и чланови Градског већа, Валентина Мицковски и Драган Пецарски, као и представници покрајинских и републичких органа удружења која, у читавој Србији, окупљају око девет хиљада слепих и три хиљаде слабовидих особа.
– Овакви догађаји су нам веома значајни и као могућност да се умање предрасуде према слепима и слабовидима, што је и једна од највећих баријера у остваривању свих другим права, пре свега школовања, затим запошљавања и друштвене интеграције. Иако постоје законске основе, имамо много проблема. Један од највећих је недостатак наставног кадра и учила за слепу и слабовиду децу – рекао је Милан Стошић, председник Савеза слепих и слабовидих Србије и председник регионалне организације слепих, Балканског конститутивног комитета, који окупља 12 држава.
Он је истакао и проблем статуса организација слепих и слабовидих, које су регистроване као удружења грађана. Доношење посебног закона о организацијама особа са инвалидитетом омогућило би да, по принципу репрезентативности, овакве организацији буду подржане од стране државе, а не да зависе само од добре воље појединаца и локалних самоуправа. Ипак, на данашњој свечаности, на којој су слепи и слабовиди добили и сценску подршку кикиндских уметника, учињен је корак ближе друштву са једнаким шансама за све. Друштву ослобођеном дискриминације, без обзира на врсту неизабране различитости.
-У право време смо расписали набавку и успели да дођемо до повољније цене дрвета. Због тешке зиме која нас очекује условљене кризом енергената и поскупљењима, обезбедићемо више огревног дрвета него ранијих година, па ће више социјално угрожених породица добити помоћ. Да је било лако, није. Борили смо се са високом ценом, са недостатком дрвета на тржишту, са све већим потребама социјално угрожених. Није наивно када морате да издвојите дупло више новца из буџета у односу на претходне године, а да друго нешто не оштетите- нагласио је Богдан.
Право на бесплатан огрев, као и ранијих година, имају социјално угрожена домаћинства: корисници новчане социјалне помоћи, породице са троје и више деце, породице са теже оболелим члановима, старачка домаћинства, вишеструки добровољни даваоци крви. Као и сваке године постоји Комисија која разматра захтеве по овим ставкама.
Редовна контрола основне плодности тла предуслов је правилне исхране биља. Анализа земљишта важна је за постизање резултата производње, а има и јасну економску рачуницу.
Покрајински секретаријат за поаопривреду, водопривреду и шумарство ове године потписао је уговор са ПСС Кикинда којим је било опредељено 290 бесплатних узорака за испитивање државног земљишта на територији Кикинде и Новог Кнежевца. Ђуран указује да је акција успешно завршена и да је најављено да ће такав програм бити поновљен у наредној години.
– Одмах смо се прикључили акцији јер сматрамо да је веома значајна, посебно сада, у време енергетске кризе, али и ради заштите животне средине. Због великог интересовања, ребалансом смо определили додатна средства, како би што више суграђана добило субвенцију. Поново ћемо то учинити како бисмо помогли што већем броју људи и зато што је наше опредељење да увек подржавамо еколошке акције.
Одлуку Града да подстакне куповину омиљеног превозног и средства за рекреацију, поздравио је и власник „Еталона“, Никола Карановић.
Наставник математике, Чедомир Шормаз из Башаида каже да му је бицикл једино превозно средство.
– Ово је поклон за снају која, иначе, вози ауто. Следећи пут на реду ће бити моји уници, близанци, купићу свакоме по један – каже Јасмина.
Програм „Заједници заједно“ остаће стуб друштвено одговорног пословања Нафтне индустрије Србије, поручио је Вадим Смирнов, заменик директора НИС-а.
Од 2009. године када је почела реализација програма „Заједници заједно“ , у Кикинду је уложено 236 милиона динара и успешно су реализована 164 пројекта, указао је градоначелник Никола Лукач.
Постављањем нове дрвено-металне капије на улазу у Културно-уметничко друштво „Еђшег“ крунисана су досадашња улагања у реновирање објекта овог удружења.
-У прошлој години, уложено је више од 5,5 милиона динара. Већина средстава добијена је преко Фондације “Бетлен Габор” из Мађарске, док је милион динара из градског буџета уложено за замену свих прозора. Од осталих 4,5 милиона успели смо да урадимо потпуно нови кров на згради са улице, што нам је било најважније, пошто је кров већ годинама прокишњавао. Урађена је фасада на згради и унутрашњи део клуб просторије, где чланови КУД-а, преко недеље, проводе највише времена. Успели смо и да променимо двоја улазна дрвена врата. И чланови друштва су били јако вредни. Реновирали су предсобље и терасу- напомиње председница КУД “Еђшег” Рамона Тот.
-Жеља нам се испунила. На конкурсу Фондације “Бетлен Габор” добили смо 200.000 динара- задовољно додаје Рамона Тот.
– Ова инвестиција Града помоћи ће безбеднијој настави, што нам је приоритет – изјавио је Пецарски. – Због веома лоше расвете, постојала је могућност да, у зимском периоду, сала престане да се користи. Ову салу, такође, после наставе, користе и чланови гимнастичког, кошаркашког и одбојкашког клуба.
Претходних година, у Школи „Свети Сава“ замењени су кров и паркет у фискултурној сали. Директорица, Гордана Рацков, каже да се неопходни радови изводе у континуитету.
Кикинда ће бити један од првих градова који ће омогућити породицама са троје и више деце да остваре попусте на рачунима за комуналне услуге, даљинско грејање и паркинг. Нове погодности најавили су данас представници Градске управе и Покрета за децу 3+. Састанку су присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента и чланица Градског већа, Рамона Тот.
Кикинда је један од 25 градова у Србији и само три у Војводини који континуирано сарађује са Покретом, рекао је председник Покрета 3+, Владица Гавриловић.
За Кикинђанина Слађана Јањића ковачки занат је, не само посао који доноси извор прихода, већ и уметност. Од усијаног гвожђа прави све што муштерије пожеле, али изазове најчешће сам себи поставља.
Као и већина дечака, Јован је много волео игрице.
Сада је јасно да је његова прва конзола, „PS1“, била заправо припрема за каријеру у индустрији видео игара. Јер Јован је волео и математику, што га је определило да заврши софтверско инжењерство на Електротехничком факултету у Београду. Први радни ангажман као програмер остварио је у израелској фирми за производњу видео игара за мобилне телефоне „Crazy Labs“ у Новом Саду.
– За сада ћу наставити ово да радим јер нам добро иде. Касније бих волео да правим озбиљније игрице, онакве какве ја волим да играм. То су игре за рачунаре, највеће производне вредности, које настају у великим студијима.