Grad Arhive | Stranica 323 od 329

Umetnošću protiv diskriminacije

Igor Crnogorac novembar 3, 2022

U Kikindi je danas održana 23. Smotra stvaralaštva slepih i slabovidnih umetnika Srbije. Iz 14 gradova stiglo je 60 članova saveza i udruženja kako bi predstavili svoje aktivnosti i dokazali da umetnost i kultura, ali i ljudsko razumevanje nemaju i ne smeju da imaju granice.

Na sceni Narodnog pozorišta članovi udruženja pokazali su svoje talente i umeća, dok je u foajeu upriličena izložba radova – slika i rukotvorina članova. Za domaćina tradicionalne Smotre na nivou države, ove godine izabrana je Organizacija slepih i slabovidih „Severni Banat“ iz Kikinde. Zoran Stefanović, član organizacije i njen predstavnik u pokrajinskim i republičkim institucijama kaže da je to posebna čast i privilegija.

– Ovo je, nažalost, i retka prilika da slepi i slabovidi prikažu šta mogu i umeju. Grad je prepoznao rad i trud osoba sa invaliditetom i podržao nas u organizaciji ovako značajnog događaja, veoma važnog za afirmisanje slepih i slabovidih. U poslednje vreme imamo mnogo novih članova i za njih su ovakve aktivnosti podsticaj da i sami počnu da stvaraju. Takođe, budimo svest da je mnogo barijera, pre svega unutrašnjih, koje treba savladati – rekao je Stefanović.

Organizacija „Severni Banat“ ima 161 člana, mnogo uspešnih takmičara u sportskim nadmetanjima i umetnika koji izlažu svoje radove. Kažu da im je podrška Grada od neizmernog značaja.

– Naš grad otvara vrata i srca za sve goste. Shvatamo značaj ovakvih aktivnosti i kontinurano pomažemo rad Organizacije „Severni Banat“. Činićemo to i ubuduće, kako bi oni lakše prevazilazili probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Još više ćemo raditi na tome da pronađemo načine da pomognemo u njihovoj integraciji. Kikinda se veoma ponosi svojim stanovnicima jer u ovom gradu žive ljudi koji imaju izuzetnu empatiju za sve kojima su pomoć i podrška neophodni – istakao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

Smotru su podržali i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za kulturu i informisanje. Pored gradonačelnika, Smotri su prisustvovali i članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski i Dragan Pecarski, kao i predstavnici pokrajinskih i republičkih organa udruženja koja, u čitavoj Srbiji, okupljaju oko devet hiljada slepih i tri hiljade slabovidih osoba.

– Ovakvi događaji su nam veoma značajni i kao mogućnost da se umanje predrasude prema slepima i slabovidima, što je i jedna od najvećih barijera u ostvarivanju svih drugim prava, pre svega školovanja, zatim zapošljavanja i društvene integracije. Iako postoje zakonske osnove, imamo mnogo problema. Jedan od najvećih je nedostatak nastavnog kadra i učila za slepu i slabovidu decu – rekao je Milan Stošić, predsednik Saveza slepih i slabovidih Srbije i predsednik regionalne organizacije slepih, Balkanskog konstitutivnog komiteta, koji okuplja 12 država.

On je istakao i problem statusa organizacija slepih i slabovidih, koje su registrovane kao udruženja građana. Donošenje posebnog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom omogućilo bi da, po principu reprezentativnosti, ovakve organizaciji budu podržane od strane države, a ne da zavise samo od dobre volje pojedinaca i lokalnih samouprava. Ipak, na današnjoj svečanosti, na kojoj su slepi i slabovidi dobili i scensku podršku kikindskih umetnika, učinjen je korak bliže društvu sa jednakim šansama za sve. Društvu oslobođenom diskriminacije, bez obzira na vrstu neizabrane različitosti.

Grad obezbedio besplatan ogrev za više od 1.300 domaćinstava

Jelena Trifunović novembar 3, 2022

Više od 1.300 socijalno ugroženih porodica dobiće besplatan ogrev za šta je iz gradskog budžeta opredeljeno 14 miliona dinara, skoro duplo više sredstava nego ranijih godina. Uprkos poteškoćama u nabavci- visokoj ceni i nestašici na tržištu, pomoć sugrađanima stiže u pravo vreme. Sa početkom grejne sezone 1. novembra, počela je i podela ogrevnog drveta na kućne adrese. Kriterijumi za ostvarivanje prava nisu se menjali, izjavio je „Kikindski“ predsednik Skupštine Grada Kikinde Mladen Bogdan.

-U pravo vreme smo raspisali nabavku i uspeli da dođemo do povoljnije cene drveta. Zbog teške zime koja nas očekuje uslovljene krizom energenata i poskupljenjima, obezbedićemo više ogrevnog drveta nego ranijih godina, pa će više socijalno ugroženih porodica dobiti pomoć. Da je bilo lako, nije. Borili smo se sa visokom cenom, sa nedostatkom drveta na tržištu, sa sve većim potrebama socijalno ugroženih. Nije naivno kada morate da izdvojite duplo više novca iz budžeta u odnosu na prethodne godine, a da drugo nešto ne oštetite- naglasio je Bogdan.

-Porodicama koje su ostvarile pravo na pomoć sledi jedan kubik, što nismo menjali, kako bi što više ljudi dobilo ogrev. U ovom trenutku ne možemo reći tačan broj korisnika, zbog prava na žalbe i roka za postupanje po istim, ali je sigurno da će znatno više socijalno ugroženih sugrađana biti pomognuto- napominje predsednik gradske skupštine.

Pravo na besplatan ogrev, kao i ranijih godina, imaju socijalno ugrožena domaćinstva: korisnici novčane socijalne pomoći, porodice sa troje i više dece, porodice sa teže obolelim članovima, staračka domaćinstva, višestruki dobrovoljni davaoci krvi. Kao i svake godine postoji Komisija koja razmatra zahteve po ovim stavkama.

-Očekujemo da će podela biti završena u roku i zamolićemo dobavljače da što brže rade na terenu. Grad Kikinda je još jednom pokazao brigu o svojim najugroženijim sugrađanima, posebno u ovim kriznim vremenima. Njima to mnogo znači, a nama da smo tim ljudima pomogli – jasan je Bogdan.

U toku je besplatna analiza poljoprivrednog zemljišta

Jelena Trifunović novembar 3, 2022

Poljoprivredna proizvodnja mora se raditi planski, kako bi krajnji rezultat bio povoljan, jasan je stav struke. Značajnu ulogu u tome ima laboratorijska analiza zemljišta koja se kontinuirano sprovodi proteklih godina. Grad Kikinda i Poljoprivredna stručna služba omogućili su više od 400 besplatnih agrohemijskih analiza zemljišta za poljoprivrednike.

-Poljoprivrednici treba da nas obaveste gde se parcela nalazi, a naša služba preko Geo Srbije nađe gde je parcela, uzmemo uzorak, uradimo analizu i dostavimo rezultate. Ugovor je takav da mi ovaj posao moramo da završimo do kraja godine – objašnjava Mladen Đuran, direktor Poljoprivredne stručne službe u Kikindi.

Redovna kontrola osnovne plodnosti tla preduslov je pravilne ishrane bilja. Analiza zemljišta važna je za postizanje rezultata proizvodnje, a ima i jasnu ekonomsku računicu.

– Analize su važne kako bi se videlo sa čim se raspolaže, kakvo je zemljište. Uradimo osnovne makro elemente i vidimo koliko određenih elemenata ima u višku ili manjku i onda možemo to da korigujemo đubrenjem. S obzirom na to koliko je đubrivo skupo, analizu je isplativo uraditi, a ne napamet primeniti đubrenje. Đubriva su u proteklih godinu dana poskupela čak i do dva i po, tri puta- kaže Đuran.

Pokrajinski sekretarijat za poaoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ove godine potpisao je ugovor sa PSS Kikinda kojim je bilo opredeljeno 290 besplatnih uzoraka za ispitivanje državnog zemljišta na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca. Đuran ukazuje da je akcija uspešno završena i da je najavljeno da će takav program biti ponovljen u narednoj godini.

I opština Novi Kneževac izdvojila je sredstva za analizu poljoprivrednog zemljišta. Ispitano je 275 uzoraka sa njihovog terena.

Počelo potpisivanje ugovora o subvencionisanju kupovine bicikala

Igor Crnogorac novembar 2, 2022

U Gradskoj kući danas su potpisani ugovori sa prvih 60 građana kojima je odobreno sufinansiranje kupovine bicikala, kao i sa trgovcima. Lokalna samouprava prvi put izdvaja podsticajna sredstva za ovu namenu, što je bila i preporuka Vlade, rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

– Odmah smo se priključili akciji jer smatramo da je veoma značajna, posebno sada, u vreme energetske krize, ali i radi zaštite životne sredine. Zbog velikog interesovanja, rebalansom smo opredelili dodatna sredstva, kako bi što više sugrađana dobilo subvenciju. Ponovo ćemo to učiniti kako bismo pomogli što većem broju ljudi i zato što je naše opredeljenje da uvek podržavamo ekološke akcije.

Konkurs za dobijanje 10 hiljada dinara prvobitno je bio raspisan za sto korisnika, za šta je iz budžeta bilo namenjeno milion dinara. Kako je stiglo mnogo više prijava, u Gradskoj upravi odlučeno je da se, rebalansom, opredeli još 1,2 miliona, za ukupno 213 građana.

– Nismo se nadali ovolikom interesovanju, zato smo i naknadno uvećali izdvajanja. Konkurs ćemo ponoviti u martu sledeće godine. Resor za ekologiju će, u dogovoru s gradonačelnikom, u program budžeta uvrstiti duplo više novca, najavio je Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju.

Ugovore su danas potpisali i vlasnici trgovina „Apolo bajk“ i „Etalon“. Oni su pozdravili akciju i zahvalili Gradskoj upravi na poverenju i pomoći malim privrednicima.

– Zahvaljujem Gradskoj upravi što, na ovaj način, pomaže malu privredu. Kod nas su se najviše kupovali klasični, gradski i, u nešto manjoj meri, dečiji bicikli. Mislim da će se, po sledećem konkursu, više kupovati bicikli za decu – rekao je Vujin, vlasnik „Apolo bajka“.

Odluku Grada da podstakne kupovinu omiljenog prevoznog i sredstva za rekreaciju, pozdravio je i vlasnik „Etalona“, Nikola Karanović.

– U dogovoru s dobavljačem, snizili smo cene za deset odsto, a razliku u ceni kod nas je moguće platiti u tri rate. Tako ćemo učiniti i sledeći put.

Nastavnik matematike, Čedomir Šormaz iz Bašaida kaže da mu je bicikl jedino prevozno sredstvo.

– Uskoro ću biti penzioner i moći ću i da se rekreiram. Ja sam kupio srednji, gradski bicikl, i ovo mi mnogo znači jer mi je cena sasvim prikladna.

Jasmina Gavrančić iz Kikinde takođe je kupila gradski model.

– Ovo je poklon za snaju koja, inače, vozi auto. Sledeći put na redu će biti moji unici, blizanci, kupiću svakome po jedan – kaže Jasmina.

Po potpisivanju ugovora, građani imaju rok od pet dana da preuzmu svoje bicikle. Cilj akcije je povećanje broja ovog prevoznog sredstva, čime se smanjuje broj automobila u saobraćaju i, na taj način, čuva životna sredina, kažu u Gradskoj upravi.

Uspešna saradnja Grada i NIS-a: U vrtiću „Kolibri“ modernizovan sistem grejanja

Jelena Trifunović novembar 2, 2022

U okviru programa „Zajednici zajedno“ koji sprovodi kompanija NIS, modernizovan je sistem grejanja u vrtiću „Kolibri“ koji su, povodom uspešne realizacije ovog projekta obišli gradonačelnik Nikola Lukač i zamenik generalnog direktora kompanije NIS Vadim Smirnov u pratnji direktorice Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Kristine Drljić. U zamenu kotla na koji se greju i Mesna zajednica i ambulanta Dečijeg dispanzera uloženo je 3,4 miliona dinara.

-Novi kotao doprineće povećanju bezbednosti, manjoj potrošnji gasa, ali i značajno smanjenom zagađenju životne sredine što je jednako važno. Stari kotao je prvo radio na čvrsto gorivo, pa je bio prerađen da radi na gas, a potrošnja je bila ogromna. Ovaj projekat je dokaz uspešnosti timskog rada– istakla je Kristina Drljić.

Program „Zajednici zajedno“ ostaće stub društveno odgovornog poslovanja Naftne industrije Srbije, poručio je Vadim Smirnov, zamenik direktora NIS-a.

-Prvi put sam u Kikindi, oduševljen sam gradom i ljudima. Kompanija NIS mora da zahvali Gradu Kikindu što duži niz godina vi nama omogućavate da vodimo poslovanje u vašem divnom gradu. Razgovarao sam sa vašim gradonačelnikom i uveren sam da je Grad Kikinda na dobrom putu, kao i cela Srbija. Na mapi poslovanja NIS-a, Kikinda je vrlo značajan grad. Ovde se nalaze naftna polja gde mi vodimo svoje poslovanje, odakle vadimo naftu koja je sada u vremenu kada naša kompanija mora da obezbedi energetsku bezbednost za celu zemlju, nama je to vrlo važno –naglasio je Smirnov.

Od 2009. godine kada je počela realizacija programa „Zajednici zajedno“ , u Kikindu je uloženo 236 miliona dinara i uspešno su realizovana 164 projekta, ukazao je gradonačelnik Nikola Lukač.

-Velika zahvalnost kompaniji NIS jer je iskazala razumevanje za potrebe građana Kikinde. Grad Kikinda fokusirao se strateški da najmlađim sugrađanima obezbedi bolju budućnost i bezbednost u smislu energetske efikasnosti. U 2021. godini na teritoriji Grada Kikinde uloženo je 15,5 miliona dinara u pet projekata u oblasti ekologije i zaštite životne sredine: u Predškolskoj ustanovi, Zavodu za javno zdravlje, Domu zdravlja, OŠ „1. Oktobar“ i SC „Jezero“- precizirao je Lukač.

U okviru ovogodišnjeg konkursa „Zajednici zajedno“ Kikindi je opredeljeno 17 miliona dinara, za nabavku medicinske opreme i aparata u Domu zdravlja i Opštoj bolnici.

KUD „Eđšeg“ u novom ruhu

Jelena Trifunović novembar 1, 2022

Postavljanjem nove drveno-metalne kapije na ulazu u Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ krunisana su dosadašnja ulaganja u renoviranje objekta ovog udruženja.

Radovi su tokom prošle godine obuhvatili sanaciju krova, zamenu prozora i vrata, a da bi se značajno poboljšali uslovi za negovanje kulture i tradicije mađarske nacionalne zajednice, na čemu „Eđšeg“ u kontinuitetu radi već skoro osam decenija, doprinos su dali Fondacija „Betlen Gabor“, Gradska uprava, ali i vredni i posvećeni članovi i prijatelji KUD-a.

-U prošloj godini, uloženo je više od 5,5 miliona dinara. Većina sredstava dobijena je preko Fondacije “Betlen Gabor” iz Mađarske, dok je milion dinara iz gradskog budžeta uloženo za zamenu svih prozora. Od ostalih 4,5 miliona uspeli smo da uradimo potpuno novi krov na zgradi sa ulice, što nam je bilo najvažnije, pošto je krov već godinama prokišnjavao. Urađena je fasada na zgradi i unutrašnji deo klub prostorije, gde članovi KUD-a, preko nedelje, provode najviše vremena. Uspeli smo i da promenimo dvoja ulazna drvena vrata. I članovi društva su bili jako vredni. Renovirali su predsoblje i terasu- napominje predsednica KUD “Eđšeg” Ramona Tot.

Iako ove godine nisu planirali velika ulaganja, rešili su da konkurišu za sredstva za zamenu stare, zelene kapije na samom ulazu u kulturno-umetničko društvo.

-Želja nam se ispunila. Na konkursu Fondacije “Betlen Gabor” dobili smo 200.000 dinara- zadovoljno dodaje Ramona Tot.

Nova kapija od juče krasi ulaz u “Eđšeg”. Izvođač radova bila je firma “Mahagoni varoš” iz Kikinde. U KUD-u su veoma zadovoljni novim izgledom i boljim uslovima za rad. O detaljima u enterijeru, uz iskrenu volju i trud, rado su se pobrinuli i sami članovi. Jedan od njih, Igor Komarek, od stare grede, napravio je zanimljiv luster koji sada krasi predsoblje ovog kulturno-umetničkog društva.

Nova rasveta u školi „Sveti Sava“

Igor Crnogorac novembar 1, 2022

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“, u fiskulturnoj sali i spravarnici, postavlja se nova led rasveta. Radove su danas obišli članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Dragan Pecarski, zadužen za sport i omladinu.

– Ova investicija Grada pomoći će bezbednijoj nastavi, što nam je prioritet – izjavio je Pecarski. – Zbog veoma loše rasvete, postojala je mogućnost da, u zimskom periodu, sala prestane da se koristi. Ovu salu, takođe, posle nastave, koriste i članovi gimnastičkog, košarkaškog i odbojkaškog kluba.

Pecarski je istakao da je namera lokalne samouprave da uloži u obnavljanje svih fiskulturnih sala, ali i da obezbedi namenski objekat za sportske klubove, kako za treninge više ne bi morali da koriste prostore škola.

Prethodnih godina, u Školi „Sveti Sava“ zamenjeni su krov i parket u fiskulturnoj sali. Direktorica, Gordana Rackov, kaže da se neophodni radovi izvode u kontinuitetu.

– Prošle godine zamenjeni su oluci, sada se završava rasveta. Ništa ne bi bilo moguće bez podrške Grada, i kada konkurišemo kod pokrajinskih i republičkih fondova, to činimo zajedno sa lokalnom samoupravom.

Vrednost nove rasvete je 500 hiljada dinara, a u zamenu oluka uloženo je 2,8 miliona. U ovoj školi predstoje radovi na ravnom krovu i fasadi, kao i zamena stolarije.

Porodicama sa troje i više dece uskoro umanjenje računa za vodu, daljinsko grejanje i za parkiranje

Igor Crnogorac novembar 1, 2022

Kikinda će biti jedan od prvih gradova koji će omogućiti porodicama sa troje i više dece da ostvare popuste na računima za komunalne usluge, daljinsko grejanje i parking. Nove pogodnosti najavili su danas predstavnici Gradske uprave i Pokreta za decu 3+. Sastanku su prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i članica Gradskog veća, Ramona Tot.

Zahvaljujući sporazumu koji je lokalna samouprava prošle godine potpisala sa Pokretom 3+ iz Čačka, oko 300 porodica u gradu i okolnim mestima već koristi popuste u plaćanju u prodajnim objektima, ustanovama kulture i sportskim klubovima. Naš grad je jedan od prvih koji se priključio Pokretu čiji je cilj da deci i roditeljima iz porodica sa troje i više dece olakša svakodnevicu, ostvarivanjem popusta i privilegija u korišćenju usluga i proizvoda.

– Danas ćemo razgovarati sa predstavnicima JP „Kikinda“ i JP „Toplana“ o popustima za račune za vodu i za daljinsko grejanje i siguran sam da ćemo postići dogovor. Nastavićemo da sarađujemo sa Pokretom, bićemo i dalje članovi, kako bismo pomogli roditeljima sa više dece jer je danas hrabrost širiti porodicu – rekao je Mladen Bogdan.

Kikinda je jedan od 25 gradova u Srbiji i samo tri u Vojvodini koji kontinuirano sarađuje sa Pokretom, rekao je predsednik Pokreta 3+, Vladica Gavrilović.

– Imamo izuzetnu saradnju sa gradskim čelnicima u Kikindi, ovde uvek nailazimo na veliko razumevanje i ostvarujemo stopostotni učinak u svim našim akcijama – istakao je Gavrilović. – Naši napori u ostvarivanju pogodnosti za porodice sa više dece u čitavoj zemlji već daju rezultate. Mi smo pokrenuli peticiju u kojoj je, 2017. godine, sakupljeno sto hiljada potpisa za ostvarivanje finansijskog podsticaja rađanja, da za rođenje trećeg deteta država daje sto evra, i 150 evra za četvrto dete. Od tada, za četiri godine, zabeleženo je 16 odsto više trećerođene i 13 odsto više četvrtorođene dece.

Posle dogovora s javnim preduzećima, novi popusti biće uneseni u aplikaciju koja će, takođe, prvo biti aktivirana u Kikindi. Do tada, korisnici tri plus kartice popuste ostvaruju ne samo u svojoj sredini, već i širom zemlje, u 2.500 prodavnica, ustanova i preduzeća koje su potpisale ugovor sa Pokretom 3+, kakva su i Poštanska štedionica i Službeni glasnik koji, recimo, za školski pribor, omogućava popust od 25 odsto.

U čitavoj Srbiji sada ima 138 hiljada porodica sa troje i više dece, što je osam odsto od ukupnog broja porodica. Spisak privrednih subjekata koji su se priključili podsticanju nataliteta, kao i informacije o dobijanju kartice, korisnici mogu videti na sajtu triplus.org.rs.

313746523_817992086144598_4624832382240294006_n

(VIDEO) Jedini kovač na severu Banata: Zmaj od „Vulkana“

Jelena Trifunović novembar 1, 2022

Za Kikinđanina Slađana Janjića kovački zanat je, ne samo posao koji donosi izvor prihoda, već i umetnost. Od usijanog gvožđa pravi sve što mušterije požele, ali izazove najčešće sam sebi postavlja.

Po zanimanju je automehaničar, radio je i kao varilac, a činjenica da se kovački zanat smatra najtežim, nije ga odvratila od namere da se lati čekića i nakovnja.

Mašine u radionici sam je pravio. Njegovih ruku impozantno delo je i zmaj težak 150 kilograma koji vas „dočeka“ na ulazu u kovačku radionicu.

Neobična reklama, priznaćete.

Jovanove igrice za milione

Igor Crnogorac oktobar 31, 2022

Kikinđanin Jovan Bulatović, diplomirani programer, autor je igrice koju ovog momenta na mobilnom telefonu ima više od šest miliona ljudi širom sveta.

Kao i većina dečaka, Jovan je mnogo voleo igrice. Sada je jasno da je njegova prva konzola, „PS1“, bila zapravo priprema za karijeru u industriji video igara. Jer Jovan je voleo i matematiku, što ga je opredelilo da završi softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Prvi radni angažman kao programer ostvario je u izraelskoj firmi za proizvodnju video igara za mobilne telefone „Crazy Labs“ u Novom Sadu.

– Želeo sam da radim kao programer igrica jer mislim da je to najbolji posao u mojoj struci. Video sam oglas i pridružio se timu dizajnera. Veoma sam zadovoljan – kaže Jovan.

Njegov tim zove se “Lab Rats“ i čine ga i studenti dizajna video igara Akademije umetnosti u Novom Sadu, Ana Čaušoska i Ensar Šaćirović. Da su odličan tim postalo je jasno kada je njihova igrica „Fridge Organizing“ postala planetarni hit.

– Ana je na „Tik Toku“ videla trend organizovanja frižidera, preuzeli smo tu ideju i napravili igricu – objašnjava Jovan. – Kada se igrica našla u „Plej prodavnici“, ljudima se jako svidela, prosto je „buknula“. Nisam uopšte očekivao ovoliki uspeh, iznenadili smo se sve troje. Ovakve, jednostavne igrice, radi opuštanja i u trenucima dokolice, najviše koriste četrdesetogodišnjaci i deca.

Do danas, ova zanimljiva i vizuelno bogata igrica ima više od šest miliona preuzimanja i beleži stabilan rast novih igrača. U međuvremenu, njegov pobednički tim već radi na novom projektu, zasnovanom na principu TV emisija, u kojima devojka bira jednog od mladića prema odgovorima na pitanja koja im postavlja. Ovoga puta su i idejni tvorci i najavljuju zanimljiv proizvod. Jovan potvrđuje da će i u budućnosti, kao programer, ostati u ovoj branši.

– Za sada ću nastaviti ovo da radim jer nam dobro ide. Kasnije bih voleo da pravim ozbiljnije igrice, onakve kakve ja volim da igram. To su igre za računare, najveće proizvodne vrednosti, koje nastaju u velikim studijima.

Ovaj mladi profesionalac za sada ne menja mesto boravka jer je, kako kaže, Novi Sad već postao poznat kao grad programera igrica – najveće inostrane kompanije upravo ovde otvaraju svoja predstavništva. Ozbiljne uspehe u „neozbiljnoj“ industriji video-igara, Jovan se nada, jednog dana krunisaće otvaranjem sopstvenog studija i tada će, pogađate, napraviti i najbolju igricu – onako, za svoju dušu.

Град