Grad Arhive | Page 323 of 345

Počelo prijavljivanje za plivanje za Časni krst

Igor Crnogorac January 12, 2023

Tradicionalno plivanje za Časni krst biće i ove godine organizovano na jezeru u Novim Kozarcima i na Starom jezeru u Kikindi na Bogojavljenje. Na ovaj dan pravoslavni vernici se sećaju događaja kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

Prvi put ova duhovno-sportska manifestacija kod nas je organizovana u Novim Kozarcima, gde će se, na Bogojavljenje, 19. januara, plivati već deseti put. Organizator je Srpska pravoslavna crkvena opština u ovom mestu.

– Za Crkvu plivanje za Časni krst ima poseban značaj. Verovanje je da će onog ko prvi dopliva do Časnog krsta sreća pratiti tokom čitave godine, da će biti Božji blagoslov na njemu. I sam Gospod Hristos se, na praznik Bogojavljenje krstio i svako ko uđe u tu hladnu vodu, prima na sebe ponovno krštenje time što izobražava Hristovo krštenje u Jordanu – kaže jerej Nikola Momirov, starešina Hrama Svetog Proroka Ilije u Novim Kozarcima.

U Novim Kozarcima prošle godine do Časnog krsta, na udaljenosti od 33 metra od obale, prvi je doplivao Mane Ćosić, rodom iz ovog mesta.

U Kikindi će, na Starom jezeru, ova manifestacija biti održana deveti put. Prethodno takmičenje obeležio je i jedan lep gest kada je pobednik, Nikola Filipović, Časni krst prepustio jedinoj devojci među plivačima, Snežani Milovanov iz Kikinde.

– Kada imamo i plivačicu, njoj ustupimo Časni krst – kaže Stojan Bogosavljev, predsednik Ronilačkog kluba „Orka“, koji je organizator takmičenja. – Obično imamo 20-ak učesnika, a najveći broj imali smo prošle godine, kada su učestvovala 32 plivača. Nema ograničenja u uzrastu, plivala su i deca od 14,15 godina, i tada je neophodna saglasnost roditelja, ali i stariji sugrađani. Važno je da su zdravi.

Takmičenje u Kikindi takođe se organizuje uz blagoslov Srpske pravoslavne crkvene opštine i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.

Plivanje za Časni krst u Novim Kozarcima počeće u 11 sati. Prijavljivanje je do 18. januara, jereju Nikoli Momirovu, na broj 0644463731. Lekarski pregled za takmičare biće organizovan na dan takmičenja, u 9 sati, na stadionu „Ilija Pantelić“.

U Kikindi, na Starom Jezeru, zaplivaće se tačno u podne. Sve koji nisu aktivni sportisti, pregledaće lekar. Za takmičenje u Kikindi prijavljivanje je do 17. januara, Stojanu Bogosavljevu, na broj 063384792.

U Horgošu i Srpskom Krsturu: Pronađena 182 iregularna migranta, među njima i dva bezbednosno interesantna lica

Jelena Trifunović January 11, 2023

Radna grupa, koja je formirana po nalogu ministra unutrašnjih poslova, nastavljajući dalji rad na suzbijanju ilegalnih migracija, u današnjoj akciji, u saradnji sa pripadnicima Policijske uprave u Kikindi i Odredom Žandarmerije u Novom Sadu, pronašla je 182 iregularna migranta na području naseljenih mesta Horgoš i Srpski Krstur, od kojih su dvojica bezbednosno interesantna lica, protiv kojih će biti preduzete mere u skladu sa zakonom.

Tokom akcije, policija je pretragom terena na području Srpskog Krstura pronašla dve automatske puške, 104 komada municije, kao i manju količinu marihuane.

Takođe, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela nedozvoljena trgovina i krijumčarenje ljudi, policija je u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Senti podnela krivičnu prijavu protiv pedesetogodišnjeg muškarca iz Horgoša, a u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Kikindi krivičnu prijavu protiv pedesetjednogodišnjeg muškarca iz Đale.

Iregularni migranti, koji nisu bezbednosno interesantni biće prebačeni u Prihvatni centar u Preševu. Policija će, i u narednom periodu, sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.

Ramona Tot za Kikindski: O radu u Gradskom veću i novim zaduženjima u Mađarskom nacionalnom savetu

Jelena Trifunović January 11, 2023

Dosadašnja članica Gradskog veća zadužena za brigu o porodici, rodnu ravnopravnost i nacionalne manjine Ramona Tot na skupštini Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine 23. decembra imenovana je u Izvršno veće Saveta. O novim zaduženjima i proteklom radu u gradskoj vlasti, govori za Kikindski portal.

-U Izvršnom veću Mađarskog nacionalnog saveta biću zadužena i odgovorna za službenu upotrebu jezika i pisma. Kao Banaćanka predstavljaću ljude iz ovog područja i njihove zahteve, probleme, potrebe. Važan mi je cilj da sve škole i vrtići sa mađarskim grupama opstanu- ističe Ramona Tot.

Deo gradske vlasti na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem bila je od njenog formiranja, u avgustu 2020. godine sve do danas, kada je skupština konstatovala njenu ostavku zbog prelaska na novu dužnost. Timski rad i posvećenost u Gradskom veću rezultirali su novim merama na unapređenju populacione politike, ukazuje.

-U Gradsko veće moje kolege i ja imenovani smo za vreme kovida, izazov je bio ogroman i mislim da je naš timski rad i zajednički trud doprineo građanima. Naš prvenstveni cilj je bio da zaštitimo građane i da im pomognemo. U Gradskom veću je bilo prostora, prilike i volje za unapređenje oblasti za koju sam bila zadužena. Izdvojila bih dva važna projekta: vantelesnu oplodnju, koju smo 2021. godine započeli i Pokret za decu Tri plus. Važno je pomagati porodicama, čak i ako samo malo možemo da doprinesemo, ali i to je kap u moru, a svaka kap je važna. Prošle godine u Perlezu, na Danima porodice Kikinda je osvojila treće mesto za mere usmerene ka brizi o porodici. Grad Kikinda ima mnogo programa koji pomažu porodicama, od beba do studenata, i stalno se trudimo da ih uvećavamo, zbog čega smo, verujem, i zaslužili priznanje.

Do kraja mandata, na mestu predsednice Kulturno-umetničkog društva „Eđšeg“ Ramoni Tot je ostalo još godinu dana.

– Ostajem na čelu „Eđšega“, a u ovih godinu dana ću proveriti da li mogu i dalje da vodim Kulturno umetničko društvo. Da budem iskrena, ja sam htela da raspišemo vanrednu izbornu skupštinu, pošto meni je važno da „Eđšeg“ i dalje radi punom parom. Kao i svakom drugom članu, i meni je „mađarski dom“ drugi dom. Nekako sam se uplašila da, kad odem u Suboticu, neću imati toliko vremena da se bavim poslovima udruženja, ali sam shvatila da, pored mene, ima još deset članova predsedništva i da imam odgovornu zamenicu, a njima je isto toliko važan rad udruženja- istakla je u razgovoru za Kikindski portal Ramona Tot.

Melita Gombar izabrana za članicu Gradskog veća

Jelena Trifunović January 11, 2023

Za članicu Gradskog veća zaduženu za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici na današnjoj sednici gradske skupštine, na predlog gradonačelnika Nikole Lukača, izabrana je Melita Gombar iz Saveza vojvođanskih Mađara. Ona će na toj funkciji naslediti Ramonu Tot, koja je podnela ostavku zbog novog radnog angažmana u izvršnom veću Mađarskog nacionalnog saveta.

Gradonačelnik Nikola Lukač u obraćanju za skupštinskom govornicom čestitao je Ramoni Tot izbor u izvršno veće Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i zahvalio na uspešnom radu, a potom predstavio radnu biografiju nove članice Veća Melite Gombar.

-Mogu da se zahvalim na svemu što smo do sada zajednički uradili. Smatram da smo sektor koji je Ramona Tot vodila unapredili konkretnim merama iz oblasti populacione politike, brige o porodici, rodne ravnopravnosti i nacionalnih manjina. Siguran sam da ćemo sarađivati i u narednom periodu. Drago mi je da će Kikinda imati još jednog predstavnika u višim organima- istakao je gradonačelnik Lukač.

Nakon glasanja u skupštini, Gombar je pristupila polaganju zakletve, a posle završene sednice obratila se medijima.

-Ovo je za mene izuzetno emotivan momenat. Zaista sam počastvovana i zahvalna na poverenju koje mi je ukazano kao i na prilici da svoj budući rad usmerim ka promovisanju prava nacionalnih manjina, negovanju multikulturalnosti koja je karakteristična za našu sredinu, po kojoj smo poznati i kojom se ponosimo, takođe i negovanju jezika, običaja, tradicije nacionalnih manjina. Nadam se dobroj saradnji i da će naš zajednički rad u Gradskom veću unaprediti život i rad u gradu- istakla je Gombar u prvoj izjavi medijima.

Melita Gombar je rođena 1983.godine. Po zanimanju je master učitelj. Diplomirala je na Pedagoškom fakultetu u Somboru 2007. godine, na kom je završila i master studije, a trenutno je na doktorskim studijama. Od 2010. godine radi u više osnovnih škola na teritoriji Grada Kikinde kao profesor razredne nastave ili nastavnik izbornih predmeta.

Kako je navedeno u njenoj radnoj biografiji, nosilac je više nagrada i plaketa: Plaketa Univerziteta u Novom Sadu za najboljeg studenta Pedagoškog fakulteta u Somboru u školskoj 2005/2006 godini, Nagrada Univerziteta u Novom Sadu za postignute uspehe u školskoj 2002/2003. nagrada Rotari kluba za postignut uspeh tokom 2004, Diploma i školarina EFG banke za ostvarene rezultate tokom školovanja 2006. godine. Pored srpksog i mađarskog, govori engleski jezik.

Ovogodišnji planovi u Bašaidu: Kružni tok, asfaltiranje ulice Jovana Popovića, nastavak izgradnje kapele…

Jelena Trifunović January 11, 2023

Izgradnja kružnog toka na raskrsnici u Bašaidu, na izlazu iz sela prema Melencima, planirana je u ovoj godini. To je najcrnja saobraćajna tačka na teritoriji Grada Kikinde, na kojoj su česte saobraćajne nesreće, čak i sa fatalnim ishodima. Meštani su u više navrata godinama unazad, upozoravali nadležne da je evidentna potreba za kružnim tokom, a saglasna u takvoj oceni je i saobraćajna struka.

Procenjena vrednost radova na ovoj deonici gde se put između Kikinde i Zrenjanina ukršta sa putem za Novi Bečej i Tordu iznosi 56,6 miliona dinara bez poreza na dodatu vrednost. Investitor će biti „Putevi Srbije“, jer je u pitanju magistralni put u nadležnosti tog javnog preduzeća, dok će iz gradske kase radovi biti sufinansirani sa 20 miliona dinara. Predsednik Saveta Mesne zajednice Bašaid Bojan Mikalački ukazuje da je reč o velikoj i značajnoj investiciji za Bašaid.

-Pored izgradnje kružnog toka, za ovu godinu planiran je i nastavak izgradnje kapele. To su velike investicije. Za nastavak izgradnje kapele na mesnom groblju, iz gradskog budžeta opredeljeno je 20 miliona dinara- navodi Mikalački i dodaje:

-U ovoj godini planirano je i asfaltiranje dela ulice Jovana Popovića u Bikaču, u dužini od oko 800 metara. Sada je tu kaldrma. U planu je i betoniranje staze na glavnoj ulici-Vojvođanskoj, po fazama.

U prošloj godini, u Bašaidu je završena prva faza izgradnje kapele, rekonstruisane su prostorije Doma penzionera, Osnovna škola „1. Oktobar“ dobila je novu led rasvetu, Vatrogasni dom nova rolo vrata, rekonstruisan je drugi deo mesne zajednice, a uređena je i zgrada Doma zdravlja-okrečena je fasada i ofarbana kapija.

Jovanov lobirao i za kružni tok

Potrebu izgradnje kružnog toka u Bašaidu, članovima Vlade neposredno je predočio narodni poslanik i šef poslaničke grupe SNS, sugrađanin Milenko Jovanov. Govoreći u Narodnoj skupštini o projektima važnim za Kikindu i ovaj deo Banata, između ostalog, istakao je:

– Saobraćajni znaci postoje, to nije sporno, ali problem je što jedan put vodi iz Novog Bečeja preko Novog Miloševa, Bašaida do Torde, a drugi ide iz Kikinde preko Bašaida do Zrenjanina, i onda i jedna i druga strana pomisle da imaju pravo prvenstva prolaza i to je crna tačka gde ima veliki broj nesreća i stradalih. Molio bih da imamo to u vidu, i da probamo da rešimo. To će biti rešeno obilaznicom, ali dok ona ne bude realizovana, taj kružni tok bi rešio problem sa kojim se ljudi suočavaju- naglasio je Jovanov u Skupštini Srbije.

Pošumili na više lokacija

U Bašaidu je proteklih dana završena još jedna akcija pošumljavanja.

-Svake godine, Mesna zajednica dopuni sadnice tamo gde nedostaju ili su osušene. Proteklih dana, na Vašaru je posađeno 90 sibirskih brestova kao vetrozaštitni pojas. Na stadionu smo posadili 25 četinara, u parku dvadesetak sadnica lipe, breze i četinara, a u dvorištu škole 15 sadnica javora- precizira Mikalački.

Okrečen objekat Doma zdravlja

Fasada Doma zdravlja okrečena je-bez uloženog dinara, osim za materijal koji je kupljen sredstvima mesne zajednice. Troškova za same molerske radove nije bilo jer ih je obavio radnik mesne zajednice.

Novi načelnik Severnobanatskog upravnog okruga je Miroslav Dučić

Jelena Trifunović January 10, 2023

Nakon što je Milivoj Linjački podneo ostavku na mesto načelnika Severnobanatskog upravnog okruga, rešenjem Vlade od 22. decembra , na tu funkciju imenovan je Miroslav Dučić. Linjački je ostavku podneo, kako saznaje portal Kikindski, iz ličnih razloga- zbog preseljenja u drugi grad.

Dučić je na novoj dužnosti već održao nekoliko sastanaka. Pored redovnog kolegijuma sa načelnicima i šefovima Odseka inspekcijskih službi, Dučić je imao sastanak i sa novoizabranim članovima Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Prilikom susreta sa pokrajinskom poslanicom Jelenom Jovanović, direktorkom pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma Ljiljanom Mihajlović i Željkom Raduom, koordinatorom u gradskoj upravi, dogovorena je intenzivnija saradnja u oblasti inkluzije Roma i sastanak sa predstavnicima svih opština u okrugu.

Miroslav Dučić je po struci diplomirani ekonomista. Prilikom formiranja sadašnje gradske vlasti na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem u avgustu 2020. godine, izabran je za člana Gradskog veća zaduženog za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije. U prethodnom sazivu lokalnog parlamenta bio je odbornik. Radio je u fabrici „Toza Marković“ i Javnom preduzeću „Autoprevoz“.

Nedozvoljena sadnja ispred kuća ugrožava bezbednost

Igor Crnogorac January 10, 2023

Iako se pošumljavanje u gradu i selima odvija po planu, popunjavaju se i obnavljaju vetrozaštitni pojasevi i održavaju drvoredi, drveće je često i uzrok problema – na ulicama, ispred kuća, u blizini raskrsnica.

Građani Kikinde u toku godine Gradskoj upravi podnesu više od 600 zahteva za orezivanje ili vađenje stabala na javnoj zelenoj površini jer se ne poštuju odredbe planske sadnje ili je ugrožena bezbednost ljudi.

– Po prijavama građana, godišnje se oreže više od 600 i obori oko 350 stabala. Obratimo se ljudima i oni izvade stabla koja tu ne smeju da budu. Razumeju i da nešto mora da bude uklonjeno zbog bezbednosti – kaže Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave Kikinda.

Na javnoj površini, u ulicama, nije dopušteno da građani sade ono što im se sviđa, što se često dešava, napominje Narančićeva.

– Događalo se da, na samoj raskrsnici, zasade, na primer, četinare, što nije dozvoljeno – kaže. – Po zahtevima Javnog preduzeća „Kikinda“, koje se bavi komunalnom delatnošću, Sekretarijat donosi rešenja o uklanjanju svih zasada koji utiču na to da raskrsnice ne budu dovoljno pregledne i ugrožavaju bezbednost u saobraćaju. Nekada nam sami građani izađu u susret, a često to činimo mi, u saradnji sa ovim javnim preduzećem.

Kontrola preglednosti gradskih saobraćajnica u nadležnosti je upravljača puteva – JP „Kikinda“ i Saobraćajne policije. Zahvaljujući dobroj saradnji Gradske uprave, Policije, komunalne službe i građana, ovakvi nesporazumi u pokušaju ulepšavanja prostora ispred kuća, lako se rešavaju, kaže Miroslava Narančić i podseća da građani uvek mogu da se obrate Sekretarijatu ukoliko uoče problem u bezbednosti zbog nelegalne sadnje ili neorezanog rastinja.

U Kikindi na licitaciji 2.786 hektara

Igor Crnogorac January 9, 2023

Javni oglas za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u Kikindi raspisan je 30. decembra. Prema planu uređenja državnog poljoprivrednog zemljišta. Grad planira da, u višegodišnji zakup izda 2.786 hektara.

U prvom krugu na licitaciji je poljoprivredno zemljište u katastarskim opštinama Novi Kozarci, Sajan, Bašaid, Banatsko Veliko Selo, Rusko Selo, Banatska Topola, Iđoš, Kikinda i Mokrin. Za obradivo zemljište – njive, voćnjake i vinograde, početne cene po hektaru su od 19 hiljada do 60 hiljada dinara, od koliko će se licitirati za njive prve klase. Od šest hiljada do 16 hiljada dinara po hektaru su početne cene za neobradive površine – livade, pašnjake i močvare.

– Početna cena zakupa utvrđuje se na bazi prosečne postignute cene na poslednjem javnom nadmetanju. U prvom krugu ona može da bude umanjena za 20 odsto, a u drugom krugu za 60 odsto. Na prošloj licitaciji poljoprivrednici su postigli visoke cene, pa je naša komisija odlučila da ih umanji. Početna cena za prvu klasu njive prošle godine bila je 362 evra, a sada je, umanjena za 20 odsto, 511 evra po hektaru – kaže Ljuban Sredić, u Gradskom veću zadužen za poljoprivredu i Mesne zajednice.

Cene zakupa, već godinama unazad, imaju uzlazni trend, kaže Sredić. Na ovoj licitaciji najviše ima njiva treće i četvrte klase. Najmanje zanimljive parcele, trstike i pašnjaci, uglavnom se nalaze na teritorijama Iđoša, Mokrina i Sajana.

– Najviše cene postižu se na parcelama na kojima je najkvalitetnije zemljište: u Nakovu, Banatskom Velikom Selu, Banatskoj Topoli, Novi Kozarcima i Ruskom Selu, i obično ovo zemljište bude izlicitirano već u prvom krugu – objašnjava Sredić.

Od ukupne ponude za licitiranje, 152 hektara se vraća u postupak jer su raskinuti ugovori zbog neplaćanja zakupa i, u jednom slučaju, zbog izdavanja u podzakup.

Uvid u dokumentaciju moguć je u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj koji se nalazi na uglu Semlačke i Ulice kralja Petra Prvog, od 8 do 12 sati, do 13. januara, kada ističe rok za elektronsko prijavljivanje za licitaciju. Javno nadmetanje takođe se, već treću godinu, sprovodi elektronskim putem, sistemom zatvorenih ponuda.

Nadmetanje i objavljivanje rezultata održaće se 19. januara u 12 sati. Svi podaci dostupni su preko sajta Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na teritoriji Kikinde trenutno je u dugogodišnjem zakupu 7, 7 hiljada hektara sa 738 važećih ugovora.

(VIDEO) Odata počast žrtvama krvavog januara u Kikindi

Igor Crnogorac January 9, 2023

Komemorativnim skupom, polaganjem venaca i, po prvi put parastosom, kod spomen-ploče u dvorištu Kurije, obeležena je 81 godina od pogibije 39 rodoljuba koje su, 3. i 9. januara 1942. godine streljali pripadnici nemačke fašističke vojske.

Bila je to odmazda zbog ubistva trojice pripadnika nemačke poljske policije na putu Kikinda-Bašaid, avgusta 1941. Devetorica rodoljuba iz Dragutinova i Beodre streljana su 3. januara – šestorica su bili partizani, trojica su optužena da su im pomagali.

Šest dana kasnije, na istom mestu, pobijeno je još 30 antifašista – 21 Kikinđanin i devetoro Mokrinčana. Među njima su bili: student prava, poljoprivrednik, domaćica, baštovan, krojački pomoćnik. Optužnice su bile: članstvo u SKOJ-u i KPJ, kurirska služba za partizane, skrivanje ilegalaca, prenošenje oružja.

Današnjem obeležavanju 81 godine od Krvavog januara prisustvovali su i vence su položili: gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik Gradskog parlamenta Mladen Bogdan i načelnik Gradske uprave Dragiša Mihajlović, delegacija Ministarstva odbrane predvođena potpukovnikom Dušanom Jovanićem, predsednik SUBNOR-a AP Vojvodine i potpredsednik SUBNOR-a Srbije, Jovo Barošević, predstavnici SUBNOR-a Kikinda i Srpskih ratnih veterana Kikinda i potomci streljanih: Zorke Čvorak, Milorada Tatića, Milice i Milana Markova.

– Ovi ljudi ubijeni su na svirep način. To je težak dan u našoj istoriji i nikada nećemo zaboraviti građane koji su na ovakav način pobijeni. Mi baštinimo i obeležavamo ovakve događaje i uvek ćemo to činiti – rekao je Jovo Barošević.

Kikinda danas obeležava sećanje na jedan od najtragičnijih, najkrvavijih, najbolnijih datuma u istoriji našeg grada, rekao je predsednik gradskog parlamenta Mladen Bogdan.

– Streljani su zato što su bili Srbi, rodoljubi i patriote, zato što su rekli „ne” fašističkom okupatoru. Njihovu borbu ne smemo nikada da zaboravimo i uvek moramo da im odajemo počast zbog primera koji su dali kako bi Kikinda danas postojala i bila slobodna. Ne smemo da zaboravimo da je naš narod stradao tokom čitavog 20. veka, i u Prvom svetskom ratu i tokom Drugog svetskog rata, i to stradanje, nažalost, nije zaobišlo ni Kikindu. Podsetiću i da je na građane pucano, samo zato što su Srbi, i u Kraljevu i Kragujevcu, i u zločinačkoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Ne postoji mesto na kojem nije bilo srpskog stratišta tokom 20. veka. Isto se događalo i tokom 90-ih godina na teritoriji bivše Jugoslavije; kao što vidimo i sada, na Badnje veče, na Kosovu i Metohiji pucano je na dečake Miloša i Stefana Stojanovića kada su išli po Badnjak. Ništa od toga ne smemo da zaboravimo – rekao je Bogdan.

Bogdan je čestitao Dan Republike građanima Republike Srpske i istakao da su oni „svojom borbom, trudom, zalaganjem i svojim životima, omogućili da Srbi preko Drine danas imaju svoje parče zemlje“.

U programu obeležavanja godišnjice svirepog zločina u Kikindi učestovali su članovi Odbora za kulturne aktivnosti SUBNOR-a, Vladimir Radić i Đuro Bucalo, i pripadnici Odreda izviđača „Proka S. Plavi“ iz Kikinde.

Tog Krvavog januara u Banatu je, zbog trojice ubijenih nemačkih poljočuvara, streljano 150 rodoljuba. Odavanje pošte stradalima i čuvanje sećanja na njihovu žrtvu obaveza je i čast koju i danas preuzimaju generacije slobodnih potomaka.

Proslava najradosnijeg praznika: Božićne liturgije u kikindskim hramovima

Jelena Trifunović January 7, 2023

Najradosniji hrišćanski praznik, dan rođenja Isusa Hrista, proslavljen je u kikindskim hramovima Svetog oca Nikole i Svetih Kozme i Damjana. Među velikim brojem sugrađana koji su prisustvovali služenju Božićne liturgije, bio je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima-zamenicom gradonačelnika Dijanom Jakšić Kiurski i predsednikom skupštine Mladenom Bogdanom, kao i narodni poslanik Milenko Jovanov.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu. Mir i blagostanje sugrađanima poželeo je protonamesnik Miladin Spasojević, starešina Hrama Svetog oca Nikole.

Posle svete arhijerejske liturgije, božićne praznike sugrađanima je čestitao prvi čovek grada Nikola Lukač.

Najlepši Božićni običaji u našem narodu održali su se do današnjih dana. Pekara Trojka darovala je Hramu Svetog oca Nikole pogaču sa 300 parčadi koja je podeljena sugrađanima. U ovaj božićni kolač stavljeni su zlatnik i tri srebrnjaka, koji će, kako se veruje, doneti sreću onima koji ih pronađu.

Posle četrdesetodnevnog Božićnog posta, danas je prvi dan kada se jede mrsna hrana. Božićna trpeza okuplja celu porodicu, prema običajima ona je svečana i berićetna, jer se veruje da će zbog toga čitava godina biti takva.

Prema narodnom verovanju, danas valja od svakog posla nešto započeti, da bi do sledećeg Božića sve išlo od ruke. Ne spava se, da se ne bi dremalo cele godine.

Na današnji dan ne valja da bude svađa i rasprava, a posvađani treba da se pomire. Praznik se provodi u krugu porodice, ne ide se u tuđe kuće.