April 17, 2026

Град

povratak na selo

Село хвали, а у граду живи- не важи у случају породице Ћук. Ивана и Горан, родитељи четворогодишње Саре и тромесечне Софије, одлучили су да своју породичну оазу направе на селу. Ту су видели могућност да живе комфорније, здравије и деци пруже свакодневни додир са природом.

Горан је као дечак са породицом избегао из Хрватске, а Ивана је из Новог Кнежевца. После подстанарског живота у Кикинди, прилику да дођу до свог крова над главом пружио им је програм доделе сеоских кућа избеглим лицима који је Комесаријат за избеглице реализовао са Градом.

Свој дом су пронашли у Руском Селу.

Penzioneri Kikinda 4

Представници Града Кикинде, Градског удружења пензионера и Културног центра Кикинда данас су били гости Удружења пензионера у Темишвару поводом њихове славе, Светог Николе.

– Ово је, заправо, наставак сарадње јер се нисмо посећивали у време пандемије. Наши пријатељи из Темишвара били су у Кикинди у току Дана лудаје и сада им ми, за њихову славу, узвраћамо посету. Негујемо лепе везе које се не своде само на дружење; трудимо се да, са заједничким пројектима аплицирамо код невладиних организација у Румунији и Србији – рекао је Милан Периз, председник кикиндског удружења пензионера.

Повељу о сарадњи два удружења потписала су пре више од деценије. Николае Влад, председник удружења пензионера Темишвара, поздравио је госте и пожелео да се лепа сарадња настави још дуго година.

Догађају су присуствовали и председник Скупштине града, Младен Богдан, секретари секретаријата, Мирослава Наранчић и Богдан Тасовац, и директор Културног центра, Марко Марковљев.

– Чланове два удружења повезују заједничке активности и дружење које је  изузетно значајно за грађане трећег доба. Показали смо да подржавамо и помажемо наше Удружење пензионера и сада, и на овај начин, желимо да промовишемо сарадњу два града – рекао је Младен Богдан.

У програму прославе наступили су хорови и фолклорна група кикиндског Удружења, и уручене су захвалнице, а затим су гости и домаћини посетили Божићни вашар.

migranti u muzeju

Занимљива музејска тура –од упознавања са историјатом града и локалним наслеђем кроз сталну музејску поставку, преко учешћа у радионици истраживања совиних гвалица па до изложбе о фудбалу „Збирка у шеснаестерцу” организована је данас за групу од 24 миграната из Марока и Авганистана. Међу посетиоцима кикиндског Народног музеја био је и  Салман Ахнуш (25) из Марока. Пре скоро два месеца напустио је родну земљу, а у Прихватном центру у Кикинди борави  тек пет дана.

-Кикинда као мали град ми се свиђа и у кампу су пријатни према нама. Ово је лепа прилика да научим нешто више о култури и историји Кикинде. Наша култура се доста разликује. Завршио сам за кувара. Желим да идем у Италију, тамо имам пријатеља који ће ме запослити да радим грађевинске послове. Мароко је отворена земља за туристе, али је тамо скуп живот, млади људи немају посла, лоша је економска ситуација. Тамо су моја жена и син, очекујем да ми се касније и они придруже у Италији- рекао је Ахнуш.

Јелена Станаревић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију подсећа да је и прошлогодишња организована посета миграната музеју имала позитиван одјек.

-Посету музеју организовали смо у склопу инклузије и интеграције. Желели смо да укључимо избеглице из Прихватног центра у Кикинди, да им улепшамо дан и да нешто науче о граду у ком се налазе.  У посети је 12 миграната из Марока и 12 из Авганистана. Тренутно је у Прихватном центру у Кикинди око 400 миграната из Бангладеша, Индије, Сирије, Пакистана, Авганистана, Марока- рекла је Станаревић.

Обилазак Музеја започет је упознавањем са незаобилазном музејском атракцијом, мамутицом Киком.

-Драго нам је да мигрантима укажемо добродошлицу. Мислим да је важно да будемо гостољубиви и покажемо им наслеђе града у ком тренутно бораве. Према новој дефиницији донетој летос на генералној конференцији ИКОМ-а, музеј је отворено и инклузивно место чији је задатак да угости како редовне посетиоце, тако и маргинализоване и мањинске групе- указао је Драган Киурски, кустос педагог Народног музеја.

 

 

P1100836

Радници јавних предузећа „Кикинда“ и „Топлана“ биће боље плаћени за дежурства, ноћни рад, рад викендом и празницима, повећана су им солидарна давања и издвајања за лечења и опоравак у бањама. Имаће и права на слободне дане за процес вантелесне оплодње и бригу о деци, као и стопостотну надокнаду у случају лечења од малигнитета. Све ово обухваћено је новим колективним уговорима који су данас, у Градској кући, потписали представници Града Кикинде, два јавна предузећа и Савеза самосталних синдиката.

Потписивању су присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

– Направили смо још квалитетнији, бољи колективни уговор, и постигли смо договор у корист свих запослених у овим јавним предузећима. Сматрам да, заједничким трудом и разговором, увек можемо да дођемо до најбољих могућих решења, како за положај запослених, тако и за побољшање услуга које ова предузећа пружају грађанима Кикинде – изјавио је Лукач.

Нови колективни уговори важе три године. Претходно су већ потписани са директним буџетским корисницима, а сада је то учињено и са предузећима чији је оснивач Град и која запошљавају више од 200 људи.

Дијана Јакшић Киурски нагласила је да су одредбе уговора усклађене са свим законским и подзаконским актима, као и да њихова реализација неће угрозити финансијску стабилност и ликвидност ових предузећа.

– У новим уговорима такође су чвршће дефинисани одређени критеријуми, да не би било злоупотребе, како би помоћ добијали они којима је заиста потребна – рекла је заменица градоначелника. – Када је реч о основама за повећање зараде, дата су и већа права у односу на то како налажу Закон о раду и грански колективни уговор. Посебно је стављен акценат на здравствену заштиту запослених јер је радник најважнији ресурс. За сваку похвалу је то што ће на терет послодавца бити обезбеђена средства за превентивне прегледе и за превенцију радне инвалидности. Сви радници, пословодство, оснивачи и репрезентативни синдикат задовољни су потписаним колективним уговорима.

Са заменицом градоначелника сложио се и председник Основне организације Самосталних синдиката за комуналне делатности у Јавном предузећу „Кикинда“, Никола Војновић. Он је оценио да је нови колективни уговор један од најбољих и да су у синдикату задовољни постигнутим.

Председник Већа Савеза самосталних индиката за Кикинду, Чоку, Нову Црњу и Нови Кнежевац, Илија Дрљић, истакао је да су данас потписани колективни уговори међу најбољима у држави и да је Град показао висок ниво разумевања када је у питању брига о запосленима.

– Добијена су повећања зараде од пет до десет одсто по сату за дежурства. За  рекреативни опоравак и одмор у фонд се издваја 0,75 одсто; солидарно давање, које се редовно исплаћује, повећано је на 41 хиљаду динара. Топли оброк сада је дефинисан на 250 динара дневно, а регрес ће бити 75 одсто просечне бруто  зараде у Републици увећане за 33 хиљаде, што је сада око 89 хиљада динара на годишњем нивоу. Повећане су и накнаде за прековремени рад, рад суботом и на државни празник, прве две 30, а за рад на празник 120 одсто. Посебна брига исказана је за акутне проблем и проширење породице: за вантелесну оплодњу добијаће се десет радних дана, до сада се нису добијали слободни дани, а за бригу о детету до 12 година, обезбеђено је пет радних дана – објаснио је Дрљић.

Он је додао да су колективни уговори са директним буџетским корисницима веома слични данас потписанима, осим у деловима издвајања за топли оброк и регрес и солидарних давања која су, код њих, нешто мања. У овом Синдикату су, кажу, задовољни што Град поштује одредбе потписаних уговора, па се и њихова реализација никада не доводи у питање.

mikulaš 10

Уочи католичког празника Сент Миклоша, Културно-уметничко друштво „Еђшег“ је и ове године, у сарадњи са Основном школом „Фејеш Клара“, припремило програм о овом свецу, после којег Микулаш, како се још назива овај светац, доноси деци пакетиће.

– Представили смо деци легенду у којој три сестре не могу да се удају јер су превише сиромашне. Микулаш долази и убацује им новац кроз димњак, да би им помогао. Обичај је да, уочи овог празника, деца очисте своју обућу и оставе је испред куће, како би Микулаш видео да су вредна и да помажу у кући, и зато ујутро добијају поклоне – каже редитељ Шандор Кираљ.

У препуној сали „Еђшега“ малишани су стрпљиво гледали представу, а затим су Микулашу рецитовали песмице њему у част.

– Први пут сам дошао на представу, свидела ми се. И већ сам добио пакетић – каже шестогодишњи Теодор Чекуш.

Ноеми Будаи има 11 година. Позирала нам је са пакетићем чим је сишла са сцене.

– Нисам овде први пут, долазим сваке године. Микулаш дели поклоне деци која су била добра – каже Ноеми.

У представи о Микулашу играли су ђаци завршних разреда Школе „Фејеш Клара“ са којима ради наставница Виолета Момић. Један од глумаца вечерас је био и Мате Комарек, ученик шестог разреда.

– Волим да будем у представи са својим другарима. Микулаш сваке године долази у „Еђшег“ и свој деци доноси поклоне – објашњава Мате.

Иначе, у „Еђшегу“ ради и драмска секција за млађе полазнике која се, у преводу, зове „Неваљала деца“, каже редитељ Кираљ. Сваке године, поред инсценација и представа поводом празника, у сарадњи са Школом „Фејеш Клара“, припремају и једну представу за децу са којом, затим, наступају на такмичењима школа и позоришта.

 

Nikola Lukač

У Црвеном крсту Кикинда одржана је редовна акција добровољног давања крви. Одазвало се 52 суграђана, од којих је педесеторо дало драгоцену течност док су две особе одбијене због медицинских разлога. Међу даваоцима је било 17 жена.

Данашњој акцији добровољног давалаштва придружио се и градоначелник Никола Лукач који је својим примером уједно и апеловао на суграђане да постану део велике хумане заједнице добровољних давалаца. Подсетимо да је наредна акција у кикиндском Црвеном крсту заказана за 22. децембар.

Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила.

Давање крви је корисно осим за оне који примају трансфузију и за саме даваоце крви јер даје осећај задовољства да је спасен или побољшан квалитет живота најмање једној особи, а најчешће бар три и више, јер се из дате јединице крви припреме (одвоје) и еритроцити, плазма и тромбоцити који се могу применити онима којима су потребни.

Кикинда и на овом плану хуманости има чиме да се подичи јер има безмало 1.900 давалаца крви.

 

Banka hrane Vojvodine

Банка хране Војводине донирала је 240 паковања супе у коцкама и слане грицкалице Црвеном крсту Кикинда за потребе корисника Народне кухиње. Први пут прикључила се и традиционалној акцији града „Кутија жеља“ како би се припремили новогодишњи пакетићи за децу. Хуманитарна организација која се бави прикупљањем вишкова хране и и њеном дистрибуцијом социјално угроженима неколико месеци раније, донирала је пакете хране Народној кухињи и „Нашој кући“.

-Сарађујемо са бројним компанијама и нисмо први пут у Кикинди. За наредну годину планирамо више акција- рекао је Срђан Будимчић, директор Банке хране Војводине.

Донација кикиндском Црвеном крсту намењена је за 220 породица корисника Народне кухиње. Средства за функцинисање Народне кухиње обезбеђују се у градском буџету.

-Издвајамо значајна средства за програм Народне кухиње. Имамо одличну сарадњу са Банком хране Војводине као и са Црвеним крстом како бисмо заједнички помогли социјално угроженим грађанима. „Кутија жеља“ обрадоваће малишане ево већ десети пут, прикључују нам се бројне компаније и удружења, а друге локалне самоуправе узимају ово као модел. Први пут нам се прикључује и Банка хране Војводине истакао је градоначелник Лукач.

Секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац наводи да допунске артикле хране за припрему куваних јела за Народну кухињу обезбеђују Црвени крст Србије и Војводине.

-Од великог значаја су нам и донације компанија и појединаца како би се програм одвијао несметано- указала је Бјељац.

Међународни дан волонтера

Пети децембар обележава се као Међународни дан волонтера. Црвени крст је највећа и најстарија волонтерска организација у земљи. У Кикинди окупља 60 старијих и више од стотину младих волонтера. Честитке поводом овог датума, упутили су волонтерима градоначелник Никола Лукач и секретарка ЦК Кикинда Данијела Бјељац.

 

IMG_0890

Да у Плану развој града до 2030. године села нису заступљена, оценио је на протеклој седници одборник групе грађана „Наше мало место“ Горан Думитров. Повод је био доношење одлуке о покретању поступка израде средњорочног плана града који ће бити донет за период од три године и којим ће се  конкретизовати План развоја града као кровни стратешки документ.

-Знам колико је важно да се приликом конкурисања за средства, пројекти налазе у стратешким документима, иде и ИПА, а иако села нису заступљена у Плану развоја, било би добро да их провучете да буде барем у средњерочном плану. Залагао сам се да се Обрадовићева бара стави у неки програм и профункционише по угледу на сличне еколошке пројекте- напоменуо је, између осталог, Думитров.

На излагање Думитрова реаговао је Градског већа Саша Танацков образлажући више ставки из Плана развоја града.

-Опремање и изградња нове индустрије зоне није само за град, ту ће радити и становници села. Поменућу и подстицаје у пољопривреди, развој агротуризма, превоз, изградњу пречистача пијаће воде у селима,  реконструкцију школа и вртића, саобраћајну повезаност, културне и спортске садржаје, све се то односи на сеоске месне заједнице- напоменуо је Танацков.

На примедбу Думитрова да у селима није изграђена канализација, одговорио је Љубан Средић, ресорни члан Градског већа.

– Најбитније је да се реши питање пијаће воде, и кренуће се са селима после Кикинде. За изградњу канализације, имаћемо пројектно техничку документацију у буџету за наредну годину, како бисмо конкурисали за средства. Као неко ко живи на селу, могу да потврдим да водимо рачуна о сеоским месним заједницама, путној мрежи, објектима, да се мештанима створе што бољи услови- нагласио је Средић.

Градоначелник Лукач истакао је да је бољитак живота за сваког грађанина евидентан и позвао Думитрова да конкретно учествује са предлозима и идејама.

-Бићете у тиму за израду средњерочног плана града, да нам дате конструктивне идеје и предлоге за развој села. Свако ко има конструктивну сугестију и добру идеју добродошао је да да свој предлог, да заједнички учинимо Кикинду још бољим местом за живот и рад -истакао је Лукач.

 

 

 

parking mesta

Приведена је крају изградња нових паркинг места на три локације у Кикинди. Након што су грађани надлежнима у локалној самоуправи оправдано указали на недостатак адекватних места за паркирање на више локација у граду, њихови апели услишени су- после ребаланса градског буџета.

Нова паркинг места изграђена су у Микронасељу, у улици Јована Јовановића Змаја, потом у улици Иве Лоле Рибара, недалеко од раскрснице са Светосавском као и на почетку улице Угљеше Терзина, код укрштања са улицом Милоша Великог.

 

 

 

Orka i MS 1

У Културном центру у току је 13. Фестивал подводног филма који се организује у сарадњи са Ронилачким клубом „Орка“ и под покровитељством Града Кикинде. Сарадња Клуба са Удружењем мултипле склерозе била је тема друге фестивалске вечери, у суботу, управо на Међународни дан особа са инвалидитетом. Отварању изложбе фотографија „Особе са инвалидитетом и роњење“ присуствовао је и члан Градског већа задужен за спорт и омладину, Драган Пецарски.

– Чланови „Орке“ много напора улажу у рад са оболелима од мултипле склерозе, помажу им да, вежбањем у води, поврате мишићну мускулатуру, што је од веома великог значаја за њих. Врло смо им захвални на томе, као и за то што је у овом клубу доступно неколико подводних спортова. По томе смо изузетни на ширем подручју наше земље – рекао је Пецарски.

„Орка“ је први спортски клуб који је остварио сарадњу са особама са инвалидитетом, истакла је председница Удружења мултипле склерозе, Бранкица Мишков.

– Сарадњу смо започели пре пет година и на тренинге долази све више наших чланова. Роњење и пливање утичу и на физичко и на психичко стање, изузетно много помажу моторици. Лично могу да посведочим да ми се побољшала грађа, ојачали су ми мишићи целог тела, у води сам слободна – каже Мишкова.

Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, подсетио је да је Клуб још 2014. године уложио у усавршавање својих чланова, како би могли да примењују терапеутско роњење.

– По угледу на многе земље на Западу радимо са оболелима параплегије и квадриплегије, церебралне парализе, епилепсије. До сада смо вежбали са 15 особа које имају неки од инвалидитета. Вода им изузетно помаже у спортским активностима и тако доприносе бољем стању организма – истакао је Богосављев.

Филм о активностима „Орке“ приказан је прве вечери Фестивала, када је и уприличена изложба дечијих цртежа. У суботу су изложене и фотографије чланова „Орке“, а на програму су и пројекције подводних филмова.

Приказује се избор од десет филмова пристиглих на Фестивал. Тема су подводне активности, са фокусом на водени живи свет, чиме у „Орци“ дају допринос подизању свести о потреби очувања природе.

Последње вечери Фестивала, у недељу од 19 сати, на програму су пројекције филмова.