Мултилокуларна ехинококоза је болест коју изазива ларва лисичије пантљичаре и веома се ретко јавља код људи. Први случај у Србији регистрован је пре неколико дана код пацијенткиње која је оперисана у Новом Саду.
– Болест расте као малигни тумор – рекао је проф. др Душан Лалошевић, који је дијагностификовао овај први случај оболевања, за телевизију К1. – Инфилтрира се у ткиво и може да метастазира у друге органе, али највише страда јетра.
Како је објаснио, лисице преносе овај паразит директним, али чешће индиректним контактом. „Многи људи на селу имају повртњаке изван насеља и ту је контакт са лисицама могућ. Лисица из измета избацује јаја и то земљиште је контаминирано, тако да, шта год да је на том земљишту посађено, може бити извор заразе за човека“, рекао је др Лалошевић.
Болест је до сада била позната у северној Европи и Русији, а код нас је ово први случај. Ипак, како се не преноси са човека на човека, додао је, не постоји опасност од епидемије.
Како смо сазнали од епидемиолога др Татјане Пецарски, начелнице центра за контролу и превенцију болести кикиндског Завода за јавно здравље, на нашем подручју, који надзире Завод, мултилокуларна ехинококоза није регистрована.
– Надзор на ехинококама спроводимо у склопу редовних активности. Мултилокуларни облик, узрокован ларвама лисичије пантљичаре, нисмо до сада регистровали. У просеку једном годишње забележимо другу врсту, гранулозну ехинококозу – болест изазвану ларвама псеће пантљичаре, и то најчешће на јетри, понекад на плућима. У питању је потпуно друкчији узрочник – каже докторка Пецарски.
Она додаје да се болест изазвана ларвама псеће пантљичаре лечи и углавном је лакше оболење од оног изазваног ларвама пантљичаре које се налазе у лисицама, мада, уколико је запуштено, такође може да изазове смртни исход.
– У 2020. години, оболевање од гранулозне ехинококозе забележено је, у једном случају у Ади и један оболели био је у Кањижи. Два случаја била су у Сенти 2018. године, а годину пре регистрована су четири случаја заражавања: по један у Кикинди и у Кањижи, и два у Чоки. Уколико су пси, кућни љубимци, заштићени од унутрашњих паразита, опасност за човека не постоји.
Значај превентиве зоонозе
Превентива је рeдoвнo прање руку водом и сапуном, пoсeбнo накoн кoнтакта са живoтињама, темељно прање воћа и поврћа пре конзумирања. Власници паса и мачака треба редовно да спрoвoде њихoво чишћење од паразита, као и других живoтиња у дoмаћинству кoje дoлазe у кoнтакт са глoдарима. Неопходно је и одржавати дoбру хигиjeну прoстoра у кojeм бoравe дoмаћe живoтињe, спроводити рeдoвну дeратизациjу у двoришту и oкoлини дoмаћинства. При клању стоке треба се придржавати хигиjeнских пoступака, уз правилнo уништавањe заражeних изнутрица. Дворишта треба изоловати oд мoгућнoсти приступа дивљих живoтиња, пoгoтoвo у близини лoвишта и шума, наводи се на сајту Института за јавно здравље Војводине.
Ово је посебно важно за људе који се налазе у природи, пре свега за ловце, који су изложени директном или индиректном контакту, преко земље или воде, са лисицама и шакалима.
Ђаке и њихове васпитаче данас су прво, у свечаној сали Градске куће, дочекали председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, са директором Дома ученика у Кикинди, Љубомиром Васичиним.
Сарадња два дома остварена је захваљујући нашем суграђанину, Ласлу Вадлеве, иначе сараднику београдског Дома ученика.
Ђацима из Београда уручени су поклони Града пре сусрета са вршњацима у кикиндском Дому.
Лука Грачанин из Прокупља је матурант Средње техничке ПТТ школе.
Ивана Јовановић из Тополе такође је матуранткиња исте школе.
Плесне пробе одржавају се у Културном центру, уторком и петком од 20 и суботом од 15 сати. Потражите их на плесу или на Фејсбук страници „Плесни студио Jessy”.
