јануар 31, 2026

Град

mikulaš 10

Уочи католичког празника Сент Миклоша, Културно-уметничко друштво „Еђшег“ је и ове године, у сарадњи са Основном школом „Фејеш Клара“, припремило програм о овом свецу, после којег Микулаш, како се још назива овај светац, доноси деци пакетиће.

– Представили смо деци легенду у којој три сестре не могу да се удају јер су превише сиромашне. Микулаш долази и убацује им новац кроз димњак, да би им помогао. Обичај је да, уочи овог празника, деца очисте своју обућу и оставе је испред куће, како би Микулаш видео да су вредна и да помажу у кући, и зато ујутро добијају поклоне – каже редитељ Шандор Кираљ.

У препуној сали „Еђшега“ малишани су стрпљиво гледали представу, а затим су Микулашу рецитовали песмице њему у част.

– Први пут сам дошао на представу, свидела ми се. И већ сам добио пакетић – каже шестогодишњи Теодор Чекуш.

Ноеми Будаи има 11 година. Позирала нам је са пакетићем чим је сишла са сцене.

– Нисам овде први пут, долазим сваке године. Микулаш дели поклоне деци која су била добра – каже Ноеми.

У представи о Микулашу играли су ђаци завршних разреда Школе „Фејеш Клара“ са којима ради наставница Виолета Момић. Један од глумаца вечерас је био и Мате Комарек, ученик шестог разреда.

– Волим да будем у представи са својим другарима. Микулаш сваке године долази у „Еђшег“ и свој деци доноси поклоне – објашњава Мате.

Иначе, у „Еђшегу“ ради и драмска секција за млађе полазнике која се, у преводу, зове „Неваљала деца“, каже редитељ Кираљ. Сваке године, поред инсценација и представа поводом празника, у сарадњи са Школом „Фејеш Клара“, припремају и једну представу за децу са којом, затим, наступају на такмичењима школа и позоришта.

 

Nikola Lukač

У Црвеном крсту Кикинда одржана је редовна акција добровољног давања крви. Одазвало се 52 суграђана, од којих је педесеторо дало драгоцену течност док су две особе одбијене због медицинских разлога. Међу даваоцима је било 17 жена.

Данашњој акцији добровољног давалаштва придружио се и градоначелник Никола Лукач који је својим примером уједно и апеловао на суграђане да постану део велике хумане заједнице добровољних давалаца. Подсетимо да је наредна акција у кикиндском Црвеном крсту заказана за 22. децембар.

Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила.

Давање крви је корисно осим за оне који примају трансфузију и за саме даваоце крви јер даје осећај задовољства да је спасен или побољшан квалитет живота најмање једној особи, а најчешће бар три и више, јер се из дате јединице крви припреме (одвоје) и еритроцити, плазма и тромбоцити који се могу применити онима којима су потребни.

Кикинда и на овом плану хуманости има чиме да се подичи јер има безмало 1.900 давалаца крви.

 

Banka hrane Vojvodine

Банка хране Војводине донирала је 240 паковања супе у коцкама и слане грицкалице Црвеном крсту Кикинда за потребе корисника Народне кухиње. Први пут прикључила се и традиционалној акцији града „Кутија жеља“ како би се припремили новогодишњи пакетићи за децу. Хуманитарна организација која се бави прикупљањем вишкова хране и и њеном дистрибуцијом социјално угроженима неколико месеци раније, донирала је пакете хране Народној кухињи и „Нашој кући“.

-Сарађујемо са бројним компанијама и нисмо први пут у Кикинди. За наредну годину планирамо више акција- рекао је Срђан Будимчић, директор Банке хране Војводине.

Донација кикиндском Црвеном крсту намењена је за 220 породица корисника Народне кухиње. Средства за функцинисање Народне кухиње обезбеђују се у градском буџету.

-Издвајамо значајна средства за програм Народне кухиње. Имамо одличну сарадњу са Банком хране Војводине као и са Црвеним крстом како бисмо заједнички помогли социјално угроженим грађанима. „Кутија жеља“ обрадоваће малишане ево већ десети пут, прикључују нам се бројне компаније и удружења, а друге локалне самоуправе узимају ово као модел. Први пут нам се прикључује и Банка хране Војводине истакао је градоначелник Лукач.

Секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац наводи да допунске артикле хране за припрему куваних јела за Народну кухињу обезбеђују Црвени крст Србије и Војводине.

-Од великог значаја су нам и донације компанија и појединаца како би се програм одвијао несметано- указала је Бјељац.

Међународни дан волонтера

Пети децембар обележава се као Међународни дан волонтера. Црвени крст је највећа и најстарија волонтерска организација у земљи. У Кикинди окупља 60 старијих и више од стотину младих волонтера. Честитке поводом овог датума, упутили су волонтерима градоначелник Никола Лукач и секретарка ЦК Кикинда Данијела Бјељац.

 

IMG_0890

Да у Плану развој града до 2030. године села нису заступљена, оценио је на протеклој седници одборник групе грађана „Наше мало место“ Горан Думитров. Повод је био доношење одлуке о покретању поступка израде средњорочног плана града који ће бити донет за период од три године и којим ће се  конкретизовати План развоја града као кровни стратешки документ.

-Знам колико је важно да се приликом конкурисања за средства, пројекти налазе у стратешким документима, иде и ИПА, а иако села нису заступљена у Плану развоја, било би добро да их провучете да буде барем у средњерочном плану. Залагао сам се да се Обрадовићева бара стави у неки програм и профункционише по угледу на сличне еколошке пројекте- напоменуо је, између осталог, Думитров.

На излагање Думитрова реаговао је Градског већа Саша Танацков образлажући више ставки из Плана развоја града.

-Опремање и изградња нове индустрије зоне није само за град, ту ће радити и становници села. Поменућу и подстицаје у пољопривреди, развој агротуризма, превоз, изградњу пречистача пијаће воде у селима,  реконструкцију школа и вртића, саобраћајну повезаност, културне и спортске садржаје, све се то односи на сеоске месне заједнице- напоменуо је Танацков.

На примедбу Думитрова да у селима није изграђена канализација, одговорио је Љубан Средић, ресорни члан Градског већа.

– Најбитније је да се реши питање пијаће воде, и кренуће се са селима после Кикинде. За изградњу канализације, имаћемо пројектно техничку документацију у буџету за наредну годину, како бисмо конкурисали за средства. Као неко ко живи на селу, могу да потврдим да водимо рачуна о сеоским месним заједницама, путној мрежи, објектима, да се мештанима створе што бољи услови- нагласио је Средић.

Градоначелник Лукач истакао је да је бољитак живота за сваког грађанина евидентан и позвао Думитрова да конкретно учествује са предлозима и идејама.

-Бићете у тиму за израду средњерочног плана града, да нам дате конструктивне идеје и предлоге за развој села. Свако ко има конструктивну сугестију и добру идеју добродошао је да да свој предлог, да заједнички учинимо Кикинду још бољим местом за живот и рад -истакао је Лукач.

 

 

 

parking mesta

Приведена је крају изградња нових паркинг места на три локације у Кикинди. Након што су грађани надлежнима у локалној самоуправи оправдано указали на недостатак адекватних места за паркирање на више локација у граду, њихови апели услишени су- после ребаланса градског буџета.

Нова паркинг места изграђена су у Микронасељу, у улици Јована Јовановића Змаја, потом у улици Иве Лоле Рибара, недалеко од раскрснице са Светосавском као и на почетку улице Угљеше Терзина, код укрштања са улицом Милоша Великог.

 

 

 

Orka i MS 1

У Културном центру у току је 13. Фестивал подводног филма који се организује у сарадњи са Ронилачким клубом „Орка“ и под покровитељством Града Кикинде. Сарадња Клуба са Удружењем мултипле склерозе била је тема друге фестивалске вечери, у суботу, управо на Међународни дан особа са инвалидитетом. Отварању изложбе фотографија „Особе са инвалидитетом и роњење“ присуствовао је и члан Градског већа задужен за спорт и омладину, Драган Пецарски.

– Чланови „Орке“ много напора улажу у рад са оболелима од мултипле склерозе, помажу им да, вежбањем у води, поврате мишићну мускулатуру, што је од веома великог значаја за њих. Врло смо им захвални на томе, као и за то што је у овом клубу доступно неколико подводних спортова. По томе смо изузетни на ширем подручју наше земље – рекао је Пецарски.

„Орка“ је први спортски клуб који је остварио сарадњу са особама са инвалидитетом, истакла је председница Удружења мултипле склерозе, Бранкица Мишков.

– Сарадњу смо започели пре пет година и на тренинге долази све више наших чланова. Роњење и пливање утичу и на физичко и на психичко стање, изузетно много помажу моторици. Лично могу да посведочим да ми се побољшала грађа, ојачали су ми мишићи целог тела, у води сам слободна – каже Мишкова.

Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, подсетио је да је Клуб још 2014. године уложио у усавршавање својих чланова, како би могли да примењују терапеутско роњење.

– По угледу на многе земље на Западу радимо са оболелима параплегије и квадриплегије, церебралне парализе, епилепсије. До сада смо вежбали са 15 особа које имају неки од инвалидитета. Вода им изузетно помаже у спортским активностима и тако доприносе бољем стању организма – истакао је Богосављев.

Филм о активностима „Орке“ приказан је прве вечери Фестивала, када је и уприличена изложба дечијих цртежа. У суботу су изложене и фотографије чланова „Орке“, а на програму су и пројекције подводних филмова.

Приказује се избор од десет филмова пристиглих на Фестивал. Тема су подводне активности, са фокусом на водени живи свет, чиме у „Орци“ дају допринос подизању свести о потреби очувања природе.

Последње вечери Фестивала, у недељу од 19 сати, на програму су пројекције филмова.

 

zeleni dragstor1

Кикиндски ланац малопродајних објеката „Зелени драгстор” отвориће осму продавницу у А насељу. Нов трговински објекат почеће са радом за недељу дана и налазиће се код вртића “Колибри”, у улици Раде Трнића број 17.

На 170 квадратних метара, купцима ће понудити широк асортиман од скоро 5.000 производа: основне животне намирнице, поврће и воће, сухомеснате и млечне производе, слаткише, кафу, безалкохолна и алкохолна пића, кућну хемију, козметику.

Поверење купаца стекли су добром снабдевеношћу и повољним ценама.

 -Поред седам постојећих радњи, на сугестију наших суграђана из другог реона, који су исказали потребу и жељу јер им тамо недостаје продавница, одлучили смо да у том делу града отворимо већи објекат. За оне који до сада нису пазарили у нашим продавницама, могу рећи да смо веома конкурентни са ценама јер имамо и велепродају. Радимо са малим маржама како би цене биле приступачне за све- истиче Владимир Радовановић, власник „Зеленог драгстора”.

Међу повољним артиклима издвојићемо само неке: балон воде од 6 литара за свега 89 динара, кромпир по цени од 79 динара за килограм, јабуке 49 динара, милка чоколада од 100 грама 116 динара. Купце очекују изненађења на дан отварања као и редовне акције. У новом продајном објекту биће запослено шест радника, а тај број вероватно ће временом бити проширен.

-Доста сарађујемо са локалним произвођачима воћа и поврћа тако да нам је и то циљ, да их ангажујемо што више како би наша локална привреда и пољопривреда расли заједно са нама- каже Радовановић.

„Зелени драгстор” ради од 1995. године и има четврдесетак запослених. Малопродајни објекти налазе се у улицама Чанадској, Милоша Остојина, Стевана Синђелића, Кумановској, Србобранској и два у улици Тозе Марковића. Датум и сатница отварања нове трговине биће прецизирани почетком предстојеће седмице.

 

 

 

 

Lovac 7

Представници организација особа са инвалидитетом на подручју града данас су обележили 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом. Скуп у ресторану „Ловац“ организовао је Савет особа са инвалидитетом.

– Људи са хендикепом имају проблеме какве имају и сви остали, али су за нас они мултиплицирани. Некад је тешко набавити ортопедска помагала, инвалидска колица, лекове – рекао је Иван Зарић, председник Савета.

У 22 организације на подручју града учлањено је око четири хиљаде инвалида, али су процене да их има између шест и по и седам хиљада. То је око десет одсто укупне популације, што је у светском просеку.

– За нас у колицима важно је да свуда има рампи, што још увек није случај – каже Десанка Голић, чланица Удружења дистрофичара Средњобанатског и Севернобанатског округа. – Сама могу свуда да идем у колицима и људи заиста имају разумевања.

У име Града скупу је присуствовао градоначелник Никола Лукач. Са представницима организација разговарао је о начинима да се побољшају њихов положај и квалитет живота.

– Град подржава пројекте у корист особа са инвалидитетом и опредељен је да оне буду видљивије, поштоване, прихваћене у својој заједници и да помогнемо колико год можемо да реше све своје недаће. Уз помоћ републичке и покрајинске администрације реализоваћемо у наредном периоду за њих важне пројекте – рекао је Лукач.

Он је истакао да су Кикинђани емпатични према особама са инвалидитетом и да, у том смислу, наш град може да буде пример другима.

Čigra_deca 6

Међународни дан особа са инвалидитетом обележили су и чланови Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“ у Кикинди. Они су угостили своје другаре из ликовне радионице Културног центра.

– Ове године Дан особа са инвалидитетом обележавамо тако што смо организовали инклузивну ликовну радионицу под називом „Заједно кроз свет у боји“ у нашем простору – рекла је директорица „Чигре“, Загорка Новаков.

Друштво „Чигра“ окупља, у различитим дневним активностима 15 младих и десеторо деце школског узраста, као и њихове родитеље који су, такође, чланови Друштва.

– Сваке године обележимо овај дан и сликамо. Ако неко не може сам, сви остали помажу. Данас смо цртали чигру – рекла нам је Мирјана Цуцић.

Позиву за дружење у „Чигри“ одазвали су се готово сви чланови Ликовне радионице за децу „Стварам оно што сањам“ Културног центра, каже заменица директора, Тања Ножица.

– Ово није први пут да се дружимо са децом из „Чигре“ и сви наши чланови увек се радо одазову. Данас је дошло тринаесторо деце. Сви сликају акрилним бојама на платну, а тема је слободна.

Јована Зељковић члан је ликовне радионице Културног центра већ пола године.

– Први пут сам овде и лепо нам. Дружимо се и заједно сликамо – каже Јована.

Пројекат је финансијски подржао Град, а догађају је присуствовала чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Рамона Тот.

– Особе са инвалидитетом свакодневно се суочавају са потешкоћама. Наш задатак, локалне самоуправе и удружења, јесте да подигнемо свест грађана о тим проблемима.

Слике настале на данашњој радионици биће урамљене и изложене на Новогодишњем базару.

 

 

 

 

 

polaganje venaca kralju petru

Полагањем венаца на споменик Краљу Петру Првом, у организацији градског одбора Удружења „Краљевина Србија“ одата је почаст великану наше историје, једном од најомиљенијих српских владара и војсковођа. Поред представника поменутог удружења, венце су положили Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.

– Краљ Петар је био велики борац, омиљени државник кога су у народу звали „чика Пера“ и први владар новоосноване државе. Недавно смо обележили годишњицу присаједињења Баната, Бачке и Барање матици Србији, и ослобођење Кикинде 1918.године. Кикинда већ има улицу Краља Петра, а од прошле године и споменик у чијем подизању је учествовао град- истакао је Богдан.

Заслуге Краља Петра Првог су немерљиве, посебно за присаједињење Војводине Србији, указују у Удружењу „Краљевина Србија“.

– Прошле године, на стогодишњицу смрти Краља Петра Првог подигли смо спомен бисту захваљујући великој помоћи градоначелника Николе Лукача који је препознао значај и потребу да Кикинда добије овај споменик- указао је Милош Павковић, председник овог удружења које ради под покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића.

Милан Рељић из Градског одбора „Краљевине Србије“ указао је на значај очувања историје и традиције у Кикинди.

Краљ Петар Први остао је упамћен и као краљ Петар Ослободилац. У народу је био веома цењен  као храбар, поштен и правдољубив владар који је, упркос веома нарушеном здрављу, Албанску голготу прошао заједно са својом војском.

 

 

Don`t copy text!