јануар 31, 2026

Град

kikinda grad

Prvi rezultati popisa: U Kikindi 9.700 stanovnika manje

Jelena Trifunović decembar 21, 2022 0

Republički zavod za statistiku objavio je prve rezultate Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji je sproveden tokom oktobra na teritoriji Srbije. Prema objavljenim podacima, na teritoriji Grada Kikinde ukupan broj stanovnika iznosi 49.691.

Prema Popisu iz 2011, u Kikindi je živelo 59.453 ljudi. Pad broja stanovnika iznosi 9.762. Koliko je stanovnika manje u samoj Kikindi, a koliko pojedinačno u selima, znaćemo kada pristignu detaljniji rezultati popisa.

Ukupan broj popisanih domaćinstava na teritoriji Grada Kikinde je 19.576, a stanova 24.070, pokazuju prvi rezultati Popisa koje je objavio RZS.

Prema tim rezultatima, u Republici Srbiji živi 6 690 887 stanovnika što je skoro pola miliona odnosno 6,9 odsto manje nego što je evidentirano na Popisu 2011. godine (-495.975). U regionu Vojvodine, živi 182.453  ljudi manje.

Jedino region Beograda beleži porast, pa je broj stanovnika povećan za 26.123.

IMG_1791 (Large)

Ovo su planirana ulaganja u selima i školama u 2023. godini

Jelena Trifunović decembar 21, 2022 0

Nova investicija u mesnim zajednicama predviđena budžetskim planom za 2023. godinu su postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, a prvi će na redu biti Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Koja su to još investiciona ulaganja u seoskim mesnim zajednicama planirana budžetom za narednu godinu, precizirala je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski na sednici gradske skupštine:

-U MZ Banatsko Veliko Selo predviđen je završetak radova na stadionu FK Kozara, u Novim Kozarcima investiociono održavanje Doma kulture, u Ruskom Selu izgradnja parka, investiciono održavanje Doma kulture i investiciono održavanje objekta FK Crvena zvezda, u Banatskoj Toploli adaptacija objekta Doma kulture, u Nakovu popravka platoa ispred mesne zajednice i poslovnog centra i u Mokrinu izrada izrada projektno tehničke dokumentacije za postavku letnje pozornice i fontane na trgu. U Iđošu, kada je reč o rekonstrukciji zgrade Doma lovaca nastali su problemi u vezi sa dokumentacijom, i potrebno je preprojektovanje- precizirala je zamenica gradonačelnika.

Jakšić Kiurski je, takođe, ukazala koja su to planirana investiciona ulaganja u škole.

-Popravka krova u OŠ „Ivo Lola Ribar“, postavka hidrantske mreže, sanacija svlačionica i sanitarnih čvorova u školi „Sveti Sava“, sanacija objekta za produženi boravak i kuhinju u školi „Jovan Popović“, sanacija toaleta u školi „Đura Jakšić“, kapitalno održavanje zgrade škole „Milivoj Omorac“ u Iđošu, postavljanje rasvete u školi „Vasa Stajić“.

 

 

 

Naša kuća

Promena na čelu „Naše kuće“

Jelena Trifunović decembar 21, 2022 0

Za novu v. d. direktoricu Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, na sednici gradske skupštine u utorak, imenovana je Nikoleta Pavlov, specijalista strukovni vaspitač u oblasti inkluzivnog vaspitanja i obrazovanja.

Prethodno su odbornici konstatovali prestanak mandata dosadašnje v. d. direktorke Cecilije  Šajber, zbog isteka perioda na koji je imenovana.

Nikoleta Pavlov je u Centru zaposlena kao stručni saradnik od 2016. godine. Kako je navedeno u radnoj biografiji, bavi se organizacijom radno-okupacione terapije, kao i poboljšanjem položaja osoba sa invaliditetom kroz njihovo osnaživanje, povećanje vidljivosti i uključenosti u zajednicu. Učestvovala je u razvoju inovativne usluge u socijalnoj zaštiti „Podrška u lokalnoj zajednici“, koja se sprovodi zajedno sa VŠSSOV u Kikindi, kao koordinator usluge. Aktivno je učestvovala u realizaciji projekta „Rehabilitacioni centar za senzornu integraciju“.

Cecilija Šajber bila je na čelu Centra za pružanje usluga socijalne zaštite poznatijeg pod ranijim nazivom „Naša kuća“ od 2019. godine.

IMG_1885 (Large)

U Međuopštinskoj organizaciji gluvih i nagluvih: Učenički parlament Doma učenika obradovao decu paketićima

Jelena Trifunović decembar 20, 2022 0

Predstavnici Učeničkog parlamenta Doma učenika „Nikola Vojvodić“ danas su posetili Međuopštinsku organizaciju gluvih i nagluvih i novogodišnjim paketićima obradovali decu oštećenog sluha kao i mališane čiji su roditelji ili staratelji osobe oštećenog sluha.

-Učenički parlament Doma učenika svake godine organizuje neku humanitarnu akciju. Ovoga puta to je sakupljanje slatkiša i slaniša za pravljenje paketića. Inicijativa je potekla od Učeničkog parlamenta, a učestvovali su svi đaci i zaposleni- kaže Vesna Subašić, pedagoškinja u Domu učenika „Nikola Vojvodić“.

Sugrađanin Vladimir Tepavac ima troje dece.

-Oduševljeni smo današnjom posetom i lepim gestom koji je obradovao decu- kaže.

Dejan Jakovljev, predsednik Učeničkog parlamenta, zahvalio se svim đacima  i zaposlenima u Domu učenika jer su se rado odazvali akciji.

-Veoma nam je drago što smo ovoj deci ulepšali današnji dan i Novu godinu. Naš Dom svake godine organizuje humanitarnu akciju, a ovoga puta smo odabrali da to bude Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih.

U ime pomenute organizacije zahvalila se sekretarka Gordana Marković Jankov.

– Obradovala nas je ova inicijativa. Deca iz Doma učenika iskazala su interesovanje za znakovni jezik, pa smo razgovarali i o budućoj saradnji i zajedničkim projektima- navodi Marković Jankov.

Saobracajna 4

Savet za bezbednost u saobraćaju Grada obezbedio aparate i opremu za Saobraćajnu policiju

Igor Crnogorac decembar 20, 2022 0

Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač uručio je danas donaciju predstavnicima Policijske uprave, čime je zaokružen iznos od 1,2 miliona dinara, sa koliko je ove godine Grad pomogao Saobraćajnoj policiji radi veće bezbednosti u saobraćaju.

– Važno je da sarađujemo, da se još više radi i na preventivi i kontrolama, da predstavljamo aktivnosti Saveta za bezbednost i Saobraćajne policije – rekao je Lukač. – Potrebno je da građani znaju da postoji oprema pomoću koje mogu da se pronađu nedozvoljene supstance i da će kontrole biti češće, kako bismo bezbednost u saobraćaju podigli na još viši nivo.

Ove godine Grad je obezbedio i donacije Odeljenju za vanredne situacije, dok je Saobraćajna policija već dobila opremu, droga-test i alkometar.

– Poslednja donacija Saobraćajnoj policiji ove godine sadrži aparat za kontrolu digitalnih tahografa, opremu i set za uviđaje – rekao je član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, Miroslav Dučić.

Saradnja i ulaganje u rad policije znači i bolju bezbednost građana, rekao je načelnik Policijske uprave Kikinda Pavle Rajkov.

– Protekle godine imali smo mnogo posla i rezultati nisu ostali nezapaženi ni u Gradu, ni na teritoriji države – istakao je Rajkov. – Oprema nam mnogo znači, uviđajne ekipe će moći brže i bolje da rade, a dobili smo i „pijane naočare“ koje će pomoći u prevenciji, pre svega po školama, jer se pomoću njih dobija utisak kakve su reakcije prilikom korišćenja alkohola i narkotika.

Rajkov je dodao da se nada da će sve lokalne samouprave pratiti primer Kikinde kako bi, korišćenjem savremene opreme, i sa nultom tolerancijom, mogao da se spreči svaki vid prekršaja i kriminala.

IMG_1800 (Large)

Budžet Kikinde u 2023. godini 3,47 milijardi dinara

Jelena Trifunović decembar 20, 2022 0

Odbornici skupštine Grada usvojili su na današnjoj sednici budžet za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, koji je planiran  u visini od 3,47 milijardi dinara. Za novu investiciju- postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima planirano je kreditno zaduženje od 95 miliona dinara.

Gradonačelnik Nikola Lukač rekao je da je budžet domaćinski i skrojen u skladu sa realnim mogućnostima.

-Kikinda ide napred, u dobrom pravcu, i bolje je mesto za život i rad nego pre deset godina. Kvalitet života u Kikindi se popravio i treba da bude još na višem nivou. Pomenuću neke od projekata koje radimo: fabrika vode, investicija od 11 miliona evra, ide svojim tokom, biće do kraja iduće godine, početkom 2024. treba da se završi. Krenućemo da radimo četiri postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, početkom 2024.godine na red stižu i ostale mesne zajednice. U toku je rekonstrukcija magistralnog voda, plato ispred pijace će se raditi posle sanacije vodovodne mreže. Za industrijsku zonu Rasadnik 70 miliona smo dobili iz republike, nastavak je izgradnja rasvete za šta nam je pokrajina opredelila 54 miliona.  Pregovaramo sa šest ili sedam potencijalnih investitora da dođu i otvore od 100 do 500 novih radnih mesta.

 -Sređujemo Staro jezero i kanalsku mrežu. U narednoj godini očekujemo početak izgradnje novog Centra  za socijalni rad. Brza saobraćajnica Sombor-Kikinda ide svojim tokom, sve činimo da krenu radovi i od Nakova,  kao i da granični prelaz proradi 24 časa. Kanalizaciju u ŽNR i na Strelištu smo preprojektovali kako bi se zadovoljili novi standardi. U završnoj smo fazi za ritejl park, upotpunjujemo sadržaje za mlade sugrađane, i to su nam nova radna mesta. Imamo projekat za Dispanzer za žene, međutim Dom zdravlja poseduje svoj prostor koji ćemo u narednom periodu adaptirati. Radi se i projekat novog Doma zdravlja. Uskoro, u februaru, nastavljaju se radovi u bolnici, završava se prva faza. Radićemo dečja igrališta u selima i gradu. Za kružni tok u Bašaidu smo izdvojili 20 miliona- istakao je gradonačelnik Lukač i zahvalio se pokrajinskoj i republičkoj administraciji na podršci.

Za tekuću potrošnju u budžetu je opredeljeno 2,77 milijardi dinara, dok je 698 miliona dinara što je 20 odsto budžeta, namenjeno investicionim ulaganjima, obrazložila je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

– Subvencije su smanjene za 27 miliona u odnosu na 2022, jer nema subvencije za Toplanu i pijacu. Subvencija za JP Kikinda iznosi 146 miliona-od čega je najviše sredstava za putnu infrastrukturu, a 22 miliona dobija Autoprevoz- 20 miliona za pokriće tekućih rashoda (energente i rezervne delove), a 2 miliona za nabavku autobusa. Sve ono što je započeto treba da se nastavi- logika je kojom smo se rukovodili prilikom planiranja investicija. Za rekonstrukciju vodovodne infrastrukture planirano je više od 245 miliona dinara, 19 miliona za kanalizacionu, preko 160 miliona za putnu infrastrukturu, preko 30 miliona za škole. Rekonstrukcija sistema za prečišćavanje pijaće vode u selima je nova investicija. Investicija je vredna, po proceni, 240 miliona, od čega je naše učešće 80 miliona plus 15 miliona za preprojektovanje postojeće dokumentacije. To je tih 95 miliona koji će biti pokriveni iz kredita. Mesne zajednice koje će prve biti deo ove investicije su Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Svugde imamo sređenu projektno-tehničku dokumentaciju i pitanja legalizacije, osim u Bašaidu- rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Bogdan: Uravnotežen budžet

Predsednik skupštine grada Mladen Bogdan istakao je da je budžet za 2023. godinu uravnotežen i dobro planiran.

-Razgovarali smo sa sugrađanima i došli do toga šta su prioriteti. U budžetu se posvećuje pažnja razvojnim projektima i infrastrukturi, a sa druge strane nismo zanemarili socijalno odgovornu komponentu jer nastavljamo sa dosadašnjim merama i programima, a uvodimo i nove. Obraćamo pažnju na sve, ovaj budžet je ne samo odraz odgovorne politike i brige o građanima, već i slika politike rasta i razvoja grada- rekao je Bogdan.

Tešin (SPS): Razvojni budžet

Đorđe Tešin, šef odborničke grupe SPS istakao je da je iz godine u godinu prisutan pozitivan trend rasta udela investicionih ulaganja u gradskom budžetu.

-Ovo je umereno razvojni budžet ako ćemo da budemo baš konzervativni, a ako ćemo da budemo optimistični, mogu da kažem da imamo razvojni budžet. Treba uzeti u obzir i društveno-ekonomske faktore koji nas okružuju, a nisu povoljni za planiranje i investicije. U budžetu početno stanje od 100 miliona pokriva kreditno zaduženje, prihodovna strana je utemeljena u praksi. SPS će podržati predlog budžeta – jasan je bio socijalista Tešin.

Odbornik LSV Miroslav Grujić je stava da je trebalo više novca opredeliti za investicije i pohvalio to što je selima usmereno više sredstava.

Načelo opreza i načelo prioriteta dominiraju pri planiranju i opredeljivanju budžetskih sredstava, tako se ponašaju odgovorni ljudi koji znaju šta hoće, a svakom dinaru u budžetu zna se put, rekla je Milica Tripinović Popov, odbornica SNS.

 

 

319395135_839326680484007_8824730664798952664_n

Stotine paketića od „Banatskih bajkera“

Igor Crnogorac decembar 20, 2022 0

Deda Mrazevi na motociklima, članovi Moto kluba „Banatski bajkeri“ već petu godinu trude se da, uoči praznika, paketićima obraduju što više mališana.

– Imamo sponzore i ljude dobre volje koji pomažu da napravimo što više paketića. I dalje prikupljamo sredstva i imaćemo još poklona. Odnećemo ih  deci u porodicama koje su lošijoj materijalnoj situaciji – kaže predsednik Kluba, Ferenc Tamaš .

Do sada su paketiće humanih bajkera dobila deca u vrtićima „Naša radost“, „Bambi“ i „Pčelica“, najmlađi u Društvu za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Čigra“ i deca članova Udruženja multiple skleroze u Kikindi. Nezaustavljivi bajkeri u crvenom neće odustati sve dok ne budu sigurni da je svako dete u gradu i okolini obradovano  novogodišnjim paketićem.

Paketici konjički 4

Humanitarci iz Konjičkog kluba darivali korisnike „Naše kuće“

Igor Crnogorac decembar 20, 2022 0

Korisnike Dnevnog boravka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite u Kikindi danas je obradovao Deda Mraz koji je stigao sa konjskom zapregom i doneo paketiće.

– Doneli smo trideset paketića koje su samostalno pripremili članovi našeg Kluba. Imamo pedesetak članova i sami smo se organizovali, želeli smo da ih obradujemo koliko smo u mogućnosti – rekao je Petar Sredojev iz Konjičkog kluba „Banat“ iz Kikinde.

Ni temperatura u minusu ni ledeni vetar nisu sprečili korisnike „Naše kuće“ da, s radošću dočekaju Deda Mraza ispred Dnevnog boravka.

– Za naše korisnike ovo je dvostruko zadovoljstvo – došao je Deda Mraz i to na konju. Zato je kod nas danas posebno svečano – rekla je Cecilija Šajber, zahvaljujući se na paketićima.

Zauzvrat, korisnici Centra pripremili su svoje ručne radove koje su poklonili Deda Mrazu, prisutnim članovima Konjičkog kluba i novinarima.

božićna akcija u sajanu

Lepa božićna tradicija u Sajanu: Jelka za svaku novorođenu bebu

Jelena Trifunović decembar 20, 2022 0

Mesna zajednica Sajan podelila je jele svim bebama rođenim u ovoj godini. Darivano je osam novorođenčadi: Mark, Elizabeta, Nenad, Tanja, Marina, Vivien, Zoe i Tristan. Ova božićna akcija započeta je 2018. godine.

-Od tada, svake godine pred Božić poklonimo za novorođenu decu jelke sa busenom koje će, posle praznika, biti posađene. Ostaće kao lepa uspomena.

Ideju za ovu akciju sam dobio jer su i moji roditelji 1982. godine kada sam rođen, posadili jelku u našem dvorištu. Ovim gestom želimo da im čestitamo predstojeće praznike i još jednom poželimo dobrošlicu- kaže za Kikindski portal predsednik Saveta MZ Sajan Zoltan Tot.

 

 

 

NSZ Kikinda

Od početka godine na području Grada zaposleno više od hiljadu ljudi

Igor Crnogorac decembar 19, 2022 0

Trend smanjenja broja nezaposlenih u Kikindi i selima se nastavlja, pokazuju najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Na evidenciji je, krajem novembra, bilo 2.219 osoba, što je 527 manje u odnosu na početak godine. Proverili smo koji su razlozi smanjenja nezaposlenosti, koliko je onih koji su, u istom periodu, zasnovali radni odnos.

Detaljnija statistika Nacionalne službe otkriva sledeće: od januara do decembra zaposleno je dva puta više osoba od broja koji pokazuje umanjenje nezaposlenosti.

Radni odnos, u tom periodu, zasnovalo je 1.086 ljudi, a gotovo isti broj (1.002) izbrisan je iz evidencije zbog nedolaska na razgovor ili nejavljanja. Vrlo malo nezaposlenih (34) steklo je pravo na starosnu penziju, a dva puta više njih (73) samovoljno se odjavilo sa evidencije.

Međutim, ova umanjenja nadoknađena su novoprijavljenima. Najviše ih je starosti od 15 do 24 godine, 511, a najmanje starijih od 60 godina.

U NSZ nemaju podatke o tome koliko osoba se vratilo na evidenciju posle zasnivanja radnog odnosa, niti o razlozima zbog kojih je neko prestane da dolazi na javljanja i razgovore.

Među onima koji traže posao, gotovo polovina je bez kvalifikacije (46 odsto), slede osobe sa završenim IV i  III stepenom stručne spreme.

Ukupno gledano, trend opadanja broja nezaposlenih na evidenciji NSZ od 2020. je konstantan i na godišnjem nivou, u proseku je oko 830.

Kada su u pitanju potrebe poslodavaca, najtraženiji su radnici u proizvodnji, prodavci i pomoćni kuvari, a poslodavci, u zavisnosti od vrste posla, često ne primaju starije radnike.

Shodno tome, na spiskovima je najviše ljudi starosti od 50 do 54 godine, odmah zatim onih koji imaju između 40 i 50 godina života.

Aktuelnu ponudu slobodnih radnih mesta možete pratiti na našem sajtu, u sekciji Info, poslovi.

Don`t copy text!