фебруар 1, 2026

Град

bazar iđoš 2

Да споје лепо и корисно, досетили су се у Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу. У сусрет предстојећим празницима организовали су продајни новогодишњи базар и испланирали да сакупљеним средствима купе нову одбојкашку мрежу за школу.

 Иницијатива је потекла од наставнице Јелене Молдваи, којој се придружила колегиница Јелена Грбић, а потом и учитељице и остатак колектива. Одзив родитеља и других мештана премашио је очекивања. Сала се напунила, а продајни столови испразнили.

-Вредни и креативни ђаци су заједно са родитељима правили божићне и новогодишње честитке и разне празничне поклончиће. Одазвао се велики број мештана, поред родитеља и наставника, и успели су да сакупе 32.000 динара. Биће довољно не само за куповину одбојкашке мреже, већ и за нове лопте- каже за Кикиндски портал Александар Аћимов, директор школе.

Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу похађа 110 ђака од првог до осмог разреда.

dan jna 11

Прва Пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 21. децембра 1941. године, а дан касније кренула је у прве борбе, те се овај датум славио као Дан Југословенске народне армије. У знак сећања на ове значајне историјске догађаје, Градски одбор Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР-а) у Кикинди данас је уприличио свечаност у Културном центру.

– Сходно политичкој и војној ситуацији у којој се Србија налази, задатак борачких удружења је да подигну патриотизам и родољубље нашег народа – рекао је председник Градског одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

На почетку свечаности интонирана је химна Савеза, „Партизан сам, тим се дичим“, а затим је, за чланове и госте, приређен програм у којем су чланови Одбора за културно-забавни рад СУБНОР-а и Одреда извиђача „Прока Средојев“ извели најпознатије песме из Народноослободилачког рата (НОР-а).

Програму је присуствовао председник Градског парламента, Младен Богдан. Он је подсетио да је обележавање историјских датума важно и за град и за државу.

– Не улазећи у идеологију, значајно је да су у покретима отпора били људи који су се борили против надолазеће несреће у Европи и свету. У том моменту били су први који су устали против Хитлера. Обележавањем ових датума задржавамо сећање на људе који су се борили против фашизма, за народ, за слободу, не жалећи своје животе. Они су били праве патриоте и родољуби и ми, као град и држава дужни смо да поштујемо њихову борбу и жртве. Подржаваћемо и убудуће рад удружења која се баве неговањем традиције НОР-а – рекао је Богдан.

Богдану је уручено признање за подршку раду СУБНОР-а. Захвалнице су добили и  заслужни чланови и сарадници Одбора: секретар Општинског одбора Савски венац, Чедомир Стевић, председник Месног одбора Дедиње, Рајко Никезић, Илија Стевић из Градског одбора Зрењанин, председница Секције бораца Војвођанских бригада, Олга Којић Штрбац, затим Миодраг Тадић, Владимир Радић, Ђуро Буцало, Драго Пекија, Милна Живко, Борис Живко, Бранка Вујадинов, Душан Вујадинов, Ивица Ромаков, Добринка Недин, Весна Бојић, Драгана Дрљић, Јасмина Тадић и Културни центар Кикинда.

У току свечаности емитован је и разговор са последњим преживелим борцем Прве пролетерске бригаде, митраљесцем и пензионисаним пуковником ЈНА, Зденком Дупланчићем, који је радила новинарка Весна Бојић.

Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада имала је, приликом формирања у месту Рудо, у Босни и Херцеговини, 1.200 бораца, распоређених у шест батаљона – четири из Србије и два из Црне Горе. Формирао ју је Врховни командант Народноослободилачке војске и Покрета за ослобођење Југославије, Јосип Броз Тито.

Први командант Бригаде био је Коча Поповић. На свом ратном путу прешла је више од 20 хиљада километара, у њеним борбама учествовало је више од 22 хиљаде људи из целе Југославије. Имала је више од 7.500 погинулих, рањених и несталих бораца; из строја је избацила више хиљада непријатељских војника. Дала је 83 народна хероја.

kikinda grad

Републички завод за статистику објавио је прве резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова који је спроведен током октобра на територији Србије. Према објављеним подацима, на територији Града Кикинде укупан број становника износи 49.691.

Према Попису из 2011, у Кикинди је живело 59.453 људи. Пад броја становника износи 9.762. Колико је становника мање у самој Кикинди, а колико појединачно у селима, знаћемо када пристигну детаљнији резултати пописа.

Укупан број пописаних домаћинстава на територији Града Кикинде је 19.576, а станова 24.070, показују први резултати Пописа које је објавио РЗС.

Према тим резултатима, у Републици Србији живи 6 690 887 становника што је скоро пола милиона односно 6,9 одсто мање него што је евидентирано на Попису 2011. године (-495.975). У региону Војводине, живи 182.453  људи мање.

Једино регион Београда бележи пораст, па је број становника повећан за 26.123.

IMG_1791 (Large)

Нова инвестиција у месним заједницама предвиђена буџетским планом за 2023. годину су постројења за пречишћавање пијаће воде, а први ће на реду бити Иђош, Мокрин, Банатско Велико Село, Наково. Која су то још инвестициона улагања у сеоским месним заједницама планирана буџетом за наредну годину, прецизирала је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски на седници градске скупштине:

-У МЗ Банатско Велико Село предвиђен је завршетак радова на стадиону ФК Козара, у Новим Козарцима инвестиоционо одржавање Дома културе, у Руском Селу изградња парка, инвестиционо одржавање Дома културе и инвестиционо одржавање објекта ФК Црвена звезда, у Банатској Топлоли адаптација објекта Дома културе, у Накову поправка платоа испред месне заједнице и пословног центра и у Мокрину израда израда пројектно техничке документације за поставку летње позорнице и фонтане на тргу. У Иђошу, када је реч о реконструкцији зграде Дома ловаца настали су проблеми у вези са документацијом, и потребно је препројектовање- прецизирала је заменица градоначелника.

Јакшић Киурски је, такође, указала која су то планирана инвестициона улагања у школе.

-Поправка крова у ОШ „Иво Лола Рибар“, поставка хидрантске мреже, санација свлачионица и санитарних чворова у школи „Свети Сава“, санација објекта за продужени боравак и кухињу у школи „Јован Поповић“, санација тоалета у школи „Ђура Јакшић“, капитално одржавање зграде школе „Миливој Оморац“ у Иђошу, постављање расвете у школи „Васа Стајић“.

 

 

 

Naša kuća

За нову в. д. директорицу Центра за пружање услуга социјалне заштите, на седници градске скупштине у уторак, именована је Николета Павлов, специјалиста струковни васпитач у области инклузивног васпитања и образовања.

Претходно су одборници констатовали престанак мандата досадашње в. д. директорке Цецилије  Шајбер, због истека периода на који је именована.

Николета Павлов је у Центру запослена као стручни сарадник од 2016. године. Како је наведено у радној биографији, бави се организацијом радно-окупационе терапије, као и побољшањем положаја особа са инвалидитетом кроз њихово оснаживање, повећање видљивости и укључености у заједницу. Учествовала је у развоју иновативне услуге у социјалној заштити „Подршка у локалној заједници“, која се спроводи заједно са ВШССОВ у Кикинди, као координатор услуге. Активно је учествовала у реализацији пројекта „Рехабилитациони центар за сензорну интеграцију“.

Цецилија Шајбер била је на челу Центра за пружање услуга социјалне заштите познатијег под ранијим називом „Наша кућа“ од 2019. године.

IMG_1885 (Large)

Представници Ученичког парламента Дома ученика „Никола Војводић“ данас су посетили Међуопштинску организацију глувих и наглувих и новогодишњим пакетићима обрадовали децу оштећеног слуха као и малишане чији су родитељи или старатељи особе оштећеног слуха.

-Ученички парламент Домa ученика сваке године организује неку хуманитарну акцију. Овога пута то је сакупљање слаткиша и сланиша за прављење пакетића. Иницијатива је потекла од Ученичког парламента, а учествовали су сви ђаци и запослени- каже Весна Субашић, педагошкиња у Дому ученика „Никола Војводић“.

Суграђанин Владимир Тепавац има троје деце.

-Одушевљени смо данашњом посетом и лепим гестом који је обрадовао децу- каже.

Дејан Јаковљев, председник Ученичког парламента, захвалио се свим ђацима  и запосленима у Дому ученика јер су се радо одазвали акцији.

-Веома нам је драго што смо овој деци улепшали данашњи дан и Нову годину. Наш Дом сваке године организује хуманитарну акцију, а овога пута смо одабрали да то буде Међуопштинска организација глувих и наглувих.

У име поменуте организације захвалила се секретарка Гордана Марковић Јанков.

– Обрадовала нас је ова иницијатива. Деца из Дома ученика исказала су интересовање за знаковни језик, па смо разговарали и о будућој сарадњи и заједничким пројектима- наводи Марковић Јанков.

Saobracajna 4

Градоначелник Кикинде Никола Лукач уручио је данас донацију представницима Полицијске управе, чиме је заокружен износ од 1,2 милиона динара, са колико је ове године Град помогао Саобраћајној полицији ради веће безбедности у саобраћају.

– Важно је да сарађујемо, да се још више ради и на превентиви и контролама, да представљамо активности Савета за безбедност и Саобраћајне полиције – рекао је Лукач. – Потребно је да грађани знају да постоји опрема помоћу које могу да се пронађу недозвољене супстанце и да ће контроле бити чешће, како бисмо безбедност у саобраћају подигли на још виши ниво.

Ове године Град је обезбедио и донације Одељењу за ванредне ситуације, док је Саобраћајна полиција већ добила опрему, дрога-тест и алкометар.

– Последња донација Саобраћајној полицији ове године садржи апарат за контролу дигиталних тахографа, опрему и сет за увиђаје – рекао је члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић.

Сарадња и улагање у рад полиције значи и бољу безбедност грађана, рекао је начелник Полицијске управе Кикинда Павле Рајков.

– Протекле године имали смо много посла и резултати нису остали незапажени ни у Граду, ни на територији државе – истакао је Рајков. – Опрема нам много значи, увиђајне екипе ће моћи брже и боље да раде, а добили смо и „пијане наочаре“ које ће помоћи у превенцији, пре свега по школама, јер се помоћу њих добија утисак какве су реакције приликом коришћења алкохола и наркотика.

Рајков је додао да се нада да ће све локалне самоуправе пратити пример Кикинде како би, коришћењем савремене опреме, и са нултом толеранцијом, могао да се спречи сваки вид прекршаја и криминала.

IMG_1800 (Large)

Одборници скупштине Града усвојили су на данашњој седници буџет за 2023. годину са пројекцијама за 2024. и 2025. годину, који је планиран  у висини од 3,47 милијарди динара. За нову инвестицију- постројења за пречишћавање пијаће воде у селима планирано је кредитно задужење од 95 милиона динара.

Градоначелник Никола Лукач рекао је да је буџет домаћински и скројен у складу са реалним могућностима.

-Кикинда иде напред, у добром правцу, и боље је место за живот и рад него пре десет година. Квалитет живота у Кикинди се поправио и треба да буде још на вишем нивоу. Поменућу неке од пројеката које радимо: фабрика воде, инвестиција од 11 милиона евра, иде својим током, биће до краја идуће године, почетком 2024. треба да се заврши. Кренућемо да радимо четири постројења за пречишћавање пијаће воде у четири села, почетком 2024.године на ред стижу и остале месне заједнице. У току је реконструкција магистралног вода, плато испред пијаце ће се радити после санације водоводне мреже. За индустријску зону Расадник 70 милиона смо добили из републике, наставак је изградња расвете за шта нам је покрајина определила 54 милиона.  Преговарамо са шест или седам потенцијалних инвеститора да дођу и отворе од 100 до 500 нових радних места.

 -Сређујемо Старо језеро и каналску мрежу. У наредној години очекујемо почетак изградње новог Центра  за социјални рад. Брза саобраћајница Сомбор-Кикинда иде својим током, све чинимо да крену радови и од Накова,  као и да гранични прелаз проради 24 часа. Канализацију у ЖНР и на Стрелишту смо препројектовали како би се задовољили нови стандарди. У завршној смо фази за ритејл парк, употпуњујемо садржаје за младе суграђане, и то су нам нова радна места. Имамо пројекат за Диспанзер за жене, међутим Дом здравља поседује свој простор који ћемо у наредном периоду адаптирати. Ради се и пројекат новог Дома здравља. Ускоро, у фебруару, настављају се радови у болници, завршава се прва фаза. Радићемо дечја игралишта у селима и граду. За кружни ток у Башаиду смо издвојили 20 милиона- истакао је градоначелник Лукач и захвалио се покрајинској и републичкој администрацији на подршци.

За текућу потрошњу у буџету је опредељено 2,77 милијарди динара, док је 698 милиона динара што је 20 одсто буџета, намењено инвестиционим улагањима, образложила је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

– Субвенције су смањене за 27 милиона у односу на 2022, јер нема субвенције за Топлану и пијацу. Субвенција за ЈП Кикинда износи 146 милиона-од чега је највише средстава за путну инфраструктуру, а 22 милиона добија Аутопревоз- 20 милиона за покриће текућих расхода (енергенте и резервне делове), а 2 милиона за набавку аутобуса. Све оно што је започето треба да се настави- логика je којом смо се руководили приликом планирања инвестиција. За реконструкцију водоводне инфраструктуре планирано је више од 245 милиона динара, 19 милиона за канализациону, преко 160 милиона за путну инфраструктуру, преко 30 милиона за школе. Реконструкција система за пречишћавање пијаће воде у селима је нова инвестиција. Инвестиција је вредна, по процени, 240 милиона, од чега је наше учешће 80 милиона плус 15 милиона за препројектовање постојеће документације. То је тих 95 милиона који ће бити покривени из кредита. Месне заједнице које ће прве бити део ове инвестиције су Иђош, Мокрин, Банатско Велико Село, Наково. Свугде имамо сређену пројектно-техничку документацију и питања легализације, осим у Башаиду- рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Богдан: Уравнотежен буџет

Председник скупштине града Младен Богдан истакао је да је буџет за 2023. годину уравнотежен и добро планиран.

-Разговарали смо са суграђанима и дошли до тога шта су приоритети. У буџету се посвећује пажња развојним пројектима и инфраструктури, а са друге стране нисмо занемарили социјално одговорну компоненту јер настављамо са досадашњим мерама и програмима, а уводимо и нове. Обраћамо пажњу на све, овај буџет је не само одраз одговорне политике и бриге о грађанима, већ и слика политике раста и развоја града- рекао је Богдан.

Тешин (СПС): Развојни буџет

Ђорђе Тешин, шеф одборничке групе СПС истакао је да је из године у годину присутан позитиван тренд раста удела инвестиционих улагања у градском буџету.

-Ово је умерено развојни буџет ако ћемо да будемо баш конзервативни, а ако ћемо да будемо оптимистични, могу да кажем да имамо развојни буџет. Треба узети у обзир и друштвено-економске факторе који нас окружују, a нису повољни за планирање и инвестиције. У буџету почетно стање од 100 милиона покрива кредитно задужење, приходовна страна је утемељена у пракси. СПС ће подржати предлог буџета – јасан је био социјалиста Тешин.

Одборник ЛСВ Мирослав Грујић је става да је требало више новца определити за инвестиције и похвалио то што је селима усмерено више средстава.

Начело опреза и начело приоритета доминирају при планирању и опредељивању буџетских средстава, тако се понашају одговорни људи који знају шта хоће, а сваком динару у буџету зна се пут, рекла је Милица Трипиновић Попов, одборница СНС.

 

 

319395135_839326680484007_8824730664798952664_n

Деда Мразеви на мотоциклима, чланови Мото клуба „Банатски бајкери“ већ пету годину труде се да, уочи празника, пакетићима обрадују што више малишана.

– Имамо спонзоре и људе добре воље који помажу да направимо што више пакетића. И даље прикупљамо средства и имаћемо још поклона. Однећемо их  деци у породицама које су лошијој материјалној ситуацији – каже председник Клуба, Ференц Тамаш .

До сада су пакетиће хуманих бајкера добила деца у вртићима „Наша радост“, „Бамби“ и „Пчелица“, најмлађи у Друштву за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Чигра“ и деца чланова Удружења мултипле склерозе у Кикинди. Незаустављиви бајкери у црвеном неће одустати све док не буду сигурни да је свако дете у граду и околини обрадовано  новогодишњим пакетићем.

Paketici konjički 4

Кориснике Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите у Кикинди данас је обрадовао Деда Мраз који је стигао са коњском запрегом и донео пакетиће.

– Донели смо тридесет пакетића које су самостално припремили чланови нашег Клуба. Имамо педесетак чланова и сами смо се организовали, желели смо да их обрадујемо колико смо у могућности – рекао је Петар Средојев из Коњичког клуба „Банат“ из Кикинде.

Ни температура у минусу ни ледени ветар нису спречили кориснике „Наше куће“ да, с радошћу дочекају Деда Мраза испред Дневног боравка.

– За наше кориснике ово је двоструко задовољство – дошао је Деда Мраз и то на коњу. Зато је код нас данас посебно свечано – рекла је Цецилија Шајбер, захваљујући се на пакетићима.

Заузврат, корисници Центра припремили су своје ручне радове које су поклонили Деда Мразу, присутним члановима Коњичког клуба и новинарима.

Don`t copy text!