Grad Arhive | Page 253 of 345

Dea Đurđević u Kikindi: Ujedinjeni u borbi za poboljšanje uslova života invalida

Igor Crnogorac October 4, 2023

Kako bi osobe sa invaliditetom mogle da se izjednače u društvu, da se normalno kreću i zadovoljavaju svoje potrebe koje su iste kao kod svih drugih ljudi, neophodno je da im se obezbedi mnogo toga. Zato je neophodno da deluju zajedno, da bi problemi mogli da se rešavaju sistemski, smatraju u Udruženju „Budimo bezbedni“ čija je predsednica, novinarka Dea Đurđević, upravo tim povodom danas boravila u Kikindi.

Đurđevićevu i njen tim u Gradkoj kući primili su Valentina Mickovski, članica Gradskog veća i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

– Osmislili smo karavan pod nazivom „Možemo zajedno“ i obići ćemo 29 gradova, sve do Kosovske Mitrovice i nazad kako bismo dobili, bar okvirno, broj osoba sa invaliditetom. Onda ćemo pozvati sva ta udruženja, da se svi okupimo i da vidimo šta je u gradovima potrebno, da napravimo listu naših potreba i ciljeva kako bismo bili jednaki u društvu, da bismo mogli da se krećemo, da živimo i da nabavljamo ono što nam je potrebno.

Ne postoji jedinstveni registar osoba sa invaliditetom u našoj zemlji, i zato moramo mi da damo impuls, ističe Đurđevićeva i navodi da je, na popisu, jedno od opcionih pitanja moglo da bude i „Da li ste osoba sa invaliditetom“ čime bi već bio obezbeđen jedinstveni registar.

– Zato je to i prvi korak pravljenje zajedničkog okvira, da bismo mogli da reagujemo, da sistemski rešavamo probleme. Dok pravimo registar, ujedno i prepoznajemo poteškoće. Problemi su, generalno, u kretanju, pomagalima, parking mestima. Hoćemo da utičemo i na privatne kompanije, kao što već sada imamo ugovore sa tržnim centrima „Ušće“, „Delta“ i „Beošop“ – oni će, već od narednog meseca, imati barijere. Jedna od ideja je i da Agencija za bezbednost saobraćaja opredeljuje novac gradovima za postavljanje rampi. Problem je i uvoz štapova, toplomera, zatim bavljenje sportom osoba sa invaliditetom jer jedna kolica koštaju 800 hiljada dinara. Hoću da skupim sve osobe sa invaliditetom, mora da nas ima mnogo, i da rešavamo stvari na državnom nivou – zaključuje Dea Đurđević.

U okviru kampanje „Možemo zajedno“, Udruženje u saradnji sa firmom „Euro bravo“ u svakom gradu u koji dođe, daruje jednu osobu sa invaliditetom koja se istakla u društveno-odgovornoj ili životnoj aktivnosti. Na današnjem prijemu Dea je poklonila tablet Dragiši Brandiću, kapitenu Odbojkaškog kluba invalida „Feniks“ i dugogodišnjem reprezentativcu.

Kikinda je osmi grad koji je Đurđevićeva posetila u svojoj misiji obezbeđivanja lakšeg i boljeg života osobama sa invaliditetom. Ujedno je uputila poziv svim udruženjima invalida da im se jave, da ukažu na probleme sa kojima se susreću, da bi se što pre sačinila lista zahteva i započele neophodne sistemske promene.

383303118_258765760479668_3029642261877921712_n

Otvorena izložba „30 godina zmajevanja u Kikindi”

Aleksandra Djuran October 4, 2023

Od danas do petka Kulturni centar organizuje manifestaciju „Zmajeve dečije igre“ koje se u našem gradu održavaju 30., jubilarni, put. Pod sloganom „Svaka zvezda ima svoga puta…“ od jutros su održani kviz za osnovce, dečija likovna kolonija i javni čas baleta učenika Baletske školice u Kikindi. Otvarena je i retrospektiva izložbe „30 godina zmajevanja u Kikindi” kojoj je prisustvovala Dušica Marinović, direktorica „Zmajevih dečijih igara“.

-Kikinda je jedini grad, posle Novog Sada, koji ovoliko organizuje najlepšu dečiju manifestaciju. Možemo da se pohvalimo sa tri decenije uspešne saradnje sa decom, mladima, mentorima i porodicama u vašem gradu koji je odličan domaćin. Za sve ove godine učestvovalo je mnoštvo kulturnih stvaralaca koji su rado sarađivali sa nekadašnjim Domom omladine, a sadašnjim Kulturnim centrom. Programima su bila obuhvaćena i sela, tako da su najmlađi mogli da se druže sa Minjom Subotom, Brankom Veselinović, Draganom Lukićem, Duškom Trifunovićev, kao i poznatim glumcima – rekla je Dušica Marinović.

Marko Markovljev, direktor KCK dodaje da su „Zmajeve dečije igre” najstarija i najdugovečnija dečija manifestacija u Kikindi koja nije prekinuta ni za vreme nedaća koje su snašle našu zemlju.

-Izložba je napravljena u saradnji sa novosadskim „Zmajevim dečijim igrama“, Istorijskim arhivom i deo materijala je iz naše arhive. Predstavlja retrospektivu 30 godina manifestacije. Ovde je mali deo onoga što je organizovano. Na fotografijama su deca koja su sada odrasli ljudi i imaju svoju decu koja učestvuju u našim programima – istakao je Markovljev.

Na temu ovogodišnjeg slogana pristigao je veliki broj literarnih i likovnih radova. Za najbolji literarni rad u kategoriji od prvog do četvrtog razreda proglašen je sastav Emanuele Dabić iz iđoške Škole „Milivoj Omorac“, dok je u kategoriji od petog do osmog razreda nagradu dobila Milica Veskov iz mokrinske Škole „Vasa Stajić“.

U kategoriji likovnih radova nagrađen je Mihajlo Stankić iz vrtića „Pčelica“, Janja Cvetićanin, učenica OŠ „Žarko Zrenjanin“ bila je najbolja u nižim, a Martin Kucurovski iz OŠ „Feješ Klara“ prvo mesto osvojio je u kategoriji viših razreda osnovnih škola.

Na prvim „Zmajevim dečijim igrama“ u Kikindi učestvovali su pisci Mira Alečković, Raša Popov, Pavle Janković Šole, Pero Zubac, Rade Obrenović, Minja Subota i drugi.

386818511_1319740882008584_3054362606102699218_n

U putnu infrastrukturu u gradu i selima uložiće se 70 miliona dinara

Aleksandra Djuran October 4, 2023

Do kraja nedelje biće završeno asfaltiranje u ulici Uroša Predića. Osim rekonstrukcije puta u dužini od 270 metara, uređeni su i kolski prilazi, a postavljene su i rigole i ivičnjaci koji će omogućiti odvodnjavanje viška vode ka kolektorima u ulicama Uroša Predića i Sutjeska. Stanovnici ulice ističu da od kada je izgrađeno ovo naselje nije bilo radova na putu. Marija Bor živi u ulici Uroša Predića 46 godina.

-Ulica je bila katastrofalna. Kada padne kiša voda se zadržavala i praktično smo plivali u vodi. Prezadovoljna sam što je ono što nam je obećano i urađeno – rekla je Marija Bor.

Stanovnici ulice dugo godina apeluju da se ona rekonstruiše, saznajemo od Milenka Babića.

-Ova ulica bila je najgora u Gradu. Točak od bicikla ili automobila nije mogao da prođe, a da ne upadne u rupu. Gradonačelnik Lukač nas je saslušao, bio je u ulici kada je padala kiša i uverio se da je to neophodno. Svaka čast vlasti koja ispunjava obećanja – dodao je Babić.

Gradilište su posetili gradonačelnik Nikola Lukač i v.d. direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero koji je istakao da se rekonstrukcija i sanacija puteva na teritoriji Grada privode se kraju.

-Asfaltiranje, izgradnja parking mesta, rekonstrukcija kompletne infrastrukture u ulici Uroša Predića značajno je za stanovnike jer je rešen dugogodišnji problem koji su imali sa odvođenjem vode. Osim u Gradu, sredstva u iznosu od 70 miliona dinara, ali i radove smo ravnomerno raspodelili i u selima tako da su završeni poslovi u Mokrinu, a započeti su u Ruskom Selu. Očekuje nas rekonstrukcija u Banatskoj Topoli i u Bašaidu. Izvođač radova je „Eko gradnja“ i sav posao biće završen za mesec dana – rekao je Gvero.

Prioritetne radove zajedno su dogovorili JP „Kikinda“ i lokalna samouprava, jer je najvažnije da posao bude kvalitetno obavljen, kazao je Nikola Lukač.

-Obilazak radova, ali i razgovor sa građanima koji nas dočekaju važni su za nas koji vodimo grad, jer u neposrednom razgovoru čujemo predloge o tome šta nedostaje u pojedinim delovima grada. Stanovnici ulice Uroša Predića zadovoljni su jer je problem koji su imali rešen. Nastavljamo sa radovima na selima, onako kako smo i dogovorili sa meštanima početkom godine. Uskoro će početi sanacija ulice Branka Radičevića kod Gradske pijace prema vrtiću „Plavi čuperak“, radi se na atmosferskoj kanalizaciji u Čanadskoj, a na više lokacija u toku je zamena vodovoda. Molim moje sugrađane za strpljenje zbog raskopanih ulica, ali svi pomenuti radovi su značajni i važni. Zahvaljujem se na razumevanju pokrajinskoj i republičkoj vlasti koja ima sluha za važne infrastrukturne projekte za naš grad – precizirao je Lukač.

Uskoro će biti raspisana javna nabavka za odbir zimske službe. U okviru ovog ugovora biće predviđeno takozvano hladno krpljenje koje će podrazumevati sanaciju udarnih rupa tokom zime, kada temperature to dozvole.

Sos od bundeve Aleksandre Buter najukusnije jelo na „Danima tikve“ u Istočnom Sarajevu

Igor Crnogorac October 4, 2023

Zahvaljujući saradnji Grada i opštine Istočna Ilidža, na našim „Danima ludaje“ ugostili smo delegaciju iz Istočnog Sarajeva, i probali sirup od četina i priglavke sa motivima Udruženja „Pokreni se“. Uzvratna poseta, kao i godinama unazad, usledila je vrlo brzo, proteklog vikenda, kada je delegacija Grada, uz predstavnike ustanova, udruženja i proizvođača, bila gost na jubilarnoj, desetoj manifestaciji „Dani tikve“ u Istočnom Sarajevu. O unapređenju saradnje lokalnih samouprava sa domaćinima su razgovarali predsednik Gradskog parlamenta Mladen Bogdan i zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

Među onima koji su, na poziv Turističke organizacije Grada, predstavili naše proizvode od ludaje/tikve, bila je i Aleksandra Buter čija porodica je već poznata po neobičnim i potpuno novim proizvodima od ludaje. Ovo su prepoznali i domaćini i Aleksandra se kući vratila sa priznanjem.

– Nisam uopšte očekivala da ću dobiti nagradu jer nisam ni znala da sam u konkurenciji. Organizatori su mi dodelili priznanje za najukusnije jelo od tikve, za naš lovački sos koji pravimo od karamelizovanog ljubičastog luka, bundeve i začina i koji se mnogima svideo – priča Aleksandra. – Organizatori su predvideli da će ocenjivati pite od bundeve koje su jedine, osim mog sosa, bile u konkurenciji. Nisu očekivali da od tikve može još nešto da se napravi, i oduševili su se.

Ona dodaje da je lovački sos, koji ima i svoju ljutu varijantu, odličan kao namaz ili prilog uz testo, meso i ribu. Aleksandrina porodica deo je Udruženja „Kikindska ludaja“, a svoje originalne proizvode plasiraju kao brend „Sweet Butter Land“.

Buteri su odavno odlučili da pokažu da ludaja ne mora samo da ide u pitu. Zahvaljujući mašti i gastronomskom umeću, od ludaje prave gotovo nezamislivo: kečap, salatu, ratluk, mafine, kuglofe i keks i, naravno, sokove, likere, kompot, ali i eliksir. Svi proizvodi su bez veštačkih aditiva i svi su autentični i po tome što se prave isključivo od bundeve iz Kikinde.

Briga o starijima: druženje i dobro raspoloženje za bolje zdravlje

Igor Crnogorac October 3, 2023

Povodom Međunarodnog dana starijih osoba danas je u Crvenom krstu upriličeno druženje korisnika programa „Briga o starijima“. Izloženi su radovi nastali u okviru okupaciono-radne terapije i kreativnih aktivnosti.

Ovaj program se sprovodi već duže od dve decenije i jedna je od važnijih delatnosti ove organizacije, kaže Ljiljana Bogosavljev, saradnica Crvenog krsta i rukovodilac Programa. Drugi član tima je medicinska sestra u penziji, Eržebet Cucić. Trenutno imaju oko 80 korisnika, uglavnom žena, koje obilaze svaka dva meseca.

– Program podrazumeva kontrolu zdravlja i psiho-socijalnu podršku. Kontrolišemo krvni pritisak i količinu šećera u krvi, ukoliko je potrebno preporučujemo im da se jave izabranom lekaru. Naš posao je i da razgovaramo sa njima, što je, u stvari, i najbitinije. Starijim ljudima nedostaje razgovor, nekada im je lakše da nešto ispričaju nama nego najrođenijima i mi ih uvek saslušamo. Kako bismo program obogatili, predložila sam uvođenje radne terapije, da bismo ih uključile u aktivnosti koje nisu teške, i pokazale da još uvek mogu nešto da urade. Često orgaanizujemo izložbe njihovih likovnih radova i svaka ima naziv „Ja još hoću, ja još mogu“. Većinu radionica obavljamo u njihovim domovima, a svaka dva-tri meseca organizujemo ih i u prostorijama Crvenog krsta. Važno je da znaju da starost nije kraj života, da može još mnogo toga da se uradi. One su sve pune elana i života, što znači i da su zdravije i da smo postigle cilj – kaže Ljiljana Bogosavljev.

Tim „Brige o straijima“ uvek unese i dobro raspoloženje u domove, kaže jedna od novijih korisnica, Živanka Babić.

– Veoma sam zadovoljna, Ljilja i Eržika me obiđu, prekontrolišu zdravlje. Radila sam ručne radove dok sam mogla. Sada u radionicama uradim koliko mogu, – kaže Živanka i pokazuje sliku svoje ćerke Vesne koju je napravila.

Sretenka Galešev kaže deo je Programa nekoliko godina.

– Pridružila sam se zbog druženja, to mi mnogo znači. Imam 84 godine i dosta prijatelja. Volim da se šalim, volim da živim – zaključuje Sretenka.

Svoje radove danas je izložila i Ana Šurinja.

– Ovo nam mnogo pomaže, zabavno je i sviđa mi se kada radimo zajedno – istakla je Ana. – Volim ručni rad, i volim da budem sa ljudima. Ne osećam da sam stara. Radim ono što mogu i dobro mi je.

Program je, pre svega, namenjen osobama koje žive same, bez dece i imaju više od 65 godina. Iz tima Crvenog krsta poručuju da je poziv otvoren za nove korisnike i da mogu da se jave ovoj organizaciji i započnu druženje i sa drugim korisnicima koji su i danas, u brizi jedni za druge i dobrom raspoloženju obeležili svoj dan.

382245371_213153571778257_4345230424119624312_n

ZZJZ tri decenije u misiji očuvanja zdravlja stanovništva

Aleksandra Djuran October 2, 2023

Zavod za javno zdravlje u Kikindi osnovan je 2. oktobra 1993. godine i od tada do danas, nekadašnji i sadašnji zaposleni trude se da budu na usluzi stanovništvu, rekla je dr Sandra Radlović, direktorica, prilikom svečanog skupa kojim je obeleženo tri decenije postojanja ove ustanove.

-Ovom prilikom ne bih da govorim o pojedincima koji su zaslužni za rad Zvoda za javno zdravlje jer ova ustanova je više od pojedinca i više od direktora. Zavod čini zajednica ljudi koji su trude da daju maksimalnu podršku jačanju zdravstvenog potencijala stanovništva. Svi zaposleni kontinuirano se usavršvaju, prate sve svetske standarde, da ustanova bude akreditovana po najnovijim zahtevima i na nama je da učinimo sve da budemo lider u očuvanju zdravlja stanovništva – kazala dr Sandra Radlović.

Obeležavanju značajnog jubileja, pored kolega iz drugih zdravstvenih ustanova sa teritorije grada, okruga i Pokrajine prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač.

-Jedna od najznačajnijih zdravstvenih ustanova u gradu je Zavod za javno zdravlje i svim zaposlenima čestitam 30. rođendan sa željom da još bolje napreduju i da uslovi za rad budu na najvišem nivou. Svi koji su radili i rade u ovoj ustanovi suočavali su se sa izazovima sa kojima su izborili na pravi način. Lokalna samouprava, ali i Pokrajina potrudiće se da uslovi za rad budu još bolji, kao i da se znanje zaposlenih unapređuje – dodao je Nikola Lukač.

Zavod kao visokospecijalizovana ustanova svojim delovanjem pokriva teritoriju Severnobanatskog okruga odnosno Grad Kikindu i opštine: Senta, Kanjiža, Čoka, Novi Kneževac i Ada kojima pripada 50 naseljenih mesta.

U VŠSSOV dobrodošlica za nove buduće vaspitače

Igor Crnogorac October 2, 2023

Svečani prijem studenata prve godine danas je upriličen u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača. Upisano je ukupno 70 brucoša; na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta – 59 i 11 na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre.

– Zadovoljni smo brojem upisanih. Sa diplomom naše škole i po završetku master studija, naši vaspitači mogu da se zaposle u državnim i privatnim predškolskim ustanovama u zemlji kao i u inostranstvu – u Mađarskoj, Nemačkoj i Austriji, gde prepoznaju našu diplomu – rekla je direktorica, dr Angela Mesaroš Živkov.

Na svečanosti održanoj u amfiteatru Škole, nastupili su mališani iz Predškolske ustanove i studenti sa smera za tradicionalne igre. Studentima i njihovim profesorima obratio se gradonačelnik Nikola Lukač.

– Za tri godine naučićete mnogo od svojih profesora, ali morate i voleti svoj posao jer će deca učiti od vas. Porodica je narušena, ona je osnov svega, a vaspitanje dece zavisi i od vas. Kradite znanje od profesora, unapredite sebe, a mi u Gradu ćemo podržati Školu i vama pružiti šansu. Studentima koji nistu iz Kikinde želim da uživaju u našem gradu i da steknu nova prijateljstva – rekao je Lukač.

Brucošima je početak akademske godine čestitala i resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.

– Ja bih da izrazim divljenje za njihov entuzijatzam i što su učinili prvi korak ka boljoj budućnosti i upisali ovu školu. Nastavni kadar je izuzetan i sigurna sam da će studenti dobiti sva znanja i veštine koji su im potrebni. Podržaćemo i sve ideje i inicijative kojima doprinose našoj zajednici – istakla je Valentina Mickovski.

Dragana Sarapka iz Novog Bečeja studentkinja je prve godine na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre

– Dvoumila sam se između dva smera i tradicionalni smer mi se ipak više sviđa. Za sada mi se sve dopada i srećna sam što sam upisala ovu školu. Volim da radim sa decom, i želja mi je da radim u vrtiću – kaže Dragana.

Draganina koleginica, Marija Nestorov iz Aleksandrova, odabrala je smer vaspitač za predškolski uzrast.

– Interesuje me rad sa decom – kaže Marija. – Zanimljiv mi je rad u vrtićima, to mi je životna želja.

VŠSSOV trenutno pohađa oko 300 studenata. Ovog septembra biće održan još jedan upisni rok, za preostalih osam mesta na master studijama. Takođe, za april naredne godine najavljuju obeležavanje jubileja – 70 godina postojanja Škole, pa će im ova školska godina, kažu, biti u znaku priprema za proslavu tog važnog dana.

382698271_845490980630757_2958144127635935533_n

Staro jezero najlepša i najveća zelena oaza u Kikindi

Aleksandra Djuran October 2, 2023

U okviru IPA projekta prekogranične saradnje Srbija – Rumunija u Kikindi je realizovan projekat „Rehabilitacija ekosistema i očuvanje prirodnih dobara u Žombolju i Kikindi” – Ekolejks. Cilj projekta dodatno uređenje Starog jezera, kao najveće urbane, zelene oaze u gradu, je postignut, istakao je povodom njegovog završetka Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-Vrednost projekta je više od 780.000 evra, a Gradu Kikindi pripalo je 413.000 evra. Trstik, neuređen i zakorovljen prostor pretvoren je u park. Sada imamo više od 700 metara pešačkih staza, postavljeno je pedesetak stubova javne rasvete, tridesetak klupa, a pored stabala koja su postojala zasađena su nove mladice, ali i drugo zelenilo. U samom jezeru, ali i u obodnom kanalu postavljeno je pet aeratora što je podiglo kvaliteta vode. Oni nisu fontane i njihova svrha je ubacivanje kiseonika u vodu čime će se poboljšati njen kvalitet – rekao je Tanackov.

Dva aeratora su u obodnom kanalu, a tri veća su u samom jezeru. U okviru projekta urađena je i studija o kvalitetu vode u jezeru čime su dobijena saznanja kakva je voda, kog je hemijskog sastava i šta treba uraditi da kvalitet bude bolji.

-Konkurisali smo sa dva dodatna projekta u okviru novog poziva saradnje prekograničnih projekata. Jedan projekat je, u neku ruku nastavak Ekoljeksa, i tiče se trajnog i potpunog rešenja za Staro jezero. U prvoj fazi predviđeno je čišćenje korita jezera i priprema tehničke dokumentacije, dok se druga faza odnosi na povezivanje Velikog kikindskog kanala, preko obodnih kanala, sa kanalom koji ide oko Starog jezera čime bismo omogućili da postane tekuća voda, umesto stajaća kakva je sada. Drugi projekat se odnosi na uređenje parka „Blandaš“ odnosno njegovu kompletnu rekonstrukciju u skladu sa uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode – pojasnio je Tanackov.

Potencijalni problem koji se javio tokom postavljanja aeratora vrlo brzo je rešen, dodao je član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

– Bilo je neophodno što pre sanirati obodni deo kanala koji je bio pun rastinja, trske i ostale vegetacije. Bilo je upitno kako će aeratori funkcionisati. Javno preduzeće „Vode Vojvodine“ finansiralo je sa milion dinara čišćenje koje su obavili zaposleni u Vodoprivrednom društvu „Severni Banat“. Posao je obavljen brzo i efkasno i u tom momentu bili smo im prioritet – pojasnio je Jovanov.

Osim konkretnih radova, projekat je imao i edukativni karakter. Organizovano je nekoliko manifestacija i kampova u kojima su deca školskog i predškolskog uzrasta iz Žombolja i Kikinde više naučila o nužnosti očuvanja životne sredine.

Izgradnja smeštajnih kapaciteta

Staro jezero je najveće ekološko blago Kikinde. Iz tog razloga lokalna samouprava pokušava da zainteresuje potencijalne investitore da ulože u izgradnju hotela ili velnes i spa centra.

– Smatramo da ovaj prostor ima ogroman potencijal, naročito ukoliko se uzme u obzir da je u neposerdnoj blizini SC „Jezero“, ali je i jedina zelena oaza u užem centru grada – precizirao je Tanackov.

Rogalj 2023: Zlatna plaketa Turističkoj organizaciji Grada Kikinde

Jelena Trifunović October 1, 2023

Na Salašu 137 u Čeneju, na Festivalu vojvođanskih festivala Rogalj, Turistička organizacija Grada Kikinde dobila je Zlatnu plaketu za uspešnu organizaciju manifestacije „Dani ludaje”.

Na Roglju se tradicionalno okupljaju organizatori brojnih vojvođanskih festivala i gastro manifestacija uz bogat kulturno-umetnički program i sadržaj.

380197454_697086835219190_1778104763903555825_n

Polaganjem venaca i dodelom povelja obeležen Dan Bašaida

Aleksandra Djuran October 1, 2023

Najvažniji datum u Bašaidu u novijoj istoriji je 1. oktobar kada se obeležava Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Ovo je prvo mesto na teritoriji grada koje je oslobođeno od okupatora. Ovim povodom predstavnici Saveta Mesne zajednice, grada, Severnobanatskog okruga i SUBNOR-a položili su vence na spomenik u centru sela. Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a podsetio je da je 1944. Bašaid oslobodila Crvena armija.

-Tog 1. oktobra nije bilo potrebe da se vode jer su Nemci sami napustili selo. Kikindski partizanski odred upriličio je veselje u Domu kulture „Kolo“, a 30 meštana Bašaida priključilo se odredu. Na žalost, 4. oktobra jača nemačka formacija ušla je u selo i tada su streljali 12 meštana Bašaida – rekao je Savo Orelj.

Povodom Dana sela držana je svečana sednica Saveta Mesne zajednice na kojoj je Aneta Jankov, zamenica predsednika Saveta Mesne zajednice čestitajući meštanima Dan sela navela najvažnije investicije od početka godine.

-U toku je izgradnja kružnog toka na ulazu u selo iz pravca Zrenjanina. Investicija je značajna jer će se ukloniti jedna od retkihpreostalih crnih tačaka u ovom delu Banata. Završena je i rekonstrukcija više od pet kilometara puta od Bašaida do Melenca. Asfaltirana je ulica Rade Budurin, tokom leta u Osnovnoj školi „1. Oktobar“ sanirane svlačionice i toaleti pored fiskulturne sale., urađena je fasada na na zgradi FK „Vojvodina“ kluba, zamenjene su klupe za rezervne igrače, auvedeni su gas i centralno grejanje. Ove godine nastavili smo sa uređenjem groblja koje je prošireno, a izbetonirana je i staza radi lakšeg prilaza. Ove godine renovirane su i prostorije u Vatrogasnom domu. Kupljene su nove stolice, a promenjen je i deo PVC stolarije – dodala je Aneta Jankov.

Čestitajući Dan sela, ali i Dan učenicima i zaposlenima u OŠ „1. oktobar“ u Bašaidu, Živa Knežević, sekretar gradske Skupštine istakao je:

-Bašaid je, po mom mišljenju, najuređenije i najlepše selo na teritoriji Grada. Vidi se da se u selu radi, Nesna zajednica u lokalnoj samoupravi ima pouzdanig partnera. I ove godine Grad je uložio znatna sredstva u sve mesne zajednice, a za Bašaid je obezbeđeno 20 miliona dinara za izgradnju kružnog toka u dogovoru sa JP „Putevi Srbije“ i drugih izvor finansiranja

Povodom Dan sela dodeljene su povelje najzaslužnijim meštanima i udruženjima koji su svojim radom i angažovanjem doprineli promociji Bašaida. Povelje su dobili poljoprivredno gazdinstvo Žeravica za doprinos i promociju sela koji se bave se proizvodnjom meda, uzgojem pčela i apiterapijom.

-Puno nam znači povelja i ona je podstrek da budemo još bolji u poslu kojim se bavimo. Zajedno smo u pčelarstvu, ćerka i ja, i ovo je pravo porodično gazdinstvo. U budućnosti planiramo da idemo korak, dva napred u našoj proizvodnji – rekao je Radovan Žeravica.

Timuru Borisovu povelja je uručena za ostvarene rezultate u oblasti obrazovanja jer je osvojio prvo mesto iz matematike na 65. državnom takmičenju talenta u Zemunu i bio je đak generacije OŠ ” 01. oktobar” .

-Hvala Bašaidu što me je odlično prihvatio. Sa porodicom sam došao iz Rusije i svi su me primili kao da sam rođen ovde. Trudiću se da ostvarim još bolje rezultate – napomenuo je Timur.

Nikolina Popćirić, teniserka povelju je dobila za ostvarene rezultate u oblasti sporta. Trenira u TK „Tisa“ i letos je ostvarila treće mesto na državnom prvenstvu Srbije.

-Puno mi znači što sam ovako mlada dobila povelju. Sav rad i trud ovim se isplate. Nadam se da ću u budućnosti još više promovisati svoj Bašaid – kazala je Nikolina.

Treneru karate kluba „Bašaid“ Radovanu Balogu povelja je uručena za uspešnu saradnju ostavrene rezultate u oblasti sporta. Godinama unazad trenira decu, a ove godine su na različitim takmičenjima bašaidski karatisti osvojila značajne medalje.

-Klub ove godine slavi 25 godina postojanja. Imamo 35 članova, i pored dece tu su i seniori i veterani. Imamo prvaka Vojvodine i Srbije. Zorica Balog bila je druga na evropskom prvenstvu i nadamo se da ćemo stići do Svetskog kupa. Hvala Mesnoj zajednici što su prepoznali značaj našeg kluba – napomenuo je Balog.

Pored povelja dodeljene su i zahvalnice pojedincima i udruženjima. Ovom prilikom organizovane su Krofnijada u organizaciji udruženja žena, kao i takmičenje u kuvanju riblje „Zlatni kotlić Bašaida”.

Град