Град Архиве | Page 253 of 345 | Кикиндски портал

Деа Ђурђевић у Кикинди: Уједињени у борби за побољшање услова живота инвалида

Igor Crnogorac October 4, 2023

Како би особе са инвалидитетом могле да се изједначе у друштву, да се нормално крећу и задовољавају своје потребе које су исте као код свих других људи, неопходно је да им се обезбеди много тога. Зато је неопходно да делују заједно, да би проблеми могли да се решавају системски, сматрају у Удружењу „Будимо безбедни“ чија је председница, новинарка Деа Ђурђевић, управо тим поводом данас боравила у Кикинди.

Ђурђевићеву и њен тим у Градкој кући примили су Валентина Мицковски, чланица Градског већа и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

– Осмислили смо караван под називом „Можемо заједно“ и обићи ћемо 29 градова, све до Косовске Митровице и назад како бисмо добили, бар оквирно, број особа са инвалидитетом. Онда ћемо позвати сва та удружења, да се сви окупимо и да видимо шта је у градовима потребно, да направимо листу наших потреба и циљева како бисмо били једнаки у друштву, да бисмо могли да се крећемо, да живимо и да набављамо оно што нам је потребно.

Не постоји јединствени регистар особа са инвалидитетом у нашој земљи, и зато морамо ми да дамо импулс, истиче Ђурђевићева и наводи да је, на попису, једно од опционих питања могло да буде и „Да ли сте особа са инвалидитетом“ чиме би већ био обезбеђен јединствени регистар.

– Зато је то и први корак прављење заједничког оквира, да бисмо могли да реагујемо, да системски решавамо проблеме. Док правимо регистар, уједно и препознајемо потешкоће. Проблеми су, генерално, у кретању, помагалима, паркинг местима. Хоћемо да утичемо и на приватне компаније, као што већ сада имамо уговоре са тржним центрима „Ушће“, „Делта“ и „Беошоп“ – они ће, већ од наредног месеца, имати баријере. Једна од идеја је и да Агенција за безбедност саобраћаја опредељује новац градовима за постављање рампи. Проблем је и увоз штапова, топломера, затим бављење спортом особа са инвалидитетом јер једна колица коштају 800 хиљада динара. Хоћу да скупим све особе са инвалидитетом, мора да нас има много, и да решавамо ствари на државном нивоу – закључује Деа Ђурђевић.

У оквиру кампање „Можемо заједно“, Удружење у сарадњи са фирмом „Еуро браво“ у сваком граду у који дође, дарује једну особу са инвалидитетом која се истакла у друштвено-одговорној или животној активности. На данашњем пријему Деа је поклонила таблет Драгиши Брандићу, капитену Одбојкашког клуба инвалида „Феникс“ и дугогодишњем репрезентативцу.

Кикинда је осми град који је Ђурђевићева посетила у својој мисији обезбеђивања лакшег и бољег живота особама са инвалидитетом. Уједно је упутила позив свим удружењима инвалида да им се јаве, да укажу на проблеме са којима се сусрећу, да би се што пре сачинила листа захтева и започеле неопходне системске промене.

383303118_258765760479668_3029642261877921712_n

Отворена изложба „30 година змајевања у Кикинди”

Aleksandra Djuran October 4, 2023

Од данас до петка Културни центар организује манифестацију „Змајеве дечије игре“ које се у нашем граду одржавају 30., јубиларни, пут. Под слоганом „Свака звезда има свога пута…“ од јутрос су одржани квиз за основце, дечија ликовна колонија и јавни час балета ученика Балетске школице у Кикинди. Отварена је и ретроспективa изложбе „30 година змајевања у Кикинди” којој је присуствовала Душица Мариновић, директорица „Змајевих дечијих игара“.

-Кикинда је једини град, после Новог Сада, који оволико организује најлепшу дечију манифестацију. Можемо да се похвалимо са три деценије успешне сарадње са децом, младима, менторима и породицама у вашем граду који је одличан домаћин. За све ове године учествовало је мноштво културних стваралаца који су радо сарађивали са некадашњим Домом омладине, а садашњим Културним центром. Програмима су била обухваћена и села, тако да су најмлађи могли да се друже са Мињом Суботом, Бранком Веселиновић, Драганом Лукићем, Душком Трифуновићев, као и познатим глумцима – рекла је Душица Мариновић.

Марко Марковљев, директор КЦК додаје да су „Змајеве дечије игре” најстаријa и најдуговечнија дечија манифестација у Кикинди која није прекинута ни за време недаћа које су снашле нашу земљу.

-Изложба је направљена у сарадњи са новосадским „Змајевим дечијим играма“, Историјским архивом и део материјала је из наше архиве. Представља ретроспективу 30 година манифестације. Овде је мали део онога што је организовано. На фотографијама су деца која су сада одрасли људи и имају своју децу која учествују у нашим програмима – истакао је Марковљев.

На тему овогодишњег слогана пристигао је велики број литерарних и ликовних радова. За најбољи литерарни рад у категорији од првог до четвртог разреда проглашен је састав Емануеле Дабић из иђошке Школе „Миливој Оморац“, док је у категорији од петог до осмог разреда награду добила Милица Весков из мокринске Школе „Васа Стајић“.

У категорији ликовних радова награђен је Михајло Станкић из вртића „Пчелица“, Јања Цветићанин, ученица ОШ „Жарко Зрењанин“ била је најбоља у нижим, а Мартин Куцуровски из ОШ „Фејеш Клара“ прво место освојио је у категорији виших разреда основних школа.

На првим „Змајевим дечијим играма“ у Кикинди учествовали су писци Мира Алечковић, Раша Попов, Павле Јанковић Шоле, Перо Зубац, Раде Обреновић, Миња Субота и други.

386818511_1319740882008584_3054362606102699218_n

У путну инфраструктуру у граду и селима уложиће се 70 милиона динара

Aleksandra Djuran October 4, 2023

До краја недеље биће завршено асфалтирање у улици Уроша Предића. Осим реконструкције пута у дужини од 270 метара, уређени су и колски прилази, а постављене су и риголе и ивичњаци који ће омогућити одводњавање вишка воде ка колекторима у улицама Уроша Предића и Сутјеска. Становници улице истичу да од када је изграђено ово насеље није било радова на путу. Марија Бор живи у улици Уроша Предића 46 година.

-Улица је била катастрофална. Када падне киша вода се задржавала и практично смо пливали у води. Презадовољна сам што је оно што нам је обећано и урађено – рекла је Марија Бор.

Становници улице дуго година апелују да се она реконструише, сазнајемо од Миленка Бабића.

-Ова улица била је најгора у Граду. Точак од бицикла или аутомобила није могао да прође, а да не упадне у рупу. Градоначелник Лукач нас је саслушао, био је у улици када је падала киша и уверио се да је то неопходно. Свака част власти која испуњава обећања – додао је Бабић.

Градилиште су посетили градоначелник Никола Лукач и в.д. директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо који је истакао да се реконструкција и санација путева на територији Града приводе се крају.

-Асфалтирање, изградња паркинг места, реконструкција комплетне инфраструктуре у улици Уроша Предића значајно је за становнике јер је решен дугогодишњи проблем који су имали са одвођењем воде. Осим у Граду, средства у износу од 70 милиона динара, али и радове смо равномерно расподелили и у селима тако да су завршени послови у Мокрину, а започети су у Руском Селу. Очекује нас реконструкција у Банатској Тополи и у Башаиду. Извођач радова је „Еко градња“ и сав посао биће завршен за месец дана – рекао је Гверо.

Приоритетне радове заједно су договорили ЈП „Кикинда“ и локална самоуправа, јер је најважније да посао буде квалитетно обављен, казао је Никола Лукач.

-Обилазак радова, али и разговор са грађанима који нас дочекају важни су за нас који водимо град, јер у непосредном разговору чујемо предлоге о томе шта недостаје у појединим деловима града. Становници улице Уроша Предића задовољни су јер је проблем који су имали решен. Настављамо са радовима на селима, онако како смо и договорили са мештанима почетком године. Ускоро ће почети санација улице Бранка Радичевића код Градске пијаце према вртићу „Плави чуперак“, ради се на атмосферској канализацији у Чанадској, а на више локација у току је замена водовода. Молим моје суграђане за стрпљење због раскопаних улица, али сви поменути радови су значајни и важни. Захваљујем се на разумевању покрајинској и републичкој власти која има слуха за важне инфраструктурне пројекте за наш град – прецизирао је Лукач.

Ускоро ће бити расписана јавна набавка за одбир зимске службе. У оквиру овог уговора биће предвиђено такозвано хладно крпљење које ће подразумевати санацију ударних рупа током зиме, када температуре то дозволе.

Сос од бундеве Александре Бутер најукусније јело на „Данима тикве“ у Источном Сарајеву

Igor Crnogorac October 4, 2023

Захваљујући сарадњи Града и општине Источна Илиџа, на нашим „Данима лудаје“ угостили смо делегацију из Источног Сарајева, и пробали сируп од четина и приглавке са мотивима Удружења „Покрени се“. Узвратна посета, као и годинама уназад, уследила је врло брзо, протеклог викенда, када је делегација Града, уз представнике установа, удружења и произвођача, била гост на јубиларној, десетој манифестацији „Дани тикве“ у Источном Сарајеву. О унапређењу сарадње локалних самоуправа са домаћинима су разговарали председник Градског парламента Младен Богдан и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Међу онима који су, на позив Туристичке организације Града, представили наше производе од лудаје/тикве, била је и Александра Бутер чија породица је већ позната по необичним и потпуно новим производима од лудаје. Ово су препознали и домаћини и Александра се кући вратила са признањем.

– Нисам уопште очекивала да ћу добити награду јер нисам ни знала да сам у конкуренцији. Организатори су ми доделили признање за најукусније јело од тикве, за наш ловачки сос који правимо од карамелизованог љубичастог лука, бундеве и зачина и који се многима свидео – прича Александра. – Организатори су предвидели да ће оцењивати пите од бундеве које су једине, осим мог соса, биле у конкуренцији. Нису очекивали да од тикве може још нешто да се направи, и одушевили су се.

Она додаје да је ловачки сос, који има и своју љуту варијанту, одличан као намаз или прилог уз тесто, месо и рибу. Александрина породица део је Удружења „Кикиндска лудаја“, а своје оригиналне производе пласирају као бренд „Sweet Butter Land“.

Бутери су одавно одлучили да покажу да лудаја не мора само да иде у питу. Захваљујући машти и гастрономском умећу, од лудаје праве готово незамисливо: кечап, салату, ратлук, мафине, куглофе и кекс и, наравно, сокове, ликере, компот, али и еликсир. Сви производи су без вештачких адитива и сви су аутентични и по томе што се праве искључиво од бундеве из Кикинде.

Брига о старијима: дружење и добро расположење за боље здравље

Igor Crnogorac October 3, 2023

Поводом Међународног дана старијих особа данас је у Црвеном крсту уприличено дружење корисника програма „Брига о старијима“. Изложени су радови настали у оквиру окупационо-радне терапије и креативних активности.

Овај програм се спроводи већ дуже од две деценије и једна је од важнијих делатности ове организације, каже Љиљана Богосављев, сарадница Црвеног крста и руководилац Програма. Други члан тима је медицинска сестра у пензији, Ержебет Цуцић. Тренутно имају око 80 корисника, углавном жена, које обилазе свака два месеца.

– Програм подразумева контролу здравља и психо-социјалну подршку. Контролишемо крвни притисак и количину шећера у крви, уколико је потребно препоручујемо им да се јаве изабраном лекару. Наш посао је и да разговарамо са њима, што је, у ствари, и најбитиније. Старијим људима недостаје разговор, некада им је лакше да нешто испричају нама него најрођенијима и ми их увек саслушамо. Како бисмо програм обогатили, предложила сам увођење радне терапије, да бисмо их укључиле у активности које нису тешке, и показале да још увек могу нешто да ураде. Често оргаанизујемо изложбе њихових ликовних радова и свака има назив „Ја још хоћу, ја још могу“. Већину радионица обављамо у њиховим домовима, а свака два-три месеца организујемо их и у просторијама Црвеног крста. Важно је да знају да старост није крај живота, да може још много тога да се уради. Оне су све пуне елана и живота, што значи и да су здравије и да смо постигле циљ – каже Љиљана Богосављев.

Тим „Бриге о страијима“ увек унесе и добро расположење у домове, каже једна од новијих корисница, Живанка Бабић.

– Веома сам задовољна, Љиља и Ержика ме обиђу, преконтролишу здравље. Радила сам ручне радове док сам могла. Сада у радионицама урадим колико могу, – каже Живанка и показује слику своје ћерке Весне коју је направила.

Сретенка Галешев каже део је Програма неколико година.

– Придружила сам се због дружења, то ми много значи. Имам 84 године и доста пријатеља. Волим да се шалим, волим да живим – закључује Сретенка.

Своје радове данас је изложила и Ана Шуриња.

– Ово нам много помаже, забавно је и свиђа ми се када радимо заједно – истакла је Ана. – Волим ручни рад, и волим да будем са људима. Не осећам да сам стара. Радим оно што могу и добро ми је.

Програм је, пре свега, намењен особама које живе саме, без деце и имају више од 65 година. Из тима Црвеног крста поручују да је позив отворен за нове кориснике и да могу да се јаве овој организацији и започну дружење и са другим корисницима који су и данас, у бризи једни за друге и добром расположењу обележили свој дан.

382245371_213153571778257_4345230424119624312_n

ЗЗЈЗ три деценије у мисији очувања здравља становништва

Aleksandra Djuran October 2, 2023

Завод за јавно здравље у Кикинди основан је 2. октобра 1993. године и од тада до данас, некадашњи и садашњи запослени труде се да буду на услузи становништву, рекла је др Сандра Радловић, директорица, приликом свечаног скупа којим је обележено три деценије постојања ове установе.

-Овом приликом не бих да говорим о појединцима који су заслужни за рад Звода за јавно здравље јер ова установа је више од појединца и више од директора. Завод чини заједница људи који су труде да дају максималну подршку јачању здравственог потенцијала становништва. Сви запослени континуирано се усавршвају, прате све светске стандарде, да установа буде акредитована по најновијим захтевима и на нама је да учинимо све да будемо лидер у очувању здравља становништва – казала др Сандра Радловић.

Обележавању значајног јубилеја, поред колега из других здравствених установа са територије града, округа и Покрајине присуствовао је и градоначелник Никола Лукач.

-Једна од најзначајнијих здравствених установа у граду је Завод за јавно здравље и свим запосленима честитам 30. рођендан са жељом да још боље напредују и да услови за рад буду на највишем нивоу. Сви који су радили и раде у овој установи суочавали су се са изазовима са којима су изборили на прави начин. Локална самоуправа, али и Покрајина потрудиће се да услови за рад буду још бољи, као и да се знање запослених унапређује – додао је Никола Лукач.

Завод као високоспецијализована установа својим деловањем покрива територију Севернобанатског округа односно Град Кикинду и општине: Сента, Кањижа, Чока, Нови Кнежевац и Ада којима припада 50 насељених места.

У ВШССОВ добродошлица за нове будуће васпитаче

Igor Crnogorac October 2, 2023

Свечани пријем студената прве године данас је уприличен у Високој школи струковних студија за образовање васпитача. Уписано је укупно 70 бруцоша; на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста – 59 и 11 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

– Задовољни смо бројем уписаних. Са дипломом наше школе и по завршетку мастер студија, наши васпитачи могу да се запосле у државним и приватним предшколским установама у земљи као и у иностранству – у Мађарској, Немачкој и Аустрији, где препознају нашу диплому – рекла је директорица, др Ангела Месарош Живков.

На свечаности одржаној у амфитеатру Школе, наступили су малишани из Предшколске установе и студенти са смера за традиционалне игре. Студентима и њиховим професорима обратио се градоначелник Никола Лукач.

– За три године научићете много од својих професора, али морате и волети свој посао јер ће деца учити од вас. Породица је нарушена, она је основ свега, а васпитање деце зависи и од вас. Крадите знање од професора, унапредите себе, а ми у Граду ћемо подржати Школу и вама пружити шансу. Студентима који нисту из Кикинде желим да уживају у нашем граду и да стекну нова пријатељства – рекао је Лукач.

Бруцошима је почетак академске године честитала и ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Ја бих да изразим дивљење за њихов ентузијатзам и што су учинили први корак ка бољој будућности и уписали ову школу. Наставни кадар је изузетан и сигурна сам да ће студенти добити сва знања и вештине који су им потребни. Подржаћемо и све идеје и иницијативе којима доприносе нашој заједници – истакла је Валентина Мицковски.

Драгана Сарапка из Новог Бечеја студенткиња је прве године на смеру струковни васпитач за традиционалне игре

– Двоумила сам се између два смера и традиционални смер ми се ипак више свиђа. За сада ми се све допада и срећна сам што сам уписала ову школу. Волим да радим са децом, и жеља ми је да радим у вртићу – каже Драгана.

Драганина колегиница, Марија Несторов из Александрова, одабрала је смер васпитач за предшколски узраст.

– Интересује ме рад са децом – каже Марија. – Занимљив ми је рад у вртићима, то ми је животна жеља.

ВШССОВ тренутно похађа око 300 студената. Овог септембра биће одржан још један уписни рок, за преосталих осам места на мастер студијама. Такође, за април наредне године најављују обележавање јубилеја – 70 година постојања Школе, па ће им ова школска година, кажу, бити у знаку припрема за прославу тог важног дана.

382698271_845490980630757_2958144127635935533_n

Старо језеро најлепша и највећа зелена оаза у Кикинди

Aleksandra Djuran October 2, 2023

У оквиру ИПА пројекта прекограничне сарадње Србија – Румунија у Кикинди је реализован пројекат „Рехабилитација екосистема и очување природних добара у Жомбољу и Кикинди” – Еколејкс. Циљ пројекта додатно уређење Старог језера, као највеће урбане, зелене оазе у граду, је постигнут, истакао је поводом његовог завршетка Саша Танацков, члан Градског већа.

-Вредност пројекта је више од 780.000 евра, а Граду Кикинди припало је 413.000 евра. Трстик, неуређен и закоровљен простор претворен је у парк. Сада имамо више од 700 метара пешачких стаза, постављено је педесетак стубова јавне расвете, тридесетак клупа, а поред стабала која су постојала засађена су нове младице, али и друго зеленило. У самом језеру, али и у ободном каналу постављено је пет аератора што је подигло квалитета воде. Они нису фонтане и њихова сврха је убацивање кисеоника у воду чиме ће се побољшати њен квалитет – рекао је Танацков.

Два аератора су у ободном каналу, а три већа су у самом језеру. У оквиру пројекта урађена је и студија о квалитету воде у језеру чиме су добијена сазнања каква је вода, ког је хемијског састава и шта треба урадити да квалитет буде бољи.

-Конкурисали смо са два додатна пројекта у оквиру новог позива сарадње прекограничних пројеката. Један пројекат је, у неку руку наставак Еколјекса, и тиче се трајног и потпуног решења за Старо језеро. У првој фази предвиђено је чишћење корита језера и припрема техничке документације, док се друга фаза односи на повезивање Великог кикиндског канала, преко ободних канала, са каналом који иде око Старог језера чиме бисмо омогућили да постане текућа вода, уместо стајаћа каква је сада. Други пројекат се односи на уређење парка „Бландаш“ односно његову комплетну реконструкцију у складу са условима Покрајинског завода за заштиту природе – појаснио је Танацков.

Потенцијални проблем који се јавио током постављања аератора врло брзо је решен, додао је члан Градског већа Небојша Јованов.

– Било је неопходно што пре санирати ободни део канала који је био пун растиња, трске и остале вегетације. Било је упитно како ће аератори функционисати. Јавно предузеће „Воде Војводине“ финансирало је са милион динара чишћење које су обавили запослени у Водопривредном друштву „Северни Банат“. Посао је обављен брзо и ефкасно и у том моменту били смо им приоритет – појаснио је Јованов.

Осим конкретних радова, пројекат је имао и едукативни карактер. Организовано је неколико манифестација и кампова у којима су деца школског и предшколског узраста из Жомбоља и Кикинде више научила о нужности очувања животне средине.

Изградња смештајних капацитета

Старо језеро је највеће еколошко благо Кикинде. Из тог разлога локална самоуправа покушава да заинтересује потенцијалне инвеститоре да уложе у изградњу хотела или велнес и спа центра.

– Сматрамо да овај простор има огроман потенцијал, нарочито уколико се узме у обзир да је у непосердној близини СЦ „Језеро“, али је и једина зелена оаза у ужем центру града – прецизирао је Танацков.

Рогаљ 2023: Златна плакета Туристичкој организацији Града Кикинде

Jelena Trifunović October 1, 2023

На Салашу 137 у Ченеју, на Фестивалу војвођанских фестивала Рогаљ, Туристичка организација Града Кикинде добила је Златну плакету за успешну организацију манифестације „Дани лудаје”.

На Рогљу се традиционално окупљају организатори бројних војвођанских фестивала и гастро манифестација уз богат културно-уметнички програм и садржај.

380197454_697086835219190_1778104763903555825_n

Полагањем венаца и доделом повеља обележен Дан Башаида

Aleksandra Djuran October 1, 2023

Најважнији датум у Башаиду у новијој историји је 1. октобар када се обележава Дан ослобођења у Другом светском рату. Ово је прво место на територији града које је ослобођено од окупатора. Овим поводом представници Савета Месне заједницe, града, Севернобанатског округа и СУБНОР-а положили су венце на споменик у центру села. Саво Орељ, председник СУБНОР-а подсетио је да је 1944. Башаид ослободила Црвена армија.

-Тог 1. октобра није било потребе да се воде јер су Немци сами напустили село. Кикиндски партизански одред уприличио је весеље у Дому културе „Коло“, а 30 мештана Башаида прикључило се одреду. На жалост, 4. октобра јача немачка формација ушла је у село и тада су стрељали 12 мештана Башаида – рекао је Саво Орељ.

Поводом Дана села држана је свечана седница Савета Месне заједнице на којој је Анета Јанков, заменица председника Савета Месне заједнице честитајући мештанима Дан села навела најважније инвестиције од почетка године.

-У току је изградња кружног тока на улазу у село из правца Зрењанина. Инвестиција је значајна јер ће се уклонити једна од реткихпреосталих црних тачака у овом делу Баната. Завршена је и реконструкција више од пет километара пута од Башаида до Меленца. Асфалтирана је улица Раде Будурин, током лета у Основној школи „1. Октобар“ саниране свлачионице и тоалети поред фискултурне сале., урађена је фасада на на згради ФК „Војводина“ клуба, замењене су клупе за резервне играче, ауведени су гас и централно грејање. Ове године наставили смо са уређењем гробља које је проширено, а избетонирана је и стаза ради лакшег прилаза. Ове године реновиране су и просторије у Ватрогасном дому. Купљене су нове столице, а промењен је и део ПВЦ столарије – додала је Анета Јанков.

Честитајући Дан села, али и Дан ученицима и запосленима у ОШ „1. октобар“ у Башаиду, Жива Кнежевић, секретар градске Скупштине истакао је:

-Башаид је, по мом мишљењу, најуређеније и најлепше село на територији Града. Види се да се у селу ради, Несна заједница у локалној самоуправи има поузданиг партнера. И ове године Град је уложио знатна средства у све месне заједнице, а за Башаид је обезбеђено 20 милиона динара за изградњу кружног тока у договору са ЈП „Путеви Србије“ и других извор финансирања

Поводом Дан села додељене су повеље најзаслужнијим мештанима и удружењима који су својим радом и ангажовањем допринели промоцији Башаида. Повеље су добили пољопривредно газдинство Жеравица за допринос и промоцију села који се баве се производњом меда, узгојем пчела и апитерапијом.

-Пуно нам значи повеља и она је подстрек да будемо још бољи у послу којим се бавимо. Заједно смо у пчеларству, ћерка и ја, и ово је право породично газдинство. У будућности планирамо да идемо корак, два напред у нашој производњи – рекао је Радован Жеравица.

Тимуру Борисову повеља је уручена за остварене резултате у области образовања јер је освојио прво место из математике на 65. државном такмичењу талента у Земуну и био је ђак генерације ОШ ” 01. октобар” .

-Хвала Башаиду што ме је одлично прихватио. Са породицом сам дошао из Русије и сви су ме примили као да сам рођен овде. Трудићу се да остварим још боље резултате – напоменуо је Тимур.

Николина Попћирић, тенисерка повељу је добила за остварене резултате у области спорта. Тренира у ТК „Тиса“ и летос је остварила треће место на државном првенству Србије.

-Пуно ми значи што сам овако млада добила повељу. Сав рад и труд овим се исплате. Надам се да ћу у будућности још више промовисати свој Башаид – казала је Николина.

Тренеру карате клуба „Башаид“ Радовану Балогу повеља је уручена за успешну сарадњу оставрене резултате у области спорта. Годинама уназад тренира децу, а ове године су на различитим такмичењима башаидски каратисти освојила значајне медаље.

-Клуб ове године слави 25 година постојања. Имамо 35 чланова, и поред деце ту су и сениори и ветерани. Имамо првака Војводине и Србије. Зорица Балог била је друга на европском првенству и надамо се да ћемо стићи до Светског купа. Хвала Месној заједници што су препознали значај нашег клуба – напоменуо је Балог.

Поред повеља додељене су и захвалнице појединцима и удружењима. Овом приликом организоване су Крофнијада у организацији удружења жена, као и такмичење у кувању рибље „Златни котлић Башаида”.