Kikinda je jedinstvena po tradicionalnoj akciji darivanja najmlađih sugrađana povodom novogodišnjih i božićnih praznika. Deca su od Deda Mraza tražila igračke, slatkiše, a bilo je i neobičnih želja poput petla i kokoške, zeca, šteneta, opanaka, prave jelke, džudo opreme, ali i članske karte za biblioteku.
Jedan đak iz Mokrina, iz porodice sa osmoro dece, u dirljivom pismu poželeo je da sa drugarima, na proleće, ode u školu prirode u Gučevu. Zahvaljujući poznanstvu gradonačelnika sa vlasnikom objekta u Gučevu, želja ovog dečaka biće ispunjena. Naime, kada je saznao za pismo, Vladimir Matić je ponudio da dečak sa drugarima o njegovom trošku boravi u školi prirode.
– Podeljeno je 5.890 paketića. Uspeli smo da, uz pomoć donatora ispunimo dečije želje. Hvala svima koji su učestvovali u akciji. Dolazak Deda Mraza i Snežne kraljice je poseban doživljaj za mališane, za narednu akciju planiraćemo još timova. Osmeh, radost i ushićenost dece za nas su neprocenjiva nagrada, ono što nam svima daje motiv više da se borimo da iza sebe ostavimo još bolju Kikindu- napominje prvi čovek grada.
Narodni muzej do petka, 12. januara za decu od 7 do 12 godina organizuje „Zimski raspust u u muzeju“. Kroz radionice i zanimljive sadržaje školarci saznaju više o životu ljudi u dalekoj prošlosti. Una Ergarac iz Beograda u gostima je kod bake i deke i nije joj prvi put da deo raspusta provodi u Muzeju.
-Zajedno sa drugarima iz Kikinde dobro se zabavljam i učim nešto novo. Najinteresantnija mi je priča o mamutici Kiki, kako je živela, koliko je bila stara, kada su pronašli njen skelet. Ona je zaslužna što su mnogi čuli za Kikindu. Naučila sam i da pravim posude od gline, odnosno grnčariju, koju su koristili naši daleki preci – rekla nam je Una.
Za razliku od Une, Uroš Čavić iz Kikinde, prvi put je rešio da bude deo muzejskih radionica.
-Sada više znam o tome kako su se hranili ljudi u praistoriji, kako su pravili posude za hranu, čime su se hranili. Sviđa mi se i to što učimo grnčariju i pravimo posude od gline – kazao je Uroš.
Ovo je trinaesta godina da se organizuju programi u muzeju za vreme zimskog raspusta, saznajemo od Dragana Kiurskog, muzejskog pedagoga.
-Fokus je na arheologiji odnosno na životu ljudi u dalekoj prošlosti. Ovo je i prilika da se deca upoznaju sa sadržajem arheološke izložbe stalne postavke muzeja. Što su teme starije i egzotičnije one su deci inspirativnije za istraživanje. Učesnici radionica saznaju kako su živeli ljudi u kamenom i metalnom dobu, na koji način su pripremali hranu, koje materijale iz prirode su koristili za izradu predmeta za svakodnevnu upotrebu, kako su se odevali. Sve teme obrađujemo tako što deca, kojih je petnaestak, aktivno učestvuju u radionicama – dodao je Kiurski.
U planu je i dramatizacija i izrada filma o arheološkom nasleđu koji će prikazati život praistorijskog čoveka. Programe su osmislili i realizuju ih Dragan Kiurski i Katarina Dragin, muzejski edukator.
Predstavnici boračkih organizacija, porodice ubijenih, gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan u prisustvu građana položili su vence na Zid plača” u dvorištu Kurije. Na ovaj način odata je počast rodoljubima ubijenim 3. i 9. januara 1942. godine, kada je Uredbom o odmazdi nemačih vlasti za jednog ubijenog Nemca streljano 50 Srba, a za jednog ranjenog streljano je 25. Ovom prilikom sveštenici Srpske pravoslavne crkve služili su parastos.
-Ovde smo da se pomolimo Bogu i da prevaziđemo razlike koje su postojale dugo godina. Sa ljubavlju i poštovanjem sećamo se žrtve poginulih koju su podneli za narod i za grad, a da bi sačuvali obraz, dostojanstvo i dušu – rekao je sveštenik Miroslav Bubalo.
Dušan Tatić sa familijom došao je da oda počast stricu Miloradu Tatiću.
-Očev rođeni brat imao je 21 godinu kada je streljan. Na žalost, naša porodica izgubila je i Dušana koji je bio u logoru u Banjici i streljan je u Jajincima 14 meseci posle Milorada. Naša porodica je skupo platila cenu slobode – saznali smo od Dušana tatića.
Ocu Ljubomiru i njegovim roditeljima Milici i Milanu Markovu počast je odala Ružica Tatić (83).
-Moj otac Ljubomir Markov streljan je 9. januara u ondašnjem Karlovu, sadašnjem Novom Miloševu jer je bio u Zrenjaninu u zatvoru. Baka i deda, Milica i Milan Markov, streljani su u Kikindi i njihova imena su ispisana na „Zidu plača“. Otkada znam za sebe dolazim, a kako su mi pričali oca su iz kikindskog u bečkerečki zatvor prebacili 5. decembra 1941. godine, da bi posle mesec dana bio streljan – prisetila se Ružica.
Krvavi pir u dvorištu tadašnje Kurije počeo je 3. januara kada je streljano devet pripadnika Dragutinovačkog partizanskog odreda. On je nastavljen i 9. januara, kada su osećanja srpskog naroda vezana za Božić. Tada je streljano 30 Kikinđana.
-Kulturu sećanja podržavamo, sve žrtve pominjemo i svi zajedno sećamo se tragičnih događaja iz naše istorije. Odajemo poštovanje svakome ko je dao život da bi mi danas živeli u slobodi. Ne smemo da dozvolimo da nam se istorija ponavlja jer samo zajednički i složno možemo da gradimo kvalitetnu budućnost – precizirao je gradonačelnik Lukač.
Ovo je jedan od najtežih dana u istoriji Kikinde, rekao je Mladen Bogdan.
-Kikinda se seća svojih mučenika, heroja i ljudi koji su poginuli da bi mi danas bili slobodni. Svedoci smo da je sloboda izvojevana, a svi oni koji su učestvovali u tome nisu marili za svoje živote. Moramo da sačuvamo njihove tekovine i uspomenu na njih jer naš grad uvek je bio slobodarski – dodao je Mladen Bogdan.
Posle streljanja tela ubijenih 24 sata bila su obešena na Gradskom trgu. Iako su bili božićni praznici Nemci su zabranili da zvonjavu crkvenih zvona, da se ne bi protumačilo kao počast ubijenima.
Lokalna samouprava prošle godine raspisala je 20 javnih poziva u okviru sprovođenja politike ruralnog razvoja i podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za mere je ukupno izdvojeno 15 miliona i 750 hiljada dinara i kako su se mere raspisivale tako je i zainteresovanost poljoprivrednika bila veća, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj.
– Od 618 primljenih zahteva odobrena su 602 što je rekordan broj od kada se sprovodi program. Realizacija planiranih sredstava je iznad 95 procenata i to zahvaljujući činjenici što se oko svih mera dogovaramo sa, takozvanim malim, proizvođačima kojima su sredstva i namenjena. Program je namenjen opstanku poljoprivrede, uključivanju što većeg broja mladih i opstanku gazdinstava na selima. U velikoj meri podržavamo žene koje su nosioci gazdinstva – istakla je Miroslava Narančić.
Pošto su sve mere raspisane, uvidelo se da za dve nije bilo dovoljno zainteresovanih. Tako su sredstva preusmerena na pozicije u okviru kojih smo imali više zahteva u odnosu na raspoloživa sredstva Novac je opredeljen za sve grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, kreditnu podršku, osiguranje useva, navodnjavanje, za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede, mlade poljoprivrednike.
-Subvencije su, u zavisnosti od mere, bile od 30 do 100 odsto. Podržali smo pčelarstvo i nabavku novih pčelinjih društava, izgradnju i opremanje objekata za tradicionalne zanate, zainteresovane za opremu za navodnjavanje i podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada, upravljanje rizicima, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, mlade u ruralnim sredinama, nabavku opreme za uzorkovanje i proizvodnju u mlekarstvu, voćarstvu, vinarstvu, alkoholnih pića, ceđenih ulja. Podržani su i matičenje životinja i njihovo neškodljivo uklanjanje – dodala je naša sagovornica.
Najveća zainteresovanost bila je za veštačko osemenjavanje, plastenike, za bušenje bunara, navodnjavanje, pčelarstvo.
-Čak 13 udruženja građana javilo se sa odličnim idejama tako da je realizovano više projekata čiji je cilj razvoj poljoprivrede, ali i povezanost sa životnom sredinom – kaže Miroslava Narančić.
Cilj je da se sva planirana sredstva potroše i da što više proizvođača bude obuhvaćeno.
-U toku je priprema programa za ovu godinu. Za mere podrške obezbeđeno je skoro 16 miliona dinara. Ove godine nećemo imati veliki broj mera nego ćemo iznose za mere povećati. Sve ono što nam poljoprivrednici sugerišu mi ćemo uvrstiti u program – precizirala je Miroslava Narančić.
I ove godine za Božić u Mokrinu održana je trka neosedlanih konja. Učestvovala su četvorica jahača u takmičarskom delu i devet u revijalnom. Pobednik je Kristijan Dobroka sa konjem Car. Nagradu mu je uručio Vasilije Janić, predsednik Konjičkog kluba.
Organizator Konjički klub iz Mokrina u saradnji sa Mesnom zajednicom Mokrin. Božićna trka neosedalnih konja organizuje se duže od 120 godina. Takmičenje kod Bakarne ćuprije održava se svake godine prvog dana Božića bez obzira na to kakvo je vreme.
Organizuju se tri trke, a cilj je da jahači na neosedlanim konjima što brže stignu do zamišljenog cilja. Trka se najavljuje hicima iz lovačke puške. Nije poznato ko je ustoličio ovu trku, ali po sećanjima vremešnih Mokrinčana kontinuirano su počele da se održavaju uoči Prvog svetskog rata. Nadmetanje je ujedno i sećanje na ratnike iz Mokrina čuvare potiske granice koji su jahali neosedlane i neukrotive konje.Mokrin je jedino mesto u Banatu u kom se održavaju ovakve trke. Još se pamti i prepričava nadmetanje iz 1963. godine kada je temperatura bila minus 30 stepeni.
U Pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole, služena je Božićna liturgija kojoj je prisustvovao veliki broj vernika. Lomljena je česnica koja je darivana okupljenima, a koja je napravljena je u pekari „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju.
Sveštenik Miroslav Bubalo istakao je da Božić nije samo tradicionalni praznik, iako tradiciju treba negovati i čuvati.
-Božić je egzistencijalni praznik, rođenje sina Božijeg kao čoveka menja odnose između Boga i čoveka. To je poruka koju želim da uputim za Božić koji je veliki pomak za čovečanstvo i to pomak unapred – rekao je Miroslav Bubalo.
U božićnom hlebu, česnici, bilo je tri srebrenjaka i zlatnik, a prema narodnom verovanju onaj ko ih pronađe biće srećan čitave godine. Sugrađanka Rada Kostić (61) jedna je od njih.
-Prvi put sam izvukla zlatnik u česnici i presrećna sam. Nadam se da će on pomoći da čitave naredne godine budemo srećni i ja i moja porodica – kazala je Rada Kostić.
Jedan od srebrenjaka je pripao Kikinđanki Snežani Linjački (70).
-Na najveći hrišćanski praznik dobila sam srebrenjak i ne mogu vam opisati kakva je radost u mojoj duši. Dolazim redovno u crkvu i ovo je najveći dar – dodala je Snežana Linjački.
Srebrenjak je pripao i devetogodišnjoj Mariji Radosavljević iz Kikinde.
-Srebrni novčić sam izvukla prvi put. Čuvaću ga kao uspomenu i drago mi je što je pripao baš meni – otkrila nam je Marija.
Božićnoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, članica Gradskog veća Melita Gombar. Pozdravom Mir Božiji, Hristos se rodi, prvi čovek grada, uputio je čestitke za najradosniji hrišćanski praznik.
-Srca svih nas su ispunjena kada vidimo veliki broj sugrađana i dece u crkvi na Božić, koji je jedan od najvećih praznika. Svima želim puno zdravlja, porodične sreće, radosti i veselja. Na svima nama je da pomažemo jedini drugima, čuvamo jedni druge, decu učimo tradiciji i da zajednički, u miru i blagostanju, Kikinda bude još bolje mesto za život – istakao je Lukač.
Božićna liturgija služena je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a deljena je i česnica. I na ovom svetom mestu bilo je dosta vernika.
Već sa prvim mrakom deca u povorkama kreću da korinđaju. Šaljivim pesmicama domaćinima žele srećno Badnje veče, dobro zdravlje i rodnu godinu. I ove godine, treću zaredom, Gradska kuća otvorila je svoja vrata za više stotina mališana koji su rado korinđali gradonačelniku Nikoli Lukaču i njegovim saradnicima koji su ih zauzvrat darovali voćem i slatkišima.
Među njima je bio Novak Jerković iz Beograda.
-Kod nas nema korinđanja i ovaj običaj mi se jako sviđa. Volim da idem od kuće do kuće i korinđam. Naučio sam dve pesmice, a ono što je najbolje je što dobijam puno slatkiša – rekao nam je Novak.
Gradonačelnik Lukač istakao je da je čuvanje kulture i običaja, svih nas koji živimo na ovim prostorima, naš zadatak.
-Korinđanje je opstalo jedino na severu Banata i važno je da ga prenesemo na sve generacije koje dolaze. Deca su ta koja na najlepši način čestitaju Badnje veče i Božić, a mi ih nagradimo jabukama, orasima, ali i slatkišima. Drago mi je što smo uspeli u tome da dodatno približimo tradiciju ne samo deci iz Kikinde i okoline, nego i gostima koji su došli za Božić koji je najradosniji hrišćanski praznik – kazao je prvi čovek grada.
Pesmice koje deca recituju su šaljive i kratke. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina,Prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.
Ispred pravoslavne crkve u centru grada na badnjak su doneli konjanici uz zaprege i fijakere obavezno okićeni hrastovim grančicama. Milorad Reljin, konjar iz Kikinde, zajedno sa bratom i desetoro unučića ispoštovao je tradiciju i na Gradski trg doneo badnjak.
-Unučići su Milorad, dva Ivana, Nikola Nemanja, Matija, Bata, Elena, Mia i Brana. Najstarije unuče ove godine puni 18, a najmlađa među njima je Mia stara svega tri godine. Po badnjak odlazimo porodično, sa konjima i kolima provozamo svu našu decu i učimo ih da održe tradiciju. Svi oni su naši naslednici i čitavog života sećaće se ovih trenutaka – rekao je Reljin.
Prvi put po badnjak sa svojim konjem išla je i petnaestogodišnja Lina Veličkov.
-Krenuli smo oko podneva, i kupili konjare. Badnjak smo doneli u crkvu i na trg kako bi ga podelili sugrađanima . I konj Fifa je uživala i sigurno ćemo se i naredne godine pridružiti ovom običaju – saznali smo od Line.
U porti pravoslavne crkve Svetog Nikole u prisustvu sugrađana i sveštenika badnjak je osvećen i upaljen.
Kum badnjaka bio je Aleksandar Sivčev, po zanimanju vozač.
-Za mene i moju porodicu ovo je velika čast. Godinama učestvujemo u donošenju badnjaka i verujem da će meni i mojoj porodici ovo doneti zdravlja, berićetnu i uspešnu godinu – naveo je Sivčev.
Paljenju badnjaka prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov, predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, član Gradskog veća Dragan Pecarski.
U porti crkve zatekli smo i proslavljenu kikindsku plivačicu Maricu Stražmešter. Ona živi i radi u Čikagu kao trener plivača.
-Ne propuštam Božić u rodnom gradu, a u poslednje tri godine trudim se da živim u skladu sa verom, koliko mogu. Božić je najveći hrišćanski praznik i obeležava se u krugu porodice. Naši običaji su prelepi i drago mi je što ih toliko sugrađana podržava – kazala je Marica Stražmešter.
U crkvi su građani odlazili po badnjake koje su odneli svojim kućama, a ove godine pripremljeno ih je oko dve hiljade. U isto vreme osvećenje i paljenje badnjaka organizovano je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana.
Unošenje badnjaka u kuću na Badnji dan tradicija je koja se poštuje. Gradonačelnik Nikola Lukač sa članovima Gradskog veća Sašom Tanackovim i Draganom Pecarskim, predstavnicima Kikndskog konjičkog kluba i sportistima: Duškom Petrovim, strelcem, članovima džudo kluba “Partizan” i MRK “Kikinda Grindeks”, uneo je badnjak u Gradsku kuću.
Badnjak je sveto drvo kod Slovena i njegovim unošenjem čuva se tradicija, ali i nagoveštava berićetna godina.
U 15 sati ispred crkve u centru je paljenje badnjaka, a od 16 časova Gradsku kuću, ali i domove, ispuniće korinđaši koji će veselim pesmicima poželeti srećan Božić.
Domaćice su ove godine posebnu pažnju posvetile pripremi badnjaka i žita. Na kikindskoj pijaci ponuda je bogata, a cene se kreću od 100 do 250 dinara.
-Mesec dana pripremala sam žito za prodaju. Potrudila sam se da pakovanje bude što lepše. Proteklih godina popularni su takozvani božićni ježevi koji treba najpre da se naprave, a potom se poseje žito koje je, tako reći, nuzproizvod. Dekoracije koje sam izradila mogu da ostanu i posluže za druge namene. Zainteresovanost je odlična – istakla je Ljubinka Gavrilović.
Žito se unosi u kuću kao simbol novog života i roditeljstva. Pored žita u kuću se unosi i badnjak koji simboliše Hrista i njegov ulazak u svet.
-Pored hrastovih grančica badnjak obavezno treba da sadrži žito, orah, pšenicu, bosiljak i kukuruz. Badnjak je drvo koje su pastiri doneli i založili u hladnoj pećini kada se Isus Hrist rodio. Na Badnje veče treba da se pokrcka orah i ukoliko je jezgro zdravo i jedro biće radosna godina. Žito simbolizuje novi život, bosiljak je simbol zdravlja i zaštite od zla, a kukuruz zdravih životinja u domaćinstvu. Mesecima pripremam aranžmane s obzirom na to da se žito prikuplja tokom žetve. Ikebane su posebno interesantne, a za džakiće u koje je badnjak upakovan utrošila sam nekoliko sati – rekla nam je Radmila Jon.
