Кикинда је јединствена по традиционалној акцији даривања најмлађих суграђана поводом новогодишњих и божићних празника. Деца су од Деда Мраза тражила играчке, слаткише, а било је и необичних жеља попут петла и кокошке, зеца, штенета, опанака, праве јелке, џудо опреме, али и чланске карте за библиотеку.
Један ђак из Мокрина, из породице са осморо деце, у дирљивом писму пожелео је да са другарима, на пролеће, оде у школу природе у Гучеву. Захваљујући познанству градоначелника са власником објекта у Гучеву, жеља овог дечака биће испуњена. Наиме, када је сазнао за писмо, Владимир Матић је понудио да дечак са другарима о његовом трошку борави у школи природе.
– Подељено је 5.890 пакетића. Успели смо да, уз помоћ донатора испунимо дечије жеље. Хвала свима који су учествовали у акцији. Долазак Деда Мраза и Снежне краљице је посебан доживљај за малишане, за наредну акцију планираћемо још тимова. Осмех, радост и усхићеност деце за нас су непроцењива награда, оно што нам свима даје мотив више да се боримо да иза себе оставимо још бољу Кикинду- напомиње први човек града.
Народни музеј до петка, 12. јануара за децу од 7 до 12 година организује „Зимски распуст у у музеју“. Кроз радионице и занимљиве садржаје школарци сазнају више о животу људи у далекој прошлости. Уна Ергарац из Београда у гостима је код баке и деке и није јој први пут да део распуста проводи у Музеју.
-Заједно са другарима из Кикинде добро се забављам и учим нешто ново. Најинтересантнија ми је прича о мамутици Кики, како је живела, колико је била стара, када су пронашли њен скелет. Она је заслужна што су многи чули за Кикинду. Научила сам и да правим посуде од глине, односно грнчарију, коју су користили наши далеки преци – рекла нам је Уна.
За разлику од Уне, Урош Чавић из Кикинде, први пут је решио да буде део музејских радионица.
-Сада више знам о томе како су се хранили људи у праисторији, како су правили посуде за храну, чиме су се хранили. Свиђа ми се и то што учимо грнчарију и правимо посуде од глине – казао је Урош.
Ово је тринаеста година да се организују програми у музеју за време зимског распуста, сазнајемо од Драгана Киурског, музејског педагога.
-Фокус је на археологији односно на животу људи у далекој прошлости. Ово је и прилика да се деца упознају са садржајем археолошке изложбе сталне поставке музеја. Што су теме старије и егзотичније оне су деци инспиративније за истраживање. Учесници радионица сазнају како су живели људи у каменом и металном добу, на који начин су припремали храну, које материјале из природе су користили за израду предмета за свакодневну употребу, како су се одевали. Све теме обрађујемо тако што деца, којих је петнаестак, активно учествују у радионицама – додао је Киурски.
У плану је и драматизација и израда филма о археолошком наслеђу који ће приказати живот праисторијског човека. Програме су осмислили и реализују их Драган Киурски и Катарина Драгин, музејски едукатор.
Представници борачких организација, породице убијених, градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан у присуству грађана положили су венце на Зид плача” у дворишту Курије. На овај начин одата је почаст родољубима убијеним 3. и 9. јануара 1942. године, када је Уредбом о одмазди немачих власти за једног убијеног Немца стрељано 50 Срба, а за једног рањеног стрељано је 25. Овом приликом свештеници Српске православне цркве служили су парастос.
-Овде смо да се помолимо Богу и да превазиђемо разлике које су постојале дуго година. Са љубављу и поштовањем сећамо се жртве погинулих коју су поднели за народ и за град, а да би сачували образ, достојанство и душу – рекао је свештеник Мирослав Бубало.
Душан Татић са фамилијом дошао је да ода почаст стрицу Милораду Татићу.
-Очев рођени брат имао је 21 годину када је стрељан. На жалост, наша породица изгубила је и Душана који је био у логору у Бањици и стрељан је у Јајинцима 14 месеци после Милорада. Наша породица је скупо платила цену слободе – сазнали смо од Душана татића.
Оцу Љубомиру и његовим родитељима Милици и Милану Маркову почаст је одала Ружица Татић (83).
-Мој отац Љубомир Марков стрељан је 9. јануара у ондашњем Карлову, садашњем Новом Милошеву јер је био у Зрењанину у затвору. Бака и деда, Милица и Милан Марков, стрељани су у Кикинди и њихова имена су исписана на „Зиду плача“. Откада знам за себе долазим, а како су ми причали оца су из кикиндског у бечкеречки затвор пребацили 5. децембра 1941. године, да би после месец дана био стрељан – присетила се Ружица.
Крвави пир у дворишту тадашње Курије почео је 3. јануара када је стрељано девет припадника Драгутиновачког партизанског одреда. Он је настављен и 9. јануара, када су осећања српског народа везана за Божић. Тада је стрељано 30 Кикинђана.
-Културу сећања подржавамо, све жртве помињемо и сви заједно сећамо се трагичних догађаја из наше историје. Одајемо поштовање свакоме ко је дао живот да би ми данас живели у слободи. Не смемо да дозволимо да нам се историја понавља јер само заједнички и сложно можемо да градимо квалитетну будућност – прецизирао је градоначелник Лукач.
Ово је један од најтежих дана у историји Кикинде, рекао је Младен Богдан.
-Кикинда се сећа својих мученика, хероја и људи који су погинули да би ми данас били слободни. Сведоци смо да је слобода извојевана, а сви они који су учествовали у томе нису марили за своје животе. Морамо да сачувамо њихове тековине и успомену на њих јер наш град увек је био слободарски – додао је Младен Богдан.
После стрељања тела убијених 24 сата била су обешена на Градском тргу. Иако су били божићни празници Немци су забранили да звоњаву црквених звона, да се не би протумачило као почаст убијенима.
Локална самоуправа прошле године расписала је 20 јавних позива у оквиру спровођења политике руралног развоја и подршке пољопривреди и руралном развоју. За мере је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара и како су се мере расписивале тако је и заинтересованост пољопривредника била већа, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој.
– Од 618 примљених захтева одобрена су 602 што је рекордан број од када се спроводи програм. Реализација планираних средстава је изнад 95 процената и то захваљујући чињеници што се око свих мера договарамо са, такозваним малим, произвођачима којима су средства и намењена. Програм је намењен опстанку пољопривреде, укључивању што већег броја младих и опстанку газдинстава на селима. У великој мери подржавамо жене које су носиоци газдинства – истакла је Мирослава Наранчић.
Пошто су све мере расписане, увидело се да за две није било довољно заинтересованих. Тако су средства преусмерена на позиције у оквиру којих смо имали више захтева у односу на расположива средства Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике.
-Субвенције су, у зависности од мере, биле од 30 до 100 одсто. Подржали смо пчеларство и набавку нових пчелињих друштава, изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, заинтересоване за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада, управљање ризицима, очување биљних и животињских генетичких ресурса, младе у руралним срединама, набавку опреме за узорковање и производњу у млекарству, воћарству, винарству, алкохолних пића, цеђених уља. Подржани су и матичење животиња и њихово нешкодљиво уклањање – додала је наша саговорница.
Највећа заинтересованост била је за вештачко осемењавање, пластенике, за бушење бунара, наводњавање, пчеларство.
-Чак 13 удружења грађана јавило се са одличним идејама тако да је реализовано више пројеката чији је циљ развој пољопривреде, али и повезаност са животном средином – каже Мирослава Наранчић.
Циљ је да се сва планирана средства потроше и да што више произвођача буде обухваћено.
-У току је припрема програма за ову годину. За мере подршке обезбеђено је скоро 16 милиона динара. Ове године нећемо имати велики број мера него ћемо износе за мере повећати. Све оно што нам пољопривредници сугеришу ми ћемо уврстити у програм – прецизирала је Мирослава Наранчић.
И ове године за Божић у Мокрину одржана је трка неоседланих коња. Учествовала су четворица јахача у такмичарском делу и девет у ревијалном. Победник је Кристијан Доброка са коњем Цар. Награду му је уручио Василије Јанић, председник Коњичког клуба.
Организатор Коњички клуб из Мокрина у сарадњи са Месном заједницом Мокрин. Божићна трка неоседалних коња организује се дуже од 120 година. Такмичење код Бакарне ћуприје одржава се сваке године првог дана Божића без обзира на то какво је време.
Организују се три трке, а циљ је да јахачи на неоседланим коњима што брже стигну до замишљеног циља. Трка се најављује хицима из ловачке пушке. Није познато ко је устоличио ову трку, али по сећањима времешних Мокринчана континуирано су почеле да се одржавају уочи Првог светског рата. Надметање је уједно и сећање на ратнике из Мокрина чуваре потиске границе који су јахали неоседлане и неукротиве коње.Мокрин је једино место у Банату у ком се одржавају овакве трке. Још се памти и препричава надметање из 1963. године када је температура била минус 30 степени.
У Православној цркви Светог Николе, служена је Божићна литургија којој је присуствовао велики број верника. Ломљена је чесница која је даривана окупљенима, а која је направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју.
Свештеник Мирослав Бубало истакао је да Божић није само традиционални празник, иако традицију треба неговати и чувати.
-Божић је егзистенцијални празник, рођење сина Божијег као човека мења односе између Бога и човека. То је порука коју желим да упутим за Божић који је велики помак за човечанство и то помак унапред – рекао је Мирослав Бубало.
У божићном хлебу, чесници, било је три сребрењака и златник, а према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Суграђанка Рада Костић (61) једна је од њих.
-Први пут сам извукла златник у чесници и пресрећна сам. Надам се да ће он помоћи да читаве наредне године будемо срећни и ја и моја породица – казала је Рада Костић.
Један од сребрењака је припао Кикинђанки Снежани Лињачки (70).
-На највећи хришћански празник добила сам сребрењак и не могу вам описати каква је радост у мојој души. Долазим редовно у цркву и ово је највећи дар – додала је Снежана Лињачки.
Сребрењак је припао и деветогодишњој Марији Радосављевић из Кикинде.
-Сребрни новчић сам извукла први пут. Чуваћу га као успомену и драго ми је што је припао баш мени – открила нам је Марија.
Божићној литургији присуствовали су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине Града Младен Богдан, чланица Градског већа Мелита Гомбар. Поздравом Мир Божији, Христос се роди, први човек града, упутио је честитке за најрадоснији хришћански празник.
-Срца свих нас су испуњена када видимо велики број суграђана и деце у цркви на Божић, који је један од највећих празника. Свима желим пуно здравља, породичне среће, радости и весеља. На свима нама је да помажемо једини другима, чувамо једни друге, децу учимо традицији и да заједнички, у миру и благостању, Кикинда буде још боље место за живот – истакао је Лукач.
Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница. И на овом светом месту било је доста верника.
Већ са првим мраком деца у поворкама крећу да коринђају. Шаљивим песмицама домаћинима желе срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. И ове године, трећу заредом, Градска кућа отворила је своја врата за више стотина малишана који су радо коринђали градоначелнику Николи Лукачу и његовим сарадницима који су их заузврат даровали воћем и слаткишима.
Међу њима је био Новак Јерковић из Београда.
-Код нас нема коринђања и овај обичај ми се јако свиђа. Волим да идем од куће до куће и коринђам. Научио сам две песмице, а оно што је најбоље је што добијам пуно слаткиша – рекао нам је Новак.
Градоначелник Лукач истакао је да је чување културе и обичаја, свих нас који живимо на овим просторима, наш задатак.
-Коринђање је опстало једино на северу Баната и важно је да га пренесемо на све генерације које долазе. Деца су та која на најлепши начин честитају Бадње вече и Божић, а ми их наградимо јабукама, орасима, али и слаткишима. Драго ми је што смо успели у томе да додатно приближимо традицију не само деци из Кикинде и околине, него и гостима који су дошли за Божић који је најрадоснији хришћански празник – казао је први човек града.
Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година,Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.
Испред православне цркве у центру града на бадњак су донели коњаници уз запреге и фијакере обавезно окићени храстовим гранчицама. Милорад Рељин, коњар из Кикинде, заједно са братом и десеторо унучића испоштовао је традицију и на Градски трг донео бадњак.
-Унучићи су Милорад, два Ивана, Никола Немања, Матија, Бата, Елена, Миа и Брана. Најстарије унуче ове године пуни 18, а најмлађа међу њима је Миа стара свега три године. По бадњак одлазимо породично, са коњима и колима провозамо сву нашу децу и учимо их да одрже традицију. Сви они су наши наследници и читавог живота сећаће се ових тренутака – рекао је Рељин.
Први пут по бадњак са својим коњем ишла је и петнаестогодишња Лина Величков.
-Кренули смо око поднева, и купили коњаре. Бадњак смо донели у цркву и на трг како би га поделили суграђанима . И коњ Фифа је уживала и сигурно ћемо се и наредне године придружити овом обичају – сазнали смо од Лине.
У порти православне цркве Светог Николе у присуству суграђана и свештеника бадњак је освећен и упаљен.
Кум бадњака био је Александар Сивчев, по занимању возач.
-За мене и моју породицу ово је велика част. Годинама учествујемо у доношењу бадњака и верујем да ће мени и мојој породици ово донети здравља, берићетну и успешну годину – навео је Сивчев.
Паљењу бадњака присуствовао је и градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, председник Скупштине Града Младен Богдан, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, члан Градског већа Драган Пецарски.
У порти цркве затекли смо и прослављену кикиндску пливачицу Марицу Стражмештер. Она живи и ради у Чикагу као тренер пливача.
-Не пропуштам Божић у родном граду, а у последње три године трудим се да живим у складу са вером, колико могу. Божић је највећи хришћански празник и обележава се у кругу породице. Наши обичаји су прелепи и драго ми је што их толико суграђана подржава – казала је Марица Стражмештер.
У цркви су грађани одлазили по бадњаке које су однели својим кућама, а ове године припремљено их је око две хиљаде. У исто време освећење и паљење бадњака организовано је и у Храму Светих Козме и Дамјана.
Уношење бадњака у кућу на Бадњи дан традиција је која се поштује. Градоначелник Никола Лукач са члановима Градског већа Сашом Танацковим и Драганом Пецарским, представницима Кикндског коњичког клуба и спортистима: Душком Петровим, стрелцем, члановима џудо клуба “Партизан” и МРК “Кикинда Гриндекс”, унео је бадњак у Градску кућу.
Бадњак је свето дрво код Словена и његовим уношењем чува се традиција, али и наговештава берићетна година.
У 15 сати испред цркве у центру је паљење бадњака, а од 16 часова Градску кућу, али и домове, испуниће коринђаши који ће веселим песмицима пожелети срећан Божић.
Домаћице су ове године посебну пажњу посветиле припреми бадњака и жита. На кикиндској пијаци понуда је богата, а цене се крећу од 100 до 250 динара.
-Месец дана припремала сам жито за продају. Потрудила сам се да паковање буде што лепше. Протеклих година популарни су такозвани божићни јежеви који треба најпре да се направе, а потом се посеје жито које је, тако рећи, нузпроизвод. Декорације које сам израдила могу да остану и послуже за друге намене. Заинтересованост је одлична – истакла је Љубинка Гавриловић.
Жито се уноси у кућу као симбол новог живота и родитељства. Поред жита у кућу се уноси и бадњак који симболише Христа и његов улазак у свет.
-Поред храстових гранчица бадњак обавезно треба да садржи жито, орах, пшеницу, босиљак и кукуруз. Бадњак је дрво које су пастири донели и заложили у хладној пећини када се Исус Христ родио. На Бадње вече треба да се покрцка орах и уколико је језгро здраво и једро биће радосна година. Жито симболизује нови живот, босиљак је симбол здравља и заштите од зла, а кукуруз здравих животиња у домаћинству. Месецима припремам аранжмане с обзиром на то да се жито прикупља током жетве. Икебане су посебно интересантне, а за џакиће у које је бадњак упакован утрошила сам неколико сати – рекла нам је Радмила Јон.
