Četvrt veka od početka vazdušnih napada NATO snaga na teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije koji su počeli 24. marta 1999, obeleženo je polaganjem venaca i uručenjem plaketa porodicama poginulih boraca. Đurđica Grbanušić imala je nepune četiri godine kada je ostala bez oca Stevana Grbanušića.
-Ostao je isečak iz novina i priče onih koji su ga poznavali. Uspomena maltene da i nemam i ova plaketa koja mi je uručena puno mi znači. Moj otac poginuo je 1993. godine kao dobrovoljac u Hrvatskoj i žal za njim ne prestaje s obzirom na to da ga se slabo sećam. Imao je nepunih 35 godina, koliko ja imam sada. Iako je sahranjen u Beogradu, odakle je rodom, ne propuštam da donesem cveće na spomenik, jer to je jedino mesto u Kikindi gde mogu da mu odam počast – sa tugom u očima priča Đurđica Grbanušić.
Saša Jovica poginuo je 1992. godine u selu Kranjci u Hrvatskoj. Imao je samo 23 godine.
-Sašu nismo zaboravili i često ga spominjemo. Bio je mlad, vedar i dobar mladić – kaže ujak Dragan Đuran.
Vladimir Radojčić iz udruženja „Srpski ratni veterani“ podsetio je da je na 37 imena na spomen ploči ispred spomenika „Tuga“, te da je ovo dan kada se Kikinda seća svih poginulih u ratovima devedesetih.
-U planu je da se u skorije vreme oformi spomen soba u znak sećanja na poginule. Imamo poginule čijih porodica više nema i ona će čuvati sećanje kako na njih tako i na sve rodoljube – napomenuo je Radojčić.
Najvažnije je da se ne zaboravi i da se neguje kultura sećanja. Moramo živeti dalje, ali ne treba oprostiti, kazao je predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan.
-Tek od 2012. godine, kada nismo smeli slobodno da pričamo, sada možemo bombardovanje da nazovemo pravim imenom, zločinačkom NATO agresijom. Bombe su pale na suverenu i samostalnu zemlju, tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju što je jedan od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji zemlje. Veliko zlo nam je tada naneto i ne smemo ga zaboraviti. Na nama je da sa dužnim poštovanjem, odamo počast i vojnicima i policajcima, ali i da se setimo svih nevinih žrtava ratova devedesetih. Poštujemo porodice poginulih, ali i lokalne samouprave koje nam pomažu da očuvamo kulturu sećanja – kazao je Bogdan.
U Gradskoj kući uručene su plakete porodicama poginulih, a gradonačelnik Nikola Lukač pozdravljajući sve prisutne istakao je da je najvažnije sećati se onih koji su platili najvišu cenu da bismo mi danas živeli u miru, jer nas opet isti pritiskaju i napadaju. Ukoliko smo jedinstveni i složni odbranićemo našu Srbiju.
-Kažu da je praštanje za ljude, ali da li ikada možemo oprostiti svu decu poginulu u bombardovanju naše zemlje, sve vojnike, policajce, rezerviste, dobrovoljce, naše sugrađane, braće sestre, očeve i majke, naše majke i očeve. Oprostiti možda i možemo, ali zaboraviti nikada nećemo. Nikada nemojte da potcenite silu koja brani svoju zemlju, reči su mudrih ljudi koji znaju šta je patriotizam i kako se voli svoja gruda. Na žalost, danas mnogi moji sugrađani znaju i kolika je cena te slobode, jer bi porodice poginulih dale sve da im se najmiliji vrate. Kikinđani to jako dobro znaju kako se voli svoj grad i kako se brani država i kada je bilo najteže nisu rekli neću. Platili su najvišu cenu i na nama je da ih se sećamo dok smo živi istakao je gradonačelnik Lukač i dodao da danas, 25 godina kasnije, treba zajedno da gradimo još bolju budućnost.
Osim na spomeniku „Tuga“ venci su položeni na spomen ploči poginulim pripadnicima posebnih jedinica policije u Policijskoj upravi, a u crkvi Svetog Nikole održan je parastos.
U prigodnom programu učestvovali su hor „Kornelije Stanković“, solistkinja Dajana Malogajski i učenici OŠ „Feješ Klara“.
A.Đ.
