Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Bukti rat u opoziciji: Evo šta je Nestorović poručio Milošu Jovanoviću i njegovom savezu s Đilasom

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Rat je počeo u pre nego što su izbori raspisani
Novi izbori nisu ni raspisani a u opozicionim redovima uveliko se usijava atmosfera pred odlučujuće prestrojavanje i bitku za glasove Beograđana.

Branimir Nestorović, jedan od osnivača pokreta Mi-glas iz naroda, dao je svoje tumačenje o tome kako je Miloš Jovanović, lider novog DSS, dospeo u savez sa Draganom Đilasom i njegovom koalicijom Srbija protiv nasilja.
Nestorović je na društvenoj mreži Iks taksativno naveo da su se svi u ovom opozicionom bloku ujedinili oko:
1. Priznanja Kosova

2. Priznanje genocida u Srebrenici

3. Uvođenja sankcija Rusiji

4. Ulaska u NATO

5. Da su Srbi krivi za ratove devedesetih

6. Da nam NATO i EU određuju život u Srbiji

7. Da nam vladaju oni koji mrze sopstveni narod i vređaju ga redovno

Jovanoviću je prilikom gostovanja na televiziji Nova S pročitan ovaj Nestorovićev tvit, uz opasku voditeljke da je njegova meta opozicija, a ne vlast. Lider Novog DSS je na to rekao:

– Uopšte ne sumnjam da je on bliži Aleksandru Vučiću, ali onda razlog više da možda zaključimo da nije do kraja ni on pod kontrolom.

Uzvratio je Nestorović novim opservacijama o Jovanoviću i njegovoj politici.

– Miloš Jovanović je pod kontrolom Dragana Đilasa i Marinike Tepić, a MI smo dokazali da niko ne može da nas kontroliše. Ni Vučić ni Đilas ni ruska ni američka ambasada. Đilasa i Mariniku kontrolišu zapadne ambasade i zajedno rade na rušenju Srbije – poručio je Nestorović na Iksu.

Zakazana 35. sednica lokalnog parlamenta

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Sednica Skupštine grada, 35. po redu, biće održana u utorak s početkom u 10 časova. Odbornici će razmatrati 19. tačaka dnevnog reda, saznajemo od predsednika gradske Skupštine Mladena Bogdana. Između ostalog je i donošenje odluke rešenja o otuđenju katastarske parcele u Kikindi iz javne svojine. Reč je neizgrađenom građevinskom zemljište u građevinskom području. Prema izveštaju o proceni tržišne vrednosti građevinsko zemljište ukupne površine 31.982 metara kvadratnih čija je početna cena 160.000 evra. Katastarska parcela se otuđuje radi izgradnje proizvodno poslovnih objekata malih i srednjih preduzeća čija delatnost ne proizvodi buku, vibracije i zagađenja. Rok za izgradnju i puštanje u rad objekta je tri godine od dana solemnizacije ugovora kod javnog beležnika. Vrednost investicije je 400.000 evra, a privrednik ima nameru da zaposli 40 radnika.

-Otuđenje zemljišta u Bloku 41 i 43, Industrijska zona kod ŽAK-ovog stadiona, može da doprinese stvaranju još boljih privrednih uslova za dobrobit naših sugrađana. Više o ovoj tački dnevnog reda govorićemo na sednici lokalnog parlamenta – rekao je Bogdan.

Donošenje odluke o usvajanju srednjoročnog plana Grada Kikinde za period od 2024. do 2026. Godine i Strategije razvoja sporta Grada Kikinde sa akcionim planom za period 2024-2030 takođe su uvrštene u predstojeće zasedanje.

– Razmatraće se i donošenje rešenja o davanju saglasnosti na odluke Nadzornog odbora JP „Autoprevoz“ o usvajanju izmene cenovnika usluga prevoza u prigradskom i gradskom saobraćaju. Cene prevoza nisu menjane od 2019. godine i u ranijem periodu nisu usklađivane sa stopom realne inflacije, što je dovelo do toga da su već duži period ispod ekonomski opravdanih – pojasnio je Mladen Bogdan.

Biće reči i o davanju saglasnosti na Statut JP za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“, odluci o izmenama odluke o tarifi komunalnih taksi, kao i donošenje odluke o izradi izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za Blok 24 i deo Bloka 46 u Mikronaselju, izveštaju o radu gradskog Štaba za vanredne situacije Grada Kikinde za 2023. Godinu, o obrazovanju i imenovanju Lokalnog saveta roditelja Grada Kikinde za školsku 2023/2024. Godinu, kao i o rešenjima o razrešenju i imenovanju članova pojedinih školskih odbora .

A.Đ.

Mladi se okreću zdravoj hrani, kaže Nikola Francuski koji uzgaja organske proizvode

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Sve je više onih koji se okreću zdravoj ishrani i organskom uzgoju hrane kojim se izbegava upotreba mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja kako bi krajnji rezultat bio ukusan i zdravstveno bezbedan proizvod. Nikola Francuski (21) bavi se promocijom zdravog načina života i organskom poljoprivredom.

-Imam 3,6 ara bašte koju sam rešio da iskoristim na pravi način. Uzgajam povrće i za to koristim prirodna đubriva. Za azot koristim koprivu, za fosfor list od smokve. Kalcijum dajem zemlji kroz pepeo, a on je dobar i za zaštitu luka od štetočina. Sva đubriva su dostupna u prirodi, ali ih treba dozirati – saznajemo od Nikole.

Nekoliko godina unazad želeo je da započne organsku proizvodnju, a prošle je konačno realizovao tu ideju. Kako bi više naučio učlanio se u udruženje „Banatsku leniju“.

-Čim prođe ovo varljivo vreme i mrazevi zasadiću staru sortu krompira „mesečar“, kao i „kraljevsko srce“ koji je kada se preseče plav. Zasnovao sam i jagode „mesečarke“. Imam i staru sortu luka, arpadžike, repe, kupusa i boranije. Kako jedno vadim, drugo sadim. Cilj mi je da ne koristim hibride jer ne mogu da se reprodukuju, nego moraju uvek da se kupuju novi – napominje mladi poljoprivrednik.

Manji deo robe preostane i za prodaju.

-Početnik sam i trudim se da reprodukujem svo voće i povrće u svoju baštu. Najvažnije mi je da za sebe i svoju porodicu proizvedem dovoljno kako bi imali zdravu hranu na stolu. Ukus te hrane potpuno je drugačiji od onog na koji je većina navikla kupujući voće i povrće po supermarketima. Sa novim tehnologijama došli smo do toga da miris i ukus pojedinih namirnica nije kao što je bio ranije – kaže Nikola Francuski.

A.Đ.

Predškolska ustanova organizovala humanitarno veče za Nađu Janovan

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Kikinđani su još jednom pokazali koliko su humani. U velikom broju odazvali su se pozivu Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ da podrže lečenje sugrađanke Nađe Janovan. Vaspitači su u dva termina u Narodnom pozorištu odigrali predstavu „Čudna šuma“, a mališani sa svojima mama i tatama, bakama i dekama ispunili su sva mesta i donirali prilog za Nađu koja je sa mamom Nadom prisustvovala predstavi i uživala u dogodovštinama životinja u čudnoj šumi.

Direktorica Predškolske ustanove Kristina Drljić istakla je da su se od prvog dana uključili kako bi pomogli Nađi.

-Akciju smo nazvali dete za dete i drug za druga i hvala svima koji su odazvali našem pozivu. Putem predstave, u kojoj glume vaspitači vrtića „Plavi čuperak“, želeli smo još jednom da pokažemo koliko znači biti dobar drug i prijatelj u nevolji, o čemu je i sam komad. Za sve nas ovo je posebno veče – rekla je Kristina Drljić.

I gradonačelnik Nikola Lukač podržao je human gest.

-I ovoga puta pokazali smo da je Kikinda grad dobrih ljudi. Iz nedelje u nedelju naši sugrađani pokazuju saosećanje, empatiju, humanost. Tako je bilo i večeras. Puno toga možemo kada smo jedinstveni, kada mislimo jedni na druge, čuvamo i brinemo jedni o drugima. Siguran sam da će poruka humanosti i prijateljstva pokazati da zajedno možemo sve – naveo je gradonačelnik Lukač.

Na bini se sugrađanima prvi put predstavio i nedavno osnovani horić Predškolske ustanove .

Sredstva koja su prikupljena ovom prilikom biće predata Crvenom krstu i uplaćena na Nađin račun koji ima u okviru fondacije „Budi human“.

A.Đ.

Selimir Radulović dobitinik godišnje nagrade “Miroslav Antić”

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Povodom godišnjice rođenja pesnika, novinara, publiciste i filmskog stvaraoca Miroslava Mike Antića, u Novom Sadu organizuje se manifestacija “Antićevi dani” koja je počela 11 i traje do 18. marta. Centralna manifestacija je 14. marta kada je u Mokrinu 1932. godine Mika rođen.

-Poezija Mike Antića je identitetski utkana u biće Novog Sada, ona je izraz nas samih, naših snova i karaktera. Iako Mika već 38 godina nije sa nama, njegova poezija nastavlja da živi i svaki put se iznova iščitava. Negujući “Antićeve dane” sećamo se njegovog lika i dela, te poetske čarolije jednog večitog mladića koji je svojim umetničkim radom ostavio neizbrisiv trag – rekao je član Gradskog veća za kulturu Grada Novog Sada Dalibor Roži Rožić, nakon što je položio cveće na njegov grob.

U okviru manifestacije dodeljuje se i godišnja nagrada “Miroslav Antić”. Ona je ove godine pripala Selimiru Raduloviću za pesničku zborku “Zapis na stubu, jerusalimskom”.

Podsetimo i da se u Mokrinu svake godine 24. juna organizuje “Memorijal Miroslav Antić”. Tog datuma je Mika preminuo, a prvi memorijal počeo je spontano pošto su se u rodnom Mokrinu okupili metani, ali i poštovaoci njegovog lika i dela.

Saobraćajci kontrolišu korišćenje sigurnosnog pojasa i mobilnih telefona tokom vožnje i prevoženje dece

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Pripadnici saobraćajne policije u Kikindi do 17. marta, sprovode međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja. Kako je istakao poručnik Dejan Bugarski, pomoćnik komandira Saobraćajne policijske ispostave u Kikindi kontroliše se korišćenja sigurnosnog pojasa i mobilnih telefona tokom vožnje, kao i načina prevoženja dece u vozilima.

-Akcije se sprovodi u 30 evropskih zemalja članica organizacije Mreža saobraćajnih policija Evrope. Rezultati najnovijih istraživanja koje je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja pokazuju da je u Srbiji procenat korišćenja pojasa na prednjim sedištima oko 85 odsto, a na zadnjim 17. Korišćenje mobilnih telefona u vožnji povećava rizik da dođe do saobraćajne nezgode od četiri do čak dvadeset puta. Istovremeno, svega 60 odsto roditelja prevozi svoju decu u vozilima na zakonom propisan način – rekao je Bugarski.

Sa lepim vremenom i dolaskom proleća, na putevima je sve više motorista.

-Apelujem na sve da koriste signalizaciju, da ne voze pod dejstvom alkohola, a posebno bih naglasio da vozači dvotočkaša koriste homologovane zaštitne kacige i da poštuju brzinu kretanja – naveo je naš sagovornik.

Na teritoriji Policijske uprave Kikinda samo u februaru evidentirano je 30
saobraćajnih nezgoda, što je povećanje za 15,38 odsto u odnosu na na isti period prošle godine kada ih je bilo 26. Prilikom regulisanja i kontrole saobraćaja otkriveno je 1.630 prekršaja, što je za 17 procenata više u odnosu na isti period prošle godine kada ih je bilo 1.397. Najviše 597 je zbog prekoračenja brzine i nekorišćenja pojasa 237, dok je pomenutih prekršaja u istom periodu lane bilo 4040 odnosno 233).

U 2023. godini, više od 100 poginulih vozača i putnika u putničkim vozilima nisu koristili sigurnosni pojas u trenutku saobraćajne nezgode. U istom periodu, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa sankcionisano je više od 172.000, a zbog nepropisnog prevoza dece 4.200 učesnika u saobraćaju.

Najčešća imena u Kikindi od 1940. godine: Marija i Milan prednjače, najviše zastupljeno prezime Popov

Aleksandra Djuran March 14, 2024

Prema publikaciji „Najčešća imena i prezimena“ Republičkog zavoda za statistiku, u Kikindi su najčešća ženska imena Marija, Jelena, Milica, Dragana i Ivana, a muška Milan, Dragan, Nikola, Dušan i Zoran.

Trendovi su se menjali. Godine 1940. i ranije devojčicama su najviše davana imena: Marija, Milica, Ljubica, Danica i Milka, a u istom periodu Milan, Dušan, Milorad, Stevan i Jožef bila su najučestalija muška imena.

Od 1941. do 1950. najviše je bilo: Marija, Nada, Milica, Mira i Milki, dok su najpopularnija muška imena bila: Milan, Dušan, Ištvan, Slobodan i Nikola. Tokom narednih deset godina, do 1960, devojčicama su se najviše davala imena: Nada, Marija, Slavica, Ljiljana i Dragica, a dečacima: Dragan, Milan, Dušan, Radovan i Zoran.

Statistika pokazuje da su do početka sedamdesetih godina prošlog veka u Kikindi bila najpopularnija imena Snežana, Vesna, Zorica, Ljiljana i Gordana, kao i Dragan, Zoran, Milan, Goran i Radovan.

Od 1971. do 1980. godine bilo je najviše Dragana, Jelena, Gordana, Biljana i Danijela, ali i Gorana, Dragana, Zorana, Branislava i Vladimira.

U pretposlednjoj dekadi 20. veka najpopularnija ženska imena bila su: Jelena, Ivana, Marija, Dragana i Danijela, a muška: Milan, Aleksandar, Dragan, Nikola i Vladimir. Od 1991 do 2000. najviše je rođeno Jelena, Ivana, Jovana, Aleksandri i Milica, ali i: Nikola, Aleksandara, Marka, Milana i Dejana.

U prvoj dekadi 21. veka najpopularnija imena bila su: Milica, Jovana, Ivana, Dunja i Jelena, a od 2011. do 2022. Sara, Milica, Nikolina, Dunja i Teodora. U istom periodu dečaci su najčešće dobijali imena: Nikola, Marko, Luka, Nemanja, Stefan, Filip i Mihajlo.

U Kikindi su najčešća prezimena Popov, Petrović, Stojkov, Knežević i Kovačević.

Jelena i Dragan su najčešća imena u Srbiji, a najzastupljenije prezime je Jovanović. Najčešće kombinacije imena i prezimena su: Dragan Jovanović i ima ih preko 2.200 i Jelena Jovanović kojih oma oko 1.900. U Srbiji se čak 130.000 građana preziva Jovanović.

A.Đ.

U februaru registrovano manje krivičnih dela i 30 saobraćajnih nezgoda, što je više u odnosu na isti period lane

Aleksandra Djuran March 13, 2024

Stanje bezbednosti na području Policijske uprave u februaru ove godine, bilo je povoljno, ocenjuju u Policijskoj upravi Kikinda. Prioritet u radu bila je prevencija prekršaja i krivičnih dela, očuvanje stabilnog javnog reda i mira i potpuna zaštita života, lične i imovinske sigurnosti građana Severnobanatskog okruga.

Na području Policijske uprave u Kikindi, u februaru 2024. godine, registrovana su 132 krivična dela što manje za 29 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iz oblasti opšteg kriminala registrovano je 117 krivičnih dela za 7,87 procenata manje nego u februaru 2023, u privrednom kriminalu otkriveno je devet krivičnih dela, iz ekološkog kriminala četiri, a iz visokotehnološkog kriminala dva krivična dela.

Od ukupno 42 registrovana krivična dela sa NN počiniocem, u februaru je rasvetljeno 33,33 odsto, dok su 23 osobe uhvaćene u izvršenju krivičnog dela. Podnete su i 24 krivične prijave zbog dela u vezi narkotika. Registrovano je sedam krivičnih dela nasilje u porodici, izrečena je 51 hitna mera i to 35 privremenih mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi i 16 mera privremenog udaljenja mogućeg počinioca iz stana. Registrovano je 48 krivičnih dela protiv imovine i to: 30 krađa, 15 teških krađa, dva uništenja i oštećenja tuđe stvari i jedna prevara.

Na teritoriji Severnobanatskog okruga u februaru nije bilo narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, niti težih oblika ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti građana. Otkriveno je 13 prekršaja protiv javnog reda i mira, što je u odnosu na isti period lane smanjenje za 51,85 odsto.

Prošlog meseca evidentirano je 30 saobraćajnih nezgoda, što je povećanje za 15,38 procenata u odnosu na februar prošle godine. U saobraćajnim nezgodama nije bilo poginulih lica, pet osoba zadobilo je teške i 14 lake telesne povrede. Prilikom regulisanja i kontrole saobraćaja na putevima, kontrole učesnika u saobraćaju, vozača i vozila otkriveno je 1.630 prekršaja, što je za 17 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. U februaru ove godine u kontroli saobraćaja otkriveno je 597 prekršaja prekoračenja brzine, 237 zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa, 90 prekršaja koji se odnose na vožnju pod dejstvom alkohola, 29 korišćenja mobilnih telefona u vožnji i dve osobe otkrivene su da voze pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Ostvarena je efikasna zaštita državne granice i pograničnog područja, kao i dosledno sprovođenje zakona u oblasti kontrole kretanja i boravka stranaca, izdavanja putnih isprava, u upravnim poslovima i poslovima oružja i državljanstva. Prema stranim državljanima preduzeto je 806 mera, dok je u istom periodu 2023. godini prema stranim državljanima preduzeto 111 mera. Tokom februara realizovano je 28 dislokacija, gde je ukupno preseljeno 180 iregualrnih migranata pronađenih u zoni granične linije, koji su prevezeni i smešteni u regularne prihvatne centre KIRS-a.

A.Đ.

367481351-775900447871898-3962508130245961708-n

Velikoselci domaćini „Seoskih igara“

Aleksandra Djuran March 13, 2024

Kao prošlogodišnji pobednici na gradskom nivou, Banatsko Veliko Selo biće domaćin „Seoskih igara“ koje organizuje Sportski savez Srbije u saradnji sa Sportskim savezom grada. Kako je najavljeno igre će biti održane 7. aprila i očekuje se da će ove godine sva sela učestvovati u ovom zanimljivom takmičenju.

Ekipa koja pobedi, plasiraće se na regionalno nadmetanje i ako bude prva i na ovom nivou, obezbediće plasman na republičkom takmičenju sela.

-Selo koje pobedi na republičkom takmičenju, kao nagradu dobija izgradnju novih malih sportskih terena. Ove godine kao domaćini imamo novu priliku da se bolje organizujemo i opet izborimo u trci za mogućnost da našem selu i mlađim generacijama obezbedimo nove sportske terene koji nam svakako nedostaju – istakao je Borislav Stojisavljević, predsednik UG „Krajiški višeboj“.

Ekipa ima od 15 do 20 članova i sačinjena je od muškaraca i žena i u svakoj igri mora da bude mešovita ekipa. Takmiče se u malom fudbalu, u nadvlačenju konopca i štapa, odbojci, skoku u dalj iz mesta, rvanju, obaranju ruku, vučenju štapa, šahu, poligonu, bacanje kamena s ramena, u trci džakovima.

A.Đ.

Stižu „Sinsej“, „Njujorker“, „Đak sport“ i „Pet zona“

Aleksandra Djuran March 13, 2024

Izgradnja Ritejl parka u Mikronaselju je zvanično počela 4. marta rušenjem postojećih temelja. Kompanija RC „Jurop“ dobila je građevinsku dozvolu 28. avgusta prošle godine za izgradnju maloprodajnog objekta površine 5.332,64 metara kvadratnih.

-U toku je rušenje postojećih temelja, nakon čega mora da se niveliše teren koji je neravan. Nakon toga uslediće izgradnja potpornog zida i sve navedeno će duže trajati od samog podizanja objekta koji će imati panele – naveo je Saša Tanackov.

Ritejl park će se zvati „RC Kikinda RSB“ d.o.o, imaće dečje igralište, biće ograđen i imaće obezbeđenje 24 sata, što će povoljno uticati i na bezbednost tog dela Mikronaselja.

– U Ritejl parku biće 14 maloprodajnih objekata u kojima će raditi oko 100 osoba. Građevinsko zemljište površine 11.383 kvadrata je prodato za 284.575 evra ili 25 evra po kvadratu, što je 2,16 evra po kvadratnom metru više od početne cene. Osim za kupovinu zemljišta, prijavljivanjem radova „RC Jurop“ uplatio je Gradu Kikindi 13 miliona 796 dinara na ime naknade za izgrađeno građevinsko zemljište – dodao je Tanackov.

Investitor se obavezao da će na parkingu budućeg tržnog centra sa oko 100 parking mesta dozvoliti slobodno parkiranje stanarima okolnih zgrada. Kompanija radi u Srbiji od 2014. godine i deo su grupacije „RC Jurop“ koja razvija poslovne aktivnosti u Češkoj, Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji u oblastima izgradnje i iznajmljivanja različitog poslovnog prostora: od ritejl parkova, preko distributivno-logističkih centara, do drugog različitog poslovnog i stambenog prostora.

A.Đ.

ZAKUPCI RITEJL PARKA

U Ritejl parku zakupci će biti „Pet zona“, „Tehnomedija“, „Sport Vižn“, „Đak sport“, drogerija „Lili“, „Maksi supermarket“, „Pepko“, „Sinsej“, „Njujorker“, „Benu apoteka“, kafić „Frida“, menjačnica, „Mocart“ kladionica. Firmama „Lili“, „Pepko“, „Sport Vižnu“ ovo će biti drugi lokali u gradu i neće se gasiti postojeći.