Aleksandra Djuran

539959-branimir-nestorovic-tv-prva-f

Рат је почео у пре него што су избори расписани
Нови избори нису ни расписани а у опозиционим редовима увелико се усијава атмосфера пред одлучујуће престројавање и битку за гласове Београђана.

Бранимир Несторовић, један од оснивача покрета Ми-глас из народа, дао је своје тумачење о томе како је Милош Јовановић, лидер новог ДСС, доспео у савез са Драганом Ђиласом и његовом коалицијом Србија против насиља.
Несторовић је на друштвеној мрежи Икс таксативно навео да су се сви у овом опозиционом блоку ујединили око:
1. Признања Косова

2. Признање геноцида у Сребреници

3. Увођења санкција Русији

4. Уласка у НАТО

5. Да су Срби криви за ратове деведесетих

6. Да нам НАТО и ЕУ одређују живот у Србији

7. Да нам владају они који мрзе сопствени народ и вређају га редовно

Јовановићу је приликом гостовања на телевизији Нова С прочитан овај Несторовићев твит, уз опаску водитељке да је његова мета опозиција, а не власт. Лидер Новог ДСС је на то рекао:

– Уопште не сумњам да је он ближи Александру Вучићу, али онда разлог више да можда закључимо да није до краја ни он под контролом.

Узвратио је Несторовић новим опсервацијама о Јовановићу и његовој политици.

– Милош Јовановић је под контролом Драгана Ђиласа и Маринике Тепић, а МИ смо доказали да нико не може да нас контролише. Ни Вучић ни Ђилас ни руска ни америчка амбасада. Ђиласа и Маринику контролишу западне амбасаде и заједно раде на рушењу Србије – поручио је Несторовић на Иксу.

SEDNICA SREDNJOSKOLCI (1)

Седница Скупштине града, 35. по реду, биће одржана у уторак с почетком у 10 часова. Одборници ће разматрати 19. тачака дневног реда, сазнајемо од председника градске Скупштине Младена Богдана. Између осталог је и доношење одлуке решења о отуђењу катастарске парцеле  у Кикинди  из јавне својине. Реч је неизграђеном грађевинском земљиште у грађевинском подручју. Према извештају о процени тржишне вредности грађевинско земљиште укупне површине 31.982 метара квадратних чија је почетна цена 160.000 евра. Катастарска парцела се отуђује ради изградње производно пословних објеката малих и средњих предузећа чија делатност не производи буку, вибрације и загађења. Рок за изградњу и пуштање у рад објекта је три године од дана солемнизације уговора код јавног бележника. Вредност инвестиције је 400.000 евра, а привредник има намеру да запосли 40 радника.

-Отуђење земљишта у Блоку 41 и 43, Индустријска зона код ЖАК-овог стадиона, може да допринесе стварању још бољих привредних услова за добробит наших суграђана. Више о овој тачки дневног реда говорићемо на седници локалног парламента – рекао је Богдан.

Доношење одлуке о усвајању средњорочног плана Града Кикинде за период од 2024. до 2026. Године и Стратегије развоја спорта Града Кикинде са акционим планом за период 2024-2030 такође су уврштене у предстојеће заседање.

– Разматраће се и доношење решења о давању сагласности на одлуке Надзорног одбора ЈП „Аутопревоз“ о усвајању  измене ценовника услуга превоза у приградском и градском саобраћају. Цене превоза нису мењане од 2019. године и у ранијем периоду нису усклађиване са стопом реалне инфлације, што је довело до тога да су већ дужи период испод економски оправданих – појаснио је Младен Богдан.

Биће речи и о давању сагласности на Статут ЈП за комуналну инфраструктуру и услуге „Кикинда“,  одлуци о изменама одлуке о тарифи комуналних такси, као и доношење одлуке о изради измена и допуна Плана детаљне регулације за Блок 24 и део Блока 46  у Микронасељу,  извештају о раду градског Штаба за ванредне ситуације Града Кикинде за 2023. Годину, о образовању и именовању Локалног савета родитеља Града Кикинде за школску 2023/2024. Годину, као и о решењима о разрешењу и именовању чланова појединих школских одбора .

А.Ђ.

1710451839239

Све је више оних који се окрећу здравој исхрани и органском узгоју хране којим се избегава употреба минералних ђубрива и средстава за заштиту биља како би крајњи резултат био укусан и здравствено безбедан производ. Никола Француски (21) бави се промоцијом здравог начина живота и органском пољопривредом.

-Имам 3,6 ара баште коју сам решио да искористим на прави начин. Узгајам поврће и за то користим природна ђубрива. За азот користим коприву, за фосфор лист од смокве. Калцијум дајем земљи кроз пепео, а он је добар и за заштиту лука од штеточина. Сва ђубрива су доступна у природи, али их треба дозирати – сазнајемо од Николе.

Неколико година уназад желео је да започне органску производњу, а прошле је коначно реализовао ту идеју. Како би више научио учланио се у удружење „Банатску ленију“.

-Чим прође ово варљиво време и мразеви засадићу стару сорту кромпира „месечар“, као и „краљевско срце“ који је када се пресече плав. Засновао сам и јагоде „месечарке“. Имам и стару сорту лука, арпаџике, репе, купуса и бораније. Како једно вадим, друго садим. Циљ ми је да не користим хибриде јер не могу да се репродукују, него морају увек да се купују нови – напомиње млади пољопривредник.

Мањи део робе преостане и за продају.

-Почетник сам и трудим се да репродукујем сво воће и поврће у своју башту. Најважније ми је да за себе и своју породицу произведем довољно како би имали здраву храну на столу. Укус те хране потпуно је другачији од оног на који је већина навикла купујући воће и поврће по супермаркетима. Са новим технологијама дошли смо до тога да мирис и укус појединих намирница није као што је био раније – каже Никола Француски.

А.Ђ.

1710443224070

Кикинђани су још једном показали колико су хумани. У великом броју одазвали су се позиву Предшколске установе „Драгољуб Удицки“  да подрже лечење суграђанке Нађе Јанован. Васпитачи су у два термина у Народном позоришту одиграли представу „Чудна шума“, а малишани са својима мама и татама, бакама и декама испунили су сва места и донирали прилог за Нађу која је са мамом Надом присуствовала представи и уживала у догодовштинама животиња у чудној шуми.

Директорица Предшколске установе Кристина Дрљић истакла је да су се од првог дана укључили како би помогли Нађи.

-Акцију смо назвали дете за дете и друг за друга и хвала свима који су одазвали нашем позиву. Путем представе, у којој глуме васпитачи вртића „Плави чуперак“, желели смо још једном да покажемо колико значи бити добар друг и пријатељ у невољи, о чему је и сам комад. За све нас ово је посебно вече – рекла је Кристина Дрљић.

И градоначелник Никола Лукач подржао је хуман гест.

-И овога пута показали смо да је Кикинда град добрих људи. Из недеље у недељу наши суграђани показују саосећање, емпатију, хуманост. Тако је било и вечерас. Пуно тога можемо када смо јединствени, када мислимо једни на друге, чувамо и бринемо једни о  другима. Сигуран сам да ће порука хуманости и пријатељства показати да заједно можемо све – навео је градоначелник Лукач.

На бини се суграђанима први пут представио и недавно основани хорић Предшколске установе .

Средства која су прикупљена овом приликом биће предата Црвеном крсту и уплаћена на Нађин рачун који има у оквиру фондације „Буди хуман“.

А.Ђ.

OIP-(5)

Поводом годишњице рођења песника, новинара, публицисте и филмског ствараоца Мирослава Мике Антића,  у Новом Саду организује се манифестација “Антићеви дани” која је почела 11 и траје до 18. марта. Централна манифестација је 14. марта када је у Мокрину 1932. године Мика рођен.

-Поезија Мике Антића је идентитетски уткана у биће Новог Сада, она је израз нас самих, наших снова и карактера. Иако Мика већ 38 година није са нама, његова поезија наставља да живи и сваки пут се изнова ишчитава. Негујући “Антићеве дане” сећамо се његовог лика и дела, те поетске чаролије једног вечитог младића који је својим уметничким радом оставио неизбрисив траг –  рекао је члан Градског већа за културу Града Новог Сада Далибор Рожи Рожић, након што је положио цвеће на његов гроб.

У оквиру манифестације додељује се и годишња награда “Мирослав Антић”. Она је ове године припала Селимиру Радуловићу за песничку зборку  “Запис на стубу, јерусалимском”.

Подсетимо и да се у Мокрину сваке године 24. јуна организује “Меморијал Мирослав Антић”. Тог датума је Мика преминуо, а први меморијал почео је спонтано пошто су се у родном Мокрину окупили метани, али и поштоваоци његовог лика и дела.

1710420647656

Припадници саобраћајне полиције  у Кикинди до 17. марта, спроводе међународну акцију појачане контроле саобраћаја. Како је истакао поручник Дејан Бугарски, помоћник командира Саобраћајне полицијске испоставе у Кикинди  контролише се коришћења сигурносног појаса и мобилних телефона током вожње, као и начина превожења деце у возилима.

-Акције  се спроводи у 30 европских земаља чланица организације Мрежа саобраћајних полиција Европе. Резултати најновијих истраживања које је спровела Агенција за безбедност саобраћаја показују да је у Србији проценат коришћења појаса на предњим седиштима око 85 одсто, а на задњим 17. Коришћење мобилних телефона у вожњи повећава ризик да дође до саобраћајне незгоде од четири до чак двадесет пута. Истовремено, свега 60 одсто родитеља превози своју децу у возилима на законом прописан начин – рекао је Бугарски.

Са лепим временом и доласком пролећа, на путевима је све више моториста.

-Апелујем на све да користе сигнализацију, да не возе под дејством алкохола, а посебно бих нагласио да возачи двоточкаша користе хомологоване заштитне кациге  и да поштују брзину кретања – навео је наш саговорник.

На територији Полицијске управе Кикинда само у  фебруару  евидентирано је 30
саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 одсто  у односу на на исти период прошле године када их је било 26. Приликом регулисања и контроле саобраћаја откривено је 1.630 прекршајa, што је за 17 процената  више у односу на исти период прошле године када их је било 1.397. Највише 597 је због прекорачења брзине и некоришћења појаса 237, док је поменутих прекршаја у истом периоду лане било 4040 односно 233).

У 2023. години, више од 100 погинулих возача и путника у путничким возилима нису користили сигурносни појас у тренутку саобраћајне незгоде. У истом периоду, због некоришћења сигурносног појаса санкционисано је више од 172.000, а због непрописног превоза деце 4.200 учесника у саобраћају.

bebe-1-(1)

Према публикацији „Најчешћа имена и презимена“ Републичког завода за статистику, у Кикинди су најчешћа женска имена Марија, Јелена, Милица, Драгана и Ивана, а мушка Милан, Драган, Никола, Душан и Зоран.

Трендови су се мењали. Године 1940. и раније девојчицама су највише давана имена:  Марија, Милица, Љубица, Даница и Милка, а у истом периоду Милан, Душан, Милорад, Стеван и Јожеф била су најучесталија мушка имена.

Од 1941. до 1950. највише је било: Марија, Нада, Милица, Мира и Милки, док су најпопуларнија мушка имена била: Милан, Душан, Иштван, Слободан и Никола. Током наредних десет година, до 1960, девојчицама су се највише давала имена: Нада, Марија, Славица, Љиљана и Драгица, а дечацима: Драган, Милан, Душан, Радован и Зоран.

Статистика показује да су до почетка седамдесетих година прошлог века у Кикинди била најпопуларнија имена Снежана, Весна, Зорица, Љиљана и Гордана, као и Драган, Зоран, Милан, Горан и Радован.

Од 1971. до 1980. године било је највише Драгана, Јелена, Гордана, Биљана и Данијела, али и Горана, Драгана, Зорана, Бранислава и Владимира.

Изабела и Теодора

У претпоследњој декади 20. века најпопуларнија женска имена била су: Јелена, Ивана, Марија,  Драгана и  Данијела, а мушка: Милан, Александар, Драган, Никола и Владимир. Од 1991 до 2000. највише је рођено Јелена, Ивана, Јована, Александри и Милица, али и: Никола, Александара, Марка, Милана и Дејана.

У првој декади 21. века најпопуларнија имена била су: Милица, Јована, Ивана, Дуња и Јелена, a од 2011. до 2022. Сара, Милица, Николина, Дуња и Теодора. У истом периоду дечаци су најчешће добијали имена: Никола, Марко, Лука, Немања, Стефан, Филип и Михајло.

У Кикинди су најчешћа презимена Попов, Петровић, Стојков, Кнежевић и Ковачевић.

Јелена и Драган су најчешћа имена у Србији, а најзаступљеније презиме је Јовановић. Најчешће комбинације имена и презимена су: Драган Јовановић и има их преко 2.200 и Јелена Јовановић којих ома око 1.900. У Србији се чак 130.000 грађана презива Јовановић.

А.Ђ.

 

policija-automobil

Стање безбедности на подручју Полицијске управе у фебруару ове године, било је повољно, oцењују у Полицијској управи Кикинда. Приоритет у раду била је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

На подручју Полицијске управе у Кикинди, у фебруару 2024. године, регистрована су 132 кривична дела што мање за 29 одсто у односу на исти период прошле године. Из области општег криминала регистровано је 117 кривичних дела за  7,87 процената мање него у фебруару 2023, у привредном криминалу откривено је девет кривичних дела, из еколошког криминала четири, а из високотехнолошког криминала два кривична дела.

Од укупно 42 регистрована кривична дела са НН починиоцем, у фебруару је расветљено 33,33 одсто, док су 23 особе ухваћене у извршењу кривичног дела. Поднете  су и 24 кривичне пријаве због дела у вези наркотика. Регистровано је седам кривичних дела насиље у породици, изречена је 51 хитна мера  и то 35 привремених мера забране контактирања и приласка жртви и 16 мера привременог удаљења могућег починиоца из стана. Регистровано је 48 кривичних дела против имовине  и то: 30 крађа, 15 тешких крађа, два уништења и оштећења туђе ствари и једна превара.

На територији Севернобанатског округа у фебруару није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана. Откривено је 13 прекршаја против јавног реда и мира, што је у односу на  исти период лане смањење за 51,85 одсто.

Прошлог месеца евидентирано је 30 саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 процената у односу на фебруар прошле године. У саобраћајним незгодама није било погинулих лица, пет особа задобило је тешке и 14 лаке телесне повреде. Приликом регулисања и контроле саобраћаја на путевима, контроле учесника у саобраћају, возача и возила откривено је 1.630 прекршаја, што је за 17 одсто више у односу на исти период прошле године. У фебруару ове године у контроли саобраћаја откривено је 597 прекршаја прекорачења брзине, 237 због невезивања сигурносног појаса, 90 прекршаја који се односе на вожњу под дејством алкохола, 29 коришћења мобилних телефона у вожњи и две особе откривене су да возе под дејством психоактивних супстанци.

Остварена је ефикасна заштита државне границе и пограничног подручја, као и доследно спровођење закона у области контроле кретања и боравка странаца, издавања путних исправа, у управним пословима и пословима оружја и држављанства. Према страним држављанима предузето је 806 мера, док је у истом периоду 2023. години према страним држављанима предузето 111 мера. Током фебруара реализовано је 28 дислокација, где је укупно пресељено 180 ирегуалрних миграната пронађених у зони граничне линије, који су превезени и смештени у регуларне прихватне центре КИРС-а.

A.Ђ.

 

 

367481351-775900447871898-3962508130245961708-n

Као прошлогодишњи победници на градском нивоу, Банатско Велико Село биће домаћин „Сеоских игара“ које  организује Спортски савез Србије у сарадњи са Спортским савезом града. Како је најављено игре ће бити одржане 7. априла и очекује се да ће ове године сва села учествовати у овом занимљивом такмичењу.

Екипа која победи, пласираће се на регионално надметање и ако  буде прва и на овом нивоу, обезбедиће пласман на републичком такмичењу села.

-Село које победи на републичком такмичењу, као награду добија изградњу нових малих спортских терена. Ове године као домаћини имамо нову прилику да се боље организујемо и опет изборимо у трци за могућност да нашем селу и млађим генерацијама обезбедимо нове спортске терене који нам свакако недостају  – истакао је Борислав Стојисављевић, председник УГ „Крајишки вишебој“.

Екипа има од 15 до 20 чланова и сачињена је од мушкараца и жена и у свакој игри мора да буде мешовита екипа. Такмиче се у малом фудбалу, у надвлачењу конопца и штапа, одбојци, скоку у даљ из места, рвању, обарању руку, вучењу штапа, шаху, полигону, бацање камена с рамена, у трци џаковима.

 

 

 

А.Ђ.

 

 

 

RADOVI-TRZNI-CENTAR

Изградња Ритејл парка у Микронасељу је званично почела 4. марта рушењем постојећих темеља. Компанија РЦ „Јуроп“ добила је грађевинску дозволу 28. августа прошле године за изградњу малопродајног објекта површине 5.332,64 метара квадратних.

-У току је рушење постојећих темеља, након чега мора да се нивелише терен који је нераван. Након тога уследиће изградња потпорног зида и све наведено ће дуже трајати од самог подизања објекта који ће имати панеле – навео је Саша Танацков.

Ритејл парк ће се звати „РЦ Кикинда РСБ“ д.о.о, имаће дечје игралиште, биће ограђен и имаће обезбеђење 24 сата, што ће повољно утицати и на безбедност тог дела Микронасеља.

– У Ритејл парку биће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа. Грађевинско земљиште  површине 11.383 квадрата је продато за 284.575 евра или 25 евра по квадрату, што је 2,16 евра по квадратном метру више од почетне цене. Осим за куповину земљишта, пријављивањем радова „РЦ Јуроп“ уплатио је Граду Кикинди 13 милиона 796 динара на име накнаде за изграђено грађевинско земљиште – додао је Танацков.

Инвеститор се обавезао да ће на паркингу будућег тржног центра са око 100 паркинг места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда. Компанија ради у Србији од 2014. године и део су групације „РЦ Јуроп“  која развија пословне активности у Чешкој, Хрватској, Србији и Румунији у областима изградње и изнајмљивања различитог пословног простора: од ритејл паркова, преко дистрибутивно-логистичких центара, до другог различитог пословног и стамбеног простора.

А.Ђ.

ЗАКУПЦИ РИТЕЈЛ ПАРКА

У Ритејл парку закупци ће бити „Пет зона“, „Техномедија“, „Спорт Вижн“, „Ђак спорт“, дрогерија „Лили“, „Макси супермаркет“, „Пепко“, „Синсеј“, „Њујоркер“, „Бену апотека“, кафић „Фрида“, мењачница, „Моцарт“ кладионица. Фирмама „Лили“, „Пепко“, „Спорт Вижну“  ово ће бити други локали у граду и неће се гасити постојећи.