Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Srećan Božić svima koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru

Aleksandra Djuran decembar 25, 2023

Vernici koji Božić slave po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju najradosniji praznik. U Rimokatoličkoj crkvi Svetog Franje Asiškog u Kikindi Ponoćnoj božićnoj misi koju je držao župnik Laslo Beviz prisustvovali su, pored građana, i predstavnici grada Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, Mladen Bogdan, predsednik Skupštine Grada i članovi Gradskog veća Melita Gombar i Nebojša Jovanov.

Ovom prilikom župnik Beviz rekao je da je Božić dan kada se porodice okupljaju i raduju se rođenju Hristovom.

-Svima koji slave Božić želim dobro zdravlje, mir, porodičnu sreću i blagostanje, ljubav i međusobno poštovanje. Upravo su to najvažnije vrednosti koje su suština i simbolika najradosnijeg hrišćanskog praznika. Svake godine, iznova se podsećamo da treba da ih živimo i da se borimo za njih kako bi svima u ovom društvu bilo lepše i bolje. Neka radost Božić ispuni srca i porodične domove svima koji ga slave – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.

Čestitajući Božić, Melita Gombar rekla je:

-Želim da nam svima donese porodičnu toplinu, radost, osećaj mira, sreće i zadovoljstva u srcu. Neka ovo bude vreme radosti, razumevanja, zajedništva i praštanja. Neka nam vera bude izvor snage i neka nam blagoslov Božića ispuni dušu mirom i spokojem i neka nama, našim porodicama i prijateljima donese dobro zdravlje i raspoloženje – kazala je Melita Gombar.

Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima je, po predanju, Hrist rođen, jelka kao večno zeleno drvo i venac.

412216962_7146555162068485_2137645890157518254_n

Poseta klizalištu prevazišla očekivanja

Aleksandra Djuran decembar 24, 2023

„Ledeno jezero“ u organizaciji Sportskog centra „Jezero“ u saradnji sa Turističkom organizacijom i pod pokroviteljstvom Grada, prevazišlo je sva očekivanja. Klizalište, otvoreno subotu, 9. decembra na prostoru nekadašnjeg „Skejt parka“ , za samo sedam dana posetilo je skoro 4.000 posetilaca, saznajemo od direktora Dejana Pudara.

-Očekivali smo veliko interesovanje i posetu, ali smo i mi pomalo iznenađeni ovolikim interesovanjem. Podsetiću da smo zimsku idilu priredili jer je to bila želja sugrađana, pogotovo onih najmlađih. Drago mi je i zbog pozitivnih reakcija i komentara koje dobijamo svakodnevno i nadam se da će „Ledeno jezero“ postati tradicija. To će nam pomoći u nameri da još više oplemenimo turističku ponudu Grada tokom zime – rekao je Dejan Pudar.

Osim klizališta može da se uživa u toplim napicima, tu je i mini zabavni park, Deda Mraz, novogodišnja jelka.

-Već sada mogu da kažem da će naredne godine klizalište biti veće jer smo uočili da je to neophodno. Isto tako planiraćemo još novih sadržaja koji će našu zimsku idilu učiniti još lepšom i atraktivnijom – saznajemo od Pudara.

Radno vreme klizališta radnim danima je od 16 do 21 sata, a vikendom od 16 do 22 časa. Cena ulaznice je 150 dinara, za sat vremena, a isto toliko novca je potrebno za iznajmljivanje klizaljki.

Vernici koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju Badnji dan

Aleksandra Djuran decembar 24, 2023

Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju Badnji dan i Badnje veče, uoči Božića, praznika rođenja Isusa Hrista.

Badnji dan je porodični praznik i provodi se u pripremama za Ponoćnu misu. Pre odlaska u crkvu, uz mnoštvo različitih običaja, porodica se okuplja za prazničnim stolom. Večera je posna i na njoj se okuplja porodica . U našim krajevima zadržao se običaj korinđanja, pa tako deca na Badnje veče obilaze kuće i šaljivim pesmica požele domaćinima srećno Badnje veče i Božić, a zauzvrat ih oni daruju jabukama, orasima, slatkišima .

Katolički vernici dolaze na poklon jaslama Bogomladenca koje se, tradicionalno, postavljaju u svim hramovima, podsećajući na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlejem prateći 40 dana najsjajniju zvezdu koja se zaustavila tačno iznad pećine Rođenja.

U kućama je postavljan venac-advent, ispleten od slame i borovih grančica, sa četiri crvene sveće koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića. Tako će na Badnje veče biti upaljena poslednja, četvrta sveća.

99246326_10216370705116324_4643254431779913728_n

Značajna pomoć kikindskim zanatlijama koji se bave starim zanatima

Aleksandra Djuran decembar 24, 2023

Kikinda je sedište starih zanata u Vojvodini koji se razvijaju jer ima najviše sertifikovanih zanatlija. U prilog ovoj tvrdnji stoji i činjenica da je na konkursu za dodelu subvencija za očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata u Srbiji u 2023. godini koje raspisalo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, čak petoro sugrađana dobilo sredstva. Novac se delio po dva osnova za zapošljavanje radnika i za promociju proizvoda i usluga tradicionalnih zanata, kroz organizaciju radionica i obuka edukativnog karaktera, namenjenih drugim privrednim subjektima ili zainteresovanim osobama.

Tako su Mirna Rackov, opančarka i vlasnica zanatske radnje „Maca papučarica“, Danijela Jerinkić, koja se u okviru svoje radnje „Frajla“ bavi proizvodnjom tkanina, Aleksandar Ronto, sarač i vlasnik radnje „Ronto“ i David Jakovljević koji se u radnji „Darkast studio“ bavi proizvodnjom imitacije nakita i srodnih predmeta, dobili po 240.000 dinara za zapošljavanje po jednog radnika. Kako stoji u konkursnoj dokumentaciji maksimalno trajanje ovog projekta je tri meseca.

Ikonopisac Sandra Stanković, vlasnica ikonpoisne radnje takođe je dobila sredstva u iznosu od 582.000 dinara i projektom je predviđena saradnja sa fabrikom „Toza Marković“ za organizovanje radionica i obuku edukativnog karaktera.

Stari zanati su niskoprofitne delatnosti, a u mnogim slučajevima i neprofitne, ali su veoma bitne za očuvanje kulturne, materijalne i nematerijalne baštine u našoj zemlji, tako da je pomoć koja se dobija na konkursima Pokrajine i Republike veoma važna za njihovo očuvanje.

412554174_1027192035060223_6706966147030821611_n

Negovanje dobrih komšijskih odnosa uz pesmu i igru

Aleksandra Djuran decembar 23, 2023

Kulturno umetničko društvo „Izvor“ iz Nakova poklonio je meštanima Novogodišnji koncert. Sanja Rokvić, predsednica KUD-a napominje da je ovo tradicija koja se poštuje.

-Na koncertu gosti su bili članovi KUD-a „Bašaid“ i Ženska pevačka grupa ADZNM „Gusle“. Ovo je način da uspostavimo još bolje komšijske odnose,a kako se naša deca međusobno poznaju i druže ovo je način da saradnja bude intenzivnija – rekla je Sanja Rokvić.

Koncertu su prisustvovali Nebojša Jovanov, član Gradskog veća i Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika.

-Tradicija je da se povodom kraja godine organizuju koncerti svih kulturno-umetničkih društava koje rade na teritoriji Grada. Ne postoji lepši način nego da uz muziku, pesmu i igru ispratimo ovu i dočekamo narednu godinu. Ovi koncerti uvek su posećeni, što je dokaz da na imamo odlične ansamble, a naročito je važno što su u društvima mladi. Gradska uprava biće tu da pomogne da kulturno umetnička društva još bolje funkcionišu – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.

KUD „Izvor“ ima osamdesetak članova u tri folklorne sekcije, a u planu je da se ponovo oformi ženska pevačka grupa. Ovo društvo naredne godine obeležava dve decenije postojanja i planovi su da se jubilej obeleži kako dolikuje.

433734_viber-slika-2023-05-17-12-04-55-889_f

Opozicija debakl na izborima prekirva haosom: Od Srbije protiv nasilja do nasiljem protiv Srbije

Aleksandra Djuran decembar 23, 2023

„Uz tradicionalnu postizbornu žrtvu lažnih pobornika evropskih vrednosti sada su se na meniju našli i Srbi iz ,,Republike Šumske” kako oni to neretko vole da kažu“
Predsednik Srpske lige i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Aleksandar Đurđev, analizirao je debakl tajkunske opozicije na nedavno završenim parlamentarnim i beogradskim izborima.

– Iza Srbije su još jedni parlamentarni, beogradski i pokrajinski izbori koje je opozicija tražila i željno iščekivala, a vlast u našoj zemlji prihvatila kao novu proveru izborne volje naših građana, ali i kao još jedan dokaz da živimo u uređenoj državi i demokratskom društvu.

Stari Rimljani su govorili da je glas naroda glas Boga, a narod Srbije, odnosno njeni građani jasno i nedvosmisleno su još jednom poručili koga žele da vide na čelu svoje države. Opozicija je očigledno i na ovim izborima nastupila po starom oprobanom receptu – izbori će biti legalni i legitimni ako ih mi osvojimo, a ako ih izgubimo, treba ih proglasiti pokradenim iz bilo kog razloga.

Još od početka predizborne kampanje govorio sam da je lista Srbija protiv nasilja trebala da se zove obrnuto – nasiljem protiv Srbije. Nije to nikakva igra reči, već surova istina i realnost. To nasilje su oni ispoljili već dan nakon održavanja izbora, urličući ispred Republičke izborne komisije i pokušavajući da u nju upadnu palicama i noževima. Na stranu to što su tražili poništavanje gradskih izbora u Beogradu ispred institucije koja za to nije nadležna, a ne ispred Gradske izborne komisije, premda je ovoga puta razlog za pokretanja talasa nasilnih protesta krjanje banalan – navodnih 40.000 Srba iz Republike Srpske koji su odneli prevagu koalicije Srbija ne sme da stane.
Dakle, uz tradicionalnu postizbornu žrtvu lažnih pobornika evropskih vrednosti sada su se na meniju našli i Srbi iz ,,Republike Šumske” kako oni to neretko vole da kažu. Uvek je neko drugi kriv osim njih, koje njihov sopstveni narod jednostavno neće glasa i nije tačna tvrdnja da je ovo istorijski uspeh tzv. proevropske opozicije.

Naprotiv, ovo je njihov istorijski poraz, jer prvi put smo na jednom mestu, u jednoj koloni imali evrofanatike, rusofobe i kultur-rasiste prema pripadnicima sopstvenog naroda i videli smo da ih podržava manje od jedne četvrtine građana Srbije.

Veliki poraz doživela je i lažna desna opozicija koja nije prešla cenzus, a nije ga prešla jer su glasači shvatili da je Srpska liga bila u pravu kada je tvrdila da je reč o Kurtijevoj petoj koloni u Beogradu koja se, za razliku od Vučića ili Vučevića kojima albanski ekstremisti danonoćno prete, slobodno šetkaju po privremeno okupiranom delu države Srbije.
Sa druge strane, koalicija podržana od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čoveka koji je bio meta besomučnih napada propale opozicije koja nije ni imala ni plan ni program, ostvarila je nezapamćen uspeh u savremenoj istoriji evropskih demokratija – osvojila je nadpolovičan broj poslaničkih mesta u skupštini nakon deset godina vlasti.

Takav vid poverenja građana do sada nigde i nikada nije zabeležen! Građani su rekli da suverenističkoj politici Aleksandra Vučića, da njegovom zalaganju za regionalni mir i stabilnost kroz inicijativu Otvoreni Balkan, da izboru Miloša Vučevića za predsednika Srpske napredne stranke koga vide kao budućeg premijera Srbije, da ministru Milanu Krkobabiću koji oživljava sela širom naše zemlje, da politici da penzije prate plate i još mnogo čemu drugom.
Konačno, ko gubi ima pravo da se ljuti, ali ne i da ruši državu i njene institucije. Opozicija u Srbiji tu lekciju nikako da nauči i zato će, na kraju, srušiti samu sebe – rekao je Đurđev.

Humaitarni plesni festival okupio 250 plesača

Aleksandra Djuran decembar 23, 2023

Udruženje sportskog plesa „Dens N Soul – Ritmik“ organizovalo je peti humanitarno plesni festival „KI DENS FEST“. Ove godine mali plesači, osim za svoje mame i tate, bake i deke i sve ostale koji su u velikom broju bili da ih podrže u Sportskom centru „Jezero“, plesali su za Marka Linkina(13) koji se već šest godina hrabro bori sa tumorom limfoma.

-Zahvalni smo što ima ljudi dobre volje koji žele da pomognu Marku. On je u readmisiji i stanje sa limfomom se prati, ali trenutno ima komplikacije sa bubrezima. Januara ga ponovo očekuje bolničko lečenje kako bi se utvrdilo šta se dešava sa bubrezima i ovo veče nam svima puno znači – istakla je Ana Marija Linkin koja je humanitarnoj večeri prisustvovala sa sinovima Markom i Nikolom.

Osim domaćina kikindskoj publici predstavili su se i sportski plesači iz Sombora, Subotice, Beograda, Novog Sada i Novog Kneževca.

-Cilj nam je da promovišemo moderni ples, a na samom otvaranju ugostili smo horić pozorišta „Lane“. Kao i svakog decembra i ovoga smo sa našom vernom publikom kojoj smo priredili prelepo plesno veče. Na sceni je bilo 250 plesača svih uzrasta od najmlađih do najstarijih – navela je Mirna Krnić iz udruženja „Dens N Soul“ koje ima osam grupa plesača raspoređenih po kategorijama od četiri do 14 godina .

U ranijem periodu na ovoj manifestaciji sakupljala su se sredstva za pomoć Arsenu Tanackovu, Dečijem dispanzeru te su kupljeni inhalator i dva pulsna oksimetra, Petri Đorđević, Damjanu Petrovu.

Podršku humanitarnoj plesnoj večeri dala je i gradska uprava, a događaju je prisustvovala članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Drago mi je što je veliki broj sugrađana podržao „KI DENS FEST“ koji i ove godine ima humanitarnu notu. Ovo je pravo doba godine da pokažemo solidarnost, ali i da se promovišu ples i ljubav – rekla je Valentina Mickovski.

Premijerom „Vecinog novogodišnjeg kolačića“ glumci pozorišta „Lane“ završavaju godinu

Aleksandra Djuran decembar 23, 2023

Glumci pozorišta „Lane“ premijerom završavaju ovu godinu. U nedelju od 17 i od 19 sati biće izvedena predstava „Vecin novogodišnji kolačić“ za koju je tekst uradila Nikolina Stjepanović, dok je režija kolektivna.

– Nikolina Stjepanović dramaturg je Srpskog narodnog pozorišta i sarađujemo zajedno na petoj predstavi. Komad je logičan nastavak predstave „Novogodišnji ukras“ koju smo premijerno izveli pred kraj prošle godine. Likovi su isti, a priča je proširena tako da će naši mali ni veliki gledaoci imati priliku da saznaju šta se dešava kada Veca veštica napravi kolačiće za patuljke, Deda Mraza, vile. Reč je o raspevanoj komediji i siguran sam da će naši gledaoci uživati – saznajemo od Aleksandra Maletina, direktora pozorišta „Lane“.

Glumci dečijeg pozorišta pozivaju svoje drugare da budu sa njima i 31. decembra. Najpre zakazuju druženje u 11.30 sati na Gradskom trgu gde će biti organizovan doček dečije Nove godine, a nakon toga od 14 časova u pozorištu ih očekuje novogodišnja žurka.

Obeleženo 50 godina od osnivanja Kinološkog društva Kikinda

Aleksandra Djuran decembar 23, 2023

Dodelom plaketa i zahvalnica najzaslužnijim članovima i saradnicima Kinološko društvo obeležilo je 50 godina od osnivanja. Kikindsko društvo najstarije je u Vojvodini i umnogome je uticalo na kinologiju u okruženju, istakao je ovom prilikom predsednika Milan Belić.

-Pre pet decenija 18. novembra u prostorijama Osnovne škole „Feješ Klara“ 19 entuzijasta formiralo je Kinološko društvo Kikinda. Od tada punih 50 godina radimo i opstajemo. Od prvih osnivača četvorica su živi i to Miloš Veselinov, Maksa Kekez, Bora Kuburić i Vojislav Belić. Od starijih je sa nama i Mihalj Mumper i do skoro je bio aktivan u radnoj kinologiji sa službenim psima – saznajemo od Belića.

Svečanosti su prisustvovali i predstavnici Kinološkog saveza Srbije predsednik Milomir Marinović i sekretar dr Mahmud Al Dagistani koji su takođe nagradili najstarije i ostale članove za izuzetan doprinos i unapređenje kinologije grada. Kikinda je sredina bogata kinološkim uspesima.

-Među nama je i Miki Veskov kinolog poznat u svetu, a ujedno je i potpredsednik društva. Do sada je odgajio više svetskih i evropskih prvaka rase nemački oštrodlaki ptičar, a uspešan je i član reprezentacije u radu. On je jedan od naših predstavnika na međunarodnim, evropskim i svetskim prvenstvima. Naši članovi zastupljeni su na svim manifestacijama u zemlji i inostranstvu sa zavidnim uspesima. Imamo i desetak aktivnih sudija – saznajemo od Milana Belića.

Društvo okuplja između 70 i 80 članova među kojima ima i mladih zainteresovanih da nauče više o psima i psećim rasama.

-Ciljevi društva su da i dalje organizujemo kinološke manifestacije poput izložbi i smotri, polaganje ispita, edukaciju mladih članova i polaganje sudijskih ispita. Na nama je da pomognemo našim članovima da napreduju i da budu još bolji – rekao je naš sagovornik.

Rase pasa koje su najzastupljenije kod naših odgajivača menjaju se iz godine u godinu. Nekada su bili aktuelni američki stafordski terijer, potom je naišao period dobermana, ali pas koji je uvek bio zastupljen je nemački ovčar.

403621592_1059652421824408_3251171178296395024_n

Sanitetska vozila i vredna medicinska oprema Hitnoj službi u okviru prekograničnog projekta

Aleksandra Djuran decembar 22, 2023

U okviru prekograničnog IPA projekta Rumunija – Srbija, „Banat 112” Službi za hitnu medicinsku pomoć isporučena su sanitetska vozila i medicinska i druga oprema. Projekat koji je realizovan sa opštinom Žombolj privodi se kraju. Postignuti su zadati ciljevi koji su se odnosili na unapređenje tehničkih kapaciteta službi Hitne pomoći u oba grada i širenje znanja i veština iz ove oblasti kod mladih sa obe strane granice, istakao je Saša Tanackov, član Gradskog veća. Ovo je ujedno i poslednji projekat iz ciklusa 2014. – 2020. godine.

-Za vozila sa kompletnom opremom izdvojeno je više od 225.000 evra, dok je vrednost preostale opreme, neophodne za funkcionisanje Službe za hitnu medicinsku pomoć, preko 97.000 evra. Ovim projektom Kikindi je pripalo 349.000 evra, a njegova ukupna vrednost 768.000 evra i ta svota podeljena je na naš grad i opštinu Žombolj – precizirao je Saša Tanackov.

Hitna služba dobila je tri sanitetska vozila i opremu za ambulantu koju nikada nisu imali. Ovo je najveće ulaganje u pomenutu službu od kada postoji, rekao je načelnik dr Miloš Bajić.

-Uspeli smo da unapredimo dva segmenta našeg delovanja rad na terenu i ambulantne preglede. Od tri saniteta dva su kompletno opremljena, a treći je obezbeđen za prevoz pacijenata iz Kikinde ka većim centrima u Beogradu i Novom Sadu. Osim opreme za imobilizaciju i stabilizaciju, u vozilima su najsavremeniji aparati poput defibrilatora, respiratora, aspiratora, EKG aparati neophodni za životno ugrožene pacijente. Oni će služiti zbrinjavanje urgentnih pacijenata na teritoriji Grada – kazao je dr Bajić.

Ambulanta je, pored navedenih medicinskih aparata, sada opremljena opremom koje do sada nije bilo.

-Sada imamo aparat pod nazivom „lukas“ koji služi za mehaničku kompresiju grudnog koša koji se koristi za masažu grudnog koša. Kao novinu u radu uvešćemo ultrazvuk i nakon obuke naši zaposleni moći će da prepoznaju neurgentnija stanja sa kojima se susrećemo. Nabavili smo i takozvanu lutku odnosno „fantoma“ sa softverom koji će nam omogućiti kontinuiranu edukaciju i obuku zaposlenih kako bi što bolje i efikasnije radili. Kupljen je i novi monitor za praćenja srčanog ritma, apart za neinvanzivnu ventilaciju za pacijente sa problemima u disanju, a svi zaposleni u službi dobili su nove uniforme – dodao je dr Miloš Bajić.

U Hitnoj službi zaposlen je 41 radnik od kojih je deset lekara, 16 medicinskih tehničara i ostalo su vozači. Godišnje ova služba zbrine oko 10.000 pacijenata od čega su dve trećine intervencija na terenu, a ostalo je u ambulanti.

Čitav ciklus projekata realizovanih u prethodnom periodu bio je najuspešniji od kada lokalna samouprava konkuriše za prekogranične projekte. Njihova vrednost je veća od tri miliona evra i pored medicinske opreme, obuhvatili su i vanredne situacije, ali i rekonstrukciju graničnog prelaza Nakovo-Lunga sa biciklističkom stazom, video nadzorom, rasvetom.

-Aplicirali smo za nove projekte. Iako je konkurencija velika očekujemo da će naši projekti biti odobreni za finansiranje – napomenuo je Tanackov.