Четврт века од почетка ваздушних напада НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије који су почели 24. марта 1999, обележено је полагањем венаца и уручењем плакета породицама погинулих бораца. Ђурђица Грбанушић имала је непуне четири године када је остала без оца Стевана Грбанушића.
-Остао је исечак из новина и приче оних који су га познавали. Успомена малтене да и немам и ова плакета која ми је уручена пуно ми значи. Мој отац погинуо је 1993. године као добровољац у Хрватској и жал за њим не престаје с обзиром на то да га се слабо сећам. Имао је непуних 35 година, колико ја имам сада. Иако је сахрањен у Београду, одакле је родом, не пропуштам да донесем цвеће на споменик, јер то је једино место у Кикинди где могу да му одам почаст – са тугом у очима прича Ђурђица Грбанушић.
Саша Јовица погинуо је 1992. године у селу Крањци у Хрватској. Имао је само 23 године.
-Сашу нисмо заборавили и често га спомињемо. Био је млад, ведар и добар младић – каже ујак Драган Ђуран.
Владимир Радојчић из удружења „Српски ратни ветерани“ подсетио је да је на 37 имена на спомен плочи испред споменика „Туга“, те да је ово дан када се Кикинда сећа свих погинулих у ратовима деведесетих.
-У плану је да се у скорије време оформи спомен соба у знак сећања на погинуле. Имамо погинуле чијих породица више нема и она ће чувати сећање како на њих тако и на све родољубе – напоменуо је Радојчић.
Најважније је да се не заборави и да се негује култура сећања. Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је председник Скупштине Града Младен Богдан.
-Тек од 2012. године, када нисмо смели слободно да причамо, сада можемо бомбардовање да назовемо правим именом, злочиначком НАТО агресијом. Бомбе су пале на суверену и самосталну земљу, тадашњу Савезну Републику Југославију што је један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји земље. Велико зло нам је тада нането и не смемо га заборавити. На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања – казао је Богдан.
У Градској кући уручене су плакете породицама погинулих, а градоначелник Никола Лукач поздрављајући све присутне истакао је да је најважније сећати се оних који су платили највишу цену да бисмо ми данас живели у миру, јер нас опет исти притискају и нападају. Уколико смо јединствени и сложни одбранићемо нашу Србију.
-Кажу да је праштање за људе, али да ли икада можемо опростити сву децу погинулу у бомбардовању наше земље, све војнике, полицајце, резервисте, добровољце, наше суграђане, браће сестре, очеве и мајке, наше мајке и очеве. Опростити можда и можемо, али заборавити никада нећемо. Никада немојте да потцените силу која брани своју земљу, речи су мудрих људи који знају шта је патриотизам и како се воли своја груда. На жалост, данас многи моји суграђани знају и колика је цена те слободе, јер би породице погинулих дале све да им се најмилији врате. Кикинђани то јако добро знају како се воли свој град и како се брани држава и када је било најтеже нису рекли нећу. Платили су највишу цену и на нама је да их се сећамо док смо живи истакао је градоначелник Лукач и додао да данас, 25 година касније, треба заједно да градимо још бољу будућност.
Осим на споменику „Туга“ венци су положени на спомен плочи погинулим припадницима посебних јединица полиције у Полицијској управи, а у цркви Светог Николе одржан је парастос.
У пригодном програму учествовали су хор „Корнелије Станковић“, солисткиња Дајана Малогајски и ученици ОШ „Фејеш Клара“.
А.Ђ.
