Aleksandra Djuran

1711539355504

Душан Васиљев преминуо је на данашњи дан, 23. марта, пре једног века, у 24. години живота. Овим поводом на гроб великог експресионистичког песника, прозног и драмског писца представници Града и Гимназије, која носи његово име, положили су венце.

Основао је „Коло младих Срба“ и лист „Слога“.  Васиљев ће остати упамћен као аутор песама „Човек пева после рата“, „Домовина“, „Плач матере човекове“, „Сутон“. Интересантно је да за живота није објавио ниједну књигу, а век касније је више него познат у читавој Србији.

rct-lukac

Велимир Крстић, Ксенија Стефановић, Хелена Грујић, Милица Томић, Тамара Ђурђевић, Милица Боберић, Александар Трајковски и Марина Радивојша, чланови РЦТ „Душан Васиљев“, заједно са менторкама Маријом Поповић и Јеленом Михајловић  били су гости градоначелника Николе Лукача и његових сарадница Дијане Јакшић Киурски, заменице градоначелника и Валентине Мицковски, чланице Градског већа. Поменути средњошколци освојили су значајна признања на Смотри истраживачких радова у Београду.

-Писала сам рад из физике који се односио на истраживање сеизмичке угрожености града, али и Севернобанатског округа. Прва награда омогућила ми је да се пласирам на Међународну конференцију младих научника у Измиру у Турској на ком ће бити учесника из читавог света  – сазнали смо од Милице Томић.

Марина Радивојша, имала је научно-истраживачки рад из биологије.

-Истраживала сам да ли физичка активност ниског интензитета може превентивно да делује на дијабетес и болести узроковане повећаним уносом шећера. Експеримент сам радила на Институту „Винча“ и надам се да ћу истраживање моћи још да проширим – напоменула је Марина Радивојша.

Хелена Грујић, три године је део Регионалног центра за таленте и ове године писала је рад из физике.

-Ове године тема је била употреба магнетне резонанце у Севернобанатском округу и колико људи знају о овој дијагностичкој методи. Доказала сам да је мање штетна од рендгена и да људи мало знају о њој – додала је Хелена Грујић.

Градоначелник Лукач истакао је овом приликом да сви млади и успешни Кикинђани имају подршку Града.

-Жеља нам је да наградимо ваш труд, рад и одрицање. Стога ће локална самоуправа организовати екскурзију на којој  ћете се боље упознати, али и видети нешто ново, стећи нова искуства и знања – прецизирао је први човек Града.

Дијана Јакшић Киурски додала је да су талентовани млади људи међу највећим вредностима које Кикинда има.

-Дугујемо им захвалност за све успехе јер где год да оду добију признања и то је најбоља промоција нашег града. Локална самоуправа финансира рад Регионалног центра за таленте чији полазници на својим успесима чине поносним – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Овом приликом изражена је захвалност и менторима који раде са ученицима, преносе им знања и љубав према научно-истраживачком раду.

А.Ђ.

1711479360295

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача одржано је хуманитарно музичко вече. На иницијативу професорице клавирa Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ Иване Стражмештер циљ је био прикупљање средстава, али и средстава за хигијену за социјалне установе и појединце.

-Дугогодишњу сарадњу са Високом школом решили смо да унапредимо. На радост наших ученика и студената надамо се да ћемо и у будућности организовати више оваквих концерата – напоменула је Ивана Стражмештер.

 

Идеју су радо прихватили у Високој школи где су се прикључили запослени и студенти.

-Након почетне иницијативе дошли смо на идеју да позовемо још учесника како бисмо употпунили музички угођај суграђанима који су се одазвали и пружили и осталима прилику да учествују у овом хуманом чину. Хвала свима који су подржали наше музичко вече – додао је Александар Митревски, асистент из области музичке уметности ВШССОВ.

Ово није први пут да су студенти показали да су великог срца, подсетила је студенткиња прве године Виолета Грубор.

-Позната је наша акција за Нову годину током које прикупљамо слаткише и сланише за децу која у време празника бораве на Дечијем одељењу Опште болнице, али и за децу оштећеног слуха, Народне кухиње, ђаке ОШ „6. октобар“ – казала је Валентина Грубор.

У програму су учествовали ученици и наставници ОМШ „Слободан Малбашки“, студенти ВШССОВ, полазници плесног студија „Тијане Левнајић“ и корисници центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“.

 

А.Ђ.

 

 

garaza-dositejeva-(1)

Уклањање гараже у Доситејевој улици, за сада није могуће, истакао је Чедо Гверо, директор ЈП „Кикинда“.

-За рушење гараже, која никада није заживела, потребно је 30 милиона динара, стоји у елаборату који је урађен. Дупло, можда чак и више је неопходно како би се гаража привела намени за коју је и изграђена. Како статички пројекат никада није урађен, не можемо ни да је приведемо намени, нити може да се користи. Посебно питање је да ли постоји потреба за овим објектом. Овог момента важније је да уредимо паркинг места у улици Светозара Милетића где суграђани паркирају аутомобиле на зеленим површинама –  рекао је Гверо.

Изградња објекта почела је давне 1988. године и никада није завршена. У финансирању је учествовао и ондашњи „Нафтагас“ јер је у близини управна зграда ове фирме, а никада приведена намени, гаража је у власништву локалне самоуправе.

 

 

Saobracajna policija

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодилa се једна саобраћајна незгода у којој је причињена материјална штета у износу од 50.000 динара. Незгода се догодила због непредвиђене околности односно дивљачи на путу.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтев за покретање прекршајног поступка поднето су против 20 учесника у саобраћају и издато је 258 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од којих је четири  задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму.

Такође, откривено је 45 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 123 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 95 осталих прекршаја.

ulica-mihajla-pupina

До краја недеље почеће адаптација и санација коловоза на територији Града. Из буџета локалне самоуправе за радове је планирано 55 милиона динара и заједно са средствима из Покрајине у путеве ће ове године бити уложено више од 100 милиона динара што је знатно више него претходне, истакао је директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.

– Биће рехабилитован асфалт у улици Јована Јовановића Змаја од Башаидског друма до Михајла Пупина у дужини од 800 метара. На истом потесу биће урађено 65 паркинг места укупне површине 1.100 квадрата. Од Башаидског друма до Партизанске изградиће се 43, а  од Блока И до кућног броја 162 ниће нова 22 паркинг места. У току је прикупљање документације за реконструкцију улице Михајла Пупина која ће се надовезати на Змај Јовину улицу и у којој ће такође бити изграђени паркинзи. Ова инвестиција износиће више од 50 милиона динара – рекао је Гверо.

 

Рехабилитоваће се укупно 3.000 метара путева. У другом рејону овим послом биће обухваћене улице: Ђуре Оличкова и Стевана Лакаи Гиге у дужини од по 240 метара, Киш Михаља у дужини од 350 метара заједно са 90 метара који се налазе на катастарској парцели 3329. У плану је и по 450 метара асфалта у улицама Милоша Црњанског и  Вељка Петровића, 230 метара у Мирослава Антића и 150 метара у Железничком Новом Реду у улици Липа.

-Део другог рејона у којима су замењене азбест цементне водоводне цеви биће комплет сређене. Урадиће се и 890 метара пешачких стаза, међу којим бих издвојио део Албертове поред ДТД-а, од Иђошког пута до улице Мирослава Антића и са овим послом започињемо. Ту стазе није било и грађани су ишли путем. Пешачке стазе реконструисаће се и у улици Краља Петра Првог, од Дечијег и Школског диспанзера до Карађорђеве, на углу Масарикове и Жарка Зрењанина, али и у другом рејону где их нема  – додао је наш саговорник.

 

 

У трећем кварталу године планирано је и уређење паркинга у центру Микронасеља, што ће бити наставак од прошле године. Пошто су код Блока Б уклоњене гараже сада ће бити изграђен приступни пут са двадесетак  паркинга уз сам ритејл парк.

Ђорђе Кленанц из ЈП „Кикинда“ напоменуо је да су у план ушле улице које ће чинити целину по завршетку радова.

-Рехабилитација коловоза подразумева замену дотрајалог слоја асфалта на комплетној деоници новим асфалтом. То ће бити урађено и у Змај Јовиној улици која ће добити нови изглед након што се заврши изградња паркинга. Обимнији радови очекују нас у улици Михајла Пупина од Јована Јовановића Змаја до Светосавске. Ове године планирано је и постављање семафора на углу Змај Јовине и Партизанске како би се решило такозвано саобраћајно загушење на овој раскрсници – прецизирао је Кленанац.

Извођачи радова биће фирме „Војпут“ из Суботице и „Еко-градња“ из Зрењанина.

А.Ђ.

 

431789665-329419200134169-2563722756753303346-n

Међународни фестивал „Voice of the stars“ одржан у Загребу био је у знаку Кикинђанки. Од 67 учесника из шест земаља, сестре Хана и Петра Тодорић и Ена Гогић освојиле су прва места свака у својој категорији. У категорији „Светски хит“ са евровизијском песмом Невене Божовић-Круна Ена је била најбоља.

Сестре Тодорић биле прве у категорији „Ауторске песме“ и то Хана у узрасту од 12 до 13 и Петра у узрасту од 11 до 12 година.

На фестивалу у сали „Лисински“ учествовали су солисти узраста од шест до 16 година. Циљеви су развој уметности и афирмација младих музичких талената, подстицање њихове креативности, као и ширење заједништва и толеранције.

А.Ђ.

 

 

 

 

1711285414559

Четврт века од почетка ваздушних напада НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије који су почели 24. марта 1999, обележено је полагањем венаца и уручењем плакета породицама погинулих бораца. Ђурђица Грбанушић имала је непуне четири године када је остала без оца Стевана Грбанушића.

-Остао је  исечак из новина и приче оних који су га познавали. Успомена малтене да и немам и ова плакета која ми је уручена пуно ми значи. Мој отац погинуо је 1993. године као добровољац у Хрватској и жал за њим не престаје с обзиром на то да га се слабо сећам. Имао је непуних 35 година, колико ја имам сада. Иако је сахрањен у Београду, одакле је родом, не пропуштам да донесем цвеће на споменик, јер то је једино место у Кикинди где могу да му одам почаст – са тугом у очима прича Ђурђица Грбанушић.

Саша Јовица погинуо је 1992. године у селу Крањци у Хрватској. Имао је само 23 године.

-Сашу нисмо заборавили и често га спомињемо. Био је млад, ведар и добар младић – каже ујак Драган Ђуран.

Владимир Радојчић из удружења „Српски ратни ветерани“ подсетио је да је на 37 имена на спомен плочи испред споменика „Туга“, те да је ово дан када се Кикинда сећа свих погинулих у ратовима деведесетих.

-У плану је да се у скорије време оформи спомен соба у знак сећања на погинуле. Имамо погинуле чијих породица више нема и она ће чувати сећање како на њих тако и на све родољубе – напоменуо је Радојчић.

Најважније је да се не заборави и да се негује култура сећања. Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је председник Скупштине Града Младен Богдан.

-Тек од 2012. године, када нисмо смели слободно да причамо, сада можемо бомбардовање да назовемо правим именом, злочиначком НАТО агресијом. Бомбе су пале на суверену и самосталну земљу, тадашњу Савезну Републику Југославију што је један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји земље. Велико зло нам је тада нането и не смемо га заборавити. На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања – казао је Богдан.

У Градској кући уручене су плакете породицама погинулих, а градоначелник Никола Лукач поздрављајући све присутне истакао је да је најважније сећати се оних који су платили највишу цену да бисмо ми данас живели у миру, јер нас опет исти притискају и нападају. Уколико смо јединствени и сложни одбранићемо нашу Србију.

-Кажу да је праштање за људе, али да ли икада можемо опростити сву децу погинулу у бомбардовању наше земље, све војнике, полицајце, резервисте, добровољце, наше суграђане, браће сестре, очеве и мајке, наше мајке и очеве. Опростити можда и можемо, али заборавити никада нећемо. Никада немојте да потцените силу која брани своју земљу, речи су мудрих људи који знају шта је патриотизам и како се воли своја груда. На жалост, данас многи моји суграђани знају и колика је цена те слободе, јер би породице погинулих дале све да им се најмилији врате. Кикинђани то јако добро знају како се воли свој град и како се брани држава и када је било најтеже нису рекли нећу. Платили су највишу цену и на нама је да их се сећамо док смо живи  истакао је градоначелник Лукач и додао да данас, 25 година касније, треба заједно да градимо још бољу будућност.

Осим на споменику „Туга“ венци су положени на спомен плочи погинулим припадницима посебних јединица полиције  у Полицијској управи, а у цркви Светог Николе одржан је парастос.

У пригодном програму учествовали су хор „Корнелије Станковић“, солисткиња Дајана Малогајски и ученици ОШ „Фејеш Клара“.

А.Ђ.

 

njiva

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је данас да пољопривредни произвођачи могу да поднесу захтеве за остваривање права на подстицаје путем платформе еПодстицаји и за газдинства која су у процесу регистрације.

Како се наводи, ова могућност је обезбеђена да би се изашло у сусрет корисницима који су поднели захтев за регистрацију новог пољопривредног газдинства, а нису добили Решење о упису у Регистар пољопривредних газдинстава. Додаје се да ће обрада поменутих захтева уследити након што пољопривредна газдинства буду уписана у електронски Регистар пољопривредних газдинстава.

У саопштењу се наглашава да је потребно да се на парцелама које се налазе у пољопривредним газдинствима која су у поступку регистрације налази биљна култура и да ће само тако уписане парцеле и пре завршетка регистрације пољопривредног газдинства бити видљиве на платформи еПодстицаји и корисници ће имати могућност да поднесу захтев за подстицаје у биљној производњи.

1711267666744

Озиме стрнине у у солидном стању. И поред тога што кише није било у протеклих 60 дана, добро се држе , сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољоприведне стручне службе.

-Има нешто залиха зимске влаге коју биљке још увек црпе. Међутим, бојим се да ће је брзо потрошити. Највећи део пољопривредника који су засновали озиме стрнине, пре свега пшеницу, завршили су са прихраном. Ефекат прихране је изостао јер није било падавина да се азот спусти у земљиште – каже наш саговорник.

Почеле су и грубе припреме за сетву пролећних култура. У кикиндском атару традиционално ће се сејати кукуруз и сунцокрет.

-Завршено је затварање зимске бразде како би се колико, толико, сачувала влага. Крајем месеца могуће је да почне сетва шећерне репе, која је у мањој земљи заступљена на нашим површинама. Мао ко ће се одлучити за мартовску сетву тако да очекујем да ће она почети почетком априла. Све ће зависити од температуре земљишта – наводи Зоран Симић.

У удружењу „Жита Србије” очекују да ће овог пролећа кукуруза и соје бити више посејано него прошле године и да ће кукуруз најмање заузети  од 920.000 до 930.000 хектара. Јесенас  је под пшеницом, јечмом и уљаном репицом, укључујући и површине под јаром пшеницом и јечмом, засејано 12 одсто површина мање у односу на годину раније. Очекује да ће се ове површине појавити као повећање у овогодишњој пролећној сетви.

Пролећна сетва ове године биће незнатно скупља него годину дана раније, али нипошто као што је била сетва 2022. године. Семенска роба јесте скупља у односу на претходну годину. Дизел гориво је такође поскупело у односу на лане, али с повраћајем акцизе на гориво оно је за пољопривреднике ове године јефтиније него годину дана раније, док су цене услуга у пољопривредној производњи минимално поскупеле, а цене минералних ђубрива су сада знатно ниже.

 

A.Ђ.