УЛИЦАМА ГРАДА ДОБРИХ ЉУДИ је серијал у продукцији наше медијске куће.
Корачамо кроз градске улице и откривамо вам занимљивости и мале тајне које у њима тихо живе.
најчитанији портал Севернобанатског округа
УЛИЦАМА ГРАДА ДОБРИХ ЉУДИ је серијал у продукцији наше медијске куће.
Корачамо кроз градске улице и откривамо вам занимљивости и мале тајне које у њима тихо живе.
Овај десант следи након што су се Београђани већ оградили од организације НС Збор и адвоката Срђана Ковачевића, кума Драгана Ђиласа. Након што су се одрекли те екипе, београдски лидери сада долазе да заврше посао и преузму апсолутну контролу.
Понизили новосађане: “Ми смо команданти!”
Београдска централа сасула је бруталну истину у лице локалним „аутономашима“ поводом скупа 28. децембра: „Ви сте небитни! Ми смо једини команданти, а ваше је само да слушате наређења!“ Овим потезом сујета новосадских организатора сравњена је са земљом.
Чистка Ђиновићевих : Људи са ПМФ-а
Следи и брутална чистка кадрова Вукашина Ђиновића са ПМФ-а. Београђани тврде да је Ђиновић створио „приватну војску“ по диктату Ђиласових медија и решени су да протесте хитно очисте од његових „пиона“ и спољног утицаја.
Куршлус око лустрације
Уље на ватру долива и сукоб око Закона о лустрацији, који Београђани виде као политичку подметачину Новог Сада. Данашњи састанак биће пресудан: да ли ће „казнена експедиција“ успети да „обезглави“ непослушне или следи тотални распад ове интересне групације?
Извор: НС уживо
Око 7.500 студената који испуњавају услове прописане Законом за повраћај школарине и за које су високошколске установе доставиле податке, нема отворен рачун на који се средства могу уплатити, јер није ни поднело захтев за Студентску картицу.
Министарство апелује на самофинансирајуће студенте који испуњавају законом прописане услове за повраћај средстава за школарине да је неопходно да најкасније до 18. децембра 2025. године поднесу захтев за Студентску картицу, како би им средства могла бити уплаћена.
У супротном повраћај 50% плаћене школарине за 2024/2025. годину није могуће извршити. Пријаве за Студентску картицу врши се путем портала Управе за трезор, на адреси https://zsk.trezor.gov.rs/.
Министарство просвете подсетило је високошколске установе да податке о самофинансирајућим студентима, које нису још доставили, доставе најкасније до 12. децембра 2025. године путем ЈИСП-а, а све исправке података о плаћеним школаринама најкасније до 18. децембра 2025.
Због прописа и краја буџетске године последња исплата средстава за 50 одсто уплаћених средстава за школарине биће реализована закључно са 26. децембром 2025. године, на основу података које високошколске установе доставе Министарству закључно са четвртком у подне претходне недеље. Након овог датума повраћај 50 одсто средстава за школарине за школску 2024/2025. годину неће бити вршен.
Списак установа које су доставиле податке о студентима за исплате, које су извршене закључно са 04.12.2025. године налази се на сајту Министарства просвете.
Аустралијска компанија „Vulcan Energy“ у Немачкој улази у завршну фазу припрема за почетак вађења литјума у Горњем Рајнском Грабену, једном од најперспективнијих геотермалних подручја у Европи. Компанија је објавила да је финансијски пакет за пројекат вредан 2,2 милијарде евра коначно затворен, што означава велики помак за европску енергетску и индустријску политику.
Немачки државни Фонд за сировине улаже до 150 милиона евра у ову иницијативу. То је уједно и први пројекат у којем фонд учествује. Додатних 120 милиона обезбеђује аустралијска агенција за извозне кредите. Оваква комбинација јавне и међународне подршке потврђује значај литјума као стратешки важне руде за будућност енергетске транзиције.
Савезна министарка економије Катарина Рајхе изјавила је за Handelsblatt да је политика сировина данас питање националне отпорности. Према њеним речима, свако ко жели да очува индустријску снагу мора имати стабилне, диверзификоване и одрживе изворе важних минерала. Управо зато, наглашава она, поред глобалних партнерстава неопходна је и домаћа производња.
Пројекат „Vulcan Energy“ заснива се на иновативном процесу производње литјум-хидроксид монохидрата из геотермалне слане воде, уз паралелну производњу топлоте и електричне енергије из обновљивих извора. У првој фази биће изграђено постројење за екстракцију у региону Јужни Палатинат и постројење за прераду у индустријском парку Франкфурт Хохст. Радови су већ у току, а комерцијална производња планирана је за 2028. годину.
Поглед редакције портала Српски Угао
Подршка оваквим пројектима показује колико је паметно улагати у технологије које спајају одрживост и индустријски развој. Литјум постаје најважнији ресурс савремене економије и добро је видети да Европа јача сопствене капацитете у том правцу.
Извор: Српски угао
Грађанска ЕКО иницијатива наставља да доказује колико снажна може бити заједничка акција комшија.
У новој фази пројекта „Посади стабло у свом комшилуку“, улица Војислава Илића постала је богатија за 50 нових садница различитих врста. Ову акцију осмислили су и покренули сами грађани, док је Град Кикинда препознао значај идеје и пружио пуну логистичку подршку.

Захваљујући удруженим снагама волонтера и стручних служби, садња је протекла ефикасно и у одличној атмосфери. Циљ иницијативе је јасан – више зеленила, чистији ваздух, унапређење квалитета живота.

Из иницијативе најављују да ће се активности наставити и у наредним месецима, а овај пројекат већ сада постаје инспирација и другим деловима града да се укључе и улепшају своје окружење.

Нормална Србија победила је блокадерско насиље вечерас у центру сремске општине, пише портал 24седам.
На централном тргу у Шиду вечерас се окупило око 2.000 људи са намером да као нормална и слободарска Србија дочекају и поруче блокадерима, који су кренули пешице ка њима из Сремске Митровице, да нису добродошли са својим ходајућим циркусом и да им неће дозволити да праве хаос у њиховој мирној општини.
Како пише 24седам, од најављиваних 200.000 људи из Срема, како по цео дан трубе тајкунски медији, у Шид је кренуло само 30 блокадера из Сремске Митровице!
– Окупили смо се да покажемо блокадерима да нас има више. Чекамо их да дођу и да прођу крај нас. Најавили су да ће их бити 200.000 а ево стиже их једва тридесетак. Ми смо пристојна Србија која ће их дочекати и доказати им да је нашој отаџбини доста блокада – објашњава за портал 24седам народни посланик Дејан Булатовић и иронично додаје да су се „баш уплашили тих што шетају до Шида“.
Окупљени су испред просторија Српске напредне странке у Шиду. Носе страначке и српске заставе.
– Чули смо да блокадери намеравају да дођу испред страначких просторија да би изразили некакво незадовољство. Уз нас су и трактористи и бајкери – наводи народни посланик СНС-а.
И вечерас, нормална Србија је победила блокадерско насиље. По ко зна који пут непријатељи наше отаџбине су се уверили да не могу нити да ће успети да победе народ!
А тајкунски медији цео дан најављују „њих тридесетак“ као велики скуп грађана из целог Срема на ком се очекује 200.000 људи. Међутим, само „студенти и средњошколци, безмало њих 30, кренули су ка Шиду како би се придружили великом протесту у том граду, који се организује на дан ослобађања у Другом светском рату“.
И вечера је показано и доказано да је народ очигледно препознао бесмисао блокадерске рушилачке политике која сваким даном губи подршку. Јер, већ се зна: нормална Србија насиље над својим народом не прашта.
Извор/фото: 24седам
Седамдесет пета годишњица Народног позоришта из Кикинде 2. децембра обележена је пригодним програмом. Гости су били истакнути позоришни ствараоци: Миодраг Табачки, Ненад Гвозденовић, Мирослав Бенка и други.
Гост подкаста Кикиндског портала био је Бране Маријановић, директор кикиндског Народног позоришта.
Док градоначелник Лудвиг (SPÖ) и министар Карнер (ÖVP) држе лепе говоре о „интеграцији“, свако треће кривично дело у престоници почине странци, а Сиријци и Авганистанци предњаче у статистици.
Уместо да признају катастрофалну политику отворених граница, они премештају преко 900 полицајаца из Беча у друге савезне покрајине, прави удар на већ преоптерећену полицију.
Криминал експлодира, напади ножевима, силовања, пљачке, све чешће са истим профилом починилаца. SPÖ и ÖVP и даље живе у паралелном свету где је решење „још више дијалога“ и „пројеката инклузије“, док грађани страхују да изађу на улицу после мрака.
Милиони евра се троше на смештај и „подршку“ онима који су, према званичној статистици, главни извор проблема.
Доминик Непп из FPÖ отворено каже, власт је сама крива. Отворене границе 2015. године и одбијање масовних депортација, меко судство и политика „добродошлице“, довели су до тога да Беч губи контролу над сопственим улицама. Премештање 900 полицајаца из престонице није „оптимизација“ – то је бекство од одговорности. Уместо да појачају редове и крену у праву офанзиву против криминала, SPÖ и ÖVP распршују снаге и надају се да ће се хаос некако сам смирити.
Поглед редакције портала Српски Угао
Ово изгледа као класичан пример како „европске вредности“ на папиру постају ноћна мора у реалности. Док политичари држе предавања о хуманости, обични грађани плаћају цену крвљу и страхом. Аустрија данас показује шта се дешава кад се безбедност жртвује за идеологију – градови постају гета, а полиција постаје декорација. Ако Беч хитно не добије 1.500 нових полицајаца, ускоро ће бити касно за лепе речи. Време је за дела, или ће цела земља платити рачун за деценију политичког слепила и кукавичлука.
Пише: Стефан Стојановић
Извор: Српски угао
Компанија FCC обавештава грађане да ће током децембра бити настављена подела канти за мешани амбалажни отпад у домаћинствима која до сада нису била обухваћена октобарском дистрибуцијом.
Детаљан распоред поделе канти за децембар налази се испод овог текста, као и на сајту компаније FCC
Подсећамо да је систем одвоза мешаног амбалажног отпада у току – редовно сакупљање почело је 3. новембра, а прве руте су током месеца новембра успешно сакупљене. Грађани који су већ добили своје канте прате распоред одвоза који им је уручен приликом преузимања посуда.
Важно је напоменути да ни канте, ни одвоз мешаног амбалажног отпада не доносе никакве додатне трошкове за домаћинства.
Канте су намењене за чисту амбалажу – пластику, метал, картон, папир и тетрапак. Запрљана амбалажа, нарочито она контаминирана храном или течношћу (нпр. амбалажа од јогурта, млека, масних производа), не треба да се одлаже, јер може стварати непријатне мирисе, привлачити инсекте и отежавати рециклажни процес. Рециклирањем само једне лименке уштеди се довољно енергије да сијалица светли неколико сати — а уз нове канте и правилно одвајање, такве мале победе постаће свакодневица нашег града.
| 01.12.2025 – 04.12.2025 | |
| Naziv ulice | Dani za podelu |
| MOKRIN ( desna strana sela ) : | ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak |
| ARSENIJA ČARNOJEVIĆA | |
| BAGREMA | |
| BEOGRADSKA | |
| BRANKA BAČULOVA | |
| BRANKA RADIČEVIĆA | |
| DIMITRIJA TUCOVIĆA | |
| DOSITEJA OBRADOVIĆA | |
| ĐURE ĐAKOVIĆA | |
| ĐURE JAKŠIĆA | |
| IVANA MILUTINOVIĆA | |
| IVE LOLE RIBARA | |
| MIHAJLA PUPINA | |
| NIKOLE TESLE | |
| MARKOVIH | |
| MILANA KNEŽEVA | |
| MIROSLAVA ANTIĆA | |
| NIKE TEŠINA | |
| OBALSKA | |
| PRVOMAJSKA | |
| RADE VUJINA | |
| RADE TRNIĆA DO BRANKA BAČULOVA | |
| RATARSKA | |
| SONJE MARINKOVIĆ | |
| SVETOZARA MILETIĆA | |
| SVETOG SAVE | |
| VASE STAJIĆA | |
| UROŠA KUZMANOVA | |
| VUKA KARADŽIĆA | |
| ŽARKA ZRENJANINA | |
| ŽIVICE KODRANOVA (od Sv. Save do Z. Grede) | |
| ZLATNA GREDA | |
| ZMAJ JOVINA | |
| ŽELJEZNIČKI NOVI RED | |
| 05.12.2025 – 10.12.2025 | |
| Naziv ulice | Dani za podelu |
| NOVI KOZARCI – sve ulice | petak, ponedeljak, utorak, sreda |
| 11.12.2025 – 16.12.2025 | |
| Naziv ulice | Dani za podelu |
| NAKOVO – sve ulice | četvrtak, petak, ponedeljak, utorak |
| 17.12.2025 – 22.12.2025 | |
| Naziv ulice | Dani za podelu |
| BANATSKA TOPOLA – sve ulice | sreda, četvrtak, petak, ponedeljak |
| KIKINDA – Ulica: | |
| DOSITEJEVA | |
| 23.12.2025 – 26.12.2025 | |
| Naziv ulice | Dani za podelu |
| SAJAN – sve ulice | utorak, sreda, četvrtak, petak |
| KIKINDA – Ulice: | |
| SRBOBRANSKA | |
| IVANA JAKŠIĆA | |
| IĐOŠKI PUT | |
Уместо мирног протеста, снимци и сведочења говоре о низу сцена насиља, увреда и физичких насртаја на политичке неистомишљенике.
У таквој атмосфери нашли су се и млади одборник АфД-а, 29-годишњи Едуард Штумпф и његова 24-годишња сестра. Како је испричао у интервјуу за „Deutschlandkurier“, колумнисткињи Габријели Мајлбек њих двоје су само покушавали да стигну до сајмишта, пешке, пошто је приступ колима био блокиран због протеста.
На прилазу Конрад Аденауер мосту дошло је до директног сусрета са великом групом демонстраната.
На снимцима који круже друштвеним мрежама види се како двоје младих људи, окружени масом, покушавају да се одбране и извуку из обруча.
Штумпф каже да је у једном тренутку остао потпуно опкољен, покушавао да заштити своју сестру. Ситуација је кулминирала када је један демонстрант завршио на земљи накод што га је млади активиста АфД-а одгурнуо, гужва је постајала све хаотичнија. На крају полиција интервенише, изводи Штумпфа из масе и касније извлачи и његову сестру.
Према његовим речима, полиција је сама поднела пријаве због напада, а снимци које су службеници начинили требало би да покажу ко је заиста започео насиље. Истовремено, двојица учесника са друге стране пријавили су и Штумпфа, али је како наводи, од полицајаца добио уверавања да је реч о нужној одбрани.
Поглед радакције портала Српски Угао
По оцени редакције, оно што се догодило у Гисену уклапа се у ширу слику агресивног деловања радикалне левице и антифа покрета, који све чешће прибегавају блокадама, физичким насртајима и притиску на политичке неистомишљенике. Слика је, нажалост добро позната и у Србији – сличне методе користили су и насилни блокадери на улицама наших градова, где су активисти СНС и људи који се нису слагали са њиховим протестима били изложени увредама, гурању, гађању опасним предметима па и нападима оружјем.
Без обзира да ли се ради о Немачкој или Србији, о АфД-у или СНС-у, о левичарима или десничарима, порука мора бити иста – физичко насиље и застрашивање не смеју постати средство политичке борбе. Онај ко напада људе зато што другачије мисле у маси насрће на једну девојку и једног младића, не брани демократију, већ је заувек уништава.
Пише: Нина Стојановић
Извор: Српски угао