Припадници Рибочуварске службе Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“ у појачаним контролама риболовних подручја током божићних и новогодишњих празника пронашли су и одузели 223 мреже, укупне дужине 6.790 метара.
Заплењено је и више комада забрањеног алата за рибарење, а против три лица поднете су пријаве због недозвољеног риболова.
Упркос отежаним временским условима, у циљу спречавања рибокрађе и заштите природних ресурса, интензивиран је надзор Дунава, комплетне каналске мреже Дунав–Тиса–Дунав, као и свих заштићених подручја под управом ЈВП „Воде Војводине“.
Овакве активности, које рибочувари спроводе и у најзахтевнијим околностима, јасно показују опредељеност Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“ да континуирано ради на заштити рибљег фонда и очувању водних ресурса, без обзира на сложене метеоролошке услове и период године, као и да незаконите активности неће бити толерисане, истичу у овом предузећу.
Легендарни ТВ коментатор и највећи популаризатор космичких истраживања заузима посебно место међу знаменитим Кикинђанима, пише за празнични двоброј „КОМУНЕ” професор др Јовица Тркуља подсећајући на дело Миливоја Југина
Миливој Југин је рођен 22. августа 1925. године у Великој Кикинди. Његов отац, Максим Југин, био је трговац, а мајка Софија домаћица. Основну школу (1931–1935) и осам разреда гимназије (1935–1943) завршио је у Великој Кикинди. Био је један од најбољих ученика у својој генерацији Кикиндске гимназије, члан метеоролошке, ваздухопловне и других секција. Од тада је за њега ваздухопловство и летење постало опсесија и један од животних циљева. Његова друга љубав током школских дана било је сликање. У почетку је радио портрете, а касније се определио за акварел. Имао је 37 самосталних изложби у нашој земљи и три у иностранству (Лондон, Њујорк, Москва). Још један хоби је Миливоју у гимназијским данима и касније у животу улепшавао дане – фотографисање. Фотографским апаратом је прокрстарио свет на четири континента и репортаже са тих путовања објављивао је у разним илустрованим часописима и ревијама у нашој земљи. Млади Миливој је испољио интересовање и за музику. Научио је да свира гитару и радо је свирао у кругу пријатеља и рођака. У Гимназији је сарађивао са гимназијским листом „Освит“.
Мајка Софија, син Миливој и отац Максим Југин, оком фотографа Калмара (Велика Кикинда, 1929. године)
Миливојево безбрижно дечаштво је прекинуо рат 1941. Спас од ратних траума налазио је у књигама, сликању, музици и посебно у литератури о ваздухопловству и летењу. Након ослобођења, упућен је у „Харковско војно ваздухопловно техничко училиште“ где се обучавао до децембра 1946. По повратку у земљу, 1947. године, добио је чин потпоручника и распоређен је у Загреб на аеродром Лучко. Студирао је на Ваздухопловном смеру Машинског факултета у Београду, на коме је дипломирао 1954. године.
Његово прво радно место као ваздухопловног инжењера било је у Ваздухопловно-техничком институту у Жаркову, где је радио у конструкторској групи као аеродинамичар на пројектовању и конструисању наших војних млазних авиона „Галеб“ и „Јастреб“ и на клипном авиону „Крагуј“. После изласка из активне војне службе у чину ваздухопловно-техничког мајора, 1966. прешао је у Институт за научнотехничку документацију и информације у Београду, у коме је остао све до пензионисања, 1983. године.
Југин, Велика Кикинда, 1930, фото Ланг
Космосу у походе
Југин је почетком 1950-их година показао велико интересовање за могућност остварења космичког лета и истраживање васионског простора. Од првих дана космичке ере један је од наших најактивнијих популаризатора идеја астронаутике. Од 1953. године посебну Југинову пажњу привлачили су проблеми и могућности лета у космос. Када је 1954. у оквиру Ваздухопловног савеза Југославије оформљено Астронаутичко друштво, чији је председник био инжењер проф. др Коста Сивчев (такође Кикинђанин), он се активно укључио у његов рад. Био је руководилац у Југословенском астронаутичком и ракетном друштво (АРД) и у Савезу астронаутичких и ракетних организација Југославије (САРОЈ).
Највећи допринос Југин је дао популаризацији истраживања космоса. Користећи добре односе које је у то време Југославија имала са СССР и САД, био је на извору најважнијих информација о резултатима у освајању космоса које су ове две велесиле остваривале. Био један од ретких који је посећивао космодроме у обе државе и био је у пријатељским односима са већином руских и америчких космонаута.
Миливој Југин као матурант Кикиндске гимнаије, Велика Кикинда, 3.7.1943, „Фото Сретеновић”
Имајући то у виду, ТВ Београд је Југина ангажовала да коментарише лет у космос Јурија Гагарин априла 1961. Тада је започела његова плодна сарадња са РТВ Србије која ће трајати пола века. Југин је коментарисао значајне догађаје у освајању космоса, интервјуисао познате космонауте. Прославио се као ТВ коментатор који је дочарао милионима Југословена полетање „Апола 11“ на месец, 21. јула 1961.године.
Југин је 1967. изабран за дописног члана Међународне астронаутичке академије (ИАА) са седиштем у Паризу. Била је то велика сатисфакција за његов активан рад на пољу истраживања васионског простора. Из те области објавио је 12 књига и то: Вештачки Земљини сателити (1960), Освојувањето на вселената (1963.), Сателити и космички бродови (1965), Човек и космос (1969), Космичка техника и њена примена (1971), Пут у космос (1975) (са оригиналним потписима и посветама космонаута и астронаута), Сви смо космонаути (1977) – књига за децу, добила две Невенове награде, Васиони и походе (1977), Космос из војног угла (1986), Космос открива тајне (1997) – уврштена у капитална дела, Човек, биљке, животиње у космосу (1998), Вечни траг (2000). Поред тога, у многим дневним листовима, часописима и илустрацијама објавио је мноштво коментара и чланака о ономе што се збивало у области космичких истраживања.
Преминуо је 20. јануара 2013. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Миливој Југин и космонаут Павел Попович, испред згрaде Курије у Кикинди, 1987. (Фото: Д. Бадрљица)
Неправедно заборављен
О Миливоју Југину као стручњаку писали су проф. др Коста Сивчев, академик Татомир Анђелић, др Владимир С. Ајдачића, мр Грујица С. Ивановић, Станко Стојковић и др. Њихов закључак је да његови радови, представљају значајан допринос сложеној области космонаутике. О Југину као човеку и Кикинђанину говорили су Раша Попов, Јован Ћирилов и др.
Захваљујући њиховим радовима и записима делимично је исправљена неправда према Југину и његовом делу. Они су указали на његов плодан и разноврстан опус из области ваздухопловства, космонаутике, сликарства, публицистике, новинарства и фотографије.
Полазећи од наведених доприноса Југина, можемо закључити да његово дело и јавно деловање служе за понос његовој струци, завичају и отаџбини, те да он зато заузима посебно место међу знаменитим Кикинђанима и великанима српског ваздухопловства и космонаутике. Својом моралном доследношћу и јавним деловањем служио је за углед српској елити, посебно инжењерској и медијској.
Упркос томе, о Миливоју Југину данас се, нажалост, мало зна. О његовом животу, каријери и јавним делатностима не постоје монографски радови и студије. Постоје малобројни чланци и краћи, махом пригодни текстови. Нажалост, он је последњих година заборављен и у свом завичају. Бројне генерације младих ништа не знају о њему и његовом делу. Историјски архив и Музеј Кикинде не поседују основне релевантне документе о Југину и његовој породици, немају ниједну његову фотографију везану за Кикинду, ниједну његову уметничку слику или слајд. На тај начин Југиново дело и улога у јавном животу су неправедно запостављени.
Карикатура Миливој Југина, рад Паје Станковића, Београд, 1976; са духовитим коментаром космонаута Алексеја Лимонова: „Миливоје, окрени се лицем к „Сојузу“, 1978.
Миливој Југин је рођен у Кикинди 1925. Последњи пут је боравио у родном граду 2003. Том приликом је отворена изложба његових уметничких слика и одржана трибина
Неодужен дуг
Крајње је време да његов родни град почне да одужује дуг према свом великану, да истражи и прикаже области у којима је он деловао, резултате које је остварио. У првом реду су Југинови изузетно цењени и значајни радови из области космонаутике и ваздухопловне технике. Ту су и његови бројни публицистички радови, богати сликарски опус и успешно бављење фотографијом.
Миливој Југин испред његове слике: Јуриј Гагарин, акварел, 80 х 60 цм.
У фељтону који сам писао за „Кикиндске новине“ 2019. године предложио сам да се у том циљу предузму следећи кораци: да Народна библиотека „Јован Поповић“, кикиндски Музеј и Архив, заједно са Ваздухопловним савезом Србије, РТВ Београд и Удружењем инжињера и техничара у Београду припреме изложбу и објаве књигу „Миливој Југин – личност и дело“, да Културни центар Кикинде, Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда, Војно-издавачки завод и Издавачка кућа Прометеј из Новог Сада припреме и објаве Изабранадела Миливоја Југина и да се кикиндској Општини предложи да једна улица и школа у Кикинди по њему добију име. Од ових предлога реализован је само један. Југин је добио улицу на периферији Кикинде код Великог бедема.
Овај текст написао сам као прилог одуживању дуга Миливоју Југину, у нади да, упркос свему, он и други знаменити Кикинђани и њихово дело неће бити заборављени.
Дирекцији полиције и Сектору за ванредне ситуације наложено је да од данас наступе здруженим снагама, уз активније укључивање припадника Жандармерије, како би се одговорило на све изазове које доноси лоше време и осигурала безбедност становништва, саопштено је данас из канцеларије председника Владе Србије Ђура Мацута.
У складу са налогом председника Владе Србије, услед отежаних временских услова биће појачано ангажовање служби на терену како би се пружила брза и ефикасна помоћ грађанима.
На иницијативу премијера, привредни субјекти су се укључили у пружање помоћи, пре свега обезбеђивањем агрегата за угрожена подручја.
Међу компанијама које су се одмах одазвале је и кинеска компанија Шандонг, која је пружила конкретну подршку на терену.
У саопштењу је наведено да кабинет премијера наставља да прати ситуацију из сата у сат и предузима све неопходне мере како би грађани били заштићени и како би се живот у погођеним срединама што пре нормализовао.
Шандонг се први одазвао, обезбедио агрегат који је упућен у Ваљево
Мацут је саопштио да се компанија Шандонг прва одазвала његовој иницијативи да се привредни субјекти укључе у пружање помоћи услед отежаних временских услова, наводећи да је та компанија обезбедила агрегат који је упућен у Ваљево.
Мацут је на свом Инстаграм налогу навео да је агрегат јутрос кренуо ка Електродистрибуцији Ваљева како би се помогло угроженим подручјима.
“Позивам све компаније које су у могућности да се одазову и помогну”, навео је Мацут на свом Инстаграм налогу.
На иницијативу премијера, привредни субјекти су се укључили у пружање помоћи, пре свега обезбеђивањем агрегата за угрожена подручја, а међу компанијама које су се одмах одазвале је и кинеска компанија Шандонг, саопстено је из кабинета премијера.
У складу са налогом председника Владе Србије, услед отежаних временских услова биће појачано ангажовање служби на терену како би се пружила брза и ефикасна помоћ грађанима.
Канцеларија председника владе саопштила је и да је дирекцији полиције и Сектору за ванредне ситуације наложено да од данас наступе здруженим снагама, уз активније укључивање припадника Жандармерије, како би се одговорило на све изазове које доноси лоше време и осигурала безбедност становништва.
У саопштењу је наведено да кабинет премијера наставља да прати ситуацију из сата у сат и предузима све неопходне мере како би грађани били заштићени и како би се живот у погођеним срединама што пре нормализовао.
Од почетка зиме, јутрос је у Кикинди било најхладније. У 7 сати температура ваздуха износила је минус 11,4 °Ц, сазнајемо у Метеоролошкој станици у Кикинди.
Ако се питате када је забележена најнижа температура у нашем граду, то је било 23 на 24. јануара, далеке 1963. године. Тада је термометар показао невероватних -29,8 °Ц.
Данас за после подне и увече највљене су мешовите падавине, снег и киша, која ће се најпре у Војводини, западној и југозападној Србији, а затим и на истоку земље местимично ледити на тлу.
У суботу облачно и хладно, ујутро углавном са слабим, а на северу Војводине и умереним мразем и ретком појавом слабог снега или кише која ће се ледити на тлу. У току дана углавном суво, тек понегде је могуће провејавање слабог снега.
Данас је дан Светог првомученика и архиђакона Стефана, једна од слава које се највише празнују у српском народу. Свуда се светкује и као трећи дан Божића
Свети Стефан или Стевањдан пада на трећи дан Божића. Прва је крсна слава по Божићу, једна од најчешћих.
Свети Стефан први је од седморице ђакона, служитеља, помагатеља, које су свети апостоли рукоположили, па се због тога и назива архиђакон – први међу ђаконима.
Име Стеван или Стефан потиче од грчке речи Стефанос и значи онај који је крунисан, овенчан. И данас многа мушка деца добијају његово име.
Као проповедник у Јерусалиму, одведен је из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан. У каменовању је учествовао и његов рођак Савле, касније познат као апостол Павле.
Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње – 15. августа слави се Свети Стефан летњи или Стеван Ветровити. Овом свецу у нашој земљи посвећено је више од 40 храмова.
По обичајном календару, данас се износи божићна слама из куће. Пажљиво покупљена, слама се не баца, јер се верује у њену плодотворну моћ.
Ставља се у ракље воћки у пчелињак, кокошарник или привредне зграде. Овим даном завршава се празновање Божића.
Како наводи портал Српски угао, потрошња кокаина у Аустрији достигла је највиши ниво у историји, са количином која је удвостручена у односу на 2016. годину. То показују најновији подаци из анализа и извештаја о коришћењу психоактивних супстанци. Све више грађана Аустрије посеже за овом дрогом повремено – викендом или у стресним ситуацијама, док стручњаци упозоравају на озбиљне здравствене ризике.
Према подацима из годишњих анализа објављених 2025. године, кокаин је и даље у сталном порасту широм земље, уз изражене регионалне разлике – већу потрошњу на западу него на истоку земље. Европски извештај о дрогама за 2025. годину, како преноси Српски угао, потврђује да је кокаин постао једна од најбрже растућих супстанци у Европи, са рекордним запленама од преко 400 тона на нивоу Европске уније. У Аустрији је, према проценама, око 90 хиљада људи бар једном пробало кокаин у последњих неколико година, а дрога је све доступнија, чистија и јефтинија.
Како наводи Српски угао, кокаин се све чешће доживљава као „помоћ“ за бољи фокус на послу или за забаву. Међутим, редовна употреба доводи до наглих падова расположења, депресије, повишеног крвног притиска и других озбиљних здравствених проблема, на шта упозоравају стручњаци, међу којима је и специјалиста за зависности Оливер Шајбенбоген.
Иако власти бележе пораст заплена — током 2024. године у Аустрији је заплењено више од 259 килограма кокаина, што представља повећање од скоро 70 одсто — критичари, како истиче портал Српски угао, упозоравају да репресивне мере саме по себи нису довољне. Превенција и лечење зависности остају слаба карика, док друштво које глорификује продуктивност и „брзи успех“ индиректно подстиче овакве трендове.
Поглед редакције портала „Српски угао“
Како закључује Српски угао, држава која строго кажњава и најмање прекршаје и готово на недељном нивоу прописује нове, често бесмислене законе, истовремено затвара очи пред проблемом трговине дрогом — проблемом који све већи број људи гура у зависност и социјалну пропаст.
Месна заједница Нови Козарци иза себе има успешну 2025. годину, обележену бројним активностима, манифестацијама и инфраструктурним радовима, а у наредну годину улази са јасно дефинисаним приоритетима, истиче потпредседник Савета МЗ Нови Козарци Марко Чавка додајући да су резултати постигнути захваљујући заједничком ангажовању мештана, удружења и локалне самоуправе.
– Иза нас је успешна година. Многи појединци и удружења дали су значајан допринос да Нови Козарци буду лепше и уређеније место, и као Месна заједница смо им на томе искрено захвални. Заиста има Новокозарчана који су спремни да уложе свој рад, време и труд како би помогли заједници- каже Чавка.
Током 2025. године реализован је велики број инфраструктурних и комуналних радова. На Тргу су замењене дотрајале даске на клупама, први пут после више од 25 година, а споменик је потпуно реконструисан први пут од подизања 1988. године. Уређен је и простор око споменика, постављене су три државне заставе и изведено декоративно осветљење, чиме је центар села добио репрезентативан изглед. Такође, изграђено је ново, покривено аутобуско стајалиште на путу ка Руском Селу.
Први пут у историји села, Месна заједница је организовала обележавање годишњице колонизације, када је обележено 80 година од доласка колониста, као и доделу признања појединцима и удружењима за допринос развоју и промоцији Нових Козараца.
Значајна улагања реализована су и у области културе и образовања. После више од 30 година уређене су просторије КУД-а и бина Дома културе, замењене су електро-инсталације, а у Основној школи су након више од 40 година реконструисани санитарни чворови. Настављена је и пракса доделе награда најуспешнијим ученицима, као и традиционална подела новогодишњих пакетића за најмлађе.
Обновљена су два парка, Трг и две капеле кроз садњу дрвећа, обезбеђен је материјал за уређење кућице на језеру, а поводом Дана српског јединства постављене су државне заставе у главној улици, чиме су Нови Козарци били јединствен пример на територији Града Кикинде.
Посебан значај има и подршка хуманитарним активностима, па су обезбеђени новогодишњи пакетићи за децу на Косову и Метохији. На иницијативу Месне заједнице, а уз подршку и финансирање Града Кикинде, започети су и радови у Мотелу, где су у току унутрашњи грађевински радови. -Према информацијама извођача, радови би требало да буду завршени средином фебруара, а Нови Козарци ће коначно добити салу за разне догађаје која је селу дуго недостајала- истиче Чавка.
Издвојена су значајна средства за организацију бројних манифестација, по којима су Нови Козарци препознатљиви, међу којима су Стронгмен такмичење, Питијада, Пливање за Часни крст, Кукурузно пролеће, турнир у малом фудбалу по улицама, Фијакеријада, ликовне колоније, такмичење у кувању рибље чорбе.
Као приоритете за 2026. годину, наш саговорник издваја завршетак радова на крову Дома културе и крову фискултурне сале, као и уређење паркинг-простора на две локације у селу.
-Задовољни смо урађеним, али имамо и велика очекивања у наредној години. Наставићемо да радимо у интересу свих мештана- поручује Чавка, уз честитке свима поводом новогодишњих и божићних празника.
Председник Александар Вучић изјавио је данас да се нада да ће Рафинерија нафте у Панчеву кренути да ради за 10 дана.
“У последњем кварталу смо имали велике неприлике око престанка рада Рафинерије и тако даље. То нам је донело додатне муке и надам се да ће Рафинерија за 10 дана кренути да ради”, рекао је Вучић током гостовања на Информеру.
Вучић је раније изјавио је да се очекује да најкасније до 15. јануара стигне првих 85.000 тона сирове нафте и да 17. или 18. јануара почне да ради Рафинерија, као и да крене да производи нафтне деривате од 25. или 26 јануара и позвао Русе и Мађаре да се што пре договоре око купопродајног уговора за НИС.
Министарство финансија САД издало је НИС-у 31. децембра посебну лиценцу којом се компанији поново омогућава обављање оперативних активности закључно са 23. јануаром 2026. године.
Вучић је, у обраћању после седнице Савета за националну безбедност, позвао руководства Гаспрома, НИС-а и МОЛ-а да заврше уговор о купопродаји што је пре могуће, да бисмо могли да изађемо из режима санкција.
– Пензије ће значајно расти и ове године, ако решимо проблем са НИС решићемо све
Председник Србије изјавио је да ће пензије значајно расти и ове године и да, ако се реши проблем око НИС-а, не морају да брину и да ће онда бити решени и сви други проблеми.
“Пензионери могу да буду мирни. А имајући у виду какве нам године раста долазе, какве стопе раста очекујемо, живеће само боље. И не само номинално да ће да расту пензије, већ ће да расту и реално у значајној мери”, рекао је Вучић одговарајући на питање да ли пензије могу да расту сваке године а сада смо на историјском максимуму.
Додао је да не би да сада говори о бројевима док не буде видео како ће да нам иде година и са Рафинеријом нафте, кад ће да крене да ради, па да можемо да радимо све друге ствари.
Председник је навео да, ако то све успемо да завршимо током јануара, онда је велики оптимиста и додао да се нада ћемо то успети.
– Наредних дана требало би да потпишемо важне уговоре у вези са улагањем у војску
Председник Србије изјавио је да би Србија у року од три-четири дана требало да потпише важне уговоре у вези са улагањем у Војску Србије.
“Не морају људи да брину око војске. Убрзано напредујемо, страховитом брзином напредујемо. Морамо у људским капацитетима то да пратимо и ту имамо проблема, али мање него што смо очекивали и мање него што их је било прошле године”, рекао је Вучић.
Он је навео да ће Србија радити комбинацију “Гвоздене куполе” и “Гвоздене песнице” и додао да не може о свему да говори.
“По једном систему ћемо бити можда прва или друга земља у Европи која ће да га има. Не могу да кажем тачно шта је. Требало би неке уговоре да потпишемо, у року од три-четири дана. Ја мислим да ви можете да наслутите на шта мислим”, рекао је Вучић.
Додао је да не може више да говори о томе, али да се веома радује.
“То ће бити велика ствар за нас. А један смо велики, велики, страшно важан посао обавили. Ово је било пре четири дана или пет дана кад већ потписали велики уговор”, навео је председник Вучић.
Православни верници данас славе најрадоснији хришћански празник Божић, рођење Исуса Христа. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.Верници се традиционално поздрављају са Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди.
Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.
Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела. У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама. Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.
СПЦ и верници Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.
