Председник Александар Вучић, данас је, обраћајући се након званичног састанка са председником Азербејџана Илхалмом Алијевим, изјавио и да Србија мора да више улаже у развој енергетског сектора како би могла да гради Дата центре и Дата фабрике, пише портал Војводина уживо.
На сам Дан државности Србије ова вест добија посебну симболику, као савремени чин патриотизма, улагањем државе у дигитални суверенитет, знање и будућност.
Током обраћања после састанка са председником Азербејџана Илхамом Алијевим, истакнуто је да Србији енергија неће бити потребна само за индустрију и домаћинства, већ пре свега за дата центре и будуће „дата фабрике“ вештачке интелигенције.
Ова формулација заправо открива нешто много важније: Србија се позиционира у процесу који економисти називају Пета индустријска револуција.
Шта је пета индустријска револуција
Ако је четврта индустријска револуција била дигитализација (интернет, cloud, аутоматизација и роботика), пета иде корак даље. Она подразумева: сарадњу човека и вештачке интелигенције, обраду огромних количина података у реалном времену, персонализовану производњу и услуге, аутономне системе одлучивања и економију засновану на рачунској снази (цомпутинг ецономy). Другим речима, кључна сировина XXИ века више није нафта већ подаци. А кључна инфраструктура нису само аутопутеви и железнице, већ дигитална и енергетска мрежа.
Зашто су потребне нове електране
Савремени суперрачунари и АИ системи троше огромне количине енергије. Један велики АИ кластер може трошити електричне енергије колико и мањи град. Вештачка интелигенција не „размишља“, она рачуна. А свако рачунање захтева коришћење електричне енергије, како за процесе, тако и за хлађење.
Дата центри данас раде 24 сата дневно, 365 дана годишње.
Без стабилне производње енергије нема цлоуд услуга, нема дигиталне администрације, нема финансијских платформи и нема развоја вештачке интелигенције. Зато се широм света, од САД до Емирата и Скандинавије, прво граде електране, а затим АИ инфраструктура.
Разлика између дата центра и дата фабрике
Дата центар је дигитално складиште и инфраструктура.
То је комплекс сервера где се: чувају подаци, хостују сајтови и апликације, ради цлоуд рачунарство и обрађују базе података. У њему раде хиљаде рачунара повезаних оптичким мрежама и системима хлађења. Без дата центара нема е-банкинга, друштвених мрежа, државних портала ни модерног пословања.
Дата фабрика је следећи корак.
То више није само чување и обрада података већ производња знања и одлука помоћу вештачке интелигенције.
У дата фабрикама се тренирају се АИ модели, анализирају се милијарде информација, развијају аутономни системи и оптимизују процеси нпр. за производњу, медицину, саобраћај, енергетику…
Другим речима, Дата центар чува и обрађује податке, док Дата фабрика из података ствара интелигенцију. То је отприлике као разлика између библиотеке и истраживачког института.
Зашто је то важно за Србију
Ако држава поседује стабилну енергију, брзе оптичке мреже, рачунске капацитете, онда она постаје регионални дигитални чвор. То практично значи бржи долазак технолошких компанија, развој домаћих ИТ фирми, веће плате у високо-технолошком сектору, извоз дигиталних услуга и мању зависност од класичне индустрије. Градња гасне електране у том контексту добија потпуно другачији смисао. То више није само питање грејања или индустрије, већ питање дигиталног суверенитета.
Државе које имају енергију и рачунске капацитете развијају сопствене АИ моделе, чувају податке у земљи и управљају сопственом економијом. Најава улагања у дата центре и дата фабрике показује да Србија покушава да прескочи једну развојну фазу: уместо ослањања само на класичну индустрију, улази директно у економију знања.
Ако пројекти буду реализовани, Србија неће само пратити технолошке промене већ би први пут могла постати произвођач дигиталне интелигенције, а не само њен корисник.
