Jelena Trifunović

sns-naslovna-2904

Активисти Градског одбора Српске напредне странке данас су провели цео дан у непосредном контакту са грађанима, где је са више локација – од Микронасеља, преко Градске пијаце, до најпрометнијих раскрсница – стизала јасна порука: Кикинђани желе наставак политике развоја и стабилности.

Штандови су били пуни, разговори отворени, а интересовање суграђана велико. Грађани су користили прилику да изнесу своје предлоге, али и да се информишу о пројектима који мењају лице града.

Кулминација дана уследила је у вечерњим сатима на раскрсници Светосавске и Иве Лоле Рибара, где се окупило више од 200 активиста. Та слика најбоље говори о снази организације, енергији и подршци. Суграђани су јасно поручили да препознају резултате и да очекују још снажнији наставак улагања и развоја.

Управо зато, овакве акције нису само разговор – већ доказ да се политика води у контакту са народом.

Акције на терену следе и у наредном периоду, са јасним циљем – да Кикинда настави путем развоја, уз подршку својих грађана.

opl

На згради Факултета техничких наука (ФТН) истакнут је велики транспарент са натписом „Србија побеђује“, који је привукао пажњу пролазника и студената.

Транспарент је окачен уз спољне степенице вишеспратнице, спуштајући се готово дуж неколико спратова. Порука је исписана великим словима, у бојама које подсећају на националне, што додатно наглашава њен симболички карактер, истичући победу образовања над блокадерским притисцима и застојима у раду институција.

За сада није званично потврђено ко стоји иза постављања транспарента, али претпоставља се да је реч о групи студената или симпатизера који су желели да пошаљу поруку подршке и оптимизма, да је образовање јаче од свих притисака.

Извор: nsuzivo.rs

iu

У Валенсији су хиљаде демонстраната, наступајући у одбрану каталонског језика, скандирале „Еспаñол ел qуе но боте“ – ко не скаче, тај је Шпанац. Овај агресивни и искључујући поклич, који носи јасне елементе примитивног теста лојалности, није усамљен случај.

Исти механизам виђен је на украјинском Мајдану, а последњих месеци и на студентским протестима у Србији, под паролом „Ко не скаче, тај је ћаци“. Ово примитивно скандирање се претворило у масовно лудило и својеврсно секташење – ритуал у коме се колективна хистерија намеће као обавеза, а свако ко не учествује одмах се проглашава непријатељем. Није то код нас дошло случајно, већ као део шире агенде која треба да дестабилизује суверене државе и уведе их у хаос, што најбоље показује крвави украјински пример.

Како преноси шпански портал ,,ОКДиарио“, на манифестацији одржаној 25. априла на тргу Сант Агустí у Валенсији окупиле су се хиљаде присталица каталонског сепаратизма. Учесници су носили заставе Валенсијске заједнице, каталонске естеладе и палестинске заставе, док су узвикивали пароле у одбрану каталноског језика.

Међу њима се јасно чуло скандирање „Еспаñол ел qуе но боте“, којим се сви који не учествују у колективном ритуалу скакања означавају као „Шпанци“, односно као страни елемент и непријатељ идентитета. Овај антишпански (сепаратистички) поклич, како извештава ОКДиарио, постао је вирални симбол искључивости на протесту који је организовала екстремно лева, сепаратистичка оргнизација ,,Ацциó Цултурал дел Паíс Валенциà“, уз подршку левог спектра и каталанистичких група.

Иста логика примењена је пре више од деценије у Украјини. Током Еуромајдана 2013/2014. године масовно се скандирало „Хто не скаче, тој Москаљ“ – ко не скаче, тај је Москаљ. Парола се орила хладним кијевским трговима и брзо је постала симбол антируског расположења, али и начин да се свако ко не учествује у колективном ритуалу означи као издајник и припадник „непријатељског народа“.

Тај примитивни механизам није остао само на протестима. Преселио се на стадионе, војне параде и јавне скупове, додатно продубљујући етничке поделе које су претходиле крвавом сукобу.

Сличан тренд захватио је и студентске протесте у Србији током 2025. и 2026. године. На блокадама факултета, улицама Новог Сада, Београда и других градова, редовно се чује „Ко не скаче, тај је ћаци“, где се „ћаци“ користи као погрдан назив за присталице Српске напредне странке.

Уместо аргументоване дебате и политичке борбе, прибегава се најпримитивнијем облику колективне етикете, истом оном обрасцу који смо видели у Валенсији и Кијеву.

Поглед редакције портала Српски Угао

Тренд „ко не скаче, тај је непријатељ“ није безазлена фолклорна забава, већ опасан механизам који разара друштвену кохезију. Он претвара политичко неслагање у етничку или идеолошку мржњу, намеће обавезно учешће у масовној хистерији и свакога ко мисли другачије проглашава издајником.

Било да је реч о каталонским сепаратистима, украјинским националистима или српским „блокадерима“, у основи је исти примитивизам који води ка поларизацији, насиљу и урушавању елементарних цивилизацијских норми. Друштво у коме се лојалност доказује скакањем није слободно друштво, већ друштво руље.

Посебно је забрињавајуће што се овакав механизам све чешће користи и у Србији, где се политичке разлике претварају у моралну осуду и линч на улицама. Уместо јачања институција и културе дијалога, младе генерације уче да је довољно викати и скакати да би се неко прогласио непријатељем народа.

То није пут ка бољем друштву, већ пут ка новим поделама и сукобима које смо већ превише пута платили високом ценом.

Пише: Нина Стојановић

Извор: српски угао

ssp-tribina-kikinda

Ђиласова сарадница, Мариника Тепић, запутила се јуче у Кикинду да би, пред једва педесетак окупљених, одржала трибину о корупцији.

Међутим, функционерка Странке слободе и правде (и некадашња секретарка за спорт и омладину у Пајтићевој Покрајинској Влади), избегла је теме које јој нису одговарале, па је више пута поновљено питање репортера ТВ Информер Владимира Савића, који је пратио овај догађај- о томе да ли има стан у Букурешту остало без одговора и без икаквог објашњења.

Међутим, то није било једино питање које је остало без одговора.
– Драго ми је што је тема корупција. Хтео бих да питам, када ће Милешевић вратити паре Кикинђанима? – упитао је један од присутних током трибине, којој је присуствовао и сам Милешевић.

-Биће прилике па ћете питати господина лично. Ако имате питање за мене лично, волела бих да га чујем- рекла је Тепићева, избегавајући да да било какав одговор или коментар на ову тему.

Фото: Информер- Милош Рафаиловић

Током трибине, неколико присутних покушало је да омета екипу Информера у извештавању, уз добацивања, док је Савића једна жена полила водом, а Тепићева је истакла да „правда за коју се бори” укључује и одузимање фреквенције Информеру.

Репортер Информера у Кикинди је потом разговарао и са градоначелником Младеном Богданом који је са активистима СНС био на Градском тргу, у сусрету са грађанима.

Фото: Принтскрин ТВ Информер
– Окупили смо се данас да разговарамо са народом, да саслушамо наше суграђане, да причамо са њима о програму и плановима за Кикинду. То је суштина сваког нашег скупа. Изузетно ми је жао што смо данас сведочили једном другачијем скупу и ружном сликом која је послата из нашег града, и то од стране оних који се највише позивају на демократију и слободе. Физички напад на новинаре и медије не приличи ником ко претендује да се озбиљно бави политиком. Осуђујем сваки такав напад и још једном поручујем да то није Кикинда. Кикинда је миран, питом и безбедан град, такви су и људи који у њему живе- рекао је Богдан.
КОМЕНТАРИ НА ИКСУ

Велики број коментара корисника на друштвеним мрежама односио се управо на слабу заинтересованост Кикинђана да чују шта то Тепићева има да им поручи:

“Више се клинаца скупи на баскету испред зграде”, “Алибаба и 50 разбојника доведени су да глуме становнике Кикинде, па су глумили важност док није дошло питање о стану у Букурешту…”, “Држи жена трибину, а половина окупљених дошла је из Београда…”, “Да није било Информер-а, Н1 би нас обавестио да је било неколико хиљада присутних…”.

Иначе, Информер је био једина телевизија која је пратила овај догађај, па је Тепићева на својим налозима управо њихов снимак и поделила.

sns-akcija-2

Активисти Градског одбора Српске напредне странке овог викенда имали су интензивне и динамичне сусрете са грађанима, у атмосфери која јасно показује искрену подршку политици развоја и стабилности.

На више локација у граду и околним селима разговарало се са суграђанима о досадашњим резултатима, али и плановима за наредни период, који доносe још снажнији инвестициони и инфраструктурни замах.

Поред разговора са грађанима, организоване су и радне акције уређења у Банатском Великом Селу и Банатској Тополи, где су активисти заједно са мештанима уредили јавне површине, потврђујући да се политика не води само речима, већ и конкретним делима.

Оно што посебно упада у очи јесте снажна реакција грађана – у великом броју су исказали подршку Српској напредној странци и председнику Александру Вучићу, уз поруку да желе наставак политике стабилности, развоја и нових улагања.

У акцијама су учествовали бројни активисти и функционери Српске напредне странке.

premijera-secer

Пред пуном салом, на великој сцени Народног позоришта Кикинда, одиграна је  премијера комада “Шећер је ситан, осим кад је коцка”. Након “Хероја нације” и ова друга овосезонска премијера, поново је додељена редитељки Дајани Јосиповић. У подели су се овог пута нашли Михајло Лаптошевић, Анђела Киковић, Марина Воденичар и Миљан Давидовић.

Текст Николе Пејаковића је премијерно изведен пре осам година на отварању Театра на брду и до данас успешно опстаје на репертоару овог позоришта, али и са успехом гостује и по региону. Реч је о комедији ситуације која приказује свакодневицу једног урбаног брачног пара и њихове односе са пријатељима и комшијама. Уз много интелигентних досетки и опорог хумора,  кикиндска публика је на премијери могла да се истовремено и замисли и насмеје.

Трагом Пејаковићеве поетике ишла је и редитељка Дајана Јосиповић, која је тежиште комада поставила на текстуалну раван, а глумци су се углавном кретали у задатим драмским координатама. Међутим, било је тренутака кад су креацијом прелазили рампу, на радост култивисане кикиндске публике, која је аплаузом и смехом пропратила неке од каламбурних ситуација ове горко-слатке драме.

Иако су у центру збивања београдски брачни пар и њихови односи с комшијама и пријатељима, кроз комад провејава и специфичан динарски, довитљиви хумор. И глумци и редитељка су те окидаче радње добро препознали, па су актери на сцени суптилно наглашавали таква драмска места. Комад је уигран и прецизно вођен.

Представа је првобитно била предвиђена за малу сцену, али је интересовање публике посленике из кикиндског позоришта нагнало да се извођење овог комада премести на велику. Показало се да кикиндски театар с разлогом фаворизује савремени репертоар и да овдашња публика највише воли горко-зашећерене комаде. Уз то, очигледно се и овдашњи глумци у ововременским улогама одлично сналазе.

Укратко, “Шећер” је по формату врло близак ТВ ситкомима, и стога је готово сигурно да ће и ова, на моменте намерно мелодрамски зашећерена представа, имати дуг позоришни живот.

Н. С.

 

 

 

 

 

 

Screenshot-2026-04-20-105833-1140x570

Док угледни швајцарски лист „Neue Zürcher Zeitung“ оштро критикује немачког канцелара Фридриха Мерца због злоупотребе параграфа 188 Кривичног законика, који се од алата за заштиту локалних политичара претворио у репресивно оружје против сопственог народа, Србија се све јасније профилисала као прави бастион слободе говора у Европи. У Немачкој хиљаде истрага против грађана због критике власти сведоче о „ефекту хлађења“ демократије, а у Србији председник Александар Вучић истрајава на принципу толеранције према оштрим, често и бруталним критикама, одбијајући да иде путем немачке репресије и то упркос томе што је лично мета координисаног таласа мржње и претњи.

У Немачкој, како истиче новинар Себастијан Ланге у НЗЗ-у, параграф 188 постао је средство врхунских моћника да ућуткају сваку непријатну критику. Уместо да штити општинске одборнике, закон служи канцелару Мерцу и његовим сарадницима да покрећу хиљаде поступака против грађана који их на друштвеним мрежама називају „народним штеточинама“ или „слабићима“. Специјализоване адвокатске канцеларије лове увреде по интернету, а судови су преоптерећени. Мерц је лично постао симбол ове праксе, још из периода опозиције поднео је стотине тужби, а агенције попут „Со Доне“ систематски скенирају мреже и финансирају се узимајући половину одштете, претварајући државни апарат у лични извор прихода и политичке контроле.

Потпуно супротно томе, Србија на челу са председником Вучићем показује завидну отпорност на говор мржње. Председник је током протекле године био изложен бруталном таласу увреда, лажи и претњи, које су саставни део блокадерског насиља. Учесници протеста и блокада на друштвеним мрежама објавили су хиљаде претњи смрћу и вулгарних увреда упућених њему и члановима његове породице. Ти напади неретко прелазе у отворену криминализацију личног живота и породице, али држава није посезала за масовним кривичним гоњењем обичних грађана због изречених речи, што сведочи о дубокој разлици у политичкој култури.

На недавној конференцији за новинаре председник Вучић је јасно поручио да неће ићи стопама немачког канцелара. „Нећу радити исто што и Мерц“, изјавио је, наглашавајући да верује у снагу аргумената, а не у репресију државног апарата против слободног изражавања мишљења, ма колико оно било непријатно или нефер. Тиме је још једном потврдио да Србија бира пут отвореног дијалога уместо немачког модела који подразумева посебан третман за политичаре.

Док Фридрих Мерц користи параграф 188 као лични штит и извор финансирања кроз масовне тужбе, председник Србије Александар Вучић показује праву државничку зрелост. Он не само да трпи најтеже нападе, већ активно осуђује оне који прелазе границу вербалног насиља и улазе у претње и кампању лажи усмерену против њега и његове породице. Тиме Србија доказује да је могуће бранити достојанство институција без гушења слободе говора, лекција коју Берлин очигледно још није спреман да научи.

Поглед редакције портала Српски Угао

Фридрих Мерц показао се као типичан представник европске политичке елите која слободу говора види само као привилегију за себе и своје. Уместо да се суочи са критиком, он је претворио правосуђе у оруђе личне одмазде, финансирајући се и политички јачајући преко тужби против сопственог народа, класичан пример моћника који се плаше да изађу из својих кабинета. Насупрот њему, наш председник остаје пример политичара који, упркос бруталним нападима, лажима, претњама својој породици и криминализацији личног живота, одбија да уведе немачки модел цензуре. То не значи да треба толерисати оне који шире мржњу и претње, такви заслужују јасну осуду и законску реакцију када пређу у директно насиље.

Пише: Нина Стојановић

Фото: принтскрин

Извор: Српски угао

mika-4

У четвртом кругу популарног шоу програма “Никад није касно” на Првој телевизији, наша суграђанка Славка Француски Мика поново је одушевила публику и жири. Ипак, оштра конкуренција и квалитет и других такмичара, пресудили су да Мика свој пролаз у полуфинале потражи преко баража. Два учесника директно су прошла у пети круг, док ће се преосталих троје, међу којима је и Славка, путем гласова публике борити за још једно преостало место у полуфиналу.

У обавезном делу програма Мика је извела песму “Не вјерујем ником више” од Шемсе Суљаковић, на шта је Ален Исламовић, један од чланова жирија, одушевљено прокоментарисао како је много пута наступао са Шемсом, али да никад није видео ближу интонацију и боју гласа, него што је имала Мика певајући ту нумеру. Његово одушевљене поделио је и Саша Милошевић Маре.

Овог пута Микина подршка у студију поново је била ћерка Дуња, које је побрала све симпатије својом спонтаношћу. Певајући све време бодрила је маму Славку, а Маре је одушевљено додао да је и Дуња, попут Мике, већ добро позната ширем аудиторијуму. Додатну наклоност стекле су и податком да се њих две песмом саме пробијају кроз живот, с обзиром да је Мика самохрана мајка.

Друга, дуетска нумера коју је Славка извела, била је “Где год пођем теби идем” коју у оригиналу изводе Шако Полумента и Стоја, а те вечери је Микин колега на бини био Александар Сашко Поповић. И ова нумера је изазвала одушевљење публике у студију и жирија.

ВАЖНА ПОДРШКА

-Моја ћерка ми је заиста највећа подршка, али сам јако захвална и Кикиндском порталу, као и мојим Кикинђанима, који ме бодре и прате моје наступе у овом шоу програму-каже Мика. -Публика је мој ветар у леђа и надам се да ће тако бити и овог пута и да ће превага отићи на моју страну, јер, видели сте у прошлој емисији, људи воле моју професионалност и начин певања и однос гласова публике је био 80:20 у моју корист. Уздам се зато и овог пута како у наше суграђане, тако и у гледаоце из других градова – уверена  је Славка. Гласање траје до уторка увече. Линк се налази на званичној страници “Никад није касно”, а подршку Мики суграђани могу дати и путем друштвених мрежа.

Линк за гласање 

Занимљив је податак да је Славка недавно певала и у Швајцарској на педесетом рођендану своје колегинице из овог шоу програма. Једноставност, спонтаност,, шарм и сигурност у интерпретацији, препоручили су Мику и код колега, а ту степеница је често најтеже пребродити. Мики је то успело.

Н. Савић

 

pexels-mikkel-kvist-2722911-16024863

У Немачкој је током претходне године забележен значајан пораст кривичних дела са политичком позадином повезаном са левим екстремизмом. Према подацима Савезног министарства унутрашњих послова, број таквих дела порастао је за више од 35%, док су насилни инциденти забележили још израженији раст од 43%. Министар унутрашњих послова Alexander Добриндт (ЦСУ) упозорио је да овакав тренд представља озбиљан изазов за правни поредак и безбедност грађана, најавивши јачање примене устава и одлучнији обрачун са левим екстремизмом. Ни Србија, као део европског простора, није остала по страни. И овде се у појединим протестним и блокадерским акцијама све чешће поставља питање где престаје политички активизам, а где почињу притисак, инциденти и отворено насиље. Оно што је посебно алармантно јесте податак да који је нашој редакцији доставио Центар за друштвену стабилност да је пораст лево-екстремистичког, Антифа и зелено-радикалног насиља увећан 187% у односу на 2021. годину.

Забринутост у Немачкој изазивају напади на инфраструктуру и сукоби са полицијом. У појединим случајевима, попут саботаже електро-мреже у Берлину, за коју се везује група Vulkangruppe, последице су директно погодиле десетине хиљада грађана који су усред зиме остали без електричне енергије. Немачке безбедносне службе већ дуже упозоравају на радикализацију дела аутономних и екстремистичких група које делују под паролама антифашизма и климатског активизма, а које се све чешће доводе у везу са насилним методама, укључујући нападе на полицију и критичну инфраструктуру.

Слични обрасци могу се приметити и у Србији током појединих еколошких и политичких блокада, иако су неки случајеви мање радикални него у Немачкој, бројчано су много чешћи. У више наврата бележени су инциденти током протеста против инфраструктурних и рударских пројеката. Блокаде путева, сукоби са полицијом и оштећење имовине постали су део појединих окупљања, иако нису били одлика сваког протеста.

У низу случајева у Србији забележени су озбиљни инциденти који су превазилазили оквир мирног окупљања. Током еколошких протеста и блокада путева против пројеката рудника литијума, поједини блокадери показали су отворено насиље – физички су насртали на полицију, оштећивали имовину и нападали просторије Српске напредне странке. У јавности су забележени бројни случајеви упада у политичке просторије и напада на активисте на терену.

Конкретно, током јула и августа 2025. године у Ваљеву је група демонстраната разбијала стакла, демолирала и палила просторије СНС-а, што је довело до сукоба, хапшења и повређених. У августу исте године у Новом Саду маскирани блокадери, наоружани моткама, палицама и пиротехничким средствима, упадали су у више просторија СНС-а, међу њима и на Булевару ослобођења, у Косовској и Стражиловској улици. Том приликом демолиран је инвентар, паљене су заставе, просипана фарба и физички су нападани присутни активисти и симпатизери.

Забележени су и напади на новинаре који су покушавали да извештавају са лица места. У више наврата, током протеста и блокада, сниматељи и репортери били су изложени ометању, гађању и употреби бибер-спреја, што додатно показује колико лако насилна атмосфера може да се прелије и на оне чији је посао да обавесте јавност. Слични инциденти са бацањем бакљи, каменица, блокадама магистралних путева и железничких праваца бележени су и у Београду и другим градовима, што додатно појачава утисак да се образац радикализације протеста не може више игнорисати.

Поглед редакције портала Српски Угао

Левичари који се тако гласно ките „антифашизмом“ и „борбом за правду“ још једном су показали своје право лице – насиље, хаос и нетрпељивост према свему што није по њиховој мери. Уместо да бране демократију, они је руше циглама, паљењем просторија, нападима на неистомишљенике и саботажама, док део медија и политичара са леве стране такве поступке или прећуткује или оправдава наводним „друштвеним узроцима“. Леви екстремизам није никакво мање зло, већ озбиљна претња сваком уређеном друштву. Било да се појављује на немачким улицама или српским путевима, његов резултат је исти – страх, нестабилност и урушавање поретка. Редакција портала Српски Угао стоји на страни реда, закона и  поштеног човека, а против сваког екстремизма, посебно оног који се покушава представити као друштвени напредак.

Пише: Нина Стојановић,

Извор: Српски угао

3d-project-vrhovni-sud

Врховни суд Републике Србије донео је одлуку којом је преиначио раније пресуде у спору између компаније „3Д Пројект“ и Града Кикинде и одбио тужбени захтев у целости.

Тиме су оборене одлуке Привредног суда у Новом Саду и Привредног апелационог суда, којима је Град Кикинда био обавезан да исплати око два милиона евра односно за спорне радове на путу од Иђоша до моста на Тиси код Аде односно 109,4 милиона динара са затезном каматом и трошковима поступка.

Врховни суд је, као највиша судска инстанца, одлучујући по ревизији Града, заузео другачији став и правоснажно окончао поступак у корист Града Кикинде.

Међутим, одлука долази након што је новац поменутој фирми већ исплаћен из градског буџета, јер су раније пресуде биле извршне и довеле до блокаде рачуна града.

У тренутку када су претходне пресуде биле на снази, спроведена је принудна наплата из градског буџета.

Сада, након одлуке Врховног суда, правни оквир предвиђа могућност да се повраћај тражи кроз посебан поступак.

Како сазнаје КИКИНДСКИ портал, Град ће покренути одговарајуће правне процедуре за повраћај новца. Пратићемо даљи правни епилог. 

Овакав судски обрт отвара низ питања међу којима и питање одговорности у досадашњим споровима који су имали директан утицај на буџет локалне самоуправе, као и последица које судске одлуке имају на јавне финансије.