Jelena Trifunović

куца-(2)

Министарство за бригу о селу објавило је Конкурс за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије којим је у овом тренутку опредељено 375 милиона динара.

Новина је максимални износ по кући који је увећан на 1,5 милиона динара.

Као и до сада право учешћа на конкурсу имају пунолетни држављани Републике Србије, појединци, самохрани родитељи, брачни и ванбрачни парови, као и млади пољопривредници, који немају непокретност у свом власништву и који желе да свој дом створе у неком од села широм Србије.

Подносиоци пријаве сами проналазе сеоску кућу са окућницом у било ком селу у земљи, а затим се јављају локалној самоуправи на чијој територији се кућа налази, са којом даље настављају процедуру пријаве на конкурс.

Јавни конкурс је отворен до утрошка опредељених средстава, а најкасније до 1. новембра 2026. године.

њива-атар-војводина-пољопривреда-

Министар пољопривреде Драган Гламочић најавио је данас на састанку са представницима више од 100 различитих удружења пољопривредника из свих крајева наше земље да ће у наредним недељама бити уведена ознака “100% из Србије”, како би потрошачи јасно могли да препознају домаће производе, као и да ће због поремећаја на тржишту млека поново бити уведени прелевмани (заштитне таксе) за млеко у праху.

“Коначно ступиће на снагу у наредним недељама ознака 100% из Србије и ново декларисање. О чему се ради? Потрошач мора да зна шта купује. Уводимо ову ознаку управо због тога. Ако је производ 100 одсто домаћи, то мора бити јасно означено, препознатљиво и видљиво”, рекао је Гламочић у Палати Србија.

Како је навео, биће прописана минимална величина знака у бојама заставе Републике Србије на коме ће великим словима писати 100% из Србије.

“За оне који буду то злоупотребили и ставили да је 100 одсто из Србије, а не будемо нашли да је 100 одсто из Србије, казне ће бити драконске. Значи, влада ће донети посебну уредбу, плус правилник”, поручио је Гламочић.

Припрема се нови правилник о декларисању пољопривредно-прехрамбених производа, којим ће порекло сваке намирнице морати да буде јасно и недвосмислено означено.

Како је речено на састанку, министарство покреће и системско уређивање односа између произвођача и откупљивача и биће уведени обавезни писани уговори пре испоруке пољопривредних производа, са прецизно дефинисаним условима, роковима плаћања и механизмом формирања цене.

За непоштовање уговорних обавеза предвиђене су значајне новчане казне.

“У овим тешким моментима када треба да будемо сложни и уз своју државу и јачи, драго ми је данас да ћемо имати прилику да разговарамо отворено и директно. Данас желим да вам представим конкретне мере које је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде предузима. Желим јасно да поручим, мере које ћу данас изнети нису донете импулсивно, нити политички. Оне су резултат анализа тржишта, података, разговора са струком и дијалога управо овде са вама”, истакао је Гламочић.

Према његовим речима у сектору свињарства укинути су прелевмани за увоз прасади до 31. децембра 2026. године, са циљем обезбеђивања континуитета товног циклуса и унапређења квалитета расног састава.

“Наш циљ није да увозимо прасад, наш циљ је да оформимо наш матични фонд крмача са којима ћемо убудуће бити независни од тог увоза. Оно што је добра вест, ми смо у претходној години подигли фонд крмача за 11.000, односно за 20 одсто. Ви знате да свака крмача данас праси преко 25 прасади, има их које прасе и преко 30 и 35 прасади годишње. Прима томе ми ћемо за годину дана имати своју комплетну производњу, нећемо зависити више од увоза прасади, али до тада и ово је орочено да важи до краја ове године”, рекао је он.

Министар је навео и да се због поремећаја на тржишту млека, поново уводе прелевмани за млеко у праху.

“Ова мера уводи се како би се заштитили домаћи произвођачи и стабилизовала откупна цена свежег млека. Она је резултат пажљивих темељних анализа и наш циљ је да заштитим фармере. И да само подсетим да Србија има највеће подстицаје када је у питању млекарски сектор у свету”, рекао је Гламочић.

Навео је да је пре два месеца на састанку са произвођачима и представницима млекара и трговачких ланаца замолио да се на све подели терет кризе.

“Знао сам да иде торнадо. Тад сам замолио и фармере и све, ајмо људи да скидамо цене, не можемо их вештачки држати. Ако не будемо конкурентни, тамо заузеће нам неко други полицу. Кад једном изгубите муштерију, тешко ћемо се вратити. Неки су послушали”, рекао је он.

Навео је и да је Србија затражила консултације са Европском комисијом поводом актуелних кретања на тржишту млека и млечних производа, и да је за 25. фебруар заказан састанак путем видео везе и да ће на њему учествовати и представници пољопривредника.

Истакао је да је циљ министарства стабилност, сигурност и фер тржиште за српске пољопривреднике, као и да се решења доносе дијалогом и за столом, уз поштовање закона и интереса домаће производње.

Министарство пољопривреде мења и пооштрава услове ветеринарског сертификата за увоз свињског меса.

Нови сертификат искључује могућност увоза из рестриктивних подручја и уводи додатне гаранције надлежног органа земље извознице, као и обавезно ПЦР тестирање свих пошиљки на присуство вируса афричке куге свиња а реч је о превентивној и циљаној мери ради заштите домаћег сточарства.

Министар је навео и да ће бити промењен сертификат за увоз свињског меса из Шпаније због појаве афричке куге свиња у овој земљи и то на подручју Барселоне.

“Немамо ништа против Шпаније. Сертификат ћемо ускладити као што су и земље Европске уније, што значи да ће бити забрањен увоз само из дела где је регистрована болест”, појаснио је он.

Додао је да свеже месо неће моћи ући у Србију без додатне контроле и да је реч само о превентивној мери.

Министарство пољопривреде је саопштило после састанка у Палати Србија да су држава и пољопривредници договорили конкретне мере за стабилно тржиште.

“Састанак је одржан у отвореној и конструктивној атмосфери, са циљем представљања конкретних мера за стабилизацију тржишта и унапређење положаја домаћих произвођача”, наведено је у саопштењу.

Гламочић је нагласио да је циљ министарства стабилност, сигурност и фер тржиште за српске пољопривреднике, као и да се решења доносе дијалогом и за столом, уз поштовање закона и интереса домаће производње.

Пољопривредници који не нису одазвали позиву министра на састанак у Београду наставили су данас, десети дан, блокаде саобраћајница у више места у Србији.

Танјуг

дезалб-цанада-784392-1280

Како пише портал Српски угао, у срцу Европе, где се деценијама хвалила стабилношћу и просперитетом, Швајцарска се 2025. године суочила са рекордним таласом корпоративних банкрота – преко 9.300 случајева, што је пораст од 54% у односу на претходну годину, како преноси швајцарски портал „20 Минутен“ у извештају новинара Фабијана Пешла. Ова криза, коју власти приписују ревизији закона о наплати дугова и банкротству, довела је до пропасти фирми попут соларног пионира „Мајер Бургер“, ланца продавница кућног декора „Депот“ и 156 година старе грађевинске фирме „Лерцх“, остављајући хиљаде радника без посла и доводећи у питање мит о швајцарској економској „непобедивости“.

Како извештава „20 Минутен“, ревизија закона, која је ступила на снагу 1. јануара 2025. године, обавезала је јавне повериоце – попут пореских управа и институција социјалног осигурања – да дугове наплаћују строже и чешће кроз поступке инсолвентности, уместо ранијих блажих метода. Ово је, према подацима сервиса „Дун & Брадстреет“, избацило на површину бројне скривене финансијске рупе, посебно у секторима са ниским маржама и високим задужењима. Критичари оптужују швајцарске власти да су реформу спровели без адекватне припреме, игноришући упозорења економиста о могућим масовним пропастима. Уместо да обезбеде прелазни период и заштитне механизме, власти су, како се наводи у извештају, практично отвориле врата „тржишној чистки“ која је највише погодила забавну индустрију (пораст банкрота од 94%), произвођаче трајних добара (89%) и ИТ сектор (77%). Појавили су се и регионални диспаритети – централна Швајцарска забележила је пораст од 61%, што додатно подгрева питање колико је систем уопште био спреман за последице сопствених одлука.

Фабијан Пешел у свом чланку истиче да су жртве кризе компаније из свих бранши, али посебно наглашава случај „Мајер Бургер“, где су немачке филијале пропале под притиском кинеске конкуренције и отказаних уговора, што је довело до затварања фабрика и отказа за стотине радника. Слично, „Депот“ је затворио 34 филијале у Швајцарској, остављајући 300 људи без посла, док је „Лерцх“ из Wинтертхура, са век и по традиције, престао са радом крајем јануара 2025. године уз 130 изгубљених радних места. Ови примери, како извор преноси, илуструју како је влада у Берну, уместо да ублажи удар и помогне реалном сектору да се прилагоди, гурнула велики број фирми у амбис, стављајући бирократску ригидност испред економских последица. Критике се посебно усмеравају на изостанак подршке за мала и средња предузећа, која су најрањивија, док су велики системи – банке и фармацеутски гиганти, остали практично нетакнути.

Швајцарске власти тврде да је циљ реформе повећање транспарентности и спречавање вештачког одржавања неодрживих фирми. Као аргумент наводе и то да је оснивање нових предузећа порасло за 5% у 2025. години, на укупно 55.651 новорегистровану компанију, нарочито у некретнинама и ИТ сектору. Међутим, како извештава „20 Минутен“, то „динамично освежење“ тржишта долази по цену масовних губитака радних места и раста социјалне несигурности, што озбиљно доводи у питање етичност политике која се представља као техничка корекција, а у пракси изгледа као хладан рез. Регионалне разлике са јачим ударом у централним и југозападним кантонима, додатно појачавају утисак неуједначене примене и слабог планирања, па се оптужбе за некомпетентност федералних и кантоналних власти све чешће чују и ван стручних кругова.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова швајцарска криза је упозорење да ни системи који годинама граде имиџ „савршене уређености“ нису имуни на ароганцију власти и реформе спроведене без осећаја за последице. Када се „транспарентност“ сведе на бирократску дисциплину, а економија на статистику, стварни људи постају колатерал – радници који остају без хлеба, породице које преко ноћи улазе у несигурност, локалне заједнице које губе послодавце и идентитет. Берн би морао јасно да одговори на питање које се упорно потискује – да ли је цена овакве „ефикасности“ заиста вредна хиљада поломљених судбина и ко ће политички и морално преузети одговорност када се испостави да је наводни ред произвео хаос?

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

цздс
Центар за друштвену стабилност представља нови документарни филм који расветљава све детаље и позадину случаја који је представљао једну од водећих тема 2025. године – пројекат Генералштаб и план изградње хотела на месту урушеног бившег савезног министарства одбране!

Шта је историјска позадина изградње зграде Генералштаба? Како је овај објекат бомбардован за време НАТО агресије? Какав правни статус је додељен згради Генералштаба у време власти странака из ДОС коалиције? Зашто је ова тема у време спровођења обојене револуције постала једна од примарних у Србији?

И на крају, ко су појединци који чине дубоку државу у Србији, спремну да служе туђим интересима изнад интереса сопствене државе и народа, а ко они који су стали у ОДБРАНУ ДРЖАВЕ?

Премијера филма “Генералштаб – одбрана државе”, субота 21. фебруара!

Наиме, док се спремају локални избори у Кули, унутар блокадерског покрета поново ври. Главно питање које се поставља у блокадерским студентским круговима јесте: Да ли ће централа из Београда још једном морати да „лупи шаком о сто“ и доведе у ред своје партнере из Новог Сада?

СТАРЕ АФЕРЕ, НОВИ МЕШЕТАРИ

Иако су се београдски блокадери у више наврата јавно ограђивали од политичара бившег режима, подсећајући на афере попут оне са Живорадом Анђелковићем Пауком, њихови сарадници из Војводине очигледно имају другачије планове. На помолу је нови скандал јер су „аутономашки блокадери“ ухваћени у тесној сарадњи са новосадским одбором Демократске странке.

СТРАТЕГИЈА ИЗ СЕНКЕ: НОВАКОВИЋ КРОЈИ СУДБИНУ КУЛЕ?

Главни актер ове приче је заменик председника ДС-а, Небојша Новаковић. Он се појављује као сива еминенција листе „Млади Кула“, нудећи им све – од логистике и савета, до „увезених“ говорника, професора и новинара који треба да подигну тензију у овом месту.

УЦЕНА ИЛИ ДОГОВОР?

Цена Новаковићеве помоћи је јасна: постављање његових лојалних људи на фамозну блокадерску листу. Овакво мешетарење директно урушава слику о „независним грађанским протестима“ коју београдски блокадери покушавају да одрже.

БЕОГРАД НА ПОТЕЗУ

Сада се сви питају: Хоће ли београдски блокадери допустити овакво солирање? С обзиром на то да су се већ раније оштро противили уплитању страначких функционера са сумњивом прошлошћу, очекује се да би „београдска централа“ могла поново да примени дисциплинске мере према својим војвођанским колегама.

ДИСЦИПЛИНСКА ПАЛИЦА ЗА АУТОНОМАШЕ?

Да ли ће аутономашки блокадери платити цену због тајних састанака и шуровања са ДС-ом у Кули? Из Београда се очигледно не гледа благонаклоно на то да им Новаковић и новосадски одбор „кваре игру“ пред важне локалне изборе.

Извор: НС уживо

јенцорцхаиза-тхе-сwедисх-флаг-1127475-1280
Како пише портал “Српски угао”, Шведска се годинама представља као држава високих стандарда људских права, али подаци о сакаћењу женских гениталија (ФГМ – Фемале Генитал Мутилатион) отварају озбиљна питања о примени закона.

Социалстyрелсен (Социјалстирелсен – Национални одбор за здравље и социјалну заштиту) процењује да у земљи живи око 68.000 жена које су већ подвргнуте овом облику насиља, док је између 13.000 и 28.000 девојчица и даље у ризику.

Упркос томе, у последњих десет година покренуто је свега шест кривичних поступака, а изречена је само једна правоснажна пресуда, наводи портал www.1177.се.

Статистика додатно забрињава, од укупно 501 пријаве током протекле деценије, подигнуто је само шест оптужница против особа за које се тврди да су обрезивале и сакатиле девојчице и девојке.

Године 2023. забележен је рекордан број пријава – чак 87 случајева – али ниједна оптужница није подигнута. Иако закон из 1982. године предвиђа казну затвора до десет година, пракса показује да се поступци ретко покрећу и још ређе завршавају осудом.

Власти наводе да је велики број случајева извршен ван Шведске или пре доласка жртава у земљу, што отежава прикупљање доказа. Жртве често ћуте због страха од породице и стигматизације. Здравствени радници и школе, који имају обавезу пријављивања, у појединим случајевима избегавају да покрену поступак, наводно из бојазни од сукоба са заједницама.

Луул Јама (Луул Џама) из организације Еxистера (Ексистера) упозорава да је потребно преиспитати начин на који се о овом проблему говори и како се питања постављају у здравственим и образовним установама.

Критичари сматрају да се држава превише обазире на могуће оптужбе за расизам или стигматизацију одређених култура, па се примена закона одвија опрезно и споро. Тиме се, како тврде, ствара утисак институционалне пасивности. Постоји закон, али његова примена остаје минимална.

Случај ФГМ у Шведској показује раскорак између нормативног оквира и стварности. Док број жена које су прошле кроз ову праксу остаје висок, судски епилог је готово невидљив. То покреће питање да ли су механизми заштите деце и жена довољно ефикасни и да ли систем реагује благовремено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Шест оптужница и једна пресуда за десет година, наспрам десетина хиљада потенцијалних жртава, указују на озбиљан проблем у спровођењу закона. Када статистика показује јаз између пријава и судских одлука, поверење у институције слаби. Заштита деце не сме бити тема политичких калкулација нити страха од оптужби. Закон има смисла само ако се примењује доследно и без изузетака. У супротном, он остаје мртво слово на папиру, док ризик по најрањивије траје.

Према УН-у и Конвенцији о правима детета, сви људи у свим земљама имају право на своја тела. Сакаћење женских гениталија крши људска права девојчица и жена и забрањено је у свим земљама ЕУ.

Такође је забрањено у неколико земаља у којима се уобичајено практикује, као што су Египат и Сомалија. У Шведској свако ко изврши или планира да изврши сакаћење женских гениталија може бити осуђен на затворску казну.

Чак и ако се сакаћење догоди у другој земљи, особа која обично живи у Шведској може бити осуђена. Ако се оно догодило пре миграције у Шведску, то није кривично дело према шведском закону.

У Шведској је женско обрезивање (генитално сакаћење, ФГМ) строго забрањено законом још од 1982. године, а пракса се углавном не врши унутар земље, али према званичним проценама ,,Социалстyрелсен-а” (Национални одбор за здравство и социјалну заштиту) из 2023. године, око 68.000 жена и девојчица у Шведској је било подвргнуто овом поступку пре и после доласка у земљу.

Велики број миграната из земаље где је ова пракса традицинална, попут Сомалије, повећавају ову статистистику, број је порастао у односу на раније процене (нпр. 38.000 из 2015. године). Процењује се да је 13.000 – 23.000 девојчица потенцијално у ризику.

Шведска се истовремено снажно залаже за инклузију и једнакост, па НВО и школски систем активно промовишу ЛГБТQ+ права и родну равноправност, укључујући едукацију о разноликости полних идентитета.

У неким школама и јавним установама постоје гендер-неутрални тоалети (често као додатак стандардним мушким и женским), како би се омогућила сигурност и комфор за децу која истражују свој родни идентитет, или се идентификују као небинарни.

Ово се често саркастично коментарише као да постоје „три тоалета: за дечаке, за девојчице и за оне који још нису сигурни шта ће да буду“, али у стварности је циљ солидарност са свима, од сакаћења до промене свести, иако то изазива дебате о приоритетима у друштву.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

казна-за-грех-1

У дворцу у Српској Црњи у току је снимање телевизијске серије „Казна за грех“, настале по мотивима истоимене трилогије Јелене Бачић Алимпић. Снимање на овој локацији трајаће до прве половине марта, а дворац је током овог периода затворен за посетиоце.

Серија од дванаест епизода прати детињство, одрастање и немогућу љубав Михајла, наследника грофовског имања, и Емилије, ћерке сиромашног ковача. Кроз њихове судбине приказан је свет првих деценија прошлог века – време балова, коња и кочија, бечких валцера и строгих друштвених правила, али и ратова који мењају људске судбине.

Сценаристкиња Наташа Дракулић истиче да је избор дворца био резултат дуге потраге за одговарајућим амбијентом.

-Јако смо дуго тражили одговарајући каштел широм Србије, али овај је дефинитивно највише одговарао атмосфери приче. Логистички је захтевно преселити велику екипу на дужи период. Изгледа да ништа није случајно јер је Јелена Бачић Алимпић свој роман промовисала баш у овом замку – истакла је Дракулић, додајући да је екипа смештена у Кикинди и да се већ навикла на банатску равницу и гостопримство домаћина.

Она је нагласила да је реч о великој љубавној причи коју су „туђи греси осудили на пропаст“, истичући да управо такве приче публици данас недостају.

Председник општине Нова Црња, Драган Даничић, нагласио је да је локална самоуправа поносна што је домаћин глумачкој екипи.

-Јако нам је драго што смо домаћини једне овакве екипе и што је наш дворац послужио за снимање серије. Објекат је преуређен тако да изгледа као пре сто година и надамо се да ће део тог уређења остати и након снимања. За нас је ово посебно искуство и потврда да смо имали праву визију када смо дворац уредили и понудили за овакве пројекте. Надамо се да ће у будућности бити још сличних иницијатива.

На сету је више од четрдесет познатих глумаца, међу којима су Никола Ракочевић, Марина Ћосић, Славиша Чуровић, Љубомир Булајић, Слободан Бештић, Татјана Кецман, Андреј Њежић, Стефан Радоњић, Марина Воденичар, Зинаида Дедакин, Нина Перишић и други. Креатори серије су Наташа Дракулић и Предраг Антонијевић, док режију потписује Милош Радуновић.

Глумац Славиша Чуровић, који тумачи лик доктора Вебера, каже да је амбијент „сценографски пун погодак“ и да се прича природно уклапа у простор Војводине.

-Снимање иде добрим темпом, екипа је снажна и уиграна, а прича занимљива. Велики број сцена снимамо на отвореном, у зимским условима, што представља додатни изазов за глумце. Верујем да ће публика волети ову серију – навео је он.

Никола Ракочевић, који тумачи грофа Јована Ерцега, истиче да је простор изузетно филмичан и захвалан за снимање.

-Гроф је комплексна личност чији се живот прати кроз више деценија, што улогу чини глумачки захтевном занимљивом. Серија прати породичне односе и животне ломове кроз генерације, што причу чини блиском и разумљивом публици.

НОВИ ЖИВОТ ЗА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Директор Туристичке организације општине Нова Црња, Никола Толчин, оценио је да је избор дворца за снимање значајан за представљање овог краја у уметничком светлу и да овакви пројекти показују како културно наслеђе може добити нови живот.

-Велика нам је част што је дворац у Српској Црњи изабран као једна од кључних локација за снимање серије „Казна за грех“. Овакво здање, са својом историјом и архитектуром, природно припада снажној и емотивној причи каква је ова.

Снимање се наставља наредних дана, док велелепно здање у Српској Црњи доприноси аутентичном оквиру велике телевизијске приче која оживљава прошло време и људске судбине.

ПРОЈЕКТОВАО РУС

Иначе, овај дворац је међу најмлађима у Војводини. Грађен је за време Другог светског рата, за немачког генарала Нојхаузена. Према предању, пројектовао га је руски заробљеник- архитекта.  Прелепо здање тренутно служи за изнајмљивање за различите намене као што су прославе, семинари, снимања серија, филмова…

пеxелс-медицатионс-1853400-1280
Како пише портал Српски Угао у даљем тексту: У Аустрији влада хаос у апотекама, јер несташице лекова погађају чак 1.300 препарата, са посебним проблемима код медикамената за дијабетес и антибиотских капи за очи, док је вакцина против лишаја постала права реткост упркос обећањима бесплатне дистрибуције, што је изазвало оштре критике лекарских удружења и фармацеутских удружења, а министарство здравља покушава да умири јавност тврдњама о алтернативама, како извештавају аустријски медији попут ОРФ-а и Курија.

Како „Пхаго“, највећи аустријски савез фармацеутских велепродаја преноси у свом извештају, ситуација је нарочито алармантна код лекова за дијабетес, где су испоруке ограничене на недељне контингенте због глобалне потражње, а антибиотске капи за очи и даље масовно недостају, што доводи до фрустрација међу пацијентима и лекарима. Бечка лекарска комора према изјавама своје потпредседнице Нагма Камалејан-Шмид, оптужује власти да су обећања о бесплатној вакцини против лишаја за старије од 60 година – уведена још од новембра 2025. године – празна слова на папиру, јер тренутно нема доза у апотекама, а следећа већа испорука се очекује тек у мају.

Министарство здравља, како извештавају медији попут „Дие Прессе“ и „Кроне“, инсистира да постоје алтернативе од других произвођача за већину лекова и да се вакцине континуирано допуњавају, али ово смиривање делује површно у светлу дугогодишњих проблема са ланцима снабдевања, где Аустрија показује слабости у планирању и координацији, остављајући грађане у неизвесности.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова криза открива дубоке пукотине у аустријском здравственом систему, где бирократска инертност и зависност од глобалних ланаца снабдевања угрожавају животе, док власти више брину о спиновању вести него о брзим решењима, што је још један доказ како европске земље попут Аустрије падају на испиту када је у питању заштита сопствених грађана.

Извор: Српски угао

представа-басаид

У Великој сали Дома културе у Башаиду, у суботу 21. фебруара, гостоваће глумци Аматерског позоришта „Јовица Јелић” из Банатског Карађорђева с комадом „Тајно оружје”.

– Представа је настала по тексту Мирослава Момчиловића и ова ангажована комедија испитује стереотипе и духовито, из психолошког угла, преиспитује навике и убеђења нашег човека. Башаици генерално воле наше представе и увек смо имали пуну салу. Нисмо у овом месту одавно били гости, па се надамо да ће се и овог пута публика у великом броју одазвати. За сат и двадесет минута, колико ова представа траје, мислим да ће се гледаоци и насмејати и замислити- наводи редитељ Милан Мартиновић.

У глумачкој подели су: Зоран Јовановић, Никола Кнежевић, Немања Свиленгаћин, Јелена  Миленковић, Марија Кнежевић и Петар Шкундрић.

Представа почиње у 20 часова, а улаз ће бити бесплатан.

барни1-ицебергс-889770-1280
Како пише признати амерички публициста и политички стратег Роџер Стоун, дугогодишњи саветник председника Доналда Трампа, европска политика према Балкану представља пример двоструких стандарда који данас долазе до изражаја у расправама о Гренланду.

На америчком порталу „Стоун Колд Трут“, који води Стоун, објављен је текст под насловом „Глобалистички ужаси на Балкану разоткривају лицемерје Европе по питању Гренланда“. У тексту се, како пише признати амерички публициста, указује на противречности у ставовима западних сила када је реч о суверенитету и територијалном интегритету.

– Док председник Доналд Трамп маневрише да преузме стратешку контролу над Гренландом због кључних приоритета националне безбедности САД, Данска је одговорила са неверицом, тврдећи да постоји потенцијално кршење њиховог суверенитета и да ниједна земља нема право да им одузме територију. Па ипак, управо то су Данска и њихови глобалистички партнери урадили Србима на Балкану – наводи Стоун у уводу текста.

Подсећајући на догађаје из 1999. године, он пише да је НАТО савез, предвођен администрацијом Била Клинтона, уз учешће Данске, покренуо рат против Србије. Како пише признати амерички публициста, након 78 дана бомбардовања, у којем је страдало и рањено на хиљаде људи, Србија је била приморана на уступке, а њен суверенитет нарушен.

Стоун истиче да су након војне интервенције уследиле политичке и институционалне промене, укључујући усвајање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Кумановског војно-техничког споразума. Према његовим речима, касније једнострано проглашење независности Косова 2008. године признале су САД и бројне европске земље, међу којима и Данска.

Како пише признати амерички публициста, западне силе су тај процес представиле као чин „ослобођења и демократије“, док се истовремено противе идеји да САД постигну договор са Гренландом.

– Када су у питању глобалисти, они рутински делују по двоструким стандардима заснованим на хировима удаљених елита. Док председник Трамп говори о понуди бољег договора Гренланду, третира се као аутократа и агресор – наводи Стоун.

У тексту се прави паралела између историјских права Србије на Косово и данске управе над Гренландом, уз оцену да су западне интервенције на Балкану пример селективне примене принципа међународног права.

Стоун закључује да су, како наводи, поступци западних земаља током деведесетих година довели до дугорочних последица на Балкану, те да се данашње критике америчке политике према Гренланду не могу посматрати изоловано од те историје.

Извор: НС уживо

error: Content is protected !!