Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Zimska služba na terenu, apel vozačima da prilagode vožnju uslovima

Jelena Trifunović January 3, 2026

Shodno vremenskim uslovim i snežnim padavinama, zimska služba je na terenu i vrši posipanje soli za održavanje prohodnosti puteva i saobraćajnica i odvijanja bezbedne vožnje. Vozilo sa plugom i posipačem vrši posipanje soli i uklanjanje bljuzgavice. Svi opštinski putevi i gradske saobraćajnice su prohodne- naveli su iz JP Kikinda i najavili da će se situacija pratiti na terenu i u skladu sa njom pristupati daljim aktivnostima, a prema planu i prioritetima rada Zimske službe

JP Kikinda je upravljač puta, a za potrebe zimskog održavanja u zimskoj sezoni 2025/26. kao izvođač angažovana je Kompanija Ekogradnja Zrenjanin.

Takođe, upućen je apel vozačima da prilagode brzinu i način vožnje trenutnim uslovima na putevima, koriste zimsku opremu i poštuju saobraćajne propise. Molimo građane za strpljenje i razumevanje dok se radovi na terenu ne završe u potpunosti- saopštili su iz JP Kikinda.

Nova godina u Berlinu nosi nove nemire!

Jelena Trifunović January 2, 2026

Doček Nove godine u Berlinu pretvorio se u pravi pakao – preko 420 uhapšenih, desetine povređenih policajaca i vatrogasaca, zapaljeni automobili, autobusi i barikade, napadi raketama i petardama na službena lica, pa čak i pet mrtvih širom Nemačke od nesreća sa pirotehnikom, pokazujući da se godišnja „sloboda“ petardiranja pretvorila u noć bezakonja koju vlasti ne mogu ili ne žele da ukrote.

Berlin je ponovo bio epicentar haosa u noći 31. decembra na 1. januar. Policija je prijavila više od 420 privremenih hapšenja, uglavnom zbog opasnog baratanja pirotehnikom i napada na snage reda. Vatrogasci i policajci gađani su raketama, petardama pa čak i kuglastim bombama – sa 30-35 povređenih samo u prestonici. Zapaljeni su autobusi, automobili, barikade, a u kvartovima poput Nojkelna, Krojcberga i Rajnikendorfa ulice su ličile na ratnu zonu. Snimci sa društvenih mreža pokazuju grupe mladića koji ciljano gađaju policijske patrole, dok vatrogasci pokušavaju da ugase požare pod kišom petardi.

Širom Nemačke situacija nije bila ništa bolja, pet osoba poginulo je u nesrećama sa pirotehnikom (dvojica u Bielefeldu od ručno-izradjenih petardi), desetine teško povređenih, uključujući decu koja su izgubila prste ili im je oštećen vid. U Hamburgu, Lajpcigu i drugim gradovima slični izgredi, sa hiljadama intervencija policije. Ukupno hitne službe imale su preko 5.000 intervencija samo u Berlinu.

Vlasti su unapred najavile pojačane mere, hiljade dodatnih policajaca, zabrane u osetljivim zonama, ali rezultat je isti kao godinama unazad, masovni izgredi, posebno u multikulturalnim kvartovima, gde se ilegalna pirotehnika koristi kao oružje. Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Frezer osudila je nasilje i obećala stroge kazne, ali sindikati policije i vatrogasaca već godinama traže potpunu zabranu privatne pirotehnike, ističući da je ovo postalo godišnji ritual nasilja.

Građani su ogorčeni, dok i dalje forsiraju „kulturnu raznolikost“, drugi strepe za bezbednost i imovinu. Socijalne mreže pune su snimaka haosa, sa komentarima da je Berlin postao kao „Kabul za Novu godinu“. Policija izjavljuje da je ilegalna pirotehnika iz inostranstva glavni problem, ali granice ostaju propusne. Činjenica je u stvari da su glavni problem migranti.

Pogled redakcije portala srpski ugao

Novogodišnji berlinski haos jeste „kulturna raznolikost“, koja nema veze sa kulturom, već sa raznolikim nasiljem, to je direktna posledica višegodišnje popustljivosti prema nasilju i nekontrolisanim promenama u društvu. Građani strepe da izađu na ulicu, a hitne službe rizikuju živote, vlasti se zadovoljavaju hapšenjima posle kojih će već sutra pustiti počinioce nazad. Nemci su pred kapitulacijom sopstvene politike, gde se „sloboda“ pretvara u dozvolu za rat na ulicama. Dok se ne uvedu radikalne mere, svaka Nova godina biće samo nastavak iste sramote.

Izvor: Srpski ugao

Foto: Pixabay

Isplata uvećanih penzija kreće od subote

Jelena Trifunović January 2, 2026

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da od subote, 3. januara kreće isplata penzija uvećanih za 12,2 odsto i da će najstariji sugrađani uvećane penzije dobiti pre božićnih praznika.

“Već sutra, u subotu 3. januara 2026. godine, počinje isplata penzija penzionerima koji penzije primaju na kućne adrese. Isplata penzija uvećanih za 12,2 odsto nastavlja se u ponedeljak, 5. januara, a svim penzionerima koji penzije primaju preko Banke Poštanska štedionica, penzije će biti na računima već u ponedeljak, u osam sati ujutru. Svesni smo da svi imaju veće troškove tokom decembra i januara meseca, i zato nam je bilo važno da na ovaj način izađemo u susret našim penzionerima, kako bi što pre dobili svoje uvećane penzije”, napisao je Mali na Instagram nalogu.

Dodao je da je prosečna penzija u 2025. godini iznosila oko 437 evra, dok će prosečna penzija u ovoj godini biti oko 485 evra.

“Pogledajte samo kolike su to razlike u odnosu na 2012. godinu kada je prosečna penzija iznosila 204 evra. Veoma je važno i da penzije rastu u realnom iznosu, dakle iznad nivoa inflacije, a samim tim i životni standard naših najstarijih, što je uvek među prioritetima Vlade Republike Srbije”, naveo je Mali.

Kada se pogleda period od 2020. do 2026. godine, dodaje Mali, beleži se realan rast penzija od 45,2 odsto, dok je očekivani nominalni rast 117,1 odsto.

“Penzije nikada nisu bile veće i to je još jedno obećanje koje smo ispunili, a sada nastavljamo dalje, ka ispunjenju cilja koji smo postavili da do kraja 2027. godine prosečna penzija u Srbiji dostigne 650 evra”, zaključio je Mali.

Jovanov za 24sedam: U Srbiji nema opozicije, svi su blokaderi

Jelena Trifunović January 2, 2026

Član predsedništva Srpske napredne stranke i šef poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” u Skupštini Srbije Milenko Jovanov u razgovoru za 24sedam govori o najturbulentnijim političkim i društvenim izazovima godine za nama, pokušajima destabilizacije države, ulozi opozicije i spoljnim pritiscima, kao i o porukama građanima uoči perioda koji sledi.

Kako sagledavate godinu za nama – politički, ekonomski i društveno? Koji su bili najveći izazovi, a šta smatrate ključnim rezultatima državne politike?

– Najveći izazov je bio blokaderski pokušaj rušenja države, što je dovelo i do političkih i do ekonomskih i do društvenih problema. Tu dolazimo i do odgovora na pitanje ključnog rezultata, a to je odbrana države. Do tog rezultata su dovela dva faktora – predsednik Aleksandar Vučić i narod. Predsednik, jer je od samog starta imao ideju kako se u datom trenutku treba suprotstaviti blokaderima i narod, jer nije dao da mu stranci otmu državu.

Koliko je teško voditi državu u vremenu istovremenih spoljnopolitičkih pritisaka i unutrašnjih pokušaja destabilizacije?

– To je izuzetno teška i složena situacija. Faktički, država se nalazila između čekića i nakovnja i zato sam siguran da se, da je bilo ko drugi bio na čelu zemlje umesto predsednika Vučića, ne bi postigao ovakav rezultat borbe za Srbiju. Svako bi negde pogrešio, povukao neki ishitren potez, isprovociran ludačkim akcijama blokadera. Predsednik Vučić je, međutim, sve uradio bez greške i danas i oni koji tada nisu razumeli neke odluke, koje su se činile kao slabost i neodlučnost države, razumeju šta se radilo i zašto se radilo.

Opozicija i politička scena

Ko danas, po vašem mišljenju, realno čini opoziciju u Srbiji? Da li govorimo o političkim strankama sa programima ili o uličnom pritisku bez odgovornosti?

– Blokaderi. Svi su oni blokaderi. Svi su učestvovali u pokušaju obojene revolucije i zato nema nikakve razlike između Srđana Milivojevića i Miloša Jovanovića. Ili Radomira Lazovića i doktora Nestorovića. Svi su, uz Đilasa, Aleksića, Ćutu, Jova Bakića, rektora Đokića, Zdenka Tomanovića, Proglas i sve ostale, pokušali da zloupotrebom jedne tragedije dođu na vlast. Potpuno mi je svejedno da li je neko bio deo blokaderske, antidržavne, pobesnele rulje zato što je plaćen, zato što je video priliku za sebe ili zato što je glup i nije video šta se dešava.

Kako vidite ulogu parlamentarne opozicije i zašto se stiče utisak da se ključne političke poruke sve češće šalju sa ulice, a ne iz institucija?

– Blokaderi u Skupštini nikada nisu savladali veštinu borbe u institucijama. Sve vreme su uličarskim ponašanjem i nasiljem pokušavali da se izbore za neke svoje pozicije. Sada imamo dodatni problem, jer oni više nikoga ne predstavljaju. Mi sa njima polemišemo, ali te polemike malo šta mogu da donesu, jer oni mogu da govore isključivo u lično ime, a ovi sa ulice se od njih ograđuju i sve češće ih vrlo loše karakterišu. Vidite, oni su podržavali, finansirali i promovisali sopstvenu političku alternativu, misleći da će na njihovim leđima oni da zasednu u fotelje. Međutim, desilo se obrnuto. Alternativa ih je prerasla i više za njih, kako mi se čini, na političkoj sceni nema mesta.

Dehumanizacija i političko nasilje

Građane sve više uznemirava dehumanizujući narativ blokadera – pretnje, etiketiranje i jednoumlje. Kako objašnjavate pojavu tog novog oblika političkog ekstremizma?

– Nije to nešto što je novo u Srbiji. Mi smo pola veka imali na vlasti političku partiju koja je funkcionisala po principu one pesme spevane njihovom vođi: “ko drukčije kaže, kleveće i laže i našu će osetit’ pest”. Blokaderi se danas vrlo slično postavljaju. Pričaju da se bore za demokratiju i građanske slobode, a na delu primenjuju najgoru diktaturu i uskraćivanje svih mogućih sloboda – od slobode kretanja do slobode govora. Međutim, mislim da je takav način razmišljanja proizvod jedne mnogo šire, liberalno-leve političke kulture. Vidite da se pripadnici tog političkog bloka ponašaju potpuno isto u SAD, u pojedinim delovima Evrope i u Srbiji. Govore isto, oblače se isto, izgledaju isto… Pravo pitanje je kako su levoliberali uspeli da sebe, od ljudi koji se zalažu za slobodu i građanske vrednosti, dovedu u poziciju najgoreg totalitarizma.

Pravosuđe

Kako ocenjujete stanje u pravosuđu i Vrhovnom javnom tužilaštvu, posebno kada je reč o reagovanju na političko nasilje i pritiske na državu?

– Jedan deo pravosuđa je aktivno učestvovao u pokušaju obojene revolucije i za to mora da snosi odgovornost. Ono što je za mene nedopustivo jeste njihov pokušaj da budu mač stranaca u Srbiji. Dakle, da oni budu ti koji će po nalogu stranaca uklanjati iz politike ili javnog života uopšte sve koji nisu dovoljno poslušni ili su previše Srbi. To, uostalom, vidimo kako funkcioniše u nekim okolnim zemljama. Ustavnim promenama država Srbija se povukla iz pravosuđa, ostavljajući im slobodu da se sami organizuju i da služe svojoj zemlji u skladu sa Ustavom i zakonima, a oni su na to reagovali tako što su u taj prazan prostor, nastao povlačenjem države i njenih grana vlasti, pustili strance da diktiraju šta će da se radi. E, to ne može i ne sme da prođe.

Region, Hrvatska i spoljni uticaj

U Hrvatskoj svedočimo otvorenim ustaškim ispadima bez ozbiljne reakcije EU. Kako to utiče na položaj Srba u regionu i ukupnu stabilnost? I kako gledate na to što deo opozicione scene u Srbiji traži političku podršku i savete upravo u Hrvatskoj?

– Hrvatska je oduvek bila takva, samo sada smatraju da je došlo vreme u kome više ne moraju da glume da, u svojoj suštini, nisu ustaše. Zato se tako i ponašaju. A to što su u blokaderima našli saveznike za ostvarivanje svojih interesa njihova je sposobnost, a blokaderska sramota. Scena u kojoj studenti u Evropskom parlamentu aplaudiraju i keze se nepatvorenom ustaši Bartulici, koji je u svom govoru rekao sve najgore o Srbiji i Srbima, govori više o blokaderima nego što bih ja mogao za dva života. Kada se tome doda da su u Hrvatskoj, za potrebe obojene revolucije, otvorili na hiljade botovskih naloga na društvenim mrežama, kao i da su svi novosadski blokaderi optuženi za teška krivična dela protiv svoje zemlje pobegli baš u Hrvatsku, te da je Hrvatska postala sigurna kuća za svakog blokadera, onda je jasno da tu više nema ničeg tajnog, već da je ta ljubav javna i obostrana. Ali dobro. I to će oceniti građani na izborima.

Poruka građanima

Kome je u interesu nasilna smena vlasti u Srbiji i koja je vaša poruka građanima koji žele mir, stabilnost i rešavanje političkih razlika kroz institucije?

– Mnogima je u interesu da se predsednik Vučić ukloni, jer je osmislio, definisao i prokrčio put politici slobodne, samostalne, suverene i nezavisne Srbije. Takva Srbija odgovara samo njenim građanima, ali ne i strancima, koji u vreme velikih geopolitičkih gibanja i napetosti traže poslušnike, a ne partnere. Građani koji žele mir, stabilnost i demokratski način rešavanja društvenih problema znaju da je upravo to politika predsednika Vučića i prvi prioritet te politike za narednu godinu. Ukoliko se i sami zalažu za tu politiku, onda na izborima, koji se približavaju, svojim glasom treba da podrže njeno sprovođenje.

Izvor: 24sedam

In memoriam: Dušan Tomić (1947–2025.)

Jelena Trifunović January 2, 2026

Fudbalska, sportska i šira društvena zajednica sa dubokim poštovanjem oprostila se od Dušana Tomića, dugogodišnjeg sportskog radnika, istaknutog društvenog delatnika i nekadašnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza Vojvodine, koji je preminuo u 78. godini života.

Dušan Tomić rođen je 15. septembra 1947. godine u Ruskom Selu, u opštini Kikinda. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a Gimnaziju „Dušan Vasiljev“ u Kikindi. Diplomirao je 1971. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na međunarodnom smeru, čime je započeo životni put obeležen znanjem, odgovornošću i javnim angažovanjem.
Njegov radni vek trajao je više od četiri decenije, tokom kojih je pune 42 godine obavljao brojne odgovorne izborne i imenovane funkcije. Karijeru je započeo u Opštinskom komitetu SK Kikinda kao izvršni sekretar, kao i na čelu Saveza omladine. Nakon odsluženja vojnog roka u Školi rezervnih oficira u Bileći, 1975. godine izabran je za generalnog direktora Komunalnog preduzeća u Kikindi, gde je ostavio vidljiv trag kroz realizaciju značajnih infrastrukturnih projekata.

Od 1978. godine, u dva mandata, obavljao je dužnost generalnog direktora Medicinskog centra u Kikindi. U tom periodu izgrađena je i opremljena nova bolnica, kao i zdravstvene stanice u svim kikindskim selima, čime je trajno unapređen zdravstveni sistem ovog područja. Sredinom osamdesetih godina izabran je za generalnog sekretara SIZ-a za fizičku kulturu Vojvodine, što ga je kao pokrajinskog funkcionera dovelo u Novi Sad.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina obavljao je funkciju sekretara Pokrajinske konferencije SSRN Vojvodine, a potom i generalnog direktora Novinsko-izdavačkog preduzeća „Dnevnik“ u Novom Sadu, jednog od najznačajnijih medijskih sistema tog vremena. Po isteku mandata u „Dnevniku“, bio je zamenik generalnog direktora Lutrije Vojvodine, direktor i glavni urednik „Pan radija“, kao i direktor štedno-kreditne organizacije „SD Moneta“.

Ipak, najdublji i najtrajniji trag Dušan Tomić ostavio je u fudbalu. Poslednjih 14 godina svog radnog angažmana obavljao je dužnost generalnog sekretara Fudbalskog saveza Vojvodine — period koji je i sam isticao kao najlepši u karijeri, jer je profesionalni rad spojio sa velikom i iskrenom ljubavlju prema fudbalu. Tokom godina obavljao je funkcije na svim nivoima fudbalske organizacije — od klupskog, preko pokrajinskog, do saveznog. Kao fudbalski funkcioner boravio je u 43 zemlje sveta i prisustvovao na pet svetskih prvenstava u fudbalu.

Od 2015. godine bio je u penziji i živeo je u Novom Sadu. Iza sebe je ostavio dva sina i brojne prijatelje, saradnike i poštovaoce.

Izvor: Dnevnik

Prva slava u novoj godini- Sveti Ignjatije Bogonosac

Jelena Trifunović January 2, 2026

Danas je Sveti Ignjatije, poznat kao Bogonosac. Na današnji dan se ne rade teški poslovi, naročito ženski, kao što je predenje, tkanje, šivenje. Ponegde se ovaj dan naziva i Kokošinji dan ili Kokošiji Božić.

Sveti Ignjatije, učenik Jovana Bogoslova, poznat je još i kao Ignjatije Antiohijski. Nazvan je Bogonoscem zato što ga je Isus Hristos držao u rukama dok je bio dete.

Bio je treći patrijarh Antiohijske crkve, uveo je antifonski način pojanja u crkvi. Odbio je da prizna idolopoklonstvo, zbog čega je 106. godine u Rimu bačen lavovima koji su ga rastrgli, ali njegovo srce ostalo je netaknuto. Kažu da se i danas javlja svakome ko ga, u nevolji, priziva u pomoć.

Decu danas valja povući za uvo da što više porastu u ovoj godini. Slavi se i kao krsna slava.

Ekološka akcija do 25. januara: Obradujmo prirodu zajedno!

Jelena Trifunović January 1, 2026

Kompanija FCC pokrenula je ekološku inicijativu sa ciljem da zajedno doprinesemo očuvanju životne sredine.

– Ukoliko ste tokom novogodišnjih praznika imali živu jelku sa busenom, pozivamo vas da joj nakon praznika podarite novi život. Građani će imati mogućnost da svoju jelku donesu na našu deponiju, gde će ona biti zasađena i nastaviti da raste, čime zajednički doprinosimo zelenijem i zdravijem okruženju.

Ovom akcijom želimo da podignemo svest o značaju odgovornog odnosa prema prirodi i pokažemo da praznična radost može imati dugoročan, pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Tvoj gest znači više nego što misliš – priroda će ti biti zahvalna- poručili su iz kompanije FCC.

Kako se nekada čekala Nova godina

Jelena Trifunović January 1, 2026

Kikinda u osmoj deceniji prošlog veka po stopi razvoja u odnosu na broj stanovnika bila druga u SFRJ, odmah iza Velenja, s drastično višim prosečnim ličnim dohotkom nego u pokrajini, republici i državi, što se pozitivno održavalo na standard meštana

Vremena se menjaju, pa s njima i društvene prilike i ljudske navike. Tako i način ispraćaja stare i dočeka nastupajuće godine. Pre nekoliko decenija u našem gradu sve je bilo drugačije, pa i novogodišnja slavlja. Ko tada za najluđu noć nije ostajao kod kuće ili slavio u privatnoj režiji, obreo bi se u nekom od brojnih ugostiteljskih objekata, koji su za tu priliku, svi redom – kao košnica bili puni.

Kikinđani su, naime, u to doba u egzistencijalnom smislu, prednjačili ne samo u odnosu na žitelje okolnih gradova, nego i mnogo šire. Statistika nedvosmisleno potvrđuje da su im buđelari bili puniji, a time i širi prostor za životnu komociju. Kikinda se, kao grad, nakon Drugog svetskog rata ekonomski i društveno ubrzano razvijala, što se pozitivno odražavalo na njenu demografsku sliku. Prema zvaničnim podacima, 1948. godine imala je 28.665 stanovnika. Broj žitelja se 1961. godine povisio na 34.059, dve decenije kasnije na 37.576, potom 1981. „skočio“ na 41.706, a 1991. s cifrom od 43.501 dostigao istorijski rekord. Danas, poređenja radi, naš grad ima oko 32.000 stanovnika.

Osamdesetih godina prošlog veka u kikindskoj privredi i društvenom sektoru ukupno je bilo 27.000 zaposlenih. Bili smo, da se komšije ne naljute, ekonomski razvijeniji od Zrenjanina. U takvim okolnostima, sa solidnim primanjima, većina žitelja mogla je, solidno živeći, da prati i tadašnji ustaljeni, bez kafane skoro nezamisliv, novogodišnji slavljenički trend. Zato su za Novu godinu svi ovdašnji ugostiteljski objekti bili krcati. Elitno mesto novogodišnjeg okupljanja bio je hotel „Avala“.

Prestižni su takođe bili restorani „Lovac“ (kod škole „Jovan Popović“) i „Radnički dom“. Stolica za novogodišnju noć morala je da se rezerviše barem dva meseca ranije. Konzumacija se blagovremeno tražila i za provod u centralnom gradskom restoranu „Vojvodina“, u kojem je uglavnom slavila radnička klasa „pojačana“ siromašnijom omladinom. Veselo je bilo i u privatnim lokalima „Bosna“, „Sana“, „Šinobus“, „Kod Daneta“, „Kod Dalmatinca“, „Šaran“, „Kod Joze“, „Kod Keče“, „Miloš Obilić“, „Dom JNA“, noćni bar…Bez „žive“ muzike i narodnjaka nije se moglo.

Vrata skoro svih ovih restorana i kafana odavno su zamandaljena, ili im je prostor drugačije namenski iskorišćen. Novogodišnji provod Kikinđana, s, osetno izmenjenim sadržajem, preselio se u neki drugi ambijent.

PLATE ZA RADOVANJE

Kikinda se osamdesetih godina ubrzano razvijala, pa su se u nju, da žive i rade, masovno doseljavali uglavnom mladi, neretko stručni ljudi iz drugih sredina, čak i iz prestonice. Prema zvaničnim podacima, po stopi razvoja u odnosu na broj stanovnika, bila je druga u Jugoslaviji, odmah iza Velenja, industrijskog grada u Sloveniji. Računajući visinu dohotka „po glavi stanovnika“, Kikinda je za oko 28 odsto bila iznad vojvođanskog proseka, za oko 37 odsto iznad republičkog i 44 odsto iznad proseka u SFRJ.

M. I.

Poslodavci će već od 1. januara moći da vide doznake u sistemu eBolovanje

Jelena Trifunović December 31, 2025

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je danas da poslodavci već od 1. januara na svom nalogu na portalu elektronske uprave mogu da vide elektronske doznake koje će dolaziti iz zdravstvenog sistema u skladu sa zakonom eBolovanje – Poslodavac.

“Zakon eBolovanje – Poslodavac je donet u skupštini, a njegova primena kreće već od 1. januara 2026. godine. Kancelarija za IT i eUpravu je radila na ovom rešenju zajedno sa Ministarstvom zdravlja, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, Ministarstvom finansija, Ministarstvom privrede i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja”, rekao je Jovanović na onlajn info danu, događaju posvećenom ključnim aspektima sistema eBolovanje – Poslodavac.

Jovanović je naglasio da je bitno da svi poslodavci otvore nalog na portalu elektronske uprave, kao i da odrede administratore u svojim institucijama i firmama koji će dalje upravljati nalogom koji se tiče eBolovanja.

Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Srbije Jelena Bojović rekla je da je osnovni cilj donošenja zakona da se prevaziđe problem koji su imali pacijenti koji su bolesni morali nekoliko puta da odlaze kod poslodavca kako bi dostavili potvrde i doznake.

“Primarni razlog donošenja ovog zakona jeste da se omogući nesmetana elektronska komunikacija između izabranog lekara i poslodavca, kao i da se omogući samom zaposlenom da ne mora da u trenutku svog bolovanja odnosi dokumenta do svog poslodavca, bez obzira na to da li je reč o doznakama ili o potvrdama o privremenoj sprečenosti za rad”, objasnila je Bojovićeva.

Drugi razlog, kako je navela, jeste sama korist poslodavaca.

“Poslodavci su u ovo krenuli pre svega zato što su morali da čekaju da njihovi zaposleni dostave doznake i potvrde i vrlo često nisu mogli da organizuju sopstveni posao. Reč je o više od 1,5 miliona bolovanja koja se godišnje otvore, od čega je 150.000 na teret RFZO”, rekla je Bojovićeva.

Navela je da je postupak naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad koštao privredu između 750 miliona i 1,8 milijarde dinara.

Treći razlog odnosi se na saradnju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Ministarstva zdravlja, kako bi na što efikasniji način mogli da rade obračun naknade zarade.

“Pokrenut je čitav postupak kako bi se olakšala ova komunikacija”, ukazala je Bojovićeva.

Ona je rekla da su u primeni ovog sistema povezana tri sistema – jedan koji se nalazi u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, drugi koji se nalazi u Ministarstvu zdravlja i treći koji je uspostavila Kancelarija za IT i eUpravu.

“Ova tri sistema međusobno komuniciraju i kroz to se omogućava pristup podacima o otvorenom bolovanju samim zaposlenima, izabranom lekaru, poslodavcu i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje”, rekla je Bojovićeva.

Dodala je da je, kako bi se omogućila ova komunikacija, donet Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja eBolovanje – Poslodavac.

Ona je objasnila da ovaj sistem služi tome da kada pacijent ode kod izabranog lekara, taj izabrani lekar, u elektronskom formatu može da izradi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i time otvori bolovanje.

“Drugi deo sistema, u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje omogućava da se vrši prijem doznaka od strane izabranog lekara, da komisija odlučuje o nastavku bolovanja, prijem zahteva od strane poslodavaca i priprema dokumentacije koja je od značaja za samog poslodavca”, rekla je Bojovićeva.

Ona je navela da sistem eBolovanje – Poslodavac omogućava prijem elektronskih potvrda i doznaka za zaposlene, pregled podataka o otvorenim bolovanjima, preuzimanje dokumentacije, a biće dostupno i slanje podnošenja zahteva za obračun naknade zarade, odnosno za refundaciju, kao i podnošenje prigovora na ocenu izabranog lekara i prvostepene komisije.

Kako je naglasila, nisu sve ove funkcionalnosti dostupne od 1. januara. Ona je rekla da obavezu da učestvuju u ovom sistemu imaju svi poslodavci.

“U pitanju su privredno društvo ili drugo pravno lice, državni organ i jedinica lokalne samouprave i autonomne pokrajine, javni beležnik i javni izvršitelj, preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica. Preduzetnici koji ne zapošljavaju jedno ili više lica mogu da koriste ovaj sistem, ali nisu u obavezi”, rekla je Bojovićeva.

Kako je naglasila, izuzeće od korišćenja ovog sistema ima Bezbednosno-informativna agencija, Vojska Srbije za vojna lica, i fizička lica koja zapošljavaju pomoćna lica.

Ona je navela da bi trebalo da svi poslodavci budu registrovani na portalu eUprave do 1. januara 2026. godine, a od tada će biti u obavezi da primaju elektronske doznake preko sistema eBolovanje – Poslodavac.

“Od 1. aprila 2026. postojaće obaveza podnošenja zahteva za obračun odnosno refundaciju, do tada neće moći da se vrše obračuni elektronskim putem već na standardni način”, navela je Bojovićeva.

Nezaboravno iskustvo: Đaci iz Novih Kozaraca u gostima kod patrijarha Porfirija

Jelena Trifunović December 31, 2025

Jednodnevna poseta Beogradu pretvorila se u nezaboravan doživljaj i bogato iskustvo za učenike drugog razreda Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ iz Novih Kozaraca, koji su, zahvaljujući dobroj organizaciji i podršci dobrih ljudi, obišli neke od najznačajnijih kulturnih, naučnih i duhovnih institucija prestonice.

Među njima su Hram Svetog Save, Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve, Muzej Nikole Tesle i Palata nauke.

U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu ugostio ih je Patrijarh srpski Porfirije. Gostima je uputio očinsku pouku i poželeo blagosloven predstojeći praznik rođenja Gospodnjeg.

Snažan utisak na decu ostavila je i Palata nauke, savremeni naučni centar sa interaktivnim postavkama i planetarijumom, koji su učenicima na zanimljiv i pristupačan način približili svet nauke.

Kako ističe učiteljica Nela Damjanov, poseta nije bila zvanična školska ekskurzija, ali je zahvaljujući dobroj organizaciji i zajedničkom angažovanju roditelja i prijatelja prerasla u sadržajan obrazovni događaj.

– Deca su se vratila puna utisaka, emocija i novih znanja. Ovaj dan će dugo pamtiti. Poseta Patrijaršiji realizovana je uz podršku vojnog sveštenika oca Aleksandra Sekulića, koji je dugi niz godina službovao u ovoj instituciji, i muzičarke i kompozitorke Dragane D. Mirković, autorke poznate duhovne pesme „Mi smo deca neba“- ističe učiteljica Nela Damjanov.

-Nismo očekivali ovakav doček i ovakvu organizaciju. Sve se odvijalo spontano i izuzetno lepo i dostojanstveno. Deca su posetila i bioskop u MTS dvorani gde su gledala animirani film po sopstvenom izboru- dodaje.

Kako ukazuje, putovanje je zamišljeno kao skromna poseta Beogradu, ali je preraslo u nezaboravan doživljaj za mališane.

Naslovna foto printskrin SPC

Foto: Privatna arhiva