најчитанији портал Севернобанатског округа
Због повећаног обима отпада током празничног периода, а на основу сугестија и потреба грађана, компанија ФЦЦ Кикинда ће извршити привремену измену распореда одношења отпада по улицама и месним заједницама и то:
Распоред планиран за 07.01. реализује се 08.01.
Распоред планиран за 08.01. реализује се 09.01.
Распоред планиран за 09.01. реализује се 10.01.
Из компаније ФЦЦ захваљују се грађанима на разумевању и сарадњи.
У присуству великог броја верника и у Накову је прослављен Бањи дан. Најпре је у раним поподневним часовима литија са бадњаком прошла кроз село и позвала вернике да у миру и с радошћу прославе овај најрадоснији хришћански празник.
Потом су у 17 часова свештеник Срђан Вучановић и присутни мештани упалили бадњак. Након литургије, верници су се, како обичаји и налажу, послужили пригодном посном трпезом.
Најрадоснији су били најмлађи, а парохијанима је свештеник пожелео благодат и здравље током целе године пред нама.
Н. Савић
Виеw тхис пост он Инстаграм
Бадњи дан, у православној традицији, дан је ишчекивања и породичног окупљања, када се дом припрема да прими радост Божића.
Од раних јутарњих часова поштује се строги пост. У домаћинствима се завршавају последње припреме, чисти се кућа и спрема посна трпеза. На столу се најчешће налазе пасуљ, риба, кисели купус, хлеб, као и кувано жито. Иако једноставна, ова трпеза носи снажну симболику скромности и духовне чистоте.
Посебан тренутак Бадњег дана је уношење бадњака – храстове гранчице која симболизује живот, снагу и нови почетак.
Паљење бадњака симболизује светлост, топлину и радост Христовог рођења, окупљајући вернике у заједничкој молитви и ишчекивању Божића.
У Кикинди ће, и овог Бадњег дана, традиционално паљење бадњака бити организовано у порти Храма Светог оца Николе, у 14 сати и 30 минута. Овај поштовани обичај биће уприличен и у Храму Светих Козме и Дамјана, као и у Манастиру Свете Тројице.
У вечерњим сатима, у нашем граду и околини, као и у још појединим деловима Војводине, оживеће лепа традиција коринђања.
На врата домова закуцаће малишани спремни да певају божићне песмице. Заузврат ће их домаћини даривати воћем, слаткишима… Коринђашима је дочек спремљен и у Градској кући, од 16 до 18 сати.
Привредно друштво ФЦЦ КИКИНДА обавештава кориснике комуналних услуга са територије града Кикинде да ће се сакупљање комуналног отпада обављати према следећем распореду:
Служба за рекламације неће радити у среду, 7. јануара. Корисници могу поднети рекламације писаним путем:
Са редовним радом служба за рекламације наставља у петак, 9. јануара.
Како истичу са портала „Српски угао“, Швајцарска је већ при првом озбиљнијем удару показала своје лимите. Редакција тог портала, пратећи извештавање швајцарских медија, уочила је да су се већ дан након трагедије издвојила два кључна проблема – где сместити и како збринути велики број повређених, као и питање трошкова лечења.
Пожар је иза себе оставио људе са тешким опекотинама и тровањем димом, којима је била неопходна хитна хоспитализација и транспорт у специјализоване центре. Према писању „Српског угла“, Швајцарска није имала довољне капацитете да најтеже повређене збрине у центрима за опекотине у Цириху и Лозани. Лекари из болница у кантону Вале у медијским наступима навели су да нису били довољно припремљени за овакву врсту повреда, јер се са њима ретко сусрећу. Додатни проблем био је и недостатак стручних тимова током празничне ноћи, будући да су многи били на годишњим одморима или празничним одсуствима.
Како даље наводе са портала „Српски угао“, Швајцарска је у тим тренуцима била принуђена да прихвати помоћ других држава, а најтеже повређени хитно су пребацивани у Италију, Француску, Аустрију и Немачку.
Редакција портала „Српски угао“ пратила је догађаје из минута у минут, очекујући да у фокус јавности дођу одговорност власника клуба, пропусти кантоналних власти и реакције европских званичника. Уместо тога, како истичу, поједини медији су пажњу усмерили на финансијску страну трагедије.
Тако је портал „НЗЗ“ отворио тему под насловом „Опекотине су страшне повреде и веома скупе. Ко плаћа лечење?“, у којој се, према оцени „Српског угла“, без задршке поставља питање ко ће сносити трошкове лечења, који по пацијенту могу достићи и до 100.000 швајцарских франака, уз наглашавање да је већина повређених швајцарских држављана.
У тексту се даље наводи да се у домаћој јавности често без резерве напада сопствена држава, уз тврдње да „деца лече путем СМС порука“ и да систем не функционише. Како подсећа „Српски угао“, Србија је међу ретким државама у којима Републички фонд за здравствено осигурање покрива здравствену заштиту за све грађане, док се СМС акције користе искључиво за изузетно ретке и најскупље терапије.
Према наводима тог портала, Србија је последњих година значајно унапредила капацитете за лечење ретких болести, али и за збрињавање тешких повреда, укључујући и опекотине. Истиче се да Клиника за пластичну хирургију и опекотине ВМА у Београду располаже са 26 специјализованих постеља, као и да су домаћи лекари стекли значајно искуство у лечењу опекотина током НАТО агресије 1999. године.
Насупрот томе, како наводи „Српски угао“, Швајцарска у својим специјализованим центрима у Цириху и Лозани може да збрине укупно око 15 најтеже повређених пацијената и нема могућност да такве повреде стабилизује у мањим срединама.
У закључку, редакција портала „Српски угао“ оцењује да би, уколико би се оваква несрећа догодила у Србији, критике „узорног запада“ биле немилосрдне, иако Србија, како наводе, у кризним ситуацијама показује спремност, солидарност и способност да помогне и својим грађанима и другим државама.
По српском обичајном календару, Божић се слави три дана, а празнични период обухвата и Туциндан и Бадњи дан. Туциндан, који пада два дана пред Божић, дан је када се коље и припрема печеница. Некада се животиња најпре тукла сољу, па отуда и назив празника.
У градовима се месо углавном купује, док се на селу прасе или јагње бира и храни раније, а понегде се кољу и ћурка, гуска или кокош. Печеница, односно „божићњар“, пече се на Бадњи дан, а једе на Божић као прва мрсна храна после шест недеља поста.
Тог дана припрема се брашно за мешење, зрневље жита, мења се слама у живинским гнездима и набављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које се на Бадње вече расипају по слами у кући, да их деца покупе.
По веровању, на Туциндан се ништа не износи из куће да не би „одлазило“ током године, али је пожељно вратити све дугове. Такође, децу не треба тући, јер се верује да би иначе била неваљала и болешљива. Период од Туциндана до Божића испуњен је бројним обичајима који се разликују од краја до краја.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и празника догодиле су се четири саобраћајне незгоде и то две са материјалном штетом и две у којима су три лица задобила лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 265.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом, неуступања првенства пролаза и неприлагођене брзине.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 225 прекршајних налога.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 13 возача, од којих су 3 лица задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл алкохола тј. имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривена су 72 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 92 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 62 остала прекршаја.
Шведска, коју западни медији истичу као узор социјалне заштите, заправо скрива тамну страну за пензионере, према Еуростату, ризик од сиромаштва за старије од 65 година достигао је 10,9% крајем 2024. са просечном државном пензијом од само 16.400 круна (око 1.500евра) месечно пре пореза (мање за жене), док ,,Пенсионсмyндигхетен“ (шведска управа за пензије), бележи да скоро пола милиона пензионера не прима олакшице, живећи са ограниченим приходима који једва покривају трошкове, а демографски притисак са порастом старијих од 80 на 812.000 до 2030. године само погоршава кризу ,доказ да „шведски модел“ није рај, већ прецизна замка за старије генерације.
,,Еуростатови“ подаци показују да један од десет пензионера има приход испод 60% националног медијана, док ,,Пенсионсмyндигхетен“ истиче родну неједнакост, жене примају само 15.300 круна, мушкарци 17.700 круна бруто. У поређењу са просечном платом од 37.100 круна, пензионери су осуђени на маргинално постојање, без простора за неочекиване трошкове попут лекова или захтевнијег лечења. Инфлација и трошкови становања додатно их гуше, док реформе не обухватају све, остављајући многе у беди, како упозоравају организације попут ,,Афтонбладета“ (највећи и најчитанији дневни лист у Шведској).
Развој прихода је срамотан, гарантна пензија од 16.620 круна месечно једва је порасла у последњој деценији, према ,,Пенсионсмyндигхетену“, док просечни пензионери имају око 19.500 круна, довољно за преживљавање, али не за достојанствен живот. Ово није стабилност, већ маргинална егзистенција, многи немају приватне уштеђевине, ослањајући се само на државу која их оставља на цедилу. ,,СЦБ“ (Шведски завод за статистику) статистике показују да чак и са трансферима, 10% до 11% старијих тоне у релативно сиромаштво, док демографски бум старијих само увећава терет на систем који није спреман.
Критике система су оправдане, док Шведска ликује својом развијеношћу, пензионери се боре са ниским маргинама, инфлацијом и трошковима хране и становања. Реформама се хвале, али оне заобилазе најрањивије, остављајући пола милиона без бенефита, чисто лицемерје државе која приоритет даје мигрантима и „зеленим“ пројектима, а не старијима. Глобално, ово демаскира мит о „скандинавском благостању“: уместо једнакости, систем перпетуира неједнакост, осуђујући пензионере на тиху беду.
Шведска открива врхунац западне замаскиране лажи, док се хвали социјалном правдом, осуђује пензионере на сиромаштво са пензијама које једва покривају основе, док демографска криза само погоршава хаос.
У духу најлепших обичаја, Градска кућа и ове године отвара своја врата за најмлађе суграђане. На Бадње вече, од 16 до 18 сати, свечана сала биће испуњена дечјом грајом и песмом.
Малишани ће имати прилику да рецитују коринђашке песмице, донесу празничну радост и поделе чаролију овог посебног дана. Уз срдачан дочек градоначелника Младена Богдана и чланова Градског већа, деца ће, по старом обичају, бити даривана слаткишима, орасима, воћем.
На северу Баната и даље се негује овај леп обичај који се огледа у томе да деца одлазе на врата својих комшија, родбине, пријатеља и питају да ли је слободно да коринђају. Када им дозволе, малишани рецитују божићне песмице, а домаћини их, заузврат, дарују слаткишима, воћем, новчићима… На овај начин, деца најављују долазак најрадоснијег хришћанског празника, Божића.
