Клизалиште у дворишту Основне школе “Вук Караџић” биће отворено сутра (понедељак) у 17 сати.
Радно време клизалишта биће радним данима од 14 до 22 сата, а викендом од 12 до 22 сата.
Jelena Trifunović
Пијачни продавци у Србији ни у наредној години неће бити у обавези да користе фискалне касе. Влада је одлучила да рок за увођење фискализације на зеленим пијацама помери до 31. децембра 2026. године, што је међу продавцима дочекано са олакшањем.
Одлука је донета изменама Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. На тај начин продужен је претходни рок, који је истицао крајем 2025. године, па продавци још најмање годину дана могу да раде без издавања фискалних рачуна.
Продавци на кикиндској зеленој пијаци сматрају да би увођење фискалних каса било тешко изводљиво због саме природе пијачне продаје. Како наводе, цене воћа и поврћа нису фиксне и често се мењају у току дана, у зависности од свежине робе и услова продаје.
-Ми смо задовољни што је одгођено. Мислим да не треба уводити фискалне касе на овој зеленој пијаци. Не могу да буду фиксне цене, јер поврће увене, бацимо, спустимо цену. Не може бити иста цена кад је свеже и кад увене – каже Марко Чакар, продавац на кикиндској пијаци.
Сличан став има и Клара Божиновска, која наглашава да се цене њене робе мењају и по неколико пута дневно. Према њеним речима, осетљивост робе додатно компликује евентуалну примену фискалних уређаја.
-Роба је осетљива на температуру и временске услове. Ако је превише хладно или превише топло, брзо се поквари и мења боју. У току једног дана има много шкарта. Ово је пијаца, људи су навикли да се ценкају, да спустимо цену. Са фискалним касама пијаца би се за кратко време затворила – истиче Божиновска.
Продавци указују и на друштвену улогу пијаце, која превазилази чисто трговинску функцију. Како кажу, непосредан контакт са купцима, ценкање и мали гестови пажње део су традиције коју не би требало нарушавати.
-Порез треба да се плаћа, али драж пијаце не треба да се дира. Тај дух треба да остане – поручују са градске пијаце.
Иако одлагање фискализације доноси привремено олакшање, питање увођења фискалних каса на пијацама остаје отворено. За сада је извесно само да ће продавци до краја 2026. године наставити да раде по постојећем систему, док се у наредном периоду очекује тражење решења које би уважило специфичности пијачне продаје.
Т. Д.
Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Материце, највећи празник мајки и жена, који увек пада у другу недељу пред Божић.
Према обичају, деца поране ујутру са припремљеним канапом, марамом или узицом и изненада везују мајци ноге, као што су мајке њих везивале на празник Детињци, који је обележен пре недељу дана.
Деца јој честитају празник, а мајка им дели поклоне које је унапред припремила и одвезује, дреши, ослобађа. Поклони могу бити и скромни, попут бомбона или јабуке. Везују се и жене у окружењу – комшинице, тетке, баке. Спрема се свечани, због Божићног поста, посни ручак, који окупља целу породицу.
Материце увек падају у недељу дана после Детињаца и недељу дана пре празника Оци, који је празник свих мушкараца који су постали очеви. Детињци, Материце и Оци проводе се у заједништву, уз окупљање породице.
Обичај “везивања” и “одвезивања” потврђује нераскидиву везу свих чланова породице и симболише чврсте породичне везе, слогу и мир.
У дубљем, црквеном контексту, празници Детињци, Материце и Очеви не повезују само ту једну генерацију, него све генерације родитеља, мајки и деце уназад. То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из претхришћанских и хришћанских времена.
Жељко Раду преузео је дужност в. д. директора Канцеларије за инклузију Рома АП Војводине.
Раду је због одласка на нову функцију и поднео оставку на место у Градском већу, где је, подсетимо био задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права. Његова оставка констатована је на протеклој седници Градске скупштине.
Канцеларија за инклузију Рома, са седиштем у Новом Саду, основана је Одлуком Скупштине Аутономне покрајине Војводине у циљу унапређења положаја Рома у области образовања, запошљавања, здравства, становања, људских и других права, као и стварања услова за укључивање Рома у све сфере друштвеног, јавног и политичког живота у Аутономној покрајини Војводини.
Раду је преузео дужност од досадашњег в. д. директора Ромеа Михајловића.
Пољопривредни произвођачи захтеве за рефакцију акцизе на моторно гориво купљено у 2024. години могу поднети најкасније до 31. децембра ове године, саопштило је данас Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
За рачуне издате у 2025. години рок за подношење захтева истиче 31. јануара 2026. године, док се за рачуне из 2026. године захтеви могу подносити од 1. јануара 2026. године.
Министарство подсећа да пољопривредни произвођачи током целе године имају право да поднесу захтев за рефакцију акцизе на гориво купљено на територији Србије, у износу од 50 динара по литру.
Из министарства истичу да се право на рефакцију остварује за количину до 100 литара по хектару, а највише за 100 хектара обрадивих површина.
“За све додатне информације и појашњења, пољопривредни произвођачи могу се обратити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде путем контакт телефона 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118, као и на бесплатан број 0800/106-107, радним данима од 7.30 до 15.30 часова”, додаје се у саопштењу.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће сутра увече почети уклањање шатора и ограда постављених испред Народне Скупштине, да ће на том месту бити постављено Божићно село на два до четири дана, а да ће улица од 2. или 3. јануара бити отворена за саобраћај.
Он је након полагања камена темељца за изградњу новог објекта Министарства одбране и Генералштаба рекао да ће сутра посетити људе који су ту били и захвалити им се јер су, како је рекао, својим тактичким потезом одбранили државу.
“Замолио сам људе, ја мислим да су ти људи одбранили државу, сачували своју земљу и они заслужују огромну захвалност и ући ће у историју као један од тактичких потеза који је допринео сламању обојене револуције. ја сам разговарао са њима и обавестили су ме да ће сутра увече као знак и пажње и добре воиље и захвалности према мени кренути у уклањање шатора испред Народне Скупштине”, рекао је Вучић.
Он је рекао да ће остати само мали део Пионирског парка у коме ће они још неко време да остану, али да ће део испред Народне Скупштине у потпуности бити отворен за саобраћај.
Како је рекао људима који су ту боравили рећи ће да ће у историјским читанкама и уџбеницима остати забележено како су својим јунаштвом и посвећеношћу и храброшћу без кукњаве издржали све пртитиске и сачували отаџбину.
“Не заборавите жртву Милана Боигдановића који је примио метак за отаџбину од зликоваца који нису могли да поднесу да неко мисли другачије и покушаћу заједно са нњим да поздравимо све друге људе који су се борили и који су земљу сачували. Сутра ће ово да се склони а после тога важна комуникација биће поиново отворена јер држава је одбрањена и држава Србија је победила”, закључио је Вучић.
– Верујем у српско јединство и у победу Српске листе на изборима на КиМ
Председник је још једном је позвао српски народ да сутра на изборима на Косову и Метохији гласа за Српску листу и истакао да верује у српско јединство и у победу Српске листе.
Вучић је, на полагању камена темељца за изградњу новог објекта Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, у касарни “Бањица” у Београду, тако одговорио на питање новинара да прокоментарише то што су за сутра наводно студенти, а заправо мањина активиста, најавили спонтано окупљање и “чаролију” и да ли је случајност да то раде баш сутра када су изузетно важни избори на Косову и Метохији.
“Ја сам задовољан и поштујем демократско право да раде кампању од врата до врата, за коју су говорили да је злочин када су радили симпатизери СНС-а пре само седам и осам месеци, да вас подсетим. Враћају се редовним, нормалним политичким токовима, кампања од врата до врата је нормална, кампања прикупљања сигурних гласова је нормална, у свакој земљи на свету постоји”, рекао је Вучић.
Каже да је добро да су се сетили да се баве политиком.
“Бар да нас више не лажу да се баве не знам чиме, ок, бавите се тиме, то је све дозвољено, могу само да поздравим. Као председник Републике могу рећи да сам срећан када се то креће у тим оквирима, честитам им, нека настављају то да раде, наставиће и неки други људи да раде, а када дођу избори, онда ћемо да видимо ко је боље радио”, поручио је Вучић.
Што се тиче избора на КиМ, Вучић је позвао српски народ да гласа за Српску листу и напоменуо да је Аљбин Курти уложио велики труд да преко “српских слугу” обезбеди могућност формирања своје владе у будућности.
“Али ја верујем у српско јединство, верујем у снагу српског човека на Косову и Метохији, верујем у те озбиљне и добре људе у Српској листи, против којих данас не можете ни да чујете ништа лоше, шта ћете да чујете ви против лекара какав је Елек или шта ћете да чујете против Миловића и тако даље. Просто, и ови млађи су се научили, од Симића до свих других, дакле, напредују људи, тако да сам баш онако срећан како су водили кампању. Желим им много успеха и позивам људе на Косову и Метохији да подрже српски народ, да подрже Српску листу и верујем у победу Српске листе”, рекао је Вучић.
Говорећи о политичким активностима блокадера, рекао је да је све што је дозвољно политички нормално и спада у регуларне политичке токове.
“Ја им желим много успеха. А на крају, када се преброје гласови, онда ћемо да видимо ко је победник. Приметили сте да ја никада не журим у пола девет да вас обавестим ко је победио. Неки други журе, ја сачекам до пола десет, десет. Када пребројимо све гласове, онда народ обавестимо. И, као што сте видели, никада ни за глас нисмо слагали. Када ја изађем и кажем – то су резултати, сви знају да су то резултати. Е такве ћемо резултате добити крајем године. Све најбоље вам желим. Срећан празник свима. Живела Србија”, поручио је Вучић.
Танјуг
Јована Карановић била је једна од најутицајнијих и најинспиративнијих регионалних и европских економских и технолошких лидерки. Њен посвећен рад оставио је дубок траг у разумевању дигиталних платформи, алгоритамског менаџмента и трансформације света рада.
Рођена је и одрасла у Накову, где је завршила основну школу, а гимназију похађала у Кикинди, Јована је од најранијих дана показивала изузетну интелектуалну радозналост, дисциплину и таленат за јавни говор. Са 18 година одлази у Сједињене Америчке Државе, где завршава средњу школу и наставља образовање на колеџу у Фулертону. Већ 2012. године проглашена је за најбољег говорника генерације, а њено име је трајно уписано у историју колеџа као симбол изврсности.
Паралелно са академским успехом, Јована је у Америци остварила снажан друштвени утицај кроз хуманитарни рад, као најмлађи гувернер Ротаракта у историји Лос Анђелес дистрикта 5320.
Свој академски и професионални пут наставља у Европи. У Амстердаму завршава студије економије, мастер из економије и бизниса, а потом докторира пословну администрацију на Врије универзитету. Холандија постаје њен други дом, где стиче држављанство и гради изузетну каријеру. Била је једна од најмлађих доценткиња на Еразмус универзитету у Ротердаму и проглашена међу најутицајније жене у технолошком сектору Амстердама и Холандије.
Јованин научни рад имао је глобални домет. Објављивала је у водећим светским часописима, а њени увиди цитирани су у међународним медијима и коришћени у дебатама о будућности рада и дигиталних платформи. Била је међународно признат говорник и гостујући предавач на престижним универзитетима широм света.
Посебно наслеђе оставила је кроз фондацију „Ресхапинг Wорк“, коју је основала с циљем унапређења дигиталних иновација и праведнијег света рада. Кроз конференције, партнерства и програме, утицала је на хиљаде људи и бројне институције.
Јована Карановић није била само научница и професорка, већ и ментор, визионар и лидер који је веровао у људе и нове идеје. Изненада је преминула у својој 35. години, 18. децембра у Прагу. Сахрањена је 27. децембра у родном Накову. Њено наслеђе наставља да живи кроз знање, институције и људе које је инспирисала.
Имајући у виду да предстоје дани викенда, што подразумева повећан интензитет саобраћаја на прилазним путевима градовима и на деоницама аутопутева, апелујемо на возаче да буду стрпљиви и да не угрожавају себе и друге учеснике у саобраћају неприлагођеном брзином, непрописним претицањем, да обрате посебну пажњу на пешаке, посебно у насељу, када их увек треба очекивати у близини пешачких прелаза.
Посебно скрећемо пажњу на одговорно конзумирање алкохола. Алкохол и неодговорно понашање нарочито у саобраћају, могу имати озбиљне и трагичне последице. Вожња под дејством алкохола, као и било који облик ризичног понашања, угрожава животе и здравље свих учесника.
Према писању портала српскиугао.рс, администрација Сједињених Америчких Држава увела је 23. децембра забрану уласка у земљу за две водеће фигуре немачке невладине организације „ХатеАид“, Ана-Лену фон Ходенберг и Џозефин Балон.
Оне су означене као кључни актери у напорима да се кроз европске регулативе ограничи слобода говора на америчким платформама, саопштио је Стејт департмент. Ова мера део је ширег пакета санкција које обухватају и друге европске активисте и бивше званичнике оптужене за промовисање „екстериторијалне цензуре“ америчких конзервативних објава на интернету. Сличан проблем са селективним факт-чекерима и невладиним организацијама које под плаштом борбе против дезинформација гуше непожељне ставове постоји и у Србији, где домаћи „чекери“ често етикетирају и доводе до брисања патриотских и слободоумнних садржаја на друштвеним мрежама.
„ХатеАид“ организација основана је 2018. године и пружа правну помоћ жртвама дигиталног насиља и лобира за строжу регулацију друштвених мрежа у ЕУ.
Као „поуздани пријављивач“ (Трустед Флаггер) у оквиру Дигитал Сервицес Ацт-а (ДСА), има привилегован статус за брзо уклањање садржаја на платформама попут Мета и X. Америчка страна тврди да ова улога доводи до селективног гушења конзервативних и непожељних мишљења, док организација прима значајна средства из немачког државног буџета – преко милион евра само у 2025. години, укључујући субвенције Министарства правде. Фон Ходенберг је у октобру овенчана Савезним орденом за заслуге од председника Франк-Валтера Штајнмајера.
Немачка влада оштро је осудила меру као „неприхватљиву“, пружајући пуну подршку „ХатеАид-у“ и истичући да организација штити жртве мржње и јача демократију у дигиталном простору. Слично реагују и у Бриселу, где се забране виде као покушај да се ослаби примена европских закона на америчке технолошке гиганте. Са друге стране, критичари у САД и делу Европе сматрају да „ХатеАид“ и сличне групе злоупотребљавају моћ да етикетирају и уклањају садржаје који не одговарају доминантном наративу, посебно оне са стране деснице.
Слични механизми селективне модерације присутни су и у Србији и региону, где су платформе попут „Раскринкавање.рс“ и „ФакеНеwс Трагач“ годинама деловале као апсолутни господари слободне мисли на друштвеним мрежама, етикетирајући и доводећи до брисања сваког патриотског или слободоумног гласа који одудара од њиховог договореног наратива.
Ове организације, финансиране претежно из страних извора – укључујући фондове ЕУ, НЕД, УСАИД и друге западне донаторе, често селективно проглашавају „дезинформацијама“ садржаје који критикују глобалистичке агенде или бране националне интересе. Ту је и Мрежа одбора за људска права ЦХРИС, која под плаштом „едукације“ и заштите права регрутује и индоктринира омладину кроз обуке и пројекте, кроз различите радионице у Србији, обучавајући их да етикетирају и утишавају „неподобне“ ставове, а финансирају је углавном страни донатори и пројекти везани за евроинтеграције и бившу америчку администрацију.
Посебно је уочљива цензура на платформама попут Мете (Фацебоок и Инстаграм), која је део шире глобалистичке агенде – имена и фотографије Ратка Младића и Радована Караџића систематски се бришу или ограничавају, под изговором борбе против „глорификације ратних злочинаца“ и „негирања геноцида“.
Ова политика, која се примењује строго на садржаје везане за ратове деведесетих, доводи до потпуног гушења историјског дијалога и алтернатива наратива, док се слични садржаји из других конфликата често толеришу.
Овај случај долази у тренутку када Мета од 2025. године гаси програм факт-чекинга трећих страна, прелазећи на „Цоммунитy Нотес“ модел, признајући да су претходни „независни“ чекери били пристрасни и служили цензури.
Поглед редакције портала Српски Угао
ХатеАид и факт-чекери су најгори облик лицемерја, плаћени цензори под маском чувара демократије, финансирани државним новцем и награђивани орденима, а служе да угуше сваки глас који одудара од званичног наратива. Када Америка каже „доста“ и гаси њихову мрежу, Берлин и ЕУ вриште о „нападу на слободу“. Права слобода говора не трпи ,овлашћене пријављиваче незаконитог садржаја“, нити плаћене етикетере, већ постоји за све, или је само оружје глобалистичке елите против народа.
Пише: Стефан Стојановић
Извор: Српски угао
ИЛИЈА СТАНЧУЛ (1937-2025), доајен српске и југословенске енигматике преминуо је јуче (25. децембра) у Кикинди.
Кикиндски велемајстор енигматике рођен је у Иђошу 18. септембра 1937. године. По занимању био је медицински лаборант. Цео радни век провео је радећи у Диспанзеру у улици Саве Текелије, више пута је награђиван за пожртвован рад с пацијентима, а су га суграђани увек везивали за енигматику преко које је промовисао Кикинду широм земље. Прву загонетку, спортску испуњаљку, објавио је у Енигми број 158 од 20. новембра 1954. године.
Објавио је више од 15 хиљада разноврсних енигматских прилога, а највише укрштеница. Сарађивао је са преко сто енигматских и неенигматских листова, а у неким од тих листова радио је у континуитету 30-40 година. Загонетке је састављао и на мађарском, немачком и румунском језику.
Уређивао је енигматске рубрике у листовима Ана, Хороскоп, Комуна, Ново време и Кекец. Иницијатор је покретања горњомилановачког листа Еурека. Прву укрштеницу у „Комуни“ (тада „Кикиндској комуни“) објавио је 1964. године, и од тада је имао укрштеницу у сваком броју све до 1992. године када је самоиницијативно препустио енигматску рубрику млађим кикиндским енигматима.
Енигматско удружење „Чвор“ из Бјеловара доделило му је 1971. године титулу енигматског велемајстора. За свој енигматски рад од Енигматског савеза Србије Станчул је 2012. године добио Повељу за животно дело, а прошле године повељу за 70 година континуираног енигматског рада.
Један је од оснивача Енигматског клуба „Кикинда“ а на оснивачкој скупштини акламацијом је изабран за почасног председника. За потписе користио је шифре и псеудониме: Атила, Атилин случај, И. С., Лучијан Салти, Негован, Санитет, Ст-ил, СТ-ИЛ и Стил.
Међу енигматима у Србији и региону ужива огроман углед, а преовладава мишљење да је један од најзначајнијих састављача загонетака у енигматској историји наше земље. Памтићемо га по лепим укрштеницама, прилагођеним решавачима, те по графичкој припреми за штампу, јер је већину својих прилога сам цртао. Српским енигматима Илија Станчул ће увек остати прва асоцијација на Кикинду.