Jelena Trifunović

skupstina-(5)

Пред одборницима Скупштине града Кикинде на данашњој седници заказаној за 10 сати наћи ће се четири тачке дневног реда.

Одборници ће разматрати годишњи извештај о раду локалног омбудсмана за 2025. годину. Овај документ даје увид у стање заштите права грађана, број и врсту притужби, као и поступање надлежних органа.

На дневном реду је и доношење одлуке о давању сагласности на Статут Јавног предузећа за спорт „Језеро“, што представља важан корак у уређењу рада једног од кључних система у области спорта и рекреације у граду.

Скупштина ће се изјашњавати и о предложеној кадровској промени у Центру за ликовну и примењену уметност „Teра“. Одборници ће одлучивати о разрешењу дужности досадашњег директора и именовању новог вршиоца дужности. Предложено је да уместо Александра Липована, руководеће место у “Тери” на период од годину дана преузме Сања Радусин Смиљанић, мастер вајарка.

Како је наведено у скупштинском материјалу, Сања Радусин Смиљанић је рођена 1989. године у Новом Саду. Завршила је основне студије 2017. године, а 2019. године и мастер студије на Академији уметности у Новом Саду, где је стекла звање мастер вајар. Завршила је и специјалистичке студије 2021. године на студијском програму Скулптура у теракоти. Чланица је Савеза удружења ликовних уметника Војводине. Живи и ствара у Кикинди. Ради на пројекту дигитализације установе „Teра“. Аутор је многобројних самосталних и колективних изложби, а добитник је и бројних награда.

ztri
Како пише “Српски угао”, нови узнемирујући извештај баца мрачну сенку на канадски здравствени систем: више од 23.700 људи наводно је преминуло у року од годину дана, не због недостатка терапије, већ зато што је нису дочекали.

Подаци истраживачког центра “SecondStreetorg” показују да је између априла 2024. и марта 2025. године чак 23.746 пацијената преминуло пре него што су стигли на заказане операције или дијагностичке прегледе. Другим речима, многи су умрли чекајући систем који је требало да их спаси.

Најдраматичнија ситуација бележи се у Онтарију, где је забележено више од 10.600 смртних случајева повезаних са листама чекања. Посебно је алармантно да је више од 9.100 људи преминуло пре него што је уопште дочекало основну дијагностичку процедуру, попут скенирања које често представља први корак ка лечењу.

Ови подаци долазе упркос рекордним улагањима у здравствени систем. Ипак, кашњења у кардиохирургији, онколошком лечењу и чак рутинским процедурама и даље стварају ланац последица који се, према упозорењима стручњака, директно одражава на број изгубљених живота.

Истраживачи додатно упозоравају да би стварни број могао бити још већи, јер системи извештавања нису уједначени, а део података остаје непотпун или невидљив у званичним статистикама.

Листе чекања нису само канадски проблем, већ изазов готово свих јавних здравствених система у свету. Не решавају их само већа новчана улагања, већ бољи проток пацијената кроз систем.

Први корак је прецизно раздвајање случајева по хитности, уз строге медицинске критеријуме који се доследно примењују, како би се спречило да администрација одређује редослед, уместо клиничке слике пацијента.

Други кључ је повећање капацитета кроз бољу организацију постојећих ресурса: продужени радни термини болница, додатни дијагностички термини у поподневним сатима, као и веће укључивање приватног сектора у јавни систем кроз јасно регулисане уговоре, како држава не би финансирала хаос, већ медицинску услугу.

Трећи елемент је дигитализација – јединствене електронске листе чекања које су транспарентне, ажурне у реалном времену и доступне свим установама, тако да се слободни термини аутоматски попуњавају уместо да остају неискоришћени.

И на крају, најважнији део је превенција: што је мање касно откривених болести, то је мањи притисак на болнице. Систем који улаже у рану дијагностику и примарну заштиту дугорочно смањује листе чекања више него било која краткорочна мера.

Србија последњих година све снажније помера фокус ка превенцији. У оквиру државног система, али и уз подршку приватног сектора, превентивни прегледи постали су свима доступни. Под окриљем Министарство здравља Републике Србије, широм земље редовно се организују бесплатне акције прегледа које грађанима омогућавају да без упута, без заказивања и -што је посебно важно – чак и без здравственог осигурања, провере своје здравствено стање. Ове акције најчешће се одржавају викендом у домовима здравља и болницама, што их чини доступним и онима који током радне недеље немају времена за лекарске посете.

Прегледи који се тада нуде нису површни или симболични – напротив. Грађани могу да ураде ултразвук абдомена и мале карлице, измере ниво шећера у крви, ураде комплетну крвну слику, провере крвни притисак и функцију срца путем ЕКГ-а, па чак и одређене туморске маркере. Управо ова комбинација анализа омогућава да се открију и они здравствени проблеми који још не дају јасне симптоме.

Паралелно са тим, Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут спроводи организоване скрининг програме усмерене на рано откривање најтежих болести. Посебан акценат стављен је на карциноме који се могу успешно лечити уколико се открију на време: рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева. Ови прегледи циљано обухватају одређене старосне и ризичне групе, чиме се повећава њихова ефикасност.

Истовремено, приватни сектор прати овај тренд. Поједине приватне клинике нуде све популарније „цхецк-уп“ пакете – систематске прегледе прилагођене полу, годинама и индивидуалним факторима ризика. Иако се ови прегледи плаћају, њихова предност је брзина, комфор и детаљна дијагностика на једном месту.

Суштина целе приче је једноставна, али често занемарена – болест не почиње оног тренутка када је осетимо. Управо зато превентивни прегледи имају кључну улогу – они омогућавају да се реагује на време, када су шансе за излечење највеће, а последице најмање.

У земљи у којој се здравствени систем често критикује, овај сегмент показује другачију слику: ону у којој се грађанима пружа реална шанса да брину о себи – пре листе чекања и пре него што буде касно.

Поглед редакције портала Српски Угао

У оптимистичном сценарију, листе чекања не нестају, али престају да буду „црна кутија“ и постају управљив, транспарентан и правичнији систем расподеле времена, где ред више не значи чекање на срећу, него организован пут кроз медицинску помоћ.

Пише: Биљана Степановић

Извор: Српски угао

sns-akcija-vikend-naslovna

Активисти Градског одбора Српске напредне странке искористили су протекли, празнични викенд да, у оквиру акције „Србија побеђује“, буду тамо где је најважније – међу суграђанима.

На више локација вођени су непосредни разговори у атмосфери која је јасно показала подршку политици развоја и стабилности.

Грађани су имали прилику да изнесу своја мишљења, као и да се информишу о досадашњим резултатима и плановима за наредни период. Посебан акценат стављен је на директан контакт и отворен дијалог, који остаје један од кључних принципа деловања странке.

Снажан одзив суграђана обележио је све активности, у великом броју су исказали подршку Српској напредној странци и председнику Александру Вучићу, уз поруку да желе наставак политике стабилности, развоја и нових улагања.

У акцијама су учествовали бројни активисти и функционери странке, потврђујући јединство и спремност за даљи рад на терену.

Енергија, јединство и подршка – управо то је обележило акције СНС протеклог викенда, уз јасну слику да грађани препознају рад и резултате.

ACS-1813-(1)

Музеј Тера у суботу 9. маја постаће место сусрета уметности, игре и маште. Циркуска представа „ЛоПтице” реализована у сарадњи са Циркусфера и програмом Театроскоп, намењена је деци и родитељима и доноси несвакидашње сценско искуство кроз жонглерске дисциплине и игру лоптицама различитих величина, откривајући универзалну поруку – игра је непролазни део живота.

Кроз духовит и симболичан приступ, публика ће имати прилику да размисли о необичним питањима попут: да ли вреди чекати Додоа, има ли истине на интернету и може ли орао постати Феникс.

Програм почиње у 15 часова, а након представе, од 16 до 18 сати, посетиоце очекују интерактивне циркуске радионице. Најмлађи и они старији моћи ће да се опробају у жонглирању, ваздушним акробацијама, као и у популарном хула-хооп-у, кроз које се развијају координација, снага и креативност.

Посетиоце очекују и пратећи садржаји, уз понуду хране и пића локалних произвођача. Овај догађај део је пројекта „Фузија“, који спаја савремене уметничке форме и друштвену интеракцију, а реализује се у сарадњи са Француски институт у Србији и уз подршку Амбасада Француске у Србији.

Улаз на представу и радионице је бесплатан, а организатори позивају све заинтересоване да дођу и заједно открију свет „ЛоПтица“ – кроз игру, уметност и дружење.

ztu

Док су хиљаде грађана у више европских градова мирно изашле на традиционалне првомајске маршеве, тражећи боље плате и животне услове, радикалне антифа групе, „црни блок“ и екстремна левица претворили су завршнице скупова у отворене сукобе са полицијом. У Лиону је, како преноси портал „qуе.фаире.а.лyон“, колона демонстраната стигла на трг Белкур, где је ситуација нагло ескалирала – дошло је до директних сукоба између маскираних демонстраната и снага реда, а у Паризу су бачене и шок-бомбе. Сличне сцене виђене су и у Цириху, где је полиција употребила сузавац, гумене метке и водени топ, као и у Торину, где су демонстранти нападали полицијски кордон штаповима и разним предметима, али полиција им је крволочно узвратила гуменом муницијом, воденим топовима и сузавцем. У Берлину је на улице изашло око 10 хиљада грађана, након радикализације протеста ухапшено је 60 екстремиста, а повређено десетак полицајаца. Читава ситуација подсетила је на Србију, када је током студентских блокада, део опозиционих кругова покушао је да оптужи српску полицију за „репресију“, иако су демонстранти могли слободно да се крећу, а власт је стрпљиво чекала да се разоткрије спољна агенда. Запад у својим градовима протесте разбија крволочно и батинама, а иронија је да нас оптужује за то, иако сличне сцене никада се нису одиграле на улицама Србије.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Que Faire à Lyon (@que.faire.a.lyon)

У Лиону су сукоби избили непосредно пред крај мирног дела поворке, на централном тргу Белкур. Према видео-снимцима објављеним на Инстаграм профилу „Бисмутхбацк“, демонстранти су се сукобили са полицијом, што је довело до интервенције снага реда и додатног подизања тензија. У Цириху је „црни блок“ већ током проласка Бахнофштрасеом и Лиматкајем почео са графитима, димним бомбама и петардама, да би у Лангштрасеу избили отворени сукоби уз бацање флаша, каменица и пиротехнике. Полиција је легитимисала више од стотину особа, док се једна активисткиња повредила бежећи кроз реку Зил. У Торину је, према италијанским извештајима, група демонстраната напустила главну колону, напала полицијске штитове и приморала полицију на јуриш и употребу воденог топа. У сва три града полиција је интервенисала на начин да удара демонстранте палицама, испаљује гумене метке, водене топове и сузавац. Мноштво демонстраната је хоспитализовано, а њихови званичници дали су саопштења како је демократија победила и како су вандали, добили одлучан одговор. Занимљиво је да ове радикалне и милитантне групе и то јесте различито него код нас, на западу не уважавају подршку легитимне парламентарне и званичне опозиције, већ и ту наилазе на осуду, а опозиција инсистира да се полиција сурово обрачуна са њиховм блокадерима и насилницима.

Ови догађаји јасно показују образац који смо видели и у Србији – радикална левица, Антифа и зелени екстремисти систематски се инфилтрирају у легитимне протесте како би их претворили у платформу за насиље и дестабилизацију. Док су у Београду и другим градовима блокадери могли несметано да протестују, чак и када су блокирали саобраћај, српска полиција није посезала за силом, за разлику од француске, швајцарске и италијанске полиције, које су користиле специјална средства за разбијање нереда. Председник Вучић и државни органи оптуживани су за „аутократију“, док истовремено Запад у својим метрополама показује друго лице – гумене метке и сузавац против сопствених грађана.

Занимљиво је да су у сва три града – Лиону, Цириху и Торину – међу најагресивнијим групама биле управо структуре које су, према наводима појединих медија и политичких кругова, покушавале да утичу и на српске студентске протесте. Радикална левица, зелени активисти и анархистичке организације. Њихов циљ, како оцењују критичари, није борба за бољи стандард, већ коришћење сваке кризне ситуације за обрачун са државом и полицијом. Тиме се додатно доводи у питање наратив о „мирним демонстрантима“ и „репресивној полицији“ који је пласиран у Србији, будући да су српске снаге реда показале знатно већу уздржаност од својих колега на Западу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Лион, Париз, Цирих, Торино и Берлин још једном су показали да радикалне групе са крајње леве сцене представљају озбиљан изазов за јавни ред широм Европе. Уместо да подрже легитимне захтеве грађана, оне протесте претварају у простор за хаос, вандализам и сукобе са полицијом. Србија је, упркос великим тензијама, успела да сачува мир уз минимум употребе силе, док Запад, који често држи лекције о демократији, у сопственим градовима прибегава грубим методама разбијања демонстрација. Важно је истаћи како је приликом студентских демонстрација део јавности изманипулисан, па су грађани изашли на улицу мислећи да дају помен жртвама, а заправо су их екстремисти користили као средство да добију масовност. Управо такве диверзије су се десиле у поменутим градовима 1. маја 2026. године.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

photo-2026-05-02-08-57-54-696x900.jpg.pagespeed.ce-.2P-OEMU9U

Како портал НС Уживо преноси у свом даљем тексту: У Маглићу су се догодила два узнемирујућа инцидента у размаку од свега 24 сата, који су подигли тензије и отворили озбиљна питања о безбедности и политичкој атмосфери.

Два брутална напада у само 24 сата уздрмала су ово место и отворила питање: Да ли је насиље постало ново средство политичког обрачуна?

Према првим информацијама, непознате особе ушле су у двориште Срђана Симића, председника Општинског одбора, и запалиле му аутомобил. Само дан раније, Александру Стојковићу, председнику Месног одбора СНС у Маглићу, исечене су све четири гуме на возилу.

Ово више није изолован инцидент – ово је образац.

Напади на приватну имовину, и то унутар породичних кућа и дворишта, представљају озбиљан аларм за цело друштво. Када неко ноћу улази у туђе двориште и пали аутомобил, то није само штета – то је порука. Када се некоме циљано уништи возило, то није вандализам, то је притисак.

Случајеви су пријављени полицији, а јавност очекује хитну и одлучну реакцију. Неопходно је да надлежни органи што пре идентификују починиоце и утврде мотиве.

Истовремено, поставља се и шире питање одговорности.

Где су институције када се овакве ствари дешавају? Хоће ли правосуђе реаговати брзо и ефикасно или ће и овај случај остати без епилога?

И коначно, да ли ће о овоме говорити сви, или ће неки наставити да ћуте?

Јер када насиље закуца на врата нечијег дома – то више није политика. То је питање безбедности сваког грађанина.

Учиниоци су се сами идентификовали и оставили свој потпис – остаје да видимо како ће правосуђе реаговати.

Подсећамо, ово није први пут да блокадери тероришу друге људе. У марту је породица Шућак доживела сличну ситуацију, када су им блокадери дошли на праг и уништили улазна врата и аутомобил на паркингу.

Јавност тражи одговоре.

Да ли ће институције коначно реаговати одлучно и послати јасну поруку да насиље неће бити толерисано? Или ће сачекати да се ствари заоштре, па да се политички неистомишљеници убију? Да ли ће се ЕУ огласити? И да ли ће о оваквим инцидентима извештавати и лицемерни Шолакови медији, без селективног извештавања и прећуткивања?

Извор: НС уживо

marija-miljkovic

Марија Миљковић, кикиндска књижевница и професорка енглеског, објавила је трећу самосталну књигу. Издавач је Банатски културни центар. Рецензију потписују књижевници Драган Батинић и Драгица Оличков. На представљању књиге у Народној библиотеци „Јован Поповић” говорио је и професор др. Јовица Тркуља.

У тврдом повезу и богато опремљена, ову књигу је дизајнерски и илустраторски обогатила Ивана Јурич.

Представљање ове књиге било је повод да с ауторком осветлимо њену поетику.

-Од прве књиге “Јерес нежности”, која је била трагање кроз личне емоције, преко књиге “Присно с невидљивим”, па до ове треће, нове „Песмарице за три срца”, све три сажимају моја искуства и као боготражитељке и као мајке и као кћери, а ту је присутно и сећање на оне којих више нема, а који су итекако присутни у мојим сећањима, иако су невидљиви- каже ауторка, додајући да се док је радила у школи као професор енглеског, без остатка се предавала свом основном занимању, у којем је имала много успеха, па је стога и правила дуже песничке паузе.

-Ја нисам плодан писац, и правила сам паузе у објављивању јер сам се предано бавила својим педагошким радом, али још у време објављивања моје друге књиге „Присно с невидљивим”, пре више од 25 година, постала сам члан Удружења књижевника Србије, што је велика част. Кад је реч о овој  мојој новој збирци, откад су моје три унучице дошле на свет, песме су настајале на најприроднији начин-кад оне крену у шетњу, па ми деца пошаљу фотографију из шетње, ја им одговорим песмицом. Тако да сам кроз моје унуке поново почела да откривам свет детињства. Ово су песме које су се такорећи писале саме- наводи Марија додајући да се у овој новој књизи осврнула и на то како је бити носилац титуле баке.

-То је у мом случају и слатко, али и горко јер су моје три унуке, три дивне музе, далеко од своје нане. Све што излази из мог срца, а преточено је у стихове, има и емотивну димензију, па је и „Песмарица за три срца” у ствари намењена најпре срцима мојих унучица. Поред рецензената, имам и неколико препорука људи од струке-учитеља, педагога, психолога… и то ми је значајно, јер су оценили да је ова књига приступачна свој деци и да је поучна.

Рецензент Драган Батинић је навео да би се ова књига могла сматрати неком врстом поетског дневника. „Језичка и стилска одмереност, прилагођеност дечијем узрасту, рима и мелодичност стиха, дају песмама пријемчивост и памтљивост, што је у овој врсти књижевности посебно битно. Ово може бити и приручник свима, како децу учити и од њих учити, како опет уживати и радовати се са децом , као дете”.

 

Н. С.

mika-9

Драматично се одвијало гласање публике у баражу четвртог круга популарног такмичарског шоу програма „Никад није касно”. Наша суграђанка Славка Француски Мика поново је наступом одушевила и публику и жири. Ипак, оштра конкуренција и квалитет и других такмичара, пресудили су да Мика свој пролаз у полуфинале потражи преко баража. Два учесника директно су прошла у пети круг, док су се преосталих троје, међу којима је и Славка, путем гласова публике борили за преостало место у полуфиналу.

Ћерка Дуња са водитељем Жиком

Главни Славкин противкандидат био је Давор Касаповић из Бања Луке. Он је већ на самом старту гласања, које је трајало 48 сати након емитовања емисије, имао подршку око 45 одсто гледалаца, док се Мика налазила на другом месту са око 35 одсто.  Како се ближио крај гласања, подршка Мики је све више расла, да би око два сата пре закључења, наша суграђанка претекла конкурента. Крајњи исход је обрадовао све Кикинђане: Славка Француски Мика 41,5, Давор Касаповић 39,1 одсто гласова.

– Кад су наши Кикинђани увидели да је преостало још мало времена до поноћи, односно до истека гласања, кренула је права лавина гласова за мене- каже Мика. – Људи су почели да деле линк за гласање и да ме стављају по разним групама. Било је неколико иницијатора који су највише заслужни што сам ушла у полуфинале. Мој зет, који је из Македоније и који је музичар, анимирао је своје тамошње колеге и они су у великом броју гласали и даље шеровали. Потом, Оливера, мој пријатељица из Мокрина, која продаје гардеробу путем „лајвова” је окачила да даје попуст свима који докажу да су гласали за мене. Укључиле су се и многе моје колеге музичари.

Уз то, ја увече играм из разоноде и онлајн „Човече, не љути се”. На тој платформи сам упознала много људи са свих страна и они су ме исто гласовима подржали. Једна моја пријатељица, Кикинђанка, која данас живи у Америци, такође је покренула своје пријатеље преко океана, а била је ту и подршка из Швајцарске, од колегинице такмичарке код које сам певала на њеном педесетом рођендану. Ипак, најдраже ми је што се Кикинда ујединила за мене. Ту је пресудну улогу одиграо Кикиндски портал, који једини од почетка прати моје учешће у овом програму и који је објавио линк за гласање-нагласила је Мика.

Предвиђене су две полуфиналне емисије са по десет такмичара, од којих ће се по шест наћи у великом финалу, које ће уследити у јуну. Славка напомиње да ће у предстојећем полуфиналном, петом кругу, такмичари сами моћи да изаберу песму, а она већ има спремну нумеру из екс Ју рок епохе. Уз тај популарни сонг, спремила је и спектакуларан стајлинг, који ћемо ускоро имати прилику да видимо путем малих екрана.

КО ГУБИ…

Поједине такмичарке незадовољне исходом гласања, покушале су Мику да дискредитују ружним коментарима на друштвеним мрежама. Мики се, наиме, спочитава квалитет певања дуетске песме, а сам Шако Полумента (чију нумеру је наша суграђанка извела), имао је само речи хвале за Микину изведбу. Као и много пута до сада, глас народа је био на правој страни, а ко губи има право да се љути.

 

Н. Савић

 

ilija-drljic

Овогодишњи Празник рада дочекујемо у атмосфери пуној изазова, у којој се последице привредних и геополитичких дешавања у свету све јаче осећају и код нас. На то указују у Већу Савеза самосталних синдиката Србије за град Кикинду и општине Чока, Нова Црња и Нови Кнежевац уз поруку да је борба за права радника константна и да даје резултате.

Председник Већа ССС у Кикинди Илија Дрљић не крије забринутост, али ни одлучност.

-Гледајући све што се дешава у свету, последице су већ ту. Посебно нас брине структура привреде у нашем граду. Добро је што имамо пољопривреду као неку врсту ослонца. Велики број људи ради у ауто-индустрији, која је у озбиљној кризи- истиче Дрљић.

Слика тржишта рада се мења, и то не на боље. Како наводи, оно се већ донекле сузило, али се ситуација пажљиво прати и тражи одговор на нове изазове.

-Управо зато синдикати интензивирају своје активности, да заштите радна места и обезбеде што стабилније услове за запослене- наводи Дрљић.

Први мај биће обележен у духу заједништва и солидарности, уз централно окупљање у Лисовићу.

-То је прилика да разговарамо, разменимо искуства, повежемо људе из јавног и реалног сектора и додатно ојачамо сарадњу. Желимо да укључимо што више људи и покажемо да синдикат није само институција, већ заједница- каже наш саговорник.

Јасна је и порука синдиката – баланс је кључ.

-Не тражимо немогуће. Желимо да се плате повећају, али и да фирме опстану. Само тако можемо да сачувамо радна места и обезбедимо будућност- закључује Дрљић.

После празника следи нова рунда важних корака, потписивање колективних уговора у јавном сектору. Како истиче, сва стечена права су сачувана, а у најави су и нова, што би могло донети додатну сигурност запосленима.

Немачки канцелар Фридрих Мерц јавно се пожалио да трпи невиђене нападе на друштвеним мрежама, тврдећи да ниједан његов претходник није имао тако тешку позицију.

У интервјуу за магазин „Спиегел”, објављеном 29. априла, Мерц је отворено изразио незадовољство критикама и омаловажавањем које трпи, упоредивши се са Герхардом Шредером и Олафом Шолцом, преноси НИУС.де.

Према Мерцовим речима, Шредер се суочио са отпором, али није био „нападнут” као он данас.

„Само повремено сам на друштвеним мрежама. Али ако погледате шта се тамо шири о мени… ниједан канцелар пре мене није морао да трпи тако нешто”, рекао је актуелни шеф немачке владе.

Извор преноси да Мерц, иако каже да се „не жали”, ипак посвећује значајан део интервјуа управо овој теми, позиционирајући себе као жртву нефер третмана у дигиталној ери.

У даљем тексту Мерц брани своје реформе, признаје да је пореско оптерећење за запослене порасло и под њим, те критикује послодавце због негодовања због повећања доприноса за социјално осигурање. Такође је прокоментарисао високу стопу боловања у Немачкој, питајући да ли је нација „толико болесна”, али одбија увођење неплаћеног одсуства.

Извештаји са портала попут ,,Стерн.де“ и ,,Wелт.де“ показују да је његова изјава изазвала талас подсмеха у немачкој јавности, где га многи оптужују за „јадиковање”, уместо да се фокусира на решавање криза у којима се земља налази.

Поглед редакције портала Српски Угао

Мерцово јавно кукање делује као класичан пример политичке дистанцираности елите од стварности. У време када Немачка бележи раст пореза, економске тешкоће и коалициону нестабилност, канцелар се више бави перцепцијом на друштвеним мрежама суштинским проблемима грађана. Актуелни лидер ЦДУ-а не може да поднесе критике на друштвеним мрежама, тешко да је спреман за озбиљне трансформације које сам најављује. Овакво „жртвовање” више говори о слабости и одсуству визије него о стварној тежини функције.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао