Klizalište u dvorištu Osnovne škole “Vuk Karadžić” biće otvoreno sutra (ponedeljak) u 17 sati.
Radno vreme klizališta biće radnim danima od 14 do 22 sata, a vikendom od 12 do 22 sata.
Jelena Trifunović
Pijačni prodavci u Srbiji ni u narednoj godini neće biti u obavezi da koriste fiskalne kase. Vlada je odlučila da rok za uvođenje fiskalizacije na zelenim pijacama pomeri do 31. decembra 2026. godine, što je među prodavcima dočekano sa olakšanjem.
Odluka je doneta izmenama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Na taj način produžen je prethodni rok, koji je isticao krajem 2025. godine, pa prodavci još najmanje godinu dana mogu da rade bez izdavanja fiskalnih računa.
Prodavci na kikindskoj zelenoj pijaci smatraju da bi uvođenje fiskalnih kasa bilo teško izvodljivo zbog same prirode pijačne prodaje. Kako navode, cene voća i povrća nisu fiksne i često se menjaju u toku dana, u zavisnosti od svežine robe i uslova prodaje.
-Mi smo zadovoljni što je odgođeno. Mislim da ne treba uvoditi fiskalne kase na ovoj zelenoj pijaci. Ne mogu da budu fiksne cene, jer povrće uvene, bacimo, spustimo cenu. Ne može biti ista cena kad je sveže i kad uvene – kaže Marko Čakar, prodavac na kikindskoj pijaci.
Sličan stav ima i Klara Božinovska, koja naglašava da se cene njene robe menjaju i po nekoliko puta dnevno. Prema njenim rečima, osetljivost robe dodatno komplikuje eventualnu primenu fiskalnih uređaja.
-Roba je osetljiva na temperaturu i vremenske uslove. Ako je previše hladno ili previše toplo, brzo se pokvari i menja boju. U toku jednog dana ima mnogo škarta. Ovo je pijaca, ljudi su navikli da se cenkaju, da spustimo cenu. Sa fiskalnim kasama pijaca bi se za kratko vreme zatvorila – ističe Božinovska.
Prodavci ukazuju i na društvenu ulogu pijace, koja prevazilazi čisto trgovinsku funkciju. Kako kažu, neposredan kontakt sa kupcima, cenkanje i mali gestovi pažnje deo su tradicije koju ne bi trebalo narušavati.
-Porez treba da se plaća, ali draž pijace ne treba da se dira. Taj duh treba da ostane – poručuju sa gradske pijace.
Iako odlaganje fiskalizacije donosi privremeno olakšanje, pitanje uvođenja fiskalnih kasa na pijacama ostaje otvoreno. Za sada je izvesno samo da će prodavci do kraja 2026. godine nastaviti da rade po postojećem sistemu, dok se u narednom periodu očekuje traženje rešenja koje bi uvažilo specifičnosti pijačne prodaje.
T. D.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave Materice, najveći praznik majki i žena, koji uvek pada u drugu nedelju pred Božić.
Prema običaju, deca porane ujutru sa pripremljenim kanapom, maramom ili uzicom i iznenada vezuju majci noge, kao što su majke njih vezivale na praznik Detinjci, koji je obeležen pre nedelju dana.
Deca joj čestitaju praznik, a majka im deli poklone koje je unapred pripremila i odvezuje, dreši, oslobađa. Pokloni mogu biti i skromni, poput bombona ili jabuke. Vezuju se i žene u okruženju – komšinice, tetke, bake. Sprema se svečani, zbog Božićnog posta, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.
Materice uvek padaju u nedelju dana posle Detinjaca i nedelju dana pre praznika Oci, koji je praznik svih muškaraca koji su postali očevi. Detinjci, Materice i Oci provode se u zajedništvu, uz okupljanje porodice.
Običaj “vezivanja” i “odvezivanja” potvrđuje neraskidivu vezu svih članova porodice i simboliše čvrste porodične veze, slogu i mir.
U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinjci, Materice i Očevi ne povezuju samo tu jednu generaciju, nego sve generacije roditelja, majki i dece unazad. To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz prethrišćanskih i hrišćanskih vremena.
Željko Radu preuzeo je dužnost v. d. direktora Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine.
Radu je zbog odlaska na novu funkciju i podneo ostavku na mesto u Gradskom veću, gde je, podsetimo bio zadužen za socijalnu politiku, demografiju, osetljive grupe i ljudska prava. Njegova ostavka konstatovana je na protekloj sednici Gradske skupštine.
Kancelarija za inkluziju Roma, sa sedištem u Novom Sadu, osnovana je Odlukom Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine u cilju unapređenja položaja Roma u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, stanovanja, ljudskih i drugih prava, kao i stvaranja uslova za uključivanje Roma u sve sfere društvenog, javnog i političkog života u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.
Radu je preuzeo dužnost od dosadašnjeg v. d. direktora Romea Mihajlovića.
Poljoprivredni proizvođači zahteve za refakciju akcize na motorno gorivo kupljeno u 2024. godini mogu podneti najkasnije do 31. decembra ove godine, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Za račune izdate u 2025. godini rok za podnošenje zahteva ističe 31. januara 2026. godine, dok se za račune iz 2026. godine zahtevi mogu podnositi od 1. januara 2026. godine.
Ministarstvo podseća da poljoprivredni proizvođači tokom cele godine imaju pravo da podnesu zahtev za refakciju akcize na gorivo kupljeno na teritoriji Srbije, u iznosu od 50 dinara po litru.
Iz ministarstva ističu da se pravo na refakciju ostvaruje za količinu do 100 litara po hektaru, a najviše za 100 hektara obradivih površina.
“Za sve dodatne informacije i pojašnjenja, poljoprivredni proizvođači mogu se obratiti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede putem kontakt telefona 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118, kao i na besplatan broj 0800/106-107, radnim danima od 7.30 do 15.30 časova”, dodaje se u saopštenju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će sutra uveče početi uklanjanje šatora i ograda postavljenih ispred Narodne Skupštine, da će na tom mestu biti postavljeno Božićno selo na dva do četiri dana, a da će ulica od 2. ili 3. januara biti otvorena za saobraćaj.
On je nakon polaganja kamena temeljca za izgradnju novog objekta Ministarstva odbrane i Generalštaba rekao da će sutra posetiti ljude koji su tu bili i zahvaliti im se jer su, kako je rekao, svojim taktičkim potezom odbranili državu.
“Zamolio sam ljude, ja mislim da su ti ljudi odbranili državu, sačuvali svoju zemlju i oni zaslužuju ogromnu zahvalnost i ući će u istoriju kao jedan od taktičkih poteza koji je doprineo slamanju obojene revolucije. ja sam razgovarao sa njima i obavestili su me da će sutra uveče kao znak i pažnje i dobre voilje i zahvalnosti prema meni krenuti u uklanjanje šatora ispred Narodne Skupštine”, rekao je Vučić.
On je rekao da će ostati samo mali deo Pionirskog parka u kome će oni još neko vreme da ostanu, ali da će deo ispred Narodne Skupštine u potpunosti biti otvoren za saobraćaj.
Kako je rekao ljudima koji su tu boravili reći će da će u istorijskim čitankama i udžbenicima ostati zabeleženo kako su svojim junaštvom i posvećenošću i hrabrošću bez kuknjave izdržali sve prtitiske i sačuvali otadžbinu.
“Ne zaboravite žrtvu Milana Boigdanovića koji je primio metak za otadžbinu od zlikovaca koji nisu mogli da podnesu da neko misli drugačije i pokušaću zajedno sa nnjim da pozdravimo sve druge ljude koji su se borili i koji su zemlju sačuvali. Sutra će ovo da se skloni a posle toga važna komunikacija biće poinovo otvorena jer država je odbranjena i država Srbija je pobedila”, zaključio je Vučić.
– Verujem u srpsko jedinstvo i u pobedu Srpske liste na izborima na KiM
Predsednik je još jednom je pozvao srpski narod da sutra na izborima na Kosovu i Metohiji glasa za Srpsku listu i istakao da veruje u srpsko jedinstvo i u pobedu Srpske liste.
Vučić je, na polaganju kamena temeljca za izgradnju novog objekta Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, u kasarni “Banjica” u Beogradu, tako odgovorio na pitanje novinara da prokomentariše to što su za sutra navodno studenti, a zapravo manjina aktivista, najavili spontano okupljanje i “čaroliju” i da li je slučajnost da to rade baš sutra kada su izuzetno važni izbori na Kosovu i Metohiji.
“Ja sam zadovoljan i poštujem demokratsko pravo da rade kampanju od vrata do vrata, za koju su govorili da je zločin kada su radili simpatizeri SNS-a pre samo sedam i osam meseci, da vas podsetim. Vraćaju se redovnim, normalnim političkim tokovima, kampanja od vrata do vrata je normalna, kampanja prikupljanja sigurnih glasova je normalna, u svakoj zemlji na svetu postoji”, rekao je Vučić.
Kaže da je dobro da su se setili da se bave politikom.
“Bar da nas više ne lažu da se bave ne znam čime, ok, bavite se time, to je sve dozvoljeno, mogu samo da pozdravim. Kao predsednik Republike mogu reći da sam srećan kada se to kreće u tim okvirima, čestitam im, neka nastavljaju to da rade, nastaviće i neki drugi ljudi da rade, a kada dođu izbori, onda ćemo da vidimo ko je bolje radio”, poručio je Vučić.
Što se tiče izbora na KiM, Vučić je pozvao srpski narod da glasa za Srpsku listu i napomenuo da je Aljbin Kurti uložio veliki trud da preko “srpskih slugu” obezbedi mogućnost formiranja svoje vlade u budućnosti.
“Ali ja verujem u srpsko jedinstvo, verujem u snagu srpskog čoveka na Kosovu i Metohiji, verujem u te ozbiljne i dobre ljude u Srpskoj listi, protiv kojih danas ne možete ni da čujete ništa loše, šta ćete da čujete vi protiv lekara kakav je Elek ili šta ćete da čujete protiv Milovića i tako dalje. Prosto, i ovi mlađi su se naučili, od Simića do svih drugih, dakle, napreduju ljudi, tako da sam baš onako srećan kako su vodili kampanju. Želim im mnogo uspeha i pozivam ljude na Kosovu i Metohiji da podrže srpski narod, da podrže Srpsku listu i verujem u pobedu Srpske liste”, rekao je Vučić.
Govoreći o političkim aktivnostima blokadera, rekao je da je sve što je dozvoljno politički normalno i spada u regularne političke tokove.
“Ja im želim mnogo uspeha. A na kraju, kada se prebroje glasovi, onda ćemo da vidimo ko je pobednik. Primetili ste da ja nikada ne žurim u pola devet da vas obavestim ko je pobedio. Neki drugi žure, ja sačekam do pola deset, deset. Kada prebrojimo sve glasove, onda narod obavestimo. I, kao što ste videli, nikada ni za glas nismo slagali. Kada ja izađem i kažem – to su rezultati, svi znaju da su to rezultati. E takve ćemo rezultate dobiti krajem godine. Sve najbolje vam želim. Srećan praznik svima. Živela Srbija”, poručio je Vučić.
Tanjug
Jovana Karanović bila je jedna od najuticajnijih i najinspirativnijih regionalnih i evropskih ekonomskih i tehnoloških liderki. Njen posvećen rad ostavio je dubok trag u razumevanju digitalnih platformi, algoritamskog menadžmenta i transformacije sveta rada.
Rođena je i odrasla u Nakovu, gde je završila osnovnu školu, a gimnaziju pohađala u Kikindi, Jovana je od najranijih dana pokazivala izuzetnu intelektualnu radoznalost, disciplinu i talenat za javni govor. Sa 18 godina odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde završava srednju školu i nastavlja obrazovanje na koledžu u Fulertonu. Već 2012. godine proglašena je za najboljeg govornika generacije, a njeno ime je trajno upisano u istoriju koledža kao simbol izvrsnosti.
Paralelno sa akademskim uspehom, Jovana je u Americi ostvarila snažan društveni uticaj kroz humanitarni rad, kao najmlađi guverner Rotarakta u istoriji Los Anđeles distrikta 5320.
Svoj akademski i profesionalni put nastavlja u Evropi. U Amsterdamu završava studije ekonomije, master iz ekonomije i biznisa, a potom doktorira poslovnu administraciju na Vrije univerzitetu. Holandija postaje njen drugi dom, gde stiče državljanstvo i gradi izuzetnu karijeru. Bila je jedna od najmlađih docentkinja na Erazmus univerzitetu u Roterdamu i proglašena među najuticajnije žene u tehnološkom sektoru Amsterdama i Holandije.
Jovanin naučni rad imao je globalni domet. Objavljivala je u vodećim svetskim časopisima, a njeni uvidi citirani su u međunarodnim medijima i korišćeni u debatama o budućnosti rada i digitalnih platformi. Bila je međunarodno priznat govornik i gostujući predavač na prestižnim univerzitetima širom sveta.
Posebno nasleđe ostavila je kroz fondaciju „Reshaping Work“, koju je osnovala s ciljem unapređenja digitalnih inovacija i pravednijeg sveta rada. Kroz konferencije, partnerstva i programe, uticala je na hiljade ljudi i brojne institucije.
Jovana Karanović nije bila samo naučnica i profesorka, već i mentor, vizionar i lider koji je verovao u ljude i nove ideje. Iznenada je preminula u svojoj 35. godini, 18. decembra u Pragu. Sahranjena je 27. decembra u rodnom Nakovu. Njeno nasleđe nastavlja da živi kroz znanje, institucije i ljude koje je inspirisala.
Imajući u vidu da predstoje dani vikenda, što podrazumeva povećan intenzitet saobraćaja na prilaznim putevima gradovima i na deonicama autoputeva, apelujemo na vozače da budu strpljivi i da ne ugrožavaju sebe i druge učesnike u saobraćaju neprilagođenom brzinom, nepropisnim preticanjem, da obrate posebnu pažnju na pešake, posebno u naselju, kada ih uvek treba očekivati u blizini pešačkih prelaza.
Posebno skrećemo pažnju na odgovorno konzumiranje alkohola. Alkohol i neodgovorno ponašanje naročito u saobraćaju, mogu imati ozbiljne i tragične posledice. Vožnja pod dejstvom alkohola, kao i bilo koji oblik rizičnog ponašanja, ugrožava živote i zdravlje svih učesnika.
Prema pisanju portala srpskiugao.rs, administracija Sjedinjenih Američkih Država uvela je 23. decembra zabranu ulaska u zemlju za dve vodeće figure nemačke nevladine organizacije „HateAid“, Ana-Lenu fon Hodenberg i Džozefin Balon.
One su označene kao ključni akteri u naporima da se kroz evropske regulative ograniči sloboda govora na američkim platformama, saopštio je Stejt department. Ova mera deo je šireg paketa sankcija koje obuhvataju i druge evropske aktiviste i bivše zvaničnike optužene za promovisanje „eksteritorijalne cenzure“ američkih konzervativnih objava na internetu. Sličan problem sa selektivnim fakt-čekerima i nevladinim organizacijama koje pod plaštom borbe protiv dezinformacija guše nepoželjne stavove postoji i u Srbiji, gde domaći „čekeri“ često etiketiraju i dovode do brisanja patriotskih i slobodoumnnih sadržaja na društvenim mrežama.
„HateAid“ organizacija osnovana je 2018. godine i pruža pravnu pomoć žrtvama digitalnog nasilja i lobira za strožu regulaciju društvenih mreža u EU.
Kao „pouzdani prijavljivač“ (Trusted Flagger) u okviru Digital Services Act-a (DSA), ima privilegovan status za brzo uklanjanje sadržaja na platformama poput Meta i X. Američka strana tvrdi da ova uloga dovodi do selektivnog gušenja konzervativnih i nepoželjnih mišljenja, dok organizacija prima značajna sredstva iz nemačkog državnog budžeta – preko milion evra samo u 2025. godini, uključujući subvencije Ministarstva pravde. Fon Hodenberg je u oktobru ovenčana Saveznim ordenom za zasluge od predsednika Frank-Valtera Štajnmajera.
Nemačka vlada oštro je osudila meru kao „neprihvatljivu“, pružajući punu podršku „HateAid-u“ i ističući da organizacija štiti žrtve mržnje i jača demokratiju u digitalnom prostoru. Slično reaguju i u Briselu, gde se zabrane vide kao pokušaj da se oslabi primena evropskih zakona na američke tehnološke gigante. Sa druge strane, kritičari u SAD i delu Evrope smatraju da „HateAid“ i slične grupe zloupotrebljavaju moć da etiketiraju i uklanjaju sadržaje koji ne odgovaraju dominantnom narativu, posebno one sa strane desnice.
Slični mehanizmi selektivne moderacije prisutni su i u Srbiji i regionu, gde su platforme poput „Raskrinkavanje.rs“ i „FakeNews Tragač“ godinama delovale kao apsolutni gospodari slobodne misli na društvenim mrežama, etiketirajući i dovodeći do brisanja svakog patriotskog ili slobodoumnog glasa koji odudara od njihovog dogovorenog narativa.
Ove organizacije, finansirane pretežno iz stranih izvora – uključujući fondove EU, NED, USAID i druge zapadne donatore, često selektivno proglašavaju „dezinformacijama“ sadržaje koji kritikuju globalističke agende ili brane nacionalne interese. Tu je i Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, koja pod plaštom „edukacije“ i zaštite prava regrutuje i indoktrinira omladinu kroz obuke i projekte, kroz različite radionice u Srbiji, obučavajući ih da etiketiraju i utišavaju „nepodobne“ stavove, a finansiraju je uglavnom strani donatori i projekti vezani za evrointegracije i bivšu američku administraciju.
Posebno je uočljiva cenzura na platformama poput Mete (Facebook i Instagram), koja je deo šire globalističke agende – imena i fotografije Ratka Mladića i Radovana Karadžića sistematski se brišu ili ograničavaju, pod izgovorom borbe protiv „glorifikacije ratnih zločinaca“ i „negiranja genocida“.
Ova politika, koja se primenjuje strogo na sadržaje vezane za ratove devedesetih, dovodi do potpunog gušenja istorijskog dijaloga i alternativa narativa, dok se slični sadržaji iz drugih konflikata često tolerišu.
Ovaj slučaj dolazi u trenutku kada Meta od 2025. godine gasi program fakt-čekinga trećih strana, prelazeći na „Community Notes“ model, priznajući da su prethodni „nezavisni“ čekeri bili pristrasni i služili cenzuri.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
HateAid i fakt-čekeri su najgori oblik licemerja, plaćeni cenzori pod maskom čuvara demokratije, finansirani državnim novcem i nagrađivani ordenima, a služe da uguše svaki glas koji odudara od zvaničnog narativa. Kada Amerika kaže „dosta“ i gasi njihovu mrežu, Berlin i EU vrište o „napadu na slobodu“. Prava sloboda govora ne trpi ,ovlašćene prijavljivače nezakonitog sadržaja“, niti plaćene etiketere, već postoji za sve, ili je samo oružje globalističke elite protiv naroda.
Piše: Stefan Stojanović
Izvor: Srpski ugao
ILIJA STANČUL (1937-2025), doajen srpske i jugoslovenske enigmatike preminuo je juče (25. decembra) u Kikindi.
Kikindski velemajstor enigmatike rođen je u Iđošu 18. septembra 1937. godine. Po zanimanju bio je medicinski laborant. Ceo radni vek proveo je radeći u Dispanzeru u ulici Save Tekelije, više puta je nagrađivan za požrtvovan rad s pacijentima, a su ga sugrađani uvek vezivali za enigmatiku preko koje je promovisao Kikindu širom zemlje. Prvu zagonetku, sportsku ispunjaljku, objavio je u Enigmi broj 158 od 20. novembra 1954. godine.
Objavio je više od 15 hiljada raznovrsnih enigmatskih priloga, a najviše ukrštenica. Sarađivao je sa preko sto enigmatskih i neenigmatskih listova, a u nekim od tih listova radio je u kontinuitetu 30-40 godina. Zagonetke je sastavljao i na mađarskom, nemačkom i rumunskom jeziku.
Uređivao je enigmatske rubrike u listovima Ana, Horoskop, Komuna, Novo vreme i Kekec. Inicijator je pokretanja gornjomilanovačkog lista Eureka. Prvu ukrštenicu u „Komuni“ (tada „Kikindskoj komuni“) objavio je 1964. godine, i od tada je imao ukrštenicu u svakom broju sve do 1992. godine kada je samoinicijativno prepustio enigmatsku rubriku mlađim kikindskim enigmatima.
Enigmatsko udruženje „Čvor“ iz Bjelovara dodelilo mu je 1971. godine titulu enigmatskog velemajstora. Za svoj enigmatski rad od Enigmatskog saveza Srbije Stančul je 2012. godine dobio Povelju za životno delo, a prošle godine povelju za 70 godina kontinuiranog enigmatskog rada.
Jedan je od osnivača Enigmatskog kluba „Kikinda“ a na osnivačkoj skupštini aklamacijom je izabran za počasnog predsednika. Za potpise koristio je šifre i pseudonime: Atila, Atilin slučaj, I. S., Lučijan Salti, Negovan, Sanitet, St-il, ST-IL i Stil.
Među enigmatima u Srbiji i regionu uživa ogroman ugled, a preovladava mišljenje da je jedan od najznačajnijih sastavljača zagonetaka u enigmatskoj istoriji naše zemlje. Pamtićemo ga po lepim ukrštenicama, prilagođenim rešavačima, te po grafičkoj pripremi za štampu, jer je većinu svojih priloga sam crtao. Srpskim enigmatima Ilija Stančul će uvek ostati prva asocijacija na Kikindu.