Jelena Trifunović

Немачка привреда наставља да се суочава са озбиљним проблемима. Према подацима кредитне агенције Цредитреформ у 2025. години у тој земљи се очекује око 23.900 стечајева предузећа, што је више од осам одсто у односу на прошлу годину и највиши ниво још од 2014. године. Како пише швајцарски лист „Неуе Зüрцхер Зеитунг“, то практично значи да сваке године, у просеку, три фирме на сат подносе захтев за стечај, пише портал Српски угао.

Највише су погођена мала предузећа са до десет запослених, која чине више од 81 одсто свих банкрота, односно око 19.500 случајева. Посебно тешка ситуација забележена је у секторима трговине, услуга и здравства, где су у стечај отишли и поједини велики системи, укључујући ланце болница и домова за негу.

Укупни губици за повериоце, међу којима су банке, добављачи и запослени, процењују се на око 57 милијарди евра. Истовремено, угрожено је приближно 285.000 радних места широм земље.

Шеф истраживања у Цредитреформу Патрик-Лудвиг Ханцш наводи да су главни разлози за овакав развој ситуације високи дугови предузећа, отежан приступ кредитима, скупа енергија и сложена регулатива. „Многа предузећа послују на ивици одрживости, а привредни опоравак се и даље не назире“, упозорава Ханцш.

Иако немачка влада за 2026. годину најављује велике инвестиције у инфраструктуру и одбрану, економисти не очекују брз преокрет. Напротив, процењује се да би број стечајева могао да остане на високом нивоу или чак додатно порасте.

Ови подаци, према оцени стручњака, указују на дубље структурне проблеме немачке економије и пад њене конкурентности на глобалном тржишту.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док немачка власт истиче резултате улагања у зелену транзицију и друге политичке пројекте, реални сектор трпи озбиљне последице. Високи трошкови енергије, сложена бирократија и пореско оптерећење посебно погађају мала и средња предузећа, која чине окосницу немачке привреде. Уместо растерећења привреде и стварања повољнијих услова за пословање, реформски захвати изостају. Последице су видљиве у хиљадама затворених фирми и стотинама хиљада угрожених радних места. Уколико не дође до промене економске политике, Немачка би могла да се суочи са дуготрајним падом привредне активности.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

У Немачкој се продубљује јаз између оних који могу да поднесу растуће трошкове живота и оних који с њима више не излазе на крај. Нова студија највећих немачких организација у области социјалног старања „Паритäтисцхен Гесамтвербанда“ показује да је број људи у ризику од сиромаштва знатно већи него што званична статистика бележи. Разлог је једноставан. Уобичајени прорачуни занемарују стварне трошкове становања, укључујући струју и гас, који су последњих година нагло скочили.

Према проширеној методологији, око 5,4 милиона људи више улази у категорију угрожених. У тој групи просечно домаћинство даје готово половину својих примања само за кров над главом. За многе то значи сталну борбу са заосталим рачунима и одрицање од основних потреба. Посебно тешко погађају их растуће цене енергије. Оне су постале највећа ставка кућног буџета, а притисак се додатно појачао након увођења европских санкција Русији, које су пореметиле тржиште и довеле до нових поскупљења.

Социјалне организације упозоравају да се ради о тихој кризи која се шири. Људи са стабилним послом данас се чешће окрећу хуманитарним организацијама, док се они који су већ били на рубу још брже падају у дугове. Све то мења слику немачких градова, где питање становања постаје највећи извор несигурности.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ови подаци показују да високе цене енергије не погађају само економски најслабије него урушавају осећај сигурности читавих заједница. Одлуке донете на вишем нивоу носе последице које се најјасније виде у кућним буџетима људи. Сматрамо да је време да власти у Немачкој јасније кажу како намеравају да зауставе овај тренд и понуде решења која ће људима вратити осећај да могу да живе достојанствено.

Извор: Српски угао

Нова америчка Национална стратегија безбедности (НСС) отворено означава Европску унију као „проблем“ који подрива национални суверенитет и представља претњу америчким интересима. У документу се Брисел критикује због гушења суверенитета, цензуре слободе говора, катастрофалне миграционе политике и слепог праћења „штетне идеологије климатских промена“. Ако се трендови наставе, Европа ће за 20 година бити „непрепознатљива“, упозорава НСС, уз назнаку ризика од „цивилизацијског нестанка“. Као решење, документ види подршку „патриотским“ десничарским снагама и активну улогу САД у „повратку традиционалним вредностима“ на континенту.

Према писању „Дефенсе Оне“, у проширеној верзији стратегије Доналд Трамп планира да Аустрију, Италију, Мађарску и Пољску „извуче“ из Европске уније и врати им пуни суверенитет, што би био први корак ка дезинтеграцији Уније као кључног глобалистичког пројекта у Европи. Ђорђа Мелони, некада посматрана као „умерена“ у Бриселу, сада је један од главних савезника Вашингтона у сукобу са „бриселском бирократијом“. Рим и Беч, уз Будимпешту и Варшаву, постају полуге за рушење система изнутра.

Из јавне критике глобализма назире се и скривени интерес: разбијена Европа била би лакша за контролу кроз билатералне односе, без јединственог блока који би могао да се супротстави америчким захтевима.

Брисел је у шоку — Урсула фон дер Лајен одбацује оптужбе, Каја Калас их назива „провокацијом“, док европски лидери признају да су делови документа „неприхватљиви“. Насупрот томе, немачки АфД, италијанска Лига и аустријски ФПÖ поздрављају нову стратегију, тврдећи да су добили „моћног савезника преко океана“.

Најтежи ударац усмерен је ка Украјини: Вашингтон тражи хитан мир „по сваку цену“, без гаранција за Кијев и уз блокаду даљег ширења НАТО-а. Ера америчког „кишобрана“ над Европом, стоји у документу, практично је завршена.

Поглед редакције портала Српски Угао

Србија нема разлога да жали за Европском унијом која се, чини се, пред нашим очима распада. Док нас годинама условљавају „европским путем“, сами творци тог пројекта сада га руше, а патриотске десничарске снаге у кључним државама постају савезници у борби за суверенитет и очување традиционалних вредности.

Трампова доктрина оголила је истину: Брисел је био продужена рука Вашингтона. У тренутку када је престао да служи америчким интересима, постао је мета. Разбијена Европа биће лакша за билатералну контролу.

Европа се буди из трансатлантског сна.
Србија је одавно будна.

Извор: Српски угао