Jelena Trifunović

Nemačka privreda nastavlja da se suočava sa ozbiljnim problemima. Prema podacima kreditne agencije Creditreform u 2025. godini u toj zemlji se očekuje oko 23.900 stečajeva preduzeća, što je više od osam odsto u odnosu na prošlu godinu i najviši nivo još od 2014. godine. Kako piše švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“, to praktično znači da svake godine, u proseku, tri firme na sat podnose zahtev za stečaj, piše portal Srpski ugao.

Najviše su pogođena mala preduzeća sa do deset zaposlenih, koja čine više od 81 odsto svih bankrota, odnosno oko 19.500 slučajeva. Posebno teška situacija zabeležena je u sektorima trgovine, usluga i zdravstva, gde su u stečaj otišli i pojedini veliki sistemi, uključujući lance bolnica i domova za negu.

Ukupni gubici za poverioce, među kojima su banke, dobavljači i zaposleni, procenjuju se na oko 57 milijardi evra. Istovremeno, ugroženo je približno 285.000 radnih mesta širom zemlje.

Šef istraživanja u Creditreformu Patrik-Ludvig Hancš navodi da su glavni razlozi za ovakav razvoj situacije visoki dugovi preduzeća, otežan pristup kreditima, skupa energija i složena regulativa. „Mnoga preduzeća posluju na ivici održivosti, a privredni oporavak se i dalje ne nazire“, upozorava Hancš.

Iako nemačka vlada za 2026. godinu najavljuje velike investicije u infrastrukturu i odbranu, ekonomisti ne očekuju brz preokret. Naprotiv, procenjuje se da bi broj stečajeva mogao da ostane na visokom nivou ili čak dodatno poraste.

Ovi podaci, prema oceni stručnjaka, ukazuju na dublje strukturne probleme nemačke ekonomije i pad njene konkurentnosti na globalnom tržištu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok nemačka vlast ističe rezultate ulaganja u zelenu tranziciju i druge političke projekte, realni sektor trpi ozbiljne posledice. Visoki troškovi energije, složena birokratija i poresko opterećenje posebno pogađaju mala i srednja preduzeća, koja čine okosnicu nemačke privrede. Umesto rasterećenja privrede i stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje, reformski zahvati izostaju. Posledice su vidljive u hiljadama zatvorenih firmi i stotinama hiljada ugroženih radnih mesta. Ukoliko ne dođe do promene ekonomske politike, Nemačka bi mogla da se suoči sa dugotrajnim padom privredne aktivnosti.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

U Nemačkoj se produbljuje jaz između onih koji mogu da podnesu rastuće troškove života i onih koji s njima više ne izlaze na kraj. Nova studija najvećih nemačkih organizacija u oblasti socijalnog staranja „Paritätischen Gesamtverbanda“ pokazuje da je broj ljudi u riziku od siromaštva znatno veći nego što zvanična statistika beleži. Razlog je jednostavan. Uobičajeni proračuni zanemaruju stvarne troškove stanovanja, uključujući struju i gas, koji su poslednjih godina naglo skočili.

Prema proširenoj metodologiji, oko 5,4 miliona ljudi više ulazi u kategoriju ugroženih. U toj grupi prosečno domaćinstvo daje gotovo polovinu svojih primanja samo za krov nad glavom. Za mnoge to znači stalnu borbu sa zaostalim računima i odricanje od osnovnih potreba. Posebno teško pogađaju ih rastuće cene energije. One su postale najveća stavka kućnog budžeta, a pritisak se dodatno pojačao nakon uvođenja evropskih sankcija Rusiji, koje su poremetile tržište i dovele do novih poskupljenja.

Socijalne organizacije upozoravaju da se radi o tihoj krizi koja se širi. Ljudi sa stabilnim poslom danas se češće okreću humanitarnim organizacijama, dok se oni koji su već bili na rubu još brže padaju u dugove. Sve to menja sliku nemačkih gradova, gde pitanje stanovanja postaje najveći izvor nesigurnosti.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovi podaci pokazuju da visoke cene energije ne pogađaju samo ekonomski najslabije nego urušavaju osećaj sigurnosti čitavih zajednica. Odluke donete na višem nivou nose posledice koje se najjasnije vide u kućnim budžetima ljudi. Smatramo da je vreme da vlasti u Nemačkoj jasnije kažu kako nameravaju da zaustave ovaj trend i ponude rešenja koja će ljudima vratiti osećaj da mogu da žive dostojanstveno.

Izvor: Srpski ugao

Nova američka Nacionalna strategija bezbednosti (NSS) otvoreno označava Evropsku uniju kao „problem“ koji podriva nacionalni suverenitet i predstavlja pretnju američkim interesima. U dokumentu se Brisel kritikuje zbog gušenja suvereniteta, cenzure slobode govora, katastrofalne migracione politike i slepog praćenja „štetne ideologije klimatskih promena“. Ako se trendovi nastave, Evropa će za 20 godina biti „neprepoznatljiva“, upozorava NSS, uz naznaku rizika od „civilizacijskog nestanka“. Kao rešenje, dokument vidi podršku „patriotskim“ desničarskim snagama i aktivnu ulogu SAD u „povratku tradicionalnim vrednostima“ na kontinentu.

Prema pisanju „Defense One“, u proširenoj verziji strategije Donald Tramp planira da Austriju, Italiju, Mađarsku i Poljsku „izvuče“ iz Evropske unije i vrati im puni suverenitet, što bi bio prvi korak ka dezintegraciji Unije kao ključnog globalističkog projekta u Evropi. Đorđa Meloni, nekada posmatrana kao „umerena“ u Briselu, sada je jedan od glavnih saveznika Vašingtona u sukobu sa „briselskom birokratijom“. Rim i Beč, uz Budimpeštu i Varšavu, postaju poluge za rušenje sistema iznutra.

Iz javne kritike globalizma nazire se i skriveni interes: razbijena Evropa bila bi lakša za kontrolu kroz bilateralne odnose, bez jedinstvenog bloka koji bi mogao da se suprotstavi američkim zahtevima.

Brisel je u šoku — Ursula fon der Lajen odbacuje optužbe, Kaja Kalas ih naziva „provokacijom“, dok evropski lideri priznaju da su delovi dokumenta „neprihvatljivi“. Nasuprot tome, nemački AfD, italijanska Liga i austrijski FPÖ pozdravljaju novu strategiju, tvrdeći da su dobili „moćnog saveznika preko okeana“.

Najteži udarac usmeren je ka Ukrajini: Vašington traži hitan mir „po svaku cenu“, bez garancija za Kijev i uz blokadu daljeg širenja NATO-a. Era američkog „kišobrana“ nad Evropom, stoji u dokumentu, praktično je završena.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Srbija nema razloga da žali za Evropskom unijom koja se, čini se, pred našim očima raspada. Dok nas godinama uslovljavaju „evropskim putem“, sami tvorci tog projekta sada ga ruše, a patriotske desničarske snage u ključnim državama postaju saveznici u borbi za suverenitet i očuvanje tradicionalnih vrednosti.

Trampova doktrina ogolila je istinu: Brisel je bio produžena ruka Vašingtona. U trenutku kada je prestao da služi američkim interesima, postao je meta. Razbijena Evropa biće lakša za bilateralnu kontrolu.

Evropa se budi iz transatlantskog sna.
Srbija je odavno budna.

Izvor: Srpski ugao