Jelena Trifunović

Аустрија тоне у безбедносни хаос – Беч хитно тражи 1.500 додатних полицајаца, јер тренутна власт, коалиција SPÖ и ÖVP, годинама игнорише масовну имиграцију и криминал који долази са њом, пише портал Српски угао.

Док градоначелник Лудвиг (SPÖ) и министар Карнер (ÖVP) држе лепе говоре о „интеграцији“, свако треће кривично дело у престоници почине странци, а Сиријци и Авганистанци предњаче у статистици.

Уместо да признају катастрофалну политику отворених граница, они премештају преко 900 полицајаца из Беча у друге савезне покрајине, прави удар на већ преоптерећену полицију.

Беч, некада симбол реда и сигурности, данас је град у којем се ноћне патроле отказују, полицајци раде преко 100 прековремених сати месечно, а инспекције су сведене на минимум.

Криминал експлодира, напади ножевима, силовања, пљачке, све чешће са истим профилом починилаца. SPÖ и ÖVP и даље живе у паралелном свету где је решење „још више дијалога“ и „пројеката инклузије“, док грађани страхују да изађу на улицу после мрака.

Милиони евра се троше на смештај и „подршку“ онима који су, према званичној статистици, главни извор проблема.

Доминик Непп из FPÖ отворено каже, власт је сама крива. Отворене границе 2015. године и одбијање масовних депортација, меко судство и политика „добродошлице“, довели су до тога да Беч губи контролу над сопственим улицама. Премештање 900 полицајаца из престонице није „оптимизација“ – то је бекство од одговорности. Уместо да појачају редове и крену у праву офанзиву против криминала, SPÖ и ÖVP распршују снаге и надају се да ће се хаос некако сам смирити.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ово изгледа као класичан пример како „европске вредности“ на папиру постају ноћна мора у реалности. Док политичари држе предавања о хуманости, обични грађани плаћају цену крвљу и страхом. Аустрија данас показује шта се дешава кад се безбедност жртвује за идеологију – градови постају гета, а полиција постаје декорација. Ако Беч хитно не добије 1.500 нових полицајаца, ускоро ће бити касно за лепе речи. Време је за дела, или ће цела земља платити рачун за деценију политичког слепила и кукавичлука.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

У Малмеу ће 2. децембра бити одржана панел-дискусија „EU Enlargement: Kosovo“ у организацији „Malmö“ универзитета и „Europe Direct Lund“.

Догађај је најављен као јавни семинар посвећен европском путу Косова и политичким изазовима на том путу, али без присуства учесника који би представили став Србије или српске заједнице у Скандинавији.

На панелу ће говорити Валон Јунузи са „Malmö“ универзитета, Давид Силандер са Линаеус универзитета, као и представница косовске амбасаде Škëndije Geci Sherifi, која ће се укључити онлајн. Модератор је Инге Ерикссон.

Фондација Институт Српски Мост обратила се организаторима са захтевом да њен представник присуствује догађају у својству актера у дискусији или макар добије потврду о учешћу у јавној расправи. До закључења текста одговор није стигао.

Панел ће бити одржан у Малмеу Стадсбиблиотеку, у сали „Röda rummet“, од 18.00 до 19.30.

Поглед редакције портала Српски Угао

Редакција сматра да се јавне трибине о тзв. Косову не могу називати уравнотеженим расправама уколико се унапред искључи представник Србије или српске заједнице. Сматрамо да је важно да глас свих страна буде равноправно представљен како би публика имала потпуну слику политичког и правног контекста питања Косова и Метохије.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Швајцарци су на референдуму одлучно одбили увођење новог пореза на наследство за супербогате. Предлог Младих социјалиста да се имовина већа од 50 милиона франака опорезује стопом од 50%, одбачен је са 78% гласова против, преноси портал Српски угао.

Идеја је требало да донесе око четири милијарде франака за климатске пројекте, али је већина проценила да ризик од одласка богатих и дугорочне штете по привреду превазилази потенцијалну корист.

У земљи постоји око 2.500 људи чија имовина прелази поменути праг, а заједно поседују око 500 милијарди франака. На први поглед, предлог делује као елегантан начин да се део огромног богатства врати друштву.

Ипак, све више грађана сумња у то колико се јавни новац стварно усмерава у пројекте који имају мерљиве резултате. Швајцарска је већ глобални центар за управљање страном имовином и банкарски сектор страхује да би свако нагло повећање пореза могло да отера важне клијенте.

Док су заговорници тврдили да најбогатији уједно имају највећи еколошки отисак, критичари су подсећали да се под ознаком „климатски пројекат“ често крију нејасни програми, скупе студије и пројекти који се тешко проверавају.

Посебну сумњу изазива улога бројних организација које користе јавне фондове, а не нуде конкретне резултате.

Поглед редакције портала Српски Угао

Грађани широм Европе све чешће постављају иста питања. Колико се јавног новца заиста троши на конкретно смањење загађења, а колико одлази на бирократију, кампање и пројекте који постоје само на папиру? Климатска политика јесте важна, али постаје опасно када се претвори у непрозирну индустрију буџетских захтева. Ако институције не обезбеде јасне резултате и потпуну транспарентност, отпор оваквим иницијативама биће све већи.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао