najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Kraj godine je pravo vreme za osvrt na protekli period i za sagledavanje planova za godinu koja dolazi.
Šta je obeležilo 2025. godinu i sa kakvim očekivanjima i prioritetima ulazimo u novu?
O tim temama razgovaramo sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom.
Na novogodišnjem turniru u Dobanovcima za kategoriju mini kadeti i mini kadetkinje, takmičar STK Galadska Ognjen Đurin osvojio je treće mesto.
Na turniru su učestvovali i Huang Sjin Jao i Alisa Srdić, i pružile dobru igru, ali su izgubile u šesnaestini finala.
Ovo je bio poslednji stonoteniski turnir u 2025. godini. Takmičenja se nastavljaju 10. januara, kada muška i ženska ekipa nastavljaju ligaško takmičenje.
FCC Kikinda obaveštava građane da se 31.12. i 1.01. odvoz otpada neće obavljati, dok su nadoknade planirane za 27.12. i 03.01, uz napomenu da se posude iznesu najkasnije do 6 časova.
Ulice su tihi hroničari svakog grada. Njihova imena čuvaju sećanja na ljude, događaje i epohe koje su oblikovale lokalnu istoriju.
Od vremena Austrougarske do socijalističke Jugoslavije, kao i kasnije, svaka tabla na fasadi ima svoje vreme i poruku.
U Kikindi su svega tri ulice zadržale svoje prvobitne nazive, saznajemo od Lazara Demića, istoričara.
Albertova ulica je još jedno poznato ime na mapi grada, ali danas malo ko zna ko je zapravo bio Albert?
Takmičari Streličarskog udruženja Apolo nastupili su na takmičenju u indor streličarstvu u Banatskom Novom Selu u organizaciji SK Pančevo. Ana Lukić osvojila je bronzanu medalju u kategoriji juniorki u stilu olimpijski luk.
Indor takmičenje je dvoranski tip takmičenja gde se puca na mete udaljene 18 metara. Na takmičenju je učestvovalo oko 90 streličara iz cele Srbije. Ovo je bio drugi rangirni turnir u novoj takmičarskoj sezoni.
Na području Policijske uprave u Kikindi u danima vikenda dogodile su se 2 saobraćajne nezgode sa materijalnom štetom, gde je nastala ukupna materijalna šteta u iznosu od 185.000 dinara.
Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog radnje vozilom. Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 8 učesnika u saobraćaju i izdat je 71 prekršajni nalog.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 16 vozača, od kojih je 1 lice zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 mg/ml alkohola.
Takođe, otkriveno je 28 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 100 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 45 ostalih prekršaja.
Ponovo je u nedelju uveče cela zemlja mogla da se uveri u vokalno majstorstvo Kikinđanke Slavke Francuski Mike. Praznična emisija „Nikad nije kasno“ na TV Prva ugostila je pet izuzetnih pevača, a Slavka je s lakoćom prošla u naredni krug.
U ovom drugom krugu, od ukupno predviđenih šest, Slavka se predstavila pesmom Mire Vasiljević „Godine su prolazile“, a za drugu numeru propozicije su zahtevale da takmičar nastupi u duetu sa osobom koju sam izabere. Mika je izabrala svoju ćerku Dunju, inače učenicu drugog razreda Osnovne škole „Jovan Popović“ i prvog razreda Muzičke škole „Slobodan Malbaški“. Izvele su u duetu pesmu Lune i Cece „Drugarice, lažljivice“.
– Dunja je svojom neposrednošću i harizmom oduševila i žiri i publiku u studiju- kaže njena mama. – Popularni voditelj Žika, i sami ste videli, bio je oduševljen njenom neposrednošću, a i članovi žirija, u kom su bili pevač Uroš Živković i glumica Jelena Gavrilović, pohvalno su se izrazili ne samo za našu interpretaciju, nego i za stajling. Bile smo identično obučene, ovog puta sa dezenom nota. Dunja je bila spontana i neposredna i, osim što je nastupila bez treme, mislim da je i njena iskrenost ostavila utisak na žiri, koji ju je upitao ko nam je stilista i gde smo nabavile garderobu, na šta je ona sasvim iskreno rekla da smo kupile kod Kineza. Taj njen odgovor i celokupna spontanost doprineli su, pored našeg pevanja, da dobijemo ovacije za nastup i da u jakoj konkurenciji prođemo u naredni krug – ističe s ponosom popularna Mika.
Pored ćerke Dunje, uz Slavku su te večeri kao podrška u studiju bili i sin Vanja i prijateljica Zorana Bajra. Pevačica već od danas nastavlja pripreme za treći krug takmičarskog šou-programa „Nikad nije kasno“, koji će najverovatnije uslediti već u februaru. A dotle, tu su pozivi za nastupe povodom predstojećih praznika, a Slavkin šarm i spontanost uživo još su izraženiji nego što se to može videti putem malih ekrana.
N. Savić
Kako portal Srpski ugao u svom tekstu prenosi : Dok Srbi uglavnom ignorišu Hrvatsku i bave se sopstvenim poslovima, hrvatski mediji, političari i društvo ne mogu da prežive dan bez pompeznog urlikanja o „srpskoj pretnji“, „velikosrpskom hegemonizmu“ i „nepomirenim četnicima“. Ova bolesna, jednostrana fikcija nije slučajna – to je jedini način da hrvatska država održi nacionalno jedinstvo i skrene pažnju sa katastrofalnih unutrašnjih problema: masovnog iseljavanja mladih, korupcije koja guta državu i ekonomije koja tone uprkos EU milijardama.
Hrvatski političari redovno oživljavaju ratnu histeriju, optužujući Srbiju za sve svoje neuspehe, dok istovremeno mole srpske radnike da popune rupe u privredi i srpske turiste da napune budžet. Mediji u Zagrebu svakodnevno bljuju anti-srpski otrov, dok u Beogradu hrvatske teme jedva da dobiju fusnotu.
Posebno se ističe bolesna opsednutost predsednikom Aleksandrom Vučićem, Domogoja Margetića bivšeg političara, sada novinara poznatog po brojnim kontraverzama, dvput osuđivanog od strane haškog tribunala. Fanatični anti-srpski aktivista koji danonoćno širi otrov po mrežama i medijima. Ovi krugovi ne propuštaju priliku da pružaju podršku domaćim izdajnicima i blokaderima, organizujući lažne „radionice“ i „aktivističke skupove“ pod maskom demokratije, a zapravo služeći kao platforma za destabilizaciju Srbije i promociju stranih interesa. Njihova servilnost prema svakom pokušaju rušenja stabilnosti u Beogradu otkriva pravo lice, nije reč o principima, već o plaćeničkoj mržnji koja se hrani iz istih centara koji finansiraju raspad srpskog društva.
Ova asimetrija je poražavajuća: Hrvatska ne može da definiše sebe bez Srbije kao večnog neprijatelja – bez tog fiksnog „zla“ raspala bi se u sopstvenim kontradikcijama, neuspesima i lažima.
Dok Srbi gledaju u budućnost, hrvatska država je zarobljena u ratovima, koristeći mržnju kao jeftin politički doping za društvo koje se raspada.
Hrvatska opsesija Srbima je čista patološka zavisnost slabijeg od jačeg: bez „srpske opasnosti“ Zagreb nema ni identitet ni opravdanje za sopstvene propasti. Dok Srbija ćuti i napreduje, hrvati vrište jer bez mržnje ne bi imali šta da ponude narodu koji beži iz zemlje. Ovo nije ponos, već sramotna slabost – društvo koje postoji samo kroz negaciju drugog, a ne kroz sopstvene uspehe. Nasuprot tome, Srbi su alfa narod bez kompleksa, samouvereni, otvoreni prema svetu, vole sve narode i sve primaju sa gostoprimstvom i dostojanstvom, ne trošeći energiju na večitu mržnju ili osvete. Ta snaga dolazi iz dubokog korena, ne treba nam tuđa senka da bismo znali ko smo i kuda idemo.
Izvor: Srpski ugao
Na radost velikog broja vernika, hram Svetih Kozme i Damjana i večeras je bio mesto okupljanja, topline i porodične radosti, u okviru obeležavanja Božićnog posta i praznika Materice.
Veče je proteklo u znaku duhovnosti, zajedništva i očuvanja pravoslavne tradicije, uz snažnu poruku o značaju vere, porodice i međusobne ljubavi.
Upriličena je izložba posnih specijaliteta pod nazivom „Moja posna trpeza“. Ova lepa i sve posećenija manifestacija pruža priliku vernicima da predstave svoja posna jela i kulinarske veštine, ali i da se, po završetku ocenjivanja, kroz zajedničku degustaciju zbliže i razmene iskustva.
Govoreći o značaju praznika Materice, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, protojerej Boban Petrović podsetio je da se ovaj porodični niz praznika – Detinjci, Materice i Očevi – slavi kao uzajamno darivanje pažnje, ljubavi i poštovanja među članovima porodice.
– To je naša istinska pravoslavna tradicija. Deca danas „dreše“ majke, prošle nedelje smo slavili Detinjce, sledeće nedelje Očeve, i sve se zasniva na darivanju, pažnji i ljubavi. Tako se jača porodica, ali i vera – istakao je otac Boban.
On je posebno naglasio značaj pravilnog razumevanja posta i krsne slave, poručivši da posna trpeza ne treba da bude razlog za brigu, već prilika da se pokaže volja, ljubav i posvećenost Crkvi.
– Nije nemoguće pripremiti posnu trpezu. Kada postoji dobra volja i ljubav, sve je moguće. Važno je da slušamo Crkvu, a ne samo svoje navike ili savete onih koji ne poznaju tradiciju – rekao je naš sagovornik dodajući da se ove godine treći put organizuje izložba posnih jela.
Duhovno veče i izložbu posnih jela upotpunili su nastupi dečijeg hora Sveti Jovan Šangajski i ženskog hora Sveti Josif Temišvarski.
Još jednom je potvrđeno da se u Hramu Svetih Kozme i Damjana okupljaju brojni sugrađani koji sa posvećenošću neguju pravoslavnu tradiciju i običaje, poštuju post i rado učestvuju u crkvenom životu, čuvajući vrednosti koje traju i povezuju zajednicu.
Svečanost povodom Dana grada protekla je u znaku dodele priznanja zaslužnim pojedincima i kolektivima.
Najviše gradsko priznanje, Nagradu grada, koja se dodeljuje za sveobuhvatni doprinos razvoju grada Kikinde, dobio je dr Zoltan Antal, specijalista otorinolaringologije u Opštoj bolnici Kikinda- za izuzetnu stručnost, nesebičnost i posvećenost lekarskom pozivu. Nagradu je zavredeo i zahvaljujući svojoj odgovornosti, profesionalnosti i činjenici da je generacijama sugrađana pristupao sa pažnjom, razumevanjem i humanošću, te je primer istinske službe zajednici.
Posebno priznanje grada Kikinde u oblasti sporta – posthumno je dodeljeno Slobodanu Bokaniću Bodi, za ostvarene rezultate i doprinos razvoju sporta.
Priznanje u oblasti sporta „Nika Mirkov” otišlo je u ruke Aleksi Kockaru, plivaču i Nemanji Miliću, džudisti. Posebno priznanje zaslužilo je Kikindsko konjičko udruženje “Banat” za očuvanje i negovanje konjičkog sporta u Kikindi i DVD Sajan za rezultate u oblasti dobrovoljne zaštite od požara.
Priznanje u oblasti zdravstva „Dr Ranko Petrović” posthumno je dodeljeno doktorki Branislavi Manevskoj, za život posvećen medicini i zdravlju građana Kikinde. Isto priznanje zavredela je i Ljubica Stanarević, medicinska sestra, za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana Kikinde.
Priznanje u oblasti kulture „Jovan Ćirilov” otišlo je u ruke Branislavu Čubrilu Rusu, glumcu kikindskog Narodnog pozorišta, za izuzetan doprinos razvoju kulture i trajni trag u pozorišnom životu Kikinde, a isto priznanje dodeljeno je i NB „Jovan Popović“, povodom 180. godina postojanja i izuzetnog doprinosa razvoju kulture u Kikindi.
Posebno priznanje u oblasti kulture dobila je Senka Udicki, za požrtvovan rad u kulturi i pozorišnoj umetnosti.
Priznanje u oblasti obrazovanja „Dr Pavle Kenđelac” dobile su Ingrida Vojvodić Crnomarković, za poseban doprinos obrazovanju i umetnosti u Kikindi i Dara Beloš, za poseban doprinos obrazovanju generacija dece Kikinde.
Protojerej Nikola Mišković nagrađen je posebnim priznanjem za požrtvovan i plemenit rad sa decom i mladima.
Priznanje „Melanija Nikolić Gajčić” uručeno je Stojanu Bogosavljevu, za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo.
Priznanje u oblasti privrede „Mihailo Bon” dodeljeno je Zelenom dragstoru za 30 godina kontinuiranog uspešnog rada i društvenu odgovornost kao i kompaniji Jafa-Banini, za izuzetan doprinos privredi Kikinde.
Zahvalnice su dobili: Braco Azarić za doprinos kulturi, Čedomir Vujanić za doprinos promociji grada Kikinde, potom za iskazanu humanost i herojstvo Dušan Santrač, Nikola Linjački, Nikola Galić, Danijel Dražić, Vuk Kesić, Milan Kesić.
Za izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja pohvale su dobili Lena Davidović, Mateja Kosić, Aleksa Tomić i Aleksa Kockar.
Dragan Markovljev dobio je zahvalnicu za dugogodišnji rad sa mladim sportistima, Udruženje Car brothers kao i KAF Mamuti za iskazanu humanost, a Slavko Miškov za dugogodišnje aktivno učešće u akciji «Kutija želja» u ulozi Deda Mraza.
Iza nas je godina ispunjena uspesima i izazovima, istakao je, pozdravljajući okupljene, gradonačelnik Mladen Bogdan.
– Zajedničkim radom i verom u snagu zajednice učinili smo važne korake ka boljem kvalitetu života u našem gradu. Ulagali smo u infrastrukturu, obrazovanje, kulturu, sport, socijalnu zaštitu, vodeći računa o svim sugrađanima. Kikinda je grad dubokih korena i prepoznatljivog identiteta. Vekovima su ga oblikovali lekari, ratari, umetnici, naučnici, prosvetitelji, zanatlije i drugi. Naša je želja da potomcima ostavimo lepšu, bolju i snažniju Kikindu- poručio je gradonačelnik Bogdan.
-Čast mi je da sam među nagrađenima. Svim sugrađanima želim dobro zdravlje i nadam se da ćemo imati što manje posla. Naša medicina zahvaljujući direktorici i svim radnicima pruža svu mogućnost koju zaslužuju građani. Već četiri godine sam u penziji, i očekujemo kadrove koji će popuniti prazninu koju imamo kako bismo doprineli unapređenju zdravstva. Hvala svim dobrim ljudima i svim građanima Kikinde- poručio je dr Antal, zahvaljujući se u ime nagrađenih.
Svečanost su ulepšale učenice Baletske škole, odeljenja u našem gradu.
Odluku o dodeli godišnjih priznanja za 2025. godinu donela je nadležna Komisija za dodelu nagrade Grada i gradskih priznanja na čelu sa Marijanom Mirkov.
