најчитанији портал Севернобанатског округа
Крај године је право време за осврт на протекли период и за сагледавање планова за годину која долази.
Шта је обележило 2025. годину и са каквим очекивањима и приоритетима улазимо у нову?
О тим темама разговарамо са градоначелником Младеном Богданом.
На новогодишњем турниру у Добановцима за категорију мини кадети и мини кадеткиње, такмичар СТК Галадска Огњен Ђурин освојио је треће место.
На турниру су учествовали и Хуанг Сјин Јао и Алиса Срдић, и пружиле добру игру, али су изгубиле у шеснаестини финала.
Ово је био последњи стонотениски турнир у 2025. години. Такмичења се настављају 10. јануара, када мушка и женска екипа настављају лигашко такмичење.
ФЦЦ Кикинда обавештава грађане да се 31.12. и 1.01. одвоз отпада неће обављати, док су надокнаде планиране за 27.12. и 03.01, уз напомену да се посуде изнесу најкасније до 6 часова.
Улице су тихи хроничари сваког града. Њихова имена чувају сећања на људе, догађаје и епохе које су обликовале локалну историју.
Од времена Аустроугарске до социјалистичке Југославије, као и касније, свака табла на фасади има своје време и поруку.
У Кикинди су свега три улице задржале своје првобитне називе, сазнајемо од Лазара Демића, историчара.
Албертова улица је још једно познато име на мапи града, али данас мало ко зна ко је заправо био Алберт?
Такмичари Стреличарског удружења Аполо наступили су на такмичењу у индор стреличарству у Банатском Новом Селу у организацији СК Панчево. Ана Лукић освојила је бронзану медаљу у категорији јуниорки у стилу олимпијски лук.
Индор такмичење је дворански тип такмичења где се пуца на мете удаљене 18 метара. На такмичењу је учествовало око 90 стреличара из целе Србије. Ово је био други рангирни турнир у новој такмичарској сезони.
На подручју Полицијске управе у Кикинди у данима викенда догодиле су се 2 саобраћајне незгоде са материјалном штетом, где је настала укупна материјална штета у износу од 185.000 динара.
Саобраћајне незгоде догодиле су се због радњe возилом. Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 8 учесника у саобраћају и издат је 71 прекршајни налог.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 16 возача, од којих је 1 лице задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл алкохола.
Такође, откривено је 28 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 100 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 45 осталих прекршаја.
Поново је у недељу увече цела земља могла да се увери у вокално мајсторство Кикинђанке Славке Француски Мике. Празнична емисија „Никад није касно“ на ТВ Прва угостила је пет изузетних певача, а Славка је с лакоћом прошла у наредни круг.
У овом другом кругу, од укупно предвиђених шест, Славка се представила песмом Мире Васиљевић „Године су пролазиле“, а за другу нумеру пропозиције су захтевале да такмичар наступи у дуету са особом коју сам изабере. Мика је изабрала своју ћерку Дуњу, иначе ученицу другог разреда Основне школе „Јован Поповић“ и првог разреда Музичке школе „Слободан Малбашки“. Извеле су у дуету песму Луне и Цеце „Другарице, лажљивице“.
– Дуња је својом непосредношћу и харизмом одушевила и жири и публику у студију- каже њена мама. – Популарни водитељ Жика, и сами сте видели, био је одушевљен њеном непосредношћу, а и чланови жирија, у ком су били певач Урош Живковић и глумица Јелена Гавриловић, похвално су се изразили не само за нашу интерпретацију, него и за стајлинг. Биле смо идентично обучене, овог пута са дезеном нота. Дуња је била спонтана и непосредна и, осим што је наступила без треме, мислим да је и њена искреност оставила утисак на жири, који ју је упитао ко нам је стилиста и где смо набавиле гардеробу, на шта је она сасвим искрено рекла да смо купиле код Кинеза. Тај њен одговор и целокупна спонтаност допринели су, поред нашег певања, да добијемо овације за наступ и да у јакој конкуренцији прођемо у наредни круг – истиче с поносом популарна Мика.
Поред ћерке Дуње, уз Славку су те вечери као подршка у студију били и син Вања и пријатељица Зорана Бајра. Певачица већ од данас наставља припреме за трећи круг такмичарског шоу-програма „Никад није касно“, који ће највероватније уследити већ у фебруару. А дотле, ту су позиви за наступе поводом предстојећих празника, а Славкин шарм и спонтаност уживо још су израженији него што се то може видети путем малих екрана.
Н. Савић
Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Док Срби углавном игноришу Хрватску и баве се сопственим пословима, хрватски медији, политичари и друштво не могу да преживе дан без помпезног урликања о „српској претњи“, „великосрпском хегемонизму“ и „непомиреним четницима“. Ова болесна, једнострана фикција није случајна – то је једини начин да хрватска држава одржи национално јединство и скрене пажњу са катастрофалних унутрашњих проблема: масовног исељавања младих, корупције која гута државу и економије која тоне упркос ЕУ милијардама.
Хрватски политичари редовно оживљавају ратну хистерију, оптужујући Србију за све своје неуспехе, док истовремено моле српске раднике да попуне рупе у привреди и српске туристе да напуне буџет. Медији у Загребу свакодневно бљују анти-српски отров, док у Београду хрватске теме једва да добију фусноту.
Посебно се истиче болесна опседнутост председником Александром Вучићем, Домогоја Маргетића бившег политичара, сада новинара познатог по бројним контраверзама, двпут осуђиваног од стране хашког трибунала. Фанатични анти-српски активиста који даноноћно шири отров по мрежама и медијима. Ови кругови не пропуштају прилику да пружају подршку домаћим издајницима и блокадерима, организујући лажне „радионице“ и „активистичке скупове“ под маском демократије, а заправо служећи као платформа за дестабилизацију Србије и промоцију страних интереса. Њихова сервилност према сваком покушају рушења стабилности у Београду открива право лице, није реч о принципима, већ о плаћеничкој мржњи која се храни из истих центара који финансирају распад српског друштва.
Ова асиметрија је поражавајућа: Хрватска не може да дефинише себе без Србије као вечног непријатеља – без тог фиксног „зла“ распала би се у сопственим контрадикцијама, неуспесима и лажима.
Док Срби гледају у будућност, хрватска држава је заробљена у ратовима, користећи мржњу као јефтин политички допинг за друштво које се распада.
Хрватска опсесија Србима је чиста патолошка зависност слабијег од јачег: без „српске опасности“ Загреб нема ни идентитет ни оправдање за сопствене пропасти. Док Србија ћути и напредује, хрвати вриште јер без мржње не би имали шта да понуде народу који бежи из земље. Ово није понос, већ срамотна слабост – друштво које постоји само кроз негацију другог, а не кроз сопствене успехе. Насупрот томе, Срби су алфа народ без комплекса, самоуверени, отворени према свету, воле све народе и све примају са гостопримством и достојанством, не трошећи енергију на вечиту мржњу или освете. Та снага долази из дубоког корена, не треба нам туђа сенка да бисмо знали ко смо и куда идемо.
Извор: Српски угао
На радост великог броја верника, храм Светих Козме и Дамјана и вечерас је био место окупљања, топлине и породичне радости, у оквиру обележавања Божићног поста и празника Материце.
Вече је протекло у знаку духовности, заједништва и очувања православне традиције, уз снажну поруку о значају вере, породице и међусобне љубави.
Уприличена је изложба посних специјалитета под називом „Моја посна трпеза“. Ова лепа и све посећенија манифестација пружа прилику верницима да представе своја посна јела и кулинарске вештине, али и да се, по завршетку оцењивања, кроз заједничку дегустацију зближе и размене искуства.
Говорећи о значају празника Материце, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић подсетио је да се овај породични низ празника – Детињци, Материце и Очеви – слави као узајамно даривање пажње, љубави и поштовања међу члановима породице.
– То је наша истинска православна традиција. Деца данас „дреше“ мајке, прошле недеље смо славили Детињце, следеће недеље Очеве, и све се заснива на даривању, пажњи и љубави. Тако се јача породица, али и вера – истакао је отац Бобан.
Он је посебно нагласио значај правилног разумевања поста и крсне славе, поручивши да посна трпеза не треба да буде разлог за бригу, већ прилика да се покаже воља, љубав и посвећеност Цркви.
– Није немогуће припремити посну трпезу. Када постоји добра воља и љубав, све је могуће. Важно је да слушамо Цркву, а не само своје навике или савете оних који не познају традицију – рекао је наш саговорник додајући да се ове године трећи пут организује изложба посних јела.
Духовно вече и изложбу посних јела употпунили су наступи дечијег хора Свети Јован Шангајски и женског хора Свети Јосиф Темишварски.
Још једном је потврђено да се у Храму Светих Козме и Дамјана окупљају бројни суграђани који са посвећеношћу негују православну традицију и обичаје, поштују пост и радо учествују у црквеном животу, чувајући вредности које трају и повезују заједницу.
Свечаност поводом Дана града протекла је у знаку доделе признања заслужним појединцима и колективима.
Највише градско признање, Награду града, која се додељује за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, добио је др Золтан Антал, специјалиста оториноларингологије у Општој болници Кикиндa- за изузетну стручност, несебичност и посвећеност лекарском позиву. Награду је завредео и захваљујући својој одговорности, професионалности и чињеници да је генерацијама суграђана приступао са пажњом, разумевањем и хуманошћу, те је пример истинске службе заједници.
Посебно признање града Кикинде у области спорта – постхумно је додељено Слободану Боканићу Боди, за остварене резултате и допринос развоју спорта.
Признање у области спорта „Ника Мирков” отишло је у руке Алекси Коцкару, пливачу и Немањи Милићу, џудисти. Посебно признање заслужило је Кикиндско коњичко удружење “Банат” за очување и неговање коњичког спорта у Кикинди и ДВД Сајан за резултате у области добровољне заштите од пожара.
Признање у области здравства „Др Ранко Петровић” постхумно је додељено докторки Бранислави Маневској, за живот посвећен медицини и здрављу грађана Кикинде. Исто признање завредела је и Љубица Станаревић, медицинска сестра, за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде.
Признање у области културе „Јован Ћирилов” отишло је у руке Браниславу Чубрилу Русу, глумцу кикиндског Народног позоришта, за изузетан допринос развоју културе и трајни траг у позоришном животу Кикинде, а исто признање додељено је и НБ „Јован Поповић“, поводом 180. година постојања и изузетног доприноса развоју културе у Кикинди.
Посебно признање у области културе добила је Сенка Удицки, за пожртвован рад у култури и позоришној уметности.
Признање у области образовања „Др Павле Кенђелац” добиле су Ингрида Војводић Црномарковић, за посебан допринос образовању и уметности у Кикинди и Дара Белош, за посебан допринос образовању генерација деце Кикинде.
Протојереј Никола Мишковић награђен је посебним признањем за пожртвован и племенит рад са децом и младима.
Признање „Меланија Николић Гајчић” уручено је Стојану Богосављеву, за хуманитарни рад и исказано доброчинство.
Признање у области привреде „Михаило Бон” додељено је Зеленом драгстору за 30 година континуираног успешног рада и друштвену одговорност као и компанији Јафа-Банини, за изузетан допринос привреди Кикинде.
Захвалнице су добили: Брацо Азарић за допринос култури, Чедомир Вујанић за допринос промоцији града Кикинде, потом за исказану хуманост и херојство Душан Сантрач, Никола Лињачки, Никола Галић, Данијел Дражић, Вук Кесић, Милан Кесић.
За изузетне резултате у области образовања похвале су добили Лена Давидовић, Матеја Косић, Алекса Томић и Алекса Коцкар.
Драган Марковљев добио је захвалницу за дугогодишњи рад са младим спортистима, Удружење Car brothers као и КАФ Мамути за исказану хуманост, а Славко Мишков за дугогодишње активно учешће у акцији «Кутија жеља» у улози Деда Мраза.
Иза нас је година испуњена успесима и изазовима, истакао је, поздрављајући окупљене, градоначелник Младен Богдан.
– Заједничким радом и вером у снагу заједнице учинили смо важне кораке ка бољем квалитету живота у нашем граду. Улагали смо у инфраструктуру, образовање, културу, спорт, социјалну заштиту, водећи рачуна о свим суграђанима. Кикинда је град дубоких корена и препознатљивог идентитета. Вековима су га обликовали лекари, ратари, уметници, научници, просветитељи, занатлије и други. Наша је жеља да потомцима оставимо лепшу, бољу и снажнију Кикинду- поручио је градоначелник Богдан.
-Част ми је да сам међу награђенима. Свим суграђанима желим добро здравље и надам се да ћемо имати што мање посла. Наша медицина захваљујући директорици и свим радницима пружа сву могућност коју заслужују грађани. Већ четири године сам у пензији, и очекујемо кадрове који ће попунити празнину коју имамо како бисмо допринели унапређењу здравства. Хвала свим добрим људима и свим грађанима Кикинде- поручио је др Антал, захваљујући се у име награђених.
Свечаност су улепшале ученице Балетске школе, одељења у нашем граду.
Одлуку о додели годишњих признања за 2025. годину донела је надлежна Комисија за доделу награде Града и градских признања на челу са Маријаном Мирков.
