Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Protiv dijabetesa – šetnjom odmah posle obroka

Igor Crnogorac October 22, 2022

Pored uravnotežene ishrane i izbegavanja pušenja i stresa, redovne šetnje, čak i kratke, mogu značajno da utiču na snižavanje šećera u krvi, pokazala su nova istraživanja.

Švajcarski časopis “Sportska medicina” („Sports Medicine“), objavio je da šetnje u trajanju od dva do pet minuta, odmah nakon obroka, mogu da smanje rizik od dijabetesa tipa dva jer pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi. Kako se navodi, i kratka šetnja nakon pola sata sedenja pomaže da nivo šećera u krvi raste i pada postepenijim tempom.

„Hodanje ili vežbanje mogu da pomognu u snižavanju šećera u krvi nakon obroka“, kaže dijetetičarka Ejmi Gudson. Ona napominje da kardio-vežbe mogu da imaju dugotrajan efekat.

Istraživanje je značajno jer je ustaljeno mišljenje da mora da se vežba dugo ili intenzivno kako bi se nivo šećera u krvi održao na niskom nivou, prenosi Index.hr. Uz to, ostaje preporuka da obroci budu manji i češći, i da sadrže ugljene hidrate i proteine bogate vlaknima.

Hiljadu palačinaka, a moglo bi i više

Igor Crnogorac October 21, 2022

Na zadovoljstvo najmlađih sugrađana i najvažnijih konzumenata, danas je održan četvrti „Palačinka-fest“. Organizovalo ga je kikindsko Udruženje žena „Sloga“, uz podršku Kulturnog centra i učešće članica udruženja iz Iđoša, Novih Kozaraca, „Sunce“ iz Padeja i Udruženja žena Grada Kikinde. U dvorištu Kulturnog centra servirale su više od hiljadu slanih, slatkih i palačinaka u boji. Samo sat vremeno trebalo je mališanima da isprazne tanjire sa svih štandova.

– Prethodnih godina dodeljivale smo i nagrade, ali ovoga puta, zbog nedostatka novca za pehare, nismo se takmičile. To nam i nije važno, srećne smo što su deca zadovoljna i što već nema više nijedne palačinke – kaže predsednica „Sloge“, Olga Golušin. – Ohrabrena sam odzivom žena kojih je, ovoga puta, bilo i više nego prošle godine, a svaka je donela najmanje 50 palačinaka. Nadam se i nastojaćemo da „Palačinka-fest“ postane velika manifestacija, po kojoj će se prepoznavati grad.

Udruženje žena „Sloga“ postoji već 13 godina i bili su smešteni u prostorijama nekadašnje Treće mesne zajednice. Od kada je objekat srušen, članice su ostale bez prostora koji im je neophodan za rad, kaže Olga. Ipak, volje i entuzijazma im ne nedostaje, pa će palačinaka i festivala biti i ubuduće, dok je dece koja ih željno iščekuju.

312353140_840704637362695_129485857120877679_n

Svetkovina horske muzike

Igor Crnogorac October 20, 2022

Kikinđani su, u četvrtak, imali izuzetnu priliku da prisustvuju pravoj horskoj svečanosti. U sali Narodnog muzeja scenu su podelili horovi: „Vox Lychnidos“ iz Ohrida, „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i njihovi domaćini, „Attendite“, hor Kulturnog centra.

Horisti iz Kikinde letos su nastupili na Međunarodnom festivalu „Glas Ohrida“, u Crkvi Svete Sofije, kojoj su i donirali novac za rasvetu. Tada je i dogovorena saradnja tri hora, kao i zajednički nastupi, kaže v. d. direktor Kulturnog centra Kikinda, Marko Markovljev.

– Ovo je u pravom smislu te reči svrha postojanja Kulturnog centra, da pravimo velike, monumentalne događaje. Takođe je i retka prilika za kikindsku publiku da prisustvuje kvalitetnom muzičkom programu.

Domaćini su nastupili prvi, sa repertoarom, uglavnom, srpskih kompozitora – Govedarice, Isidora Bajića i Dragane Veličković.

– Horska muzika je specifična, sve manje imamo mladih koji su zainteresovani za horsko pevanje i teško je okupiti ih i predstaviti im ovu vrstu muzike. Ne postoji čovek koji peva, a da zlo misli i to je ono čime se mi vodimo u horu – kaže dirigentkinja hora „Attendite“, prof. dr Biljana Jeremić.

Kikindski hor priredio je publici i posebno emotivan momenat. Za, kako je najavljeno, drage ljude koji više nisu sa nama, izveli su, uz elemente koreografije, „Liber tango“, Astora Pijacole. “Tango slobode” posvetili su našim preminulim sugrađanima, Đurđini Jerinkić i Milošu Šibulu.

Obrade narodnih tužbalica, italijanske renesansne kompozicije i Mokranjčeve Rukoveti publici su predstavili Novosađani, članovi mešovitog hora Kulturno-umetničkog društva „Svetozar Marković“.

– Veoma nam je važna ova saradnja. Razmena iskustava doprinosi razvoju i horista i dirigenata – kaže dirigentkinja Suzana Lazar. – Delimo ideje i napredujemo jer muzika je „živa“ stvar, i mi se razvijamo s njom.

Gradski mešoviti hor „Vox Lychnidos“ iz Ohrida, iz Severne Makedonije, za naš grad vezuju i izuzetni uspesi. Na prvom kikindskom Međunarodnom horskom festivalu „Melodianum“, održanom onlajn pre dve godine, u konkurenciji 50 horova, nagrađeni su srebrom i zlatom u dvema kategorijama – mešoviti horovi i duhovna muzika.

– Večeras izvodimo internacionalni program. Prvi put smo u Kikindi i prelepo nam je. Uživamo u druženju jer muzika je život, ljubav, muzika je sve – kaže Slave Paskali iz Ohrida, jedan od najstarijih članova hora.

Muzičko veče održano je pod pokroviteljstvom Grada Kikinda, u čije ime mu je prisustvovala zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Ova manifestacija pokazuje da je horska muzika uvek predstavljala važnu komponentu našeg kulturnog i društvenog života. I večeras uživamo u skladu i lepoti sazvučja i drago mi je što je Grad nosilac ideje o organizaciji festivala horova jer postoji potreba da se populariše ova vrsta muzike – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

I kao da u prepunoj svečanoj sali Muzeja nije bilo dovoljno emocija, za sam kraj koncerta, na scenu su izašla sva tri hora. U čast gostiju iz Ohrida, i na veliko zadovoljstvo publike, više od stotinu horista pevalo dve makedonske narodne pesme – „Eleno kerko“ i „Lihnida“. Dirigovali su prof. dr Biljana Jeremić i profesor Burim Hidri.

Sova-kuća i čuvari prošlosti na fotografijama

Igor Crnogorac October 19, 2022

Izložba motiva autentične banatske kuće na fotografijama Kikinđana Čedomira Vujanića, Jelene Veselinov, Miloša Ivetića, Ivane Jovanović, Šari Zoltana i Gorana Birimca, otvorena je u galeriji Kulturnog centra. Postavka nosi naziv „Čuvar prošlosti – mali svet u velikoj Kikindi“. Gosti na otvaranju bili su gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, i vlasnica kuće, Dragana Aleksić-Piterson.

– Pogledom kroz objektiv ovde se povezuju prošlost i sadašnjost, istorija grada i moderno doba. Mislim da, promocijom ovakvih vrednosti, možemo da motivišemo mlade da, primenjujući tehnološke inovacije i čuvajući tradiciju, pronađu svoje motive da ostanu u Kikindi. Naša sugrađanka proputovala je čitav svet, ali je, mislima i srcem sačuvala vezu sa Kikindom – rekao je Lukač.

Dragana Aleksić-Piterson rođena je Kikinđanka koja živi i radi u Londonu. Zahvaljujući njenoj želji i arhitekti Aranki Blat, kao i izvođaču radova, Aleksandru Vlajkovu, kuća na uglu Suvačarske i Ulice Laze Kostića u Kikindi koju je kupila, rekonstrukcijom nije samo vraćena u epohu – u nju su ugrađeni najlepši detalji prošlosti. Vlasnici i arhitekti je, za ovaj doprinos, agencija ICOMOS, deo organizacije UNESCO, dodelila nagradu za očuvanje kulturne baštine.

Fotografima je, ovog leta, Dragana omogućila da ovekoveče bezbroj umetničkih pogleda na njen dom, koji je nazvala sova-kućom. Oni su za izložbu odabrali 70 radova.

– Imali smo umetničku slobodu da biramo motive. Šest puta sam ulazio u kuću i svaki put sam video nešto novo. Mislim da Kikinđani, tek kada odu iz svog mesta, shvate koliko je svet mali i koliko je naša Kikinda velika, prepuna divnih, možda i manje poznatih stvari iz tako bogate prošlosti – rekao je Vujanić.

Fotografkinja Jelena Veselinov, kaže da je u kući pronašla motive u okviru svojih interesovanja.

– Volim uređenje enterijera, ali i modu – kaže Jelena. – Za mene je izazov bio upravo spoj tradicionalnog i modernog.

Prostorima i detaljima, istaknutim na fotografijama, predstavljen je životni stil oslonjen na ekologiju i zaštitu kulturnog nasleđa.

– Sova-kuća simbol je privrženosti, ali i ogromne ljubavi prema zavičaju – kaže njena vlasnica. – Veoma je teško biti stranac. Koliko god da živite u drugoj državi, uvek ste autsajder. Pripadam ovde, i taj osećaj posebno je bio snažan kada sam prvi put ušla u ovu kuću i videla četri para sova na orahu. Smisao i posvećenost mojoj zemlji veoma su mi važni.

Ona je istakla da sarađuje sa brojnim humanitarnim organizacijama, često dovodi goste iz svih krajeva sveta, i da joj je želja da promoviše biodivezitet. Zato će kuća biti otvorena u mnogim prilikama, najavila je, za sve one koji žele da uživaju u povratku tradiciji i prirodi – u najlepšoj jednostavnosti života.

Za Kikinđane koji to prepoznaju, izložba će biti dostupna do kraja meseca, svakog dana, do 21 sata, u galeriji Kulturnog centra.

Šta da možete da uradite ako vas je prevario trgovac

Igor Crnogorac October 19, 2022

PRVI KORAK – OBRATITE SE TRGOVCU.

Ovo su vaša prava u brojevima:

2 godine – imate pravo na opravku i zamenu robe/usluge, iako nemate garanciju (reklamacija);

6 meseci – imate pravo da robu koja nije ispravna zamenite ili da tražite novac nazad. U tih šest meseci neispravna roba vam može biti i popravljena, ali izričito uz vašu saglasnost;

8 dana – je rok u kojem trgovac mora da odgovori na reklamaciju;

14 dana – imate pravo da se predomislite i vratite robu, bez ikakvog obrazloženja, ali samo ukoliko ste je kupili na daljinu (naručili robu preko Interneta, TV prodaje, kataloga, na prezentaciji ili od prodavca koji se pojavio na vašim vratima);

14 dana – je rok u kom je trgovac u obavezi da vam vrati novac za vraćenu robu koja je kupljena na daljinu;

15 dana – rok za rešavanje reklamacije (izuzetak su nameštaj i tehnička roba, kada je rok za rešavanje reklamacije 30 dana);

30 dana – rok u kome je trgovac dužan da vam isporuči kupljenu robu (ukoliko nije drugačije ugovoreno) – u protivnom je u obavezi da vam vrati novac;

30 dana – od dana podnošenja reklamacije je rok u kom trgovac mora da reši prihvaćenu reklamaciju kada su u pitanju tehnička roba i nameštaj

1 godina – od dana podnošenja reklamacije trgovcu je rok u kojem je moguće podneti predlog za pokretanje vansudskog rešavanja potrošačkih sporova;

500 hiljada dinara – sudske takse su ukinute za sve sporove čiji predmet ne prelazi ovu sumu.

Nastaviće se.

IZVOR: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Sektor za zaštitu potrošača.

Zatvoreni prostori u Kikindi u koje je dozvoljeno ući sa psom

Igor Crnogorac October 18, 2022

U želji da vlasnike ljubimaca informišemo u koje prodavnice/lokale/smeštaje u Kikindi mogu da uđu sa svojim kucama, sastavili smo (početni) spisak. Ukoliko ste vlasnik prostora u koji dozvoljavate da se uvede pas, molimo Vas da nam pošaljete poruku, da bismo dopunili listu.

PET FRIENDLY – U KIKINDI (azbučnim redom):

PRODAVNICE:

Cvećara „Mario“ – Miloša Velikog 26

„Opposite“, prodavnica obuće – Trg srpskih dobrovoljaca 17

Optika „Zoom“ – Generala Drapšina 11

“Retromanija fashion” – Dimitrija Tucovića 3

SBB – Serbia Broadband – Trg srpskih dobrovoljaca 30

“Yettel” (“Telenor”) – Trg srpskih dobrovoljaca 43

BANKE:

“Raiffeisen banka”

USTANOVE:

Galerija “Terra”

KAFIĆI I RESTORANI:

„Mala radionica kafe“ – Đoke Radaka 8

„Twenty“ – Trg srpskih dobrovoljaca 28

„Centar restaurant“ – Svetosavska 34

SMEŠTAJ (preuzeto sa internet stranica za rezervaciju):

Apartman „Azra“ – Generala Drapšina 6

Apartman „Artur“ – Hajduk Veljkova 109

Vila „Elena“ – Srbobranska 110

„Intermezzo“ Bed & Breakfast – Generala Drapšina 49

„Kikinda peace oaza“ – Vojvode Putnika 89

Hostel „Paparazzo“ – Dr Zorana Đinđića 5

Kuća „Sonja“ – Kumanovska 119

„Twenty“ Bed & Breakfast – Trg srpskih dobrovoljaca 28

Sobe „Šponga“ – Kralja Petra I 76

Bogat pozorišni vikend u “Eđšegu”

Igor Crnogorac October 18, 2022

Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ u Kikindi imaće, narednog vikenda, na repertoaru dve predstave. Mlađa glumačka grupa, „Gizenguz“, igraće svoju predstavu za decu „Suket kiraly“/“Gluvi kralj“ u petak, od 17 sati.

Za subotu, u večernjem terminu od 19 sati, najavljena je predstava starije grupe glumaca scene „Jozsef Attila“. Oni igraju svoju novu predstavu, „Tabori piknik“/“Piknik na frontu“, koju je režirao Kiraly Sandor. Predstava je titlovana na srpski jezik.

Ulazak na izvođenja se ne naplaćuje, ali će publika moći da ostavi dobrovoljni prilog.

Vakcine protiv kancera – do kraja decenije

Igor Crnogorac October 17, 2022

Prema rečima suosnivača nemačke farmaceutske kompanije „Bajontek“, Ugura Sahina i Ozleme Tireči, vakcine protiv kancera mogle bi da budu napravljene do 2030. godine. Rad supružnika Sahin i Tireči poznat je po stvaranju vakcine protiv kovida sa američkim „Fajzerom“.

Sada kažu da su napravili pomak koji im je ulio optimizam za pravljenje vakcine protiv kancera u narednim godinama, preneo je Tanjug. Profesorka Tireči je objasnila da bi RNK tehnologija mogla da bude preusmerena tako da osnaži imuni sistem da napada kancerogene ćelije, po istom principu po kojem cilja koronavirus. „Bajontek“ je već radio na RNK vakcinama protiv kancera pre nego što je počela pandemija, ali se onda ta kompanija preusmerila na stvaranje antikovid vakcina.

Kompanija sada već ima nekoliko antikancer vakcina u fazi kliničkog testiranja. Tireči kaže da uspeh sa „Fajzer“/“Bajontek“ vakcinom protiv kovida otvora prostor da se naučnici posvete borbi protiv kancera.

U nemačkoj firmi nadaju se da bi mogli da razviju tretmane za rak debelog creva, rak kože i još neke tipove kancera, ali i navode da još uvek postoje velike prepreke do rešenja.

(IZVOR: Tanjug)

Međunarodni dan iskorenjivanja siromaštva

Igor Crnogorac October 17, 2022

U svetu se 17. oktobar obeležava kao Dan borbe protiv siromaštva. Stopa rizika od siromaštva u našoj zemlji prošle godine bila je 21,2 odsto i, u odnosu na prethodnu godinu, manja je za pola procenta. Novčanu socijalnu pomoć u Kikindi i selima prima četiri odsto ukupne populacije Grada.

U Srbiji, siromaštvom su najviše pogođena deca do 14 godina i stariji u ruralnim područjima, zatim mnogočlane porodice, samohrani roditelji, nezaposleni, i osobe sa invaliditetom i porodice u kojima oni žive. Samozaposleni su imali mnogo veću stopu rizika od siromaštva od zaposlenih kod poslodavca – 14,5 odsto u odnosu na 5,4 odsto. Pod najmanjim rizikom prošle godine bili su građani starosti od 25 do 54 godine – 19.1 odsto.

Za jednočlano domaćinstvo, u 2021. godini, prag rizika od siromaštva bio je 24.064 dinara, za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 43.315 dinara, a za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece – 50.533 dinara.

U Kikindi, ukupan broj korisnika socijalne zaštite na evidenciji Centra za socijalni rad je 7.582. Novčanu pomoć primaju 2.194 osobe, a dečiji dodatak njih 854, pokazuju podaci za prošlu godinu, prikupljeni u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu i nadležnom ministarstvu.

Osnovica novčane socijalne pomoći za jednu osobu je 9.580 dinara, za svaku narednu odraslu osobu u domaćinstvu dobija se 4.790 dinara, a za dete do 18 godina, 2.874 dinara.

Veče horova

Igor Crnogorac October 16, 2022

Za ljubitelje horske muzike, u kikindskom Kulturnom centru pripremaju izuzetan događaj. Tri hora: „Vox Lihnidos“ iz Ohpida, hor Kulturno-umetničkog društva „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i domaćini, hor „Attendite!“, nastupiće na zajedničkom koncertu u četvrtak, 20. oktobra, u sali Narodnog muzeja. Početak je u 19 sati, ulazak je besplatan.