Корисницима даљинског грејања на октобарским рачунима неће бити фактурисани дани када се станови нису загревали. Како је у току грејна сезона, котлови се укључују ујутру по редовном режиму рада, и у току дана, уколико је спољна температура нижа од 15 степени, саопштено је данас из ЈП „Топлана“.
Igor Crnogorac
У Основној школи „Свети Сава“, у фискултурној сали и справарници, поставља се нова лед расвета. Радове су данас обишли чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Драган Пецарски, задужен за спорт и омладину.
– Ова инвестиција Града помоћи ће безбеднијој настави, што нам је приоритет – изјавио је Пецарски. – Због веома лоше расвете, постојала је могућност да, у зимском периоду, сала престане да се користи. Ову салу, такође, после наставе, користе и чланови гимнастичког, кошаркашког и одбојкашког клуба.
Пецарски је истакао да је намера локалне самоуправе да уложи у обнављање свих фискултурних сала, али и да обезбеди наменски објекат за спортске клубове, како за тренинге више не би морали да користе просторе школа.
Претходних година, у Школи „Свети Сава“ замењени су кров и паркет у фискултурној сали. Директорица, Гордана Рацков, каже да се неопходни радови изводе у континуитету.
– Прошле године замењени су олуци, сада се завршава расвета. Ништа не би било могуће без подршке Града, и када конкуришемо код покрајинских и републичких фондова, то чинимо заједно са локалном самоуправом.
Вредност нове расвете је 500 хиљада динара, а у замену олука уложено је 2,8 милиона. У овој школи предстоје радови на равном крову и фасади, као и замена столарије.
Кикинда ће бити један од првих градова који ће омогућити породицама са троје и више деце да остваре попусте на рачунима за комуналне услуге, даљинско грејање и паркинг. Нове погодности најавили су данас представници Градске управе и Покрета за децу 3+. Састанку су присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента и чланица Градског већа, Рамона Тот.
Захваљујући споразуму који је локална самоуправа прошле године потписала са Покретом 3+ из Чачка, око 300 породица у граду и околним местима већ користи попусте у плаћању у продајним објектима, установама културе и спортским клубовима. Наш град је један од првих који се прикључио Покрету чији је циљ да деци и родитељима из породица са троје и више деце олакша свакодневицу, остваривањем попуста и привилегија у коришћењу услуга и производа.
– Данас ћемо разговарати са представницима ЈП „Кикинда“ и ЈП „Топлана“ о попустима за рачуне за воду и за даљинско грејање и сигуран сам да ћемо постићи договор. Наставићемо да сарађујемо са Покретом, бићемо и даље чланови, како бисмо помогли родитељима са више деце јер је данас храброст ширити породицу – рекао је Младен Богдан.
Кикинда је један од 25 градова у Србији и само три у Војводини који континуирано сарађује са Покретом, рекао је председник Покрета 3+, Владица Гавриловић.
– Имамо изузетну сарадњу са градским челницима у Кикинди, овде увек наилазимо на велико разумевање и остварујемо стопостотни учинак у свим нашим акцијама – истакао је Гавриловић. – Наши напори у остваривању погодности за породице са више деце у читавој земљи већ дају резултате. Ми смо покренули петицију у којој је, 2017. године, сакупљено сто хиљада потписа за остваривање финансијског подстицаја рађања, да за рођење трећег детета држава даје сто евра, и 150 евра за четврто дете. Од тада, за четири године, забележено је 16 одсто више трећерођене и 13 одсто више четврторођене деце.
После договора с јавним предузећима, нови попусти биће унесени у апликацију која ће, такође, прво бити активирана у Кикинди. До тада, корисници три плус картице попусте остварују не само у својој средини, већ и широм земље, у 2.500 продавница, установа и предузећа које су потписале уговор са Покретом 3+, каква су и Поштанска штедионица и Службени гласник који, рецимо, за школски прибор, омогућава попуст од 25 одсто.
У читавој Србији сада има 138 хиљада породица са троје и више деце, што је осам одсто од укупног броја породица. Списак привредних субјеката који су се прикључили подстицању наталитета, као и информације о добијању картице, корисници могу видети на сајту триплус.орг.рс.
Кикинђанин Јован Булатовић, дипломирани програмер, аутор је игрице коју овог момента на мобилном телефону има више од шест милиона људи широм света.
Као и већина дечака, Јован је много волео игрице. 
Сада је јасно да је његова прва конзола, „ПС1“, била заправо припрема за каријеру у индустрији видео игара. Јер Јован је волео и математику, што га је определило да заврши софтверско инжењерство на Електротехничком факултету у Београду. Први радни ангажман као програмер остварио је у израелској фирми за производњу видео игара за мобилне телефоне „Цразy Лабс“ у Новом Саду.
– Желео сам да радим као програмер игрица јер мислим да је то најбољи посао у мојој струци. Видео сам оглас и придружио се тиму дизајнера. Веома сам задовољан – каже Јован.
Његов тим зове се “Лаб Ратс“ и чине га и студенти дизајна видео игара Академије уметности у Новом Саду, Ана Чаушоска и Енсар Шаћировић. Да су одличан тим постало је јасно када је њихова игрица „Фридге Организинг“ постала планетарни хит.
– Ана је на „Тик Току“ видела тренд организовања фрижидера, преузели смо ту идеју и направили игрицу – објашњава Јован. – Када се игрица нашла у „Плеј продавници“, људима се јако свидела, просто је „букнула“. Нисам уопште очекивао оволики успех, изненадили смо се све троје. Овакве, једноставне игрице, ради опуштања и у тренуцима доколице, највише користе четрдесетогодишњаци и деца.
До данас, ова занимљива и визуелно богата игрица има више од шест милиона преузимања и бележи стабилан раст нових играча. У међувремену, његов победнички тим већ ради на новом пројекту, заснованом на принципу ТВ емисија, у којима девојка бира једног од младића према одговорима на питања која им поставља. Овога пута су и идејни творци и најављују занимљив производ. Јован потврђује да ће и у будућности, као програмер, остати у овој бранши.
– За сада ћу наставити ово да радим јер нам добро иде. Касније бих волео да правим озбиљније игрице, онакве какве ја волим да играм. То су игре за рачунаре, највеће производне вредности, које настају у великим студијима.
Овај млади професионалац за сада не мења место боравка јер је, како каже, Нови Сад већ постао познат као град програмера игрица – највеће иностране компаније управо овде отварају своја представништва. Озбиљне успехе у „неозбиљној“ индустрији видео-игара, Јован се нада, једног дана крунисаће отварањем сопственог студија и тада ће, погађате, направити и најбољу игрицу – онако, за своју душу.
Фондација „Хумана срца“ из Београда и Град Кикинда помогли су двема породицама у неопходним грађевинским радовима – оспособљавању њихових кућа за безбедно становање. Данас су представници Фондације посетили Кикинду. Са представницима Града, градоначелником Николом Лукачем, председником Скупштине града, Младеном Богданом и чланом Градског већа, Драганом Пецарским, уверили су се да радови теку по плану, а члановима једног домаћинства донели су лепе вести.
Породици Малешевић у Железничком новом реду прошлог месеца је, у пожару, изгорео кров. Од Градске управе затражили су помоћ јер сами нису били у могућности да предузму било какве радове. Недељко је 37 година радио у Ливници. Због болести је отишао у превремену пензију и сада сваког месеца прима само 25 хиљада динара. Супруга је незапослена.
– Разболео сам се, оперисан сам и сад ме чека још једна операција. Пожар је избио у сред ноћи, комшије су ми прве притекле у помоћ, још увек ми помажу у свему, као што сам и ја њима, када сам год могао. Веома сам захвалан Граду и „Хуманим срцима“, хвала свима који су нам помогли у овом тешком времену – каже Недељко.
Када су сазнали за Недељков проблем, из Градске управе контактирали су Фондацију „Хумана срца“ са којом су, почетком септембра, потписали протокол о сарадњи. Данас, месец дана касније, кров на кући Малешевића готово је завршен и они су, у знак захвалности, приредили послужење за госте, представнике Фондације и Града.
– Тражили смо начине да што пре помогнемо породицама и споразум са овом Фондацијом то нам је и омогућио. Овде су људи сложни и солидарни, свакако ћемо настојати да свим становницима Железничког новог реда олакшамо живот – рекао је градоначелник, Никола Лукач.
Николина Ђујић, извршна директорка Фондације „Хумана срца“ каже да је у нови кров на кући породице Малешевић уложено 11 хиљада евра.
– Драго ми је што смо се одазвали позиву градоначелника да помогнемо и овој дивној породици. Они су много дали свом граду и она овај начин им се и Град одужује.
Шесточлана породица Зарић из Кикинде купила је трошну кућу у Партизанској улици. Међутим, нису могли да се уселе јер је објекат био у веома лошем стању. Ову породицу у Фондација „Хумана срца“ већ је обрадовала приликом прве посете граду. Поклоњени су им пакети са гардеробом и телевизор, млађа деца добила су и таблете, а најстаријој девојчици испуњена је жеља и обезбеђен јој је новац за похађање козметичарског курса. Тада је договорено да ће им бити урађен кров у вредности од 15 хиљада евра јер су ови радови били приоритетни.
– Кров је био у веома лошем стању, био је пред рушењем. Сада се поставља и нов плафон и потпуно нов кров, па ћемо имати и поткровље. Нисмо се надали помоћи, ово је и више него што смо очекивали – каже Срђан Зарић.
Данас су Срђановој породици гости донели лепе вести – у Фондацији су одлучили да им реновирају читаву кућу. Николина Ђујић објаснила је да ће, у објекту од 190 квадрата са поткровљем, бити постављени нови подови, керамика, биће изграђено купатило и купљени намештај и сва потребна кућна техника. За сада се поставља кров и ти радови вредни су 15 хиљада евра.
– Град брине о суграђанима који су социјално угрожени. Захвални смо Фондацији и њиховим партнерима – рекао је градоначелник Лукач. – Надам се да ћемо, у заједничким пројектима, помоћи већем броју породица.
Он је додао да Град Кикинда континуирано помаже социјално угроженима по различитим програмима. У сарадњи са Центром за социјални рад препознају се породице којима је помоћ најпотребнија, а посебна брига и пажња усмерена је ка најмлађим становницима, како би сви имали квалитетне услове живота.
Мештани Банатског Великог Села обележили су 77 година од колонизације, доласка Крајишника у овај део Баната. На сцени Дома културе, чланови културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“ и њихови гости, оживели су сећање на то време и представили песме и игре из завичаја досељеника у програму под називом “Живјећемо, дашта ћемо” .
Прослави су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник, Никола Лукач, председник Скупштине Града, Младен Богдан и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.
– Традиција, култура и обичаји народа с љубављу и пажњом чувају се у овом Културно-уметничком друштву и у читавом селу и хвала им на томе – рекао је градоначелник Лукач. – Ова сећања обавезују нас да будемо много мудрији и да, заједно, стварамо још боље услове за живот.
Председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац, истакла је да се мештани поносе наслеђем које им је остављено да га чувају и унапређују.
– Наши преци били су довољно храбри да без ичега дођу у потпуно непознате крајеве. То није било случајно – они су сви били добри борци и то је и био разлог да буду насељени уз границу.
Председница Савета МЗ подсетила је да је садашњи Дом културе изграђен мобом 1949. године и у плану је да се, у наредне три године, потпуно реконструише, у чему ће помоћи Град Кикинда.
Велика сала Дома културе вечерас је била потпуно испуњена мештанима и гостима за које су чланови КУД „Марија Бурсаћ“, чланови драмске секције Основне школе „Славко Родић“ и гости из Крајишника, КУД „Јандрија Томић – Ћић“, извели богат програм са инсценацијама колонизације, прела, и са песмама и играма из Босне. По речима председника КУД-а, Горана Шормаза, великоселско културно-уметничко друштво има 120 чланова, подељених у четири играчке и четири певачке секције.
У време колонизације, тих, првих послератних година, из Босне и Херцеговине у Војводину је стигло укупно 76 хиљада људи. У Банату је, у такозваној Осмој офанзиви, насељено 29 места. На подручју садашњег Банатског Великог Села настанило се становништво из Босанске Крајине, и то углавном из Босанског Петровца и Дрвара. Крајишници су, заправо, стигли у три села: Шарлевил, Хуберт и Солтур, која су се спојила у једно. Према казивању старијих мештана, становници нису могли да се договоре о називу, па су усвојена оба предлога – и Банатско и Велико, која су, 1947. године ушла у назив места. Годину дана касније, на попису, село је имало 4.400 становника, што је и највећи забележени број мештана.
Према попису из 2011. године, Банатско Велико Село има око две и по хиљаде житеља који се поносе чињеницом да су једно од најуређенијих села у земљи. Све улице асфалтиране су до 1977. године, фудбалски стадион постоји дуже од пола века, а више од три деценије село има и отворене базене.
Директни пут до Кикинде изграђен је 1991. године, али је село са суседним Наковом било спојено већ 1962. године и то асфалтним путем за који су подлогу, циглу по циглу, мештани постављали ручно, сложни у жељи да за своје породице стварају бољу и лепшу будућност. Овај дух заједништва у Банатском Великом Селу одржао се до данас и свакако је још једно вредно наслеђе за генерације које стасавају.
Са Кикинђанима је вечерас, на представљању своје књиге у Народној библиотеци „Јован Поповић“, разговарао Феђа Штукан. Овај босанскохерцеговачки глумац написао је аутобиографско дело „Бланк“, које садржи најинтригантније делове његовог живота, обележеног драматичним обртима: учешћем у рату, боравком у психијатријској болници, наркоманијом, алкохолизмом, али и узлетом до глумачке академије, заснивањем породице и холивудском продукцијом. Штукан је и пилот и падобранац и бајкер, а најважније му је, каже, што је Ајин тата. Промена је могућа и ово је утешна књига, каже он.
– Мислим да не постоји апсолутно добро или лоше у животу, само је питање какав је ваш однос према томе. Људи мисле да имају проблема, онда прочитају моју књигу и схвате да им живот није толико црн колико су то од њега сами направили. Уз то, књига много помаже зависницима, мислим да је то зато што сам записивао ток својих мисли, и те емоције се лако читају: зашто човек пада на дно, и остаје на дну, како га препознаје и искористи да се одгурне и подигне. Већина обично остаје у међустању, између врха и дна, животари, што је, мислим, најгора опција.
Књига је настала на наговор Штуканових кумова, Бреда Пита и Анђелине Жоли, са којом се упознао када га је на аудицији одабрала да игра у њеном филму „Земља крви и меда“.
– Они су потпуно обични људи. Дружили смо се једно време, он тада није ни пио, само је понекад знао да савије џоинт. Шта се после догодило с њима, не знам, чули смо се и после њиховог развода, али нисам желео да залазим у то.
После Анђелининог филма са Штуканом, глумачки пар предложио му је да напише сажетак о свом животу, како би га сценаристи припремили за филм.
– Како тада нисам имао рачунар, Анђелина ми је купила ајпед. Исписао сам тридесет страна, без наслова, и послао им. Јавили су да су одушевљени и да им се посебно допада наслов. Тада сам схватио да је програм то обележио као „бланк“ документ. Потражио сам превод и схватио која су сва могућа значења те речи. Тако је наслов и остао.
Писање сценарија поверили су редитељу из БиХ, Пјеру Жалици, и од тога ће бити или филм или серија, каже Штукан. Он је, у међувремену, наставио да пише и, после девет година, завршио књигу. За кратко време роман је постао обавезна литература на Универзитету „Голдсмитс“ у Лондону и на Универзитету у Мостару. Преведен је на енглески, француски и италијански језик. „Бланк“ је и својеврсно ратно сведочанство које разбија све илузије о нацији и религији, објашњава аутор. Са дистанце од 30 година прича о свом добровољном придруживању војсци БиХ, и о рату у који је, како каже, од рођења био припреман да оде.
– Читав систем на овим просторима подучава мушку децу агресији – купују им се пиштољи, религија им прича о мучењу, и цртани филмови су агресивни. И тако се догоди да, са 18 година, стасаш у човека који је националиста и спреман је за рат. То се и мени десило, и то је страшно погрешно. Религија и патриотизам упаковани су у шарени целофан од којег се не види шта је иза тога, а у позадини је пљачка огромних размера: донације су покрадене, армији БиХ продавано је оружје из Крагујевца, политичари су се богатили откупљујући, за три одсто вредности, плату од 400 марака у сертификатима које су добијали војници на борбеним положајима да би, за смешне цене, куповали некретнине; и, што је за мене и најстрашније, трговало се хуманитарном помоћи – она се продавала и на пијаци. Нисам то могао да поднесем, а посебно помисао да сам обучен да убијем човека. Схватио сам да је једини начин тај да себе прогласим лудим и тако сам завршио на Психијатрији.
За такву одлуку већ је био спреман, али су пресудили један пас и први пуцањ из снајпера.
– Између наших и положаја српске војске била је ливада, по којој се слободно шетао један пас, био је црно- бели, звали смо га Жућо. Био је диван пас, паметан. Хранили смо га и ми и „непријатељи“, долазио је и код једних и код других. Жућо је сваки пут осетио вибрације у ваздуху када минобацач испали пројектил – одмах би легао и почињао да цвили, а ми смо бежали у заклон. Спасио нам је животе небројено пута. Једног дана поставио сам мину у близини српских положаја. И нашао ју је Жућо. Разнела га је. Недуго после тога морао сам први пут да пуцам из снајпера, за шта сам и био обучаван у специјалним јединицама. Промашио сам, али ме је сазнање да сам био спреман да убијем, потпуно освестило. После Жућине смрти и овог догађаја, био сам спреман на све, само да изађем из борбе.
У међувремену, док је још био у уточишту, у болници, уписао је глумачку академију и завршио је. Затим се опробао и као музичар у Немачкој, био зависник од дроге и алкохола, чак је био и дилер у Сарајеву. Све лоше ствари одавно је победио и данас је запослен у сарајевском Камерном театру 55. Каријера га је већ неколико пута одвела у Холивуд, где је снимао филмове А продукције: „Савршен дан“ (2015.), „Дете 44“ (2015.), „Курск“ (2018.), и серију „Без граница“ (2013.). Публици у Србији познат је по улогама у филму „Нечиста крв“ и серији „Клан“, по којој је стекао велику популарност.
– Осим неколико епизода из прве сезоне, серију нисам гледао. Не радим то, не гледам оно што снимим, не волим свој глас да чујем – каже Феђа. – Мислим да је серија духовита само захваљујући глумцима, они воле да праве такве улоге, то је, изгледа, нешто што се баштини у глуми на овим просторима.
С друге стране, књига „Бланк“, оцењена као историјска читанка о рату на овим просторима, а коју је у Србији издала „Чигоја штампа“, такође је зауставила медијски линч у држави у којој живи.
– Ни они који ме иначе осуђују за свашта, када је књига изашла, нису то учинили. Чак се ни политичари о којима сам писао у књизи нису јавили да демантују било шта. Мислим да они ни не читају, зато и јесу националисти. Раније, када изађе неки чланак о мени, одмах су стизале салве мржње, претње убиствима, силовањима, обезглављивањима, претили су мојој породици. Армија људи, ботова је то радила по порталима. Сад их нема, верујем да су добили наређење да се књига ни не помиње, јер је и то реклама; свака реклама доприноси продаји и, што се књига више продаје, истина се даље шири. Ухваћени су у шах-мат позицији, не знају шта да раде, и сад могу само да ћуте.
Изузетна животна прича привукла је вечерас Кикинђане који су потпуно испунили хол Библиотеке. Осим визуре писца, добили су и потпуно искрено казивање бившег ратника и припадника специјалних јединица који за себе каже да се не декларише национално, да је мешавина сва три конститутивна народа у Босни и Херцеговини. И који нема проблем да ствари назове правим именом – зло је на тамној страни, одакле год да долази, а патриотизам и религија су само средства моћника којима манипулишу ради стицања користи. Нема никаквих илузија у „Бланку“ Феђе Штукана. И у томе је његова вредност. И дно са којег се може само ка врху.
У посети Кикинди данас је била комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић, у пратњи помоћника Ивана Гергинова. На састанку са градоначелником, Николом Лукачем, разговарали су о унапређењу сарадње ради решавања питања миграција, о стамбеном збрињавању избеглица из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске и о другим заједничким пројектима.
Градоначелник и гости затим су посетили Прихватни центар у Кикинди. Комесарка се упознала са бројем смештених миграната и облицима и врстама помоћи и услуга које им се пружају.
Констатовано је да је досадашња сарадња Града и Комесаријата за избеглице и миграције била успешна, на чему ће се радити и убудуће, како би се изазови миграција решавали на најбољи начин.