Korisnicima daljinskog grejanja na oktobarskim računima neće biti fakturisani dani kada se stanovi nisu zagrevali. Kako je u toku grejna sezona, kotlovi se uključuju ujutru po redovnom režimu rada, i u toku dana, ukoliko je spoljna temperatura niža od 15 stepeni, saopšteno je danas iz JP „Toplana“.
Igor Crnogorac
U Osnovnoj školi „Sveti Sava“, u fiskulturnoj sali i spravarnici, postavlja se nova led rasveta. Radove su danas obišli članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Dragan Pecarski, zadužen za sport i omladinu.
– Ova investicija Grada pomoći će bezbednijoj nastavi, što nam je prioritet – izjavio je Pecarski. – Zbog veoma loše rasvete, postojala je mogućnost da, u zimskom periodu, sala prestane da se koristi. Ovu salu, takođe, posle nastave, koriste i članovi gimnastičkog, košarkaškog i odbojkaškog kluba.
Pecarski je istakao da je namera lokalne samouprave da uloži u obnavljanje svih fiskulturnih sala, ali i da obezbedi namenski objekat za sportske klubove, kako za treninge više ne bi morali da koriste prostore škola.
Prethodnih godina, u Školi „Sveti Sava“ zamenjeni su krov i parket u fiskulturnoj sali. Direktorica, Gordana Rackov, kaže da se neophodni radovi izvode u kontinuitetu.
– Prošle godine zamenjeni su oluci, sada se završava rasveta. Ništa ne bi bilo moguće bez podrške Grada, i kada konkurišemo kod pokrajinskih i republičkih fondova, to činimo zajedno sa lokalnom samoupravom.
Vrednost nove rasvete je 500 hiljada dinara, a u zamenu oluka uloženo je 2,8 miliona. U ovoj školi predstoje radovi na ravnom krovu i fasadi, kao i zamena stolarije.
Kikinda će biti jedan od prvih gradova koji će omogućiti porodicama sa troje i više dece da ostvare popuste na računima za komunalne usluge, daljinsko grejanje i parking. Nove pogodnosti najavili su danas predstavnici Gradske uprave i Pokreta za decu 3+. Sastanku su prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i članica Gradskog veća, Ramona Tot.
Zahvaljujući sporazumu koji je lokalna samouprava prošle godine potpisala sa Pokretom 3+ iz Čačka, oko 300 porodica u gradu i okolnim mestima već koristi popuste u plaćanju u prodajnim objektima, ustanovama kulture i sportskim klubovima. Naš grad je jedan od prvih koji se priključio Pokretu čiji je cilj da deci i roditeljima iz porodica sa troje i više dece olakša svakodnevicu, ostvarivanjem popusta i privilegija u korišćenju usluga i proizvoda.
– Danas ćemo razgovarati sa predstavnicima JP „Kikinda“ i JP „Toplana“ o popustima za račune za vodu i za daljinsko grejanje i siguran sam da ćemo postići dogovor. Nastavićemo da sarađujemo sa Pokretom, bićemo i dalje članovi, kako bismo pomogli roditeljima sa više dece jer je danas hrabrost širiti porodicu – rekao je Mladen Bogdan.
Kikinda je jedan od 25 gradova u Srbiji i samo tri u Vojvodini koji kontinuirano sarađuje sa Pokretom, rekao je predsednik Pokreta 3+, Vladica Gavrilović.
– Imamo izuzetnu saradnju sa gradskim čelnicima u Kikindi, ovde uvek nailazimo na veliko razumevanje i ostvarujemo stopostotni učinak u svim našim akcijama – istakao je Gavrilović. – Naši napori u ostvarivanju pogodnosti za porodice sa više dece u čitavoj zemlji već daju rezultate. Mi smo pokrenuli peticiju u kojoj je, 2017. godine, sakupljeno sto hiljada potpisa za ostvarivanje finansijskog podsticaja rađanja, da za rođenje trećeg deteta država daje sto evra, i 150 evra za četvrto dete. Od tada, za četiri godine, zabeleženo je 16 odsto više trećerođene i 13 odsto više četvrtorođene dece.
Posle dogovora s javnim preduzećima, novi popusti biće uneseni u aplikaciju koja će, takođe, prvo biti aktivirana u Kikindi. Do tada, korisnici tri plus kartice popuste ostvaruju ne samo u svojoj sredini, već i širom zemlje, u 2.500 prodavnica, ustanova i preduzeća koje su potpisale ugovor sa Pokretom 3+, kakva su i Poštanska štedionica i Službeni glasnik koji, recimo, za školski pribor, omogućava popust od 25 odsto.
U čitavoj Srbiji sada ima 138 hiljada porodica sa troje i više dece, što je osam odsto od ukupnog broja porodica. Spisak privrednih subjekata koji su se priključili podsticanju nataliteta, kao i informacije o dobijanju kartice, korisnici mogu videti na sajtu triplus.org.rs.
Kikinđanin Jovan Bulatović, diplomirani programer, autor je igrice koju ovog momenta na mobilnom telefonu ima više od šest miliona ljudi širom sveta.
Kao i većina dečaka, Jovan je mnogo voleo igrice. 
Sada je jasno da je njegova prva konzola, „PS1“, bila zapravo priprema za karijeru u industriji video igara. Jer Jovan je voleo i matematiku, što ga je opredelilo da završi softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Prvi radni angažman kao programer ostvario je u izraelskoj firmi za proizvodnju video igara za mobilne telefone „Crazy Labs“ u Novom Sadu.
– Želeo sam da radim kao programer igrica jer mislim da je to najbolji posao u mojoj struci. Video sam oglas i pridružio se timu dizajnera. Veoma sam zadovoljan – kaže Jovan.
Njegov tim zove se “Lab Rats“ i čine ga i studenti dizajna video igara Akademije umetnosti u Novom Sadu, Ana Čaušoska i Ensar Šaćirović. Da su odličan tim postalo je jasno kada je njihova igrica „Fridge Organizing“ postala planetarni hit.
– Ana je na „Tik Toku“ videla trend organizovanja frižidera, preuzeli smo tu ideju i napravili igricu – objašnjava Jovan. – Kada se igrica našla u „Plej prodavnici“, ljudima se jako svidela, prosto je „buknula“. Nisam uopšte očekivao ovoliki uspeh, iznenadili smo se sve troje. Ovakve, jednostavne igrice, radi opuštanja i u trenucima dokolice, najviše koriste četrdesetogodišnjaci i deca.
Do danas, ova zanimljiva i vizuelno bogata igrica ima više od šest miliona preuzimanja i beleži stabilan rast novih igrača. U međuvremenu, njegov pobednički tim već radi na novom projektu, zasnovanom na principu TV emisija, u kojima devojka bira jednog od mladića prema odgovorima na pitanja koja im postavlja. Ovoga puta su i idejni tvorci i najavljuju zanimljiv proizvod. Jovan potvrđuje da će i u budućnosti, kao programer, ostati u ovoj branši.
– Za sada ću nastaviti ovo da radim jer nam dobro ide. Kasnije bih voleo da pravim ozbiljnije igrice, onakve kakve ja volim da igram. To su igre za računare, najveće proizvodne vrednosti, koje nastaju u velikim studijima.
Ovaj mladi profesionalac za sada ne menja mesto boravka jer je, kako kaže, Novi Sad već postao poznat kao grad programera igrica – najveće inostrane kompanije upravo ovde otvaraju svoja predstavništva. Ozbiljne uspehe u „neozbiljnoj“ industriji video-igara, Jovan se nada, jednog dana krunisaće otvaranjem sopstvenog studija i tada će, pogađate, napraviti i najbolju igricu – onako, za svoju dušu.
Fondacija „Humana srca“ iz Beograda i Grad Kikinda pomogli su dvema porodicama u neophodnim građevinskim radovima – osposobljavanju njihovih kuća za bezbedno stanovanje. Danas su predstavnici Fondacije posetili Kikindu. Sa predstavnicima Grada, gradonačelnikom Nikolom Lukačem, predsednikom Skupštine grada, Mladenom Bogdanom i članom Gradskog veća, Draganom Pecarskim, uverili su se da radovi teku po planu, a članovima jednog domaćinstva doneli su lepe vesti.
Porodici Malešević u Železničkom novom redu prošlog meseca je, u požaru, izgoreo krov. Od Gradske uprave zatražili su pomoć jer sami nisu bili u mogućnosti da preduzmu bilo kakve radove. Nedeljko je 37 godina radio u Livnici. Zbog bolesti je otišao u prevremenu penziju i sada svakog meseca prima samo 25 hiljada dinara. Supruga je nezaposlena.
– Razboleo sam se, operisan sam i sad me čeka još jedna operacija. Požar je izbio u sred noći, komšije su mi prve pritekle u pomoć, još uvek mi pomažu u svemu, kao što sam i ja njima, kada sam god mogao. Veoma sam zahvalan Gradu i „Humanim srcima“, hvala svima koji su nam pomogli u ovom teškom vremenu – kaže Nedeljko.
Kada su saznali za Nedeljkov problem, iz Gradske uprave kontaktirali su Fondaciju „Humana srca“ sa kojom su, početkom septembra, potpisali protokol o saradnji. Danas, mesec dana kasnije, krov na kući Maleševića gotovo je završen i oni su, u znak zahvalnosti, priredili posluženje za goste, predstavnike Fondacije i Grada.
– Tražili smo načine da što pre pomognemo porodicama i sporazum sa ovom Fondacijom to nam je i omogućio. Ovde su ljudi složni i solidarni, svakako ćemo nastojati da svim stanovnicima Železničkog novog reda olakšamo život – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.
Nikolina Đujić, izvršna direktorka Fondacije „Humana srca“ kaže da je u novi krov na kući porodice Malešević uloženo 11 hiljada evra.
– Drago mi je što smo se odazvali pozivu gradonačelnika da pomognemo i ovoj divnoj porodici. Oni su mnogo dali svom gradu i ona ovaj način im se i Grad odužuje.
Šestočlana porodica Zarić iz Kikinde kupila je trošnu kuću u Partizanskoj ulici. Međutim, nisu mogli da se usele jer je objekat bio u veoma lošem stanju. Ovu porodicu u Fondacija „Humana srca“ već je obradovala prilikom prve posete gradu. Poklonjeni su im paketi sa garderobom i televizor, mlađa deca dobila su i tablete, a najstarijoj devojčici ispunjena je želja i obezbeđen joj je novac za pohađanje kozmetičarskog kursa. Tada je dogovoreno da će im biti urađen krov u vrednosti od 15 hiljada evra jer su ovi radovi bili prioritetni.
– Krov je bio u veoma lošem stanju, bio je pred rušenjem. Sada se postavlja i nov plafon i potpuno nov krov, pa ćemo imati i potkrovlje. Nismo se nadali pomoći, ovo je i više nego što smo očekivali – kaže Srđan Zarić.
Danas su Srđanovoj porodici gosti doneli lepe vesti – u Fondaciji su odlučili da im renoviraju čitavu kuću. Nikolina Đujić objasnila je da će, u objektu od 190 kvadrata sa potkrovljem, biti postavljeni novi podovi, keramika, biće izgrađeno kupatilo i kupljeni nameštaj i sva potrebna kućna tehnika. Za sada se postavlja krov i ti radovi vredni su 15 hiljada evra.
– Grad brine o sugrađanima koji su socijalno ugroženi. Zahvalni smo Fondaciji i njihovim partnerima – rekao je gradonačelnik Lukač. – Nadam se da ćemo, u zajedničkim projektima, pomoći većem broju porodica.
On je dodao da Grad Kikinda kontinuirano pomaže socijalno ugroženima po različitim programima. U saradnji sa Centrom za socijalni rad prepoznaju se porodice kojima je pomoć najpotrebnija, a posebna briga i pažnja usmerena je ka najmlađim stanovnicima, kako bi svi imali kvalitetne uslove života.
Meštani Banatskog Velikog Sela obeležili su 77 godina od kolonizacije, dolaska Krajišnika u ovaj deo Banata. Na sceni Doma kulture, članovi kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“ i njihovi gosti, oživeli su sećanje na to vreme i predstavili pesme i igre iz zavičaja doseljenika u programu pod nazivom “Živjećemo, dašta ćemo” .
Proslavi su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali gradonačelnik, Nikola Lukač, predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.
– Tradicija, kultura i običaji naroda s ljubavlju i pažnjom čuvaju se u ovom Kulturno-umetničkom društvu i u čitavom selu i hvala im na tome – rekao je gradonačelnik Lukač. – Ova sećanja obavezuju nas da budemo mnogo mudriji i da, zajedno, stvaramo još bolje uslove za život.
Predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac, istakla je da se meštani ponose nasleđem koje im je ostavljeno da ga čuvaju i unapređuju.
– Naši preci bili su dovoljno hrabri da bez ičega dođu u potpuno nepoznate krajeve. To nije bilo slučajno – oni su svi bili dobri borci i to je i bio razlog da budu naseljeni uz granicu.
Predsednica Saveta MZ podsetila je da je sadašnji Dom kulture izgrađen mobom 1949. godine i u planu je da se, u naredne tri godine, potpuno rekonstruiše, u čemu će pomoći Grad Kikinda.
Velika sala Doma kulture večeras je bila potpuno ispunjena meštanima i gostima za koje su članovi KUD „Marija Bursać“, članovi dramske sekcije Osnovne škole „Slavko Rodić“ i gosti iz Krajišnika, KUD „Jandrija Tomić – Ćić“, izveli bogat program sa inscenacijama kolonizacije, prela, i sa pesmama i igrama iz Bosne. Po rečima predsednika KUD-a, Gorana Šormaza, velikoselsko kulturno-umetničko društvo ima 120 članova, podeljenih u četiri igračke i četiri pevačke sekcije.
U vreme kolonizacije, tih, prvih posleratnih godina, iz Bosne i Hercegovine u Vojvodinu je stiglo ukupno 76 hiljada ljudi. U Banatu je, u takozvanoj Osmoj ofanzivi, naseljeno 29 mesta. Na području sadašnjeg Banatskog Velikog Sela nastanilo se stanovništvo iz Bosanske Krajine, i to uglavnom iz Bosanskog Petrovca i Drvara. Krajišnici su, zapravo, stigli u tri sela: Šarlevil, Hubert i Soltur, koja su se spojila u jedno. Prema kazivanju starijih meštana, stanovnici nisu mogli da se dogovore o nazivu, pa su usvojena oba predloga – i Banatsko i Veliko, koja su, 1947. godine ušla u naziv mesta. Godinu dana kasnije, na popisu, selo je imalo 4.400 stanovnika, što je i najveći zabeleženi broj meštana.
Prema popisu iz 2011. godine, Banatsko Veliko Selo ima oko dve i po hiljade žitelja koji se ponose činjenicom da su jedno od najuređenijih sela u zemlji. Sve ulice asfaltirane su do 1977. godine, fudbalski stadion postoji duže od pola veka, a više od tri decenije selo ima i otvorene bazene.
Direktni put do Kikinde izgrađen je 1991. godine, ali je selo sa susednim Nakovom bilo spojeno već 1962. godine i to asfaltnim putem za koji su podlogu, ciglu po ciglu, meštani postavljali ručno, složni u želji da za svoje porodice stvaraju bolju i lepšu budućnost. Ovaj duh zajedništva u Banatskom Velikom Selu održao se do danas i svakako je još jedno vredno nasleđe za generacije koje stasavaju.
Sa Kikinđanima je večeras, na predstavljanju svoje knjige u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, razgovarao Feđa Štukan. Ovaj bosanskohercegovački glumac napisao je autobiografsko delo „Blank“, koje sadrži najintrigantnije delove njegovog života, obeleženog dramatičnim obrtima: učešćem u ratu, boravkom u psihijatrijskoj bolnici, narkomanijom, alkoholizmom, ali i uzletom do glumačke akademije, zasnivanjem porodice i holivudskom produkcijom. Štukan je i pilot i padobranac i bajker, a najvažnije mu je, kaže, što je Ajin tata. Promena je moguća i ovo je utešna knjiga, kaže on.
– Mislim da ne postoji apsolutno dobro ili loše u životu, samo je pitanje kakav je vaš odnos prema tome. Ljudi misle da imaju problema, onda pročitaju moju knjigu i shvate da im život nije toliko crn koliko su to od njega sami napravili. Uz to, knjiga mnogo pomaže zavisnicima, mislim da je to zato što sam zapisivao tok svojih misli, i te emocije se lako čitaju: zašto čovek pada na dno, i ostaje na dnu, kako ga prepoznaje i iskoristi da se odgurne i podigne. Većina obično ostaje u međustanju, između vrha i dna, životari, što je, mislim, najgora opcija.
Knjiga je nastala na nagovor Štukanovih kumova, Breda Pita i Anđeline Žoli, sa kojom se upoznao kada ga je na audiciji odabrala da igra u njenom filmu „Zemlja krvi i meda“.
– Oni su potpuno obični ljudi. Družili smo se jedno vreme, on tada nije ni pio, samo je ponekad znao da savije džoint. Šta se posle dogodilo s njima, ne znam, čuli smo se i posle njihovog razvoda, ali nisam želeo da zalazim u to.
Posle Anđelininog filma sa Štukanom, glumački par predložio mu je da napiše sažetak o svom životu, kako bi ga scenaristi pripremili za film.
– Kako tada nisam imao računar, Anđelina mi je kupila ajped. Ispisao sam trideset strana, bez naslova, i poslao im. Javili su da su oduševljeni i da im se posebno dopada naslov. Tada sam shvatio da je program to obeležio kao „blank“ dokument. Potražio sam prevod i shvatio koja su sva moguća značenja te reči. Tako je naslov i ostao.
Pisanje scenarija poverili su reditelju iz BiH, Pjeru Žalici, i od toga će biti ili film ili serija, kaže Štukan. On je, u međuvremenu, nastavio da piše i, posle devet godina, završio knjigu. Za kratko vreme roman je postao obavezna literatura na Univerzitetu „Goldsmits“ u Londonu i na Univerzitetu u Mostaru. Preveden je na engleski, francuski i italijanski jezik. „Blank“ je i svojevrsno ratno svedočanstvo koje razbija sve iluzije o naciji i religiji, objašnjava autor. Sa distance od 30 godina priča o svom dobrovoljnom pridruživanju vojsci BiH, i o ratu u koji je, kako kaže, od rođenja bio pripreman da ode.
– Čitav sistem na ovim prostorima podučava mušku decu agresiji – kupuju im se pištolji, religija im priča o mučenju, i crtani filmovi su agresivni. I tako se dogodi da, sa 18 godina, stasaš u čoveka koji je nacionalista i spreman je za rat. To se i meni desilo, i to je strašno pogrešno. Religija i patriotizam upakovani su u šareni celofan od kojeg se ne vidi šta je iza toga, a u pozadini je pljačka ogromnih razmera: donacije su pokradene, armiji BiH prodavano je oružje iz Kragujevca, političari su se bogatili otkupljujući, za tri odsto vrednosti, platu od 400 maraka u sertifikatima koje su dobijali vojnici na borbenim položajima da bi, za smešne cene, kupovali nekretnine; i, što je za mene i najstrašnije, trgovalo se humanitarnom pomoći – ona se prodavala i na pijaci. Nisam to mogao da podnesem, a posebno pomisao da sam obučen da ubijem čoveka. Shvatio sam da je jedini način taj da sebe proglasim ludim i tako sam završio na Psihijatriji.
Za takvu odluku već je bio spreman, ali su presudili jedan pas i prvi pucanj iz snajpera.
– Između naših i položaja srpske vojske bila je livada, po kojoj se slobodno šetao jedan pas, bio je crno- beli, zvali smo ga Žućo. Bio je divan pas, pametan. Hranili smo ga i mi i „neprijatelji“, dolazio je i kod jednih i kod drugih. Žućo je svaki put osetio vibracije u vazduhu kada minobacač ispali projektil – odmah bi legao i počinjao da cvili, a mi smo bežali u zaklon. Spasio nam je živote nebrojeno puta. Jednog dana postavio sam minu u blizini srpskih položaja. I našao ju je Žućo. Raznela ga je. Nedugo posle toga morao sam prvi put da pucam iz snajpera, za šta sam i bio obučavan u specijalnim jedinicama. Promašio sam, ali me je saznanje da sam bio spreman da ubijem, potpuno osvestilo. Posle Žućine smrti i ovog događaja, bio sam spreman na sve, samo da izađem iz borbe.
U međuvremenu, dok je još bio u utočištu, u bolnici, upisao je glumačku akademiju i završio je. Zatim se oprobao i kao muzičar u Nemačkoj, bio zavisnik od droge i alkohola, čak je bio i diler u Sarajevu. Sve loše stvari odavno je pobedio i danas je zaposlen u sarajevskom Kamernom teatru 55. Karijera ga je već nekoliko puta odvela u Holivud, gde je snimao filmove A produkcije: „Savršen dan“ (2015.), „Dete 44“ (2015.), „Kursk“ (2018.), i seriju „Bez granica“ (2013.). Publici u Srbiji poznat je po ulogama u filmu „Nečista krv“ i seriji „Klan“, po kojoj je stekao veliku popularnost.
– Osim nekoliko epizoda iz prve sezone, seriju nisam gledao. Ne radim to, ne gledam ono što snimim, ne volim svoj glas da čujem – kaže Feđa. – Mislim da je serija duhovita samo zahvaljujući glumcima, oni vole da prave takve uloge, to je, izgleda, nešto što se baštini u glumi na ovim prostorima.
S druge strane, knjiga „Blank“, ocenjena kao istorijska čitanka o ratu na ovim prostorima, a koju je u Srbiji izdala „Čigoja štampa“, takođe je zaustavila medijski linč u državi u kojoj živi.
– Ni oni koji me inače osuđuju za svašta, kada je knjiga izašla, nisu to učinili. Čak se ni političari o kojima sam pisao u knjizi nisu javili da demantuju bilo šta. Mislim da oni ni ne čitaju, zato i jesu nacionalisti. Ranije, kada izađe neki članak o meni, odmah su stizale salve mržnje, pretnje ubistvima, silovanjima, obezglavljivanjima, pretili su mojoj porodici. Armija ljudi, botova je to radila po portalima. Sad ih nema, verujem da su dobili naređenje da se knjiga ni ne pominje, jer je i to reklama; svaka reklama doprinosi prodaji i, što se knjiga više prodaje, istina se dalje širi. Uhvaćeni su u šah-mat poziciji, ne znaju šta da rade, i sad mogu samo da ćute.
Izuzetna životna priča privukla je večeras Kikinđane koji su potpuno ispunili hol Biblioteke. Osim vizure pisca, dobili su i potpuno iskreno kazivanje bivšeg ratnika i pripadnika specijalnih jedinica koji za sebe kaže da se ne deklariše nacionalno, da je mešavina sva tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini. I koji nema problem da stvari nazove pravim imenom – zlo je na tamnoj strani, odakle god da dolazi, a patriotizam i religija su samo sredstva moćnika kojima manipulišu radi sticanja koristi. Nema nikakvih iluzija u „Blanku“ Feđe Štukana. I u tome je njegova vrednost. I dno sa kojeg se može samo ka vrhu.
U poseti Kikindi danas je bila komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević, u pratnji pomoćnika Ivana Gerginova. Na sastanku sa gradonačelnikom, Nikolom Lukačem, razgovarali su o unapređenju saradnje radi rešavanja pitanja migracija, o stambenom zbrinjavanju izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske i o drugim zajedničkim projektima.
Gradonačelnik i gosti zatim su posetili Prihvatni centar u Kikindi. Komesarka se upoznala sa brojem smeštenih migranata i oblicima i vrstama pomoći i usluga koje im se pružaju.
Konstatovano je da je dosadašnja saradnja Grada i Komesarijata za izbeglice i migracije bila uspešna, na čemu će se raditi i ubuduće, kako bi se izazovi migracija rešavali na najbolji način.