„Аутопревоз“ поново уводи локалну аутобуску линију. Од уторка, 1. новембра, радним данима, превозиће Кикинђане трасом линије 10, улицама: Ђуре Јакшић, Ослобођења, Николе Тесле, Војводе Путника, Војводе Мишића, Србобранска и Јована Јовановића Змаја.
Аутобус ће, са стајалишта испред Аутобуске станице, полазити по следећој сатници: 5:15, 6:00, 7:00, 13:05, 14:05, 15:05 и заустављаће се на постојећим стајалиштима (табела у прилогу).
Бесплатан превоз, према одлуци Града, имаће: ђаци, пензионери, слепи и слабовиди, ратни војни инвалиди и ветерани, и особе у стању социјалне потребе. Грађани из ових категорија треба прво да, у соби 19 Градске куће, добију потврду о праву на повластице. С овим документом потребно је да се јаве на шалтеру на Аутобуској станици, како би добили легитимацију за бесплатан превоз у локалу. Број телефона за додатне информације је 423 770.
– Приметно је опадање популација дивљачи, фазана и ланади. Шакала има и по 40, 50 у трскама и коповима. Лове ноћу, у чопорима. То је веома паметна и лукава животиња, он је стрвинар, једе угинуле животиње, чак и убијене јединке своје врсте. До сада нису улазили у села, али су у дворишту једне куће ван насеља појели пса на ланцу – каже Веселинов.
Шакали се веома брзо размножавају јер имају довољно хране коју налазе и лове, што отежава њихово истребљење. Нове територије освајају у великим миграцијама, тражећи подручја са више хране. Код нас стижу с југа, из Далмације, каже Веселинов. Једина добра вест је да ове животиње беже од људи, веома су плашљиви. Дању се не могу видети и лове искључиво ноћу.
Информације о томе како безбедно да користе алтернативне начине загревања станова у случају несташице даљинског грејања, данас су добили управници који су у обавези да их пренесу станарима зграда.
– На државном нивоу већ постоје планови уштеде енергије, а један део је и превентива, ми то сада радимо. Одржавање димњачких и вентилационих вертикала спада у редовно и инвестиционо одржавање зграде. Ако будемо имали ситуацију да нема даљинског грејања, људи ће можда прибегавати алтернативним решењима којима, ако све није преконтролисано и безбедно, могу да доведу у непосредну опасност и себе и околину – објашњава Момчилов и додаје да ова фирма има четири обучена димничара, што је и минимум за град величине Кикинде.
Пригодном свечаношћу и организовањем радионица, у Средњој стручној школи „Милош Црњански“ данас је обележен Дан школе, 61 година рада.
– Драго ми је што присуствујемо прослави јер је ово изузетна прилика за ученике да, поред својих вештина, покажу и уметничке и креативне особине. Након свечаности, с директором ћемо разговарати о потребама школе јер је у току планирање буџета, као и о програму за следећу годину – истакла је Валентина Мицковски.
Нови Лала у истоименој кловновској монодрами глумца Стефана Остојића и чувене француске редитељке Ли Делонг, поново је на својој мисији. Турнеју је био започео после септембарске премијере – тада је, на бициклу, стигао до више од половине кикиндских села. Затим је Лала своју љубавну причу представио на заказаним гостовањима на португалским Азорима и у Хрватској. Ових дана вратио се да посети становнике још четири села у околини Кикинде, за које игра бесплатне представе.
– На острву Санта Марија имао сам интернационалну публику, која је потпуно разумела Лалину причу и реаговала са одушевљењем – прича Остојић. – Тамо сам доживео да су Мађари плакали и захваљивали ми се после представе. У Осијеку ми нису дали да одем са сцене, био је предиван аплауз. Овде сам, у сваком кикиндском селу, наишао на изузетан пријем домаћина и публике; у Накову сам добио пите, и са сиром и с кромпиром, у Банатској Топли представу сам завршио играјући коло на сцени са женама из њиховог удружења, а млади у Башаиду на бициклима су ме испратили до излаза из села. Пресрећан сам због тога.
Ена Гогић има само 13 година и већ испуњава свој животни сан. Заправо, све је почело много раније, у вртићу, када је мала Ена била у хору „Чуперак“. Тада је, каже, стекла љубав према музици и схватила да је певање оно што је описује.
– Била сам најмлађа учесница, много смо вежбали. На самом такмичењу је било прелепо, презадовољна сам наступом. Трудиле смо се да сваки детаљ, сваки покрет буде савршен, да публика види резултате нашег труда. Мислим да смо постигле изузетан успех – међу 22 учесника, у укупном пласману, освојиле смо шесто место. Посебно смо задовољне што смо од стручног жирија добиле максимална 22 бода. Ово искуство донело ми је много нових пријатеља, са којима сам остала у контакту – каже Ена.
Ена је сада осми разред, похађа и Музичку школу, и још увек размишља о свом будућем занимању. Ипак, у једно је сигурна.
Фолклорни ансамбл КУД „Башаид“ управо се вратио из Сарајева у којем су имали част да наступе на Међународном фестивалу фолклора „Аутумн Фест“. Башаидски КУД боравио је у овом граду од 21. до 23. октобра на позив КУД „Илиџа“, са чијим ансамблом су се спријатељили овог лета на фестивалу у грчком Несебару. На сцени Мултимедијалног центра Илиџа наступило је, уз домаћине, седам ансамбала, од којих и четири из Београда и један из Болеча. 
– Фестивал је ревијалног карактера, са око 250 учесника. Ми смо се представили са играма из Баната и доживели смо одушевљење публике и домаћина. Пријем је био изузетан, и договорили смо се и да наставимо сарадњу 
– каже секретарка КУД „Башаид“, Јасмина Мијаиловић. 
У Културно-уметничком друштву „Еђшег“ синоћ је одиграна представа „Пикник на фронту“. Преко пројекта Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањинњ – националне заједнице, у овом Друштву недавно су уложили у опрему и обезбедили превод на српски језик. На тај начин, привукли су и нову публику, која је и синоћ „Еђшег“ одабрала за своју позоришну дестинацију.
Кираљи је и руководилац две драмске секције и стални редитељ у „Еђшегу“. Поред њега, у представи су и Анамарија Кираљ, Норберт Ђуранки, Давид Чикош, Имре Томбац и Вивијен Фазекаш. Тежак задатак играња ситуација апсурда изнели су са добрим осећајем за балансирање на ивици гега, у који ова врста позоришта не сме да “склизне”. 
Имајући у виду околности на културној сцени, у „Еђшегу“ се, кажу, труде, да раде технички и организационо мање захтевне представе. Тако стижу до места мањих места у којима нема позоришта. Није им тешко да играју и у кафани, каже редитељ Кираљ.