Igor Crnogorac

Пољопривредна газдинства која се баве продајом производа са кућног прага, њих 12, добили су данас туристичке табле захваљујући новцу који је Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство доделио Граду за унапређење и развој руралне инфраструктуре. Додељено је око пола милиона динара и постављене су 24 табле, рекао је руководилац Одсека за пољопривреду, Далибор Оличков.

– Највише су заступљени винари и пчелари. Трудили смо се да свако село добије табле, у зависности од понуде. У разговору са власницима газдинстава којима смо поставили табле, сазнали смо да су веома задовољни. Надам се да ће Покрајински секретаријат увидети потребу, а ми ћемо поново конкурисати, јер сматрамо да је ово веома важно за представљање туристичких капацитета у граду – истакао је Оличков.

Туристичку сигнализацију добило је и домаћинство „Раца“ у Накову.

– Ово је знак да добро радимо свој посао, да је Градска управа препознала да се бавимо квалитетном производњом. Бићемо знатно видљивији посетиоцима у селу  – изјавио је Алекса Раца.

Пољопривредно газдинство „Раца“ бави се узгајањем и прерадом лешника. Има плантажу на око три хектара и у асортиману има и путер, хладно цеђено уље и друге прозводе на бази меда и лешника.

 

 

 

Православни верници сматрају да јесен, заправо, почиње од Михољдана, који се обележава 12. октобра. Празник је посвећен Светом Михољу, односно Светом Кирјаку, хришћанском светитељу и мученику из четвртог века, исцелитељу и утешитељу невољених.

За себе је говорио да га, од како је монах, сунце никада није видело да једе нити да се љути на некога. Монаси су, поштујући његова правила, јели само једном дневно, по заласку сунца.

Према предању, Свети Кирјак је, упркос испосничком животу, био снажан и крупан, и доживео је дубоку старост. Преминуо је са 109 година.

У народу је овај дан познат и као “мишји дан” јер се верује да ће мишеви и друге мале пољске животиње тог дана угинути, ако у своја склоништа нису допремиле храну за зиму. Такође, сматра се да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

Период лепог времена око овог празника назива се Михољским летом. Постоји и веровање да ће, ако је време на почетку октобра лепо, зима бити хладна.

У ово доба године обављају се последњи пољопривредни радови пре зиме, па је и за Михољдан, за разлику од осталих црквених празника, препорука да се ради.

Према сачуваним подацима из 1845. године, у Аустријском царству живело је 2.624.000 Срба (Шокци и Раци). У групи „Илирских Срба“ пописани су и Хрвати, којих је било 813.000 и Словенци – њих 1.167.300. Оних који су се изјаснили као Италијани и романизовани Срби, уписано је чак 5.183.000.

У Србији, први „попис људства“  урађен је 1834. године и, до Првог светског рата, понављан је сваких пет година. Између ратова извршена су само два југословенска пописа – 1921. и 1931. године.

Због подношења југословенских захтева за накнаду ратне штете међународним форумима, после Другог светског рата, урађен је „скраћени“ попис 1948, а затим, 1953. године и први комплетан послератни попис становништва. Сходно препорукама Уједињених нација, од 1961. године успоставља се десетогодишња пописна периодика.

Пописи спроведени после Другог светског рата показују да је Република Србија највише становника имала 1981. године – око 9,4 милиона. Најмање људи, само 6,5 милиона, пописано је 1948. Према последњим подацима, из 2011. године, у Србији је живело само 700 хиљада људи више него те послератне године.

боокс-гееб58ццаа_1280

Прве читаонице у Великокикиндском дистрикту установљене су средином 19. века. У Великој Кикинди је, 1845. године, основана Српска читаоница.

Читаонице су оснивале националне заједнице, а финансиране су донацијама. Забележено је да су биле омиљено место окупљања великог броја грађана који су, осим литературе, у њима читали и штампу.

Занимљиво је да су у читаонице долазили и неписмени, како би чули новости.

 

ИЗВОР: Миливој Рајков, „Култура у Кикинди до 1941. године“

елдерс-г546е36106_1280

После новембарског, пензионере у Србији очекује још једно повећање примања у јануару. Укупно повећање биће између 20,2 и 20,8 одсто. Просечна пензија биће око 323 евра, рачунајући и бивше пољопривреднике.

Пензионери ће прве, за девет одсто увећане принадлежности, добити почетком децембра, рекао је у данашњем обраћању председник Републике, Александар Вучић.

Исплата септембарских пензија бившим запосленима, преко текућих рачуна, на кућне адресе и на шалтерима пошта, почеће у уторак, 11. октобра.

пхармацy-г3аб868944_1280

Протеривањем Турака из Јужне Угарске и поновним настањивањем Кикинде после 1751. године, отвара се и прва апотека. Отворио ју је Франц Франк, око 1790. године.

Име ове апотеке није познато, као ни место, где се налазила, али се зна да је 1807. године названа „Код Спаситеља“ (на немачком: „Зум Ерлöсер“).

Апотеке тога времена називане су по свецима, који су били и њихови заштитници и у просторијама су биле обавезно постављене њихове слике.

 

(„Прилози из прошлости великокикиндских апотека“ – Марта Иштван. Захваљујемо Историјском архиву Кикинда.)

 

 

Одборници Градског парламента данас су усвојили одлуку о ребалансу градског буџета, са пројекцијама на 2023. и 2024. годину. Буџет је увећан за око пет одсто и предвиђено је да износи три милијарде 407 милиона 314 хиљада динара. Први ребаланс урађен је у мају и тада су планирана средства за реконструкцију водоводне мреже. Овога пута коригован је због нових инвестиција, повећања материјалних трошкова и помоћи социјално угроженом становништву.

– И даље ћемо се борити да ублажимо последице глобалне кризе, максимално ћемо помоћи сваком појединцу у граду. Пружићемо помоћ сваком селу и ни од једне инвестиције се неће одустати. Трудићемо се унапредимо квалитет живота у свим сегментима нашег друштва, да урадимо што више од планираних инвестиција, како у овој, тако и наредној години. Сигурно ћемо одговорно водити рачуна о интересима свих грађана, тако да ћемо квалитетно, на основу досадашњег искуства, креирати и наредни буџет. Желимо да инвестирамо у пројекте и да пронађемо решења за изворе финансирања – рекао је  градоначелник, Никола Лукач.

Очекује се да ће већина инвестиција бити остварена у последњем овогодишњем кварталу, што се посебно односи на велике пројекте, речено је на седници.

– У питању је реконструкција водоводне мреже која ће, надам се, покренути и реконструкцију Градског трга – објаснила је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски. – Такође, требало би да започне изградња водовода до нове фабрике воде јер се чекало на многе процедуре и јавне набавке.

За обнављање трга завршена је прва фаза, његово пројектовање. Уз нову градску пијацу, то су и највеће градске инвестиције, које захтевају различите изворе финансирања, објаснио је Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника за развојне и инвестиционе пројекте.

Због повећања цена, додатна средства неопходна су и за несметано функционисање установа, спортских клубова, удружења грађана, културно–уметничких друштава у граду и селима, закључено је на 24. седници Градског парламента.

309724364_468912171924348_2695374891737879664_н

Поводом Дана ослобођења у Другом светском рату и 77 година од колонизације, у Накову је, у среду, 5. октобра, одржана свечана седница Савета месне заједнице. Присуствовали су јој градоначелник Кикинде, Никола Лукач, председник Градског парламента, Младен Богдан, секретар Секретаријата за инспекцијске послове, Петар Жигић, и чланови Градског већа,  Валентина Мицковски и Драган Пецарски.

– Обележавањем овог датума празнују се антифашистичке тековине, што треба да се преноси млађим генерацијама. Савет Месне заједнице труди се да мештанима обезбеди бољу инфраструктуру, саслуша проблеме, одреди приоритете за наредни период и, са Градом, улаже у најважније пројекте. Заједно чинимо све да обезбедимо бољи живот у Накову – рекао је Лукач.

У Накову су у току радови на Месној заједници, први пут после тридесет година.

– За комлпетну реконтрукцију Мене заједнице средства смо добили од Града. Асфалтирана је и једна улица у селу, улагано је и у дечје игралиште, а надамо се да ћемо, у склопу тог комплекса, успети да завршимо и спортске терене – рекла је је Оливера Латиновић, председница Савета Месне заједнице Наково.

Представници Града, Месне заједнице и СУБНОР-а положили су, у току преподнева, венце на споменике народним херојима Миладину Зорићу Гарачи и Марку Орешковићу у центру села.

 

 

 

Изложбом, музичким и спортским активностима, ученици Основне школе ”6. октобар” у Кикинди обележили су Дан школе – 53 године рада ове установе.

– Од протекле седмице, у просторијама школе ради продужени боравак са две групе. Сада радимо на оснивању Сервисног центра који би, регионално, пружао стручну подршку деци са сметњама у развоју, наставницима и свима којима је потребна додатна помоћ – рекао је директор школе, Срђан Стојановић.

Свечаности су присуствовали Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе, Богдан Тасовац.

– Ова установа веома важну улогу и значај у нашем граду. Школа је окићена дечијим радовима, овде наставници знају да се у сваком детету крије неки таленат и потенцијал. Хвала колективу на свим овим годинама пожртвованог труда и рада и на бризи и васпитању деце са сметњама у развоју – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Основна школа „6. октобар“ има девет одељења са укупно 38 ученика. Ово је једина школа у Севернобанатском округу која се бави образовањем и васпитањем деце са са интелектуалним, чулним и моторичким сметњама у развоју.

 

 

Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу похађа 107 ученика. Они су данас, са учитељима и наставницима, обележили Дан школе. За госте су извели приредбу и показали колико брину о унапређењу услова за одржавање наставе.

– Сарађујемо с локалном самоуправом, Покрајинским секретаријатом и ресорним министарством ради улагања у текуће одржавање и стварања што бољих услова за рад. Кабинети су нам веома добро опремљени, сада је потребно улагање у спољашњи део школе – рекао је директор, Александар Аћимов.

Свечаности су присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске заједнице, Богдан Тасовац.

– Град је, у овој години, уложио око милион динара за замену неонских сијалица ЛЕД расветом, ради уштеде енергије. И убудуће ћемо улагати у инфраструктуру и ове и других образовних установа – рекла је Валентина Мицковски. – Свако одељење у овој школи има до 15 ђака, што значи да учитељи и наставници могу да се посвете сваком ученику. Такође бих истакла и њихову одличну сарадњу са Месном заједницом и удружењима из овог села.

Основна школа „Миливој Оморац“ ове године обележава 70 година постојања. На свечаности су наступили и Удружење жена и Удружење пензионера ”Треће доба“.