najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Najmlađi sugrađani, mališani iz vrtića „Poletarac“, danas su bili gosti Gradske kuće i čelnika Grada. Uručili su poklon gradonačelniku Nikoli Lukaču, a imali su i pitanja za njega i saradnike.
Tokom sat vremena druženja deca su, osim kabineta, videla i Skupštinsku salu i upoznala se sa znamenitim Kikinđanima, čiji portreti se nalaze u Gradskoj kući.
Učenici i zaposleni u Osnovnoj školi „Đura Jakšić“ u Kikindi proslavili su 72 godine rada te ustanove. Školu je posetio gradonačelnik, Nikola Lukač.
– Grad će, zajedno sa pokrajinskim i republičkim institucijama, učiniti sve da obezbedi deci i zaposlenima bolje uslove i da stvori još bolje okruženje za sve učenike. Uz čestitke za Dan škole, želim da, kao i do sada, svoje znanje prenosite deci, da učenici nauče što više i da iz vaše škole odu kao još bolji ljudi – rekao je gradonačelnik.
Uspeh đaka ove škole na takmičenjima dokazuje njihovu motivisanost, što je zasluga i nastavnog kadra, istakla je zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.
– Zalaganjem i kvalitetnim radom, u Školi su dokazali da su dostojni imena našeg velikana, Đure Jakšića. Zaposleni učenicima bezrezervno daju znanje, prenose im ljubav prema knjizi i vrednostima koje će ih izvesti na pravi put – rekla je zamenica gradonačelnika.
U večernjim satima, u Narodnom pozorištu, đaci su izveli priredbu za roditelje i goste. Svečanosti je prisustvovala i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.
Direktorica Škole, Biljana Šimon, istakla je motivisanost učenika i nastavnika.
– Deca su kreativna, ponosna sam na njih. Naša škola je dobro opremljena i uređena u proteklom periodu. Ove godine obnovili smo i učionice za prvake i sada oni ne moraju da nose knjige kući, nego ih ostavljaju u ormarićima – rekla je direktorica.
Osnovnu školu „Đura Jakšić“ pohađa 410 učenika kojima su na raspolaganju i produženi boravak i medijateka. Ova ustanova učestvuje i u projektima Evropske unije „Erazmus plus“, u kojima se nastavnici stručno usavršavaju, a đaci učestvuju u razmenama sa školama u drugim zemljama radi stivanja novih znanja i veština.
Poljoprivredna gazdinstva koja se bave prodajom proizvoda sa kućnog praga, njih 12, dobili su danas turističke table zahvaljujući novcu koji je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dodelio Gradu za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture. 
Dodeljeno je oko pola miliona dinara i postavljene su 24 table, rekao je rukovodilac Odseka za poljoprivredu, Dalibor Oličkov.
– Najviše su zastupljeni vinari i pčelari. Trudili smo se da svako selo dobije table, u zavisnosti od ponude. U razgovoru sa vlasnicima gazdinstava kojima smo postavili table, saznali smo da su veoma zadovoljni. Nadam se da će Pokrajinski sekretarijat uvideti potrebu, a mi ćemo ponovo konkurisati, jer smatramo da je ovo veoma važno za predstavljanje turističkih kapaciteta u gradu – istakao je Oličkov.
Turističku signalizaciju dobilo je i domaćinstvo „Raca“ u Nakovu.
– Ovo je znak da dobro radimo svoj posao, da je Gradska uprava prepoznala da se bavimo kvalitetnom proizvodnjom. Bićemo znatno vidljiviji posetiocima u selu – izjavio je Aleksa Raca.
Poljoprivredno gazdinstvo „Raca“ bavi se uzgajanjem i preradom lešnika. Ima plantažu na oko tri hektara i u asortimanu ima i puter, hladno ceđeno ulje i druge prozvode na bazi meda i lešnika.
Pravoslavni vernici smatraju da jesen, zapravo, počinje od Miholjdana, koji se obeležava 12. oktobra. Praznik je posvećen Svetom Miholju, odnosno Svetom Kirjaku, hrišćanskom svetitelju i mučeniku iz četvrtog veka, iscelitelju i utešitelju nevoljenih.
Za sebe je govorio da ga, od kako je monah, sunce nikada nije videlo da jede niti da se ljuti na nekoga. Monasi su, poštujući njegova pravila, jeli samo jednom dnevno, po zalasku sunca.
Prema predanju, Sveti Kirjak je, uprkos isposničkom životu, bio snažan i krupan, i doživeo je duboku starost. Preminuo je sa 109 godina.
U narodu je ovaj dan poznat i kao „mišji dan“ jer se veruje da će miševi i druge male poljske životinje tog dana uginuti, ako u svoja skloništa nisu dopremile hranu za zimu. Takođe, smatra se da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
Period lepog vremena oko ovog praznika naziva se Miholjskim letom. Postoji i verovanje da će, ako je vreme na početku oktobra lepo, zima biti hladna.
U ovo doba godine obavljaju se poslednji poljoprivredni radovi pre zime, pa je i za Miholjdan, za razliku od ostalih crkvenih praznika, preporuka da se radi.
Prema sačuvanim podacima iz 1845. godine, u Austrijskom carstvu živelo je 2.624.000 Srba (Šokci i Raci). U grupi „Ilirskih Srba“ popisani su i Hrvati, kojih je bilo 813.000 i Slovenci – njih 1.167.300. Onih koji su se izjasnili kao Italijani i romanizovani Srbi, upisano je čak 5.183.000.
U Srbiji, prvi „popis ljudstva“ urađen je 1834. godine i, do Prvog svetskog rata, ponavljan je svakih pet godina. Između ratova izvršena su samo dva jugoslovenska popisa – 1921. i 1931. godine.
Zbog podnošenja jugoslovenskih zahteva za naknadu ratne štete međunarodnim forumima, posle Drugog svetskog rata, urađen je „skraćeni“ popis 1948, a zatim, 1953. godine i prvi kompletan posleratni popis stanovništva. Shodno preporukama Ujedinjenih nacija, od 1961. godine uspostavlja se desetogodišnja popisna periodika.
Popisi sprovedeni posle Drugog svetskog rata pokazuju da je Republika Srbija najviše stanovnika imala 1981. godine – oko 9,4 miliona. Najmanje ljudi, samo 6,5 miliona, popisano je 1948. Prema poslednjim podacima, iz 2011. godine, u Srbiji je živelo samo 700 hiljada ljudi više nego te posleratne godine.
Prve čitaonice u Velikokikindskom distriktu ustanovljene su sredinom 19. veka. U Velikoj Kikindi je, 1845. godine, osnovana Srpska čitaonica.
Čitaonice su osnivale nacionalne zajednice, a finansirane su donacijama. Zabeleženo je da su bile omiljeno mesto okupljanja velikog broja građana koji su, osim literature, u njima čitali i štampu.
Zanimljivo je da su u čitaonice dolazili i nepismeni, kako bi čuli novosti.
IZVOR: Milivoj Rajkov, „Kultura u Kikindi do 1941. godine“
Posle novembarskog, penzionere u Srbiji očekuje još jedno povećanje primanja u januaru. Ukupno povećanje biće između 20,2 i 20,8 odsto. Prosečna penzija biće oko 323 evra, računajući i bivše poljoprivrednike.
Penzioneri će prve, za devet odsto uvećane prinadležnosti, dobiti početkom decembra, rekao je u današnjem obraćanju predsednik Republike, Aleksandar Vučić.
Isplata septembarskih penzija bivšim zaposlenima, preko tekućih računa, na kućne adrese i na šalterima pošta, počeće u utorak, 11. oktobra.
Proterivanjem Turaka iz Južne Ugarske i ponovnim nastanjivanjem Kikinde posle 1751. godine, otvara se i prva apoteka. Otvorio ju je Franc Frank, oko 1790. godine.
Ime ove apoteke nije poznato, kao ni mesto, gde se nalazila, ali se zna da je 1807. godine nazvana „Kod Spasitelja“ (na nemačkom: „Zum Erlöser“).
Apoteke toga vremena nazivane su po svecima, koji su bili i njihovi zaštitnici i u prostorijama su bile obavezno postavljene njihove slike.
(„Prilozi iz prošlosti velikokikindskih apoteka“ – Marta Ištvan. Zahvaljujemo Istorijskom arhivu Kikinda.)
Odbornici Gradskog parlamenta danas su usvojili odluku o rebalansu gradskog budžeta, sa projekcijama na 2023. i 2024. godinu. Budžet je uvećan za oko pet odsto i predviđeno je da iznosi tri milijarde 407 miliona 314 hiljada dinara. Prvi rebalans urađen je u maju i tada su planirana sredstva za rekonstrukciju vodovodne mreže. Ovoga puta korigovan je zbog novih investicija, povećanja materijalnih troškova i pomoći socijalno ugroženom stanovništvu.
– I dalje ćemo se boriti da ublažimo posledice globalne krize, maksimalno ćemo pomoći svakom pojedincu u gradu. Pružićemo pomoć svakom selu i ni od jedne investicije se neće odustati. Trudićemo se unapredimo kvalitet života u svim segmentima našeg društva, da uradimo što više od planiranih investicija, kako u ovoj, tako i narednoj godini. Sigurno ćemo odgovorno voditi računa o interesima svih građana, tako da ćemo kvalitetno, na osnovu dosadašnjeg iskustva, kreirati i naredni budžet. Želimo da investiramo u projekte i da pronađemo rešenja za izvore finansiranja – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.
Očekuje se da će većina investicija biti ostvarena u poslednjem ovogodišnjem kvartalu, što se posebno odnosi na velike projekte, rečeno je na sednici.
– U pitanju je rekonstrukcija vodovodne mreže koja će, nadam se, pokrenuti i rekonstrukciju Gradskog trga – objasnila je zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski. – Takođe, trebalo bi da započne izgradnja vodovoda do nove fabrike vode jer se čekalo na mnoge procedure i javne nabavke.
Za obnavljanje trga završena je prva faza, njegovo projektovanje. Uz novu gradsku pijacu, to su i najveće gradske investicije, koje zahtevaju različite izvore finansiranja, objasnio je Svetislav Vukmirica, pomoćnik gradonačelnika za razvojne i investicione projekte.
Zbog povećanja cena, dodatna sredstva neophodna su i za nesmetano funkcionisanje ustanova, sportskih klubova, udruženja građana, kulturno–umetničkih društava u gradu i selima, zaključeno je na 24. sednici Gradskog parlamenta.
Povodom Dana oslobođenja u Drugom svetskom ratu i 77 godina od kolonizacije, u Nakovu je, u sredu, 5. oktobra, održana svečana sednica Saveta mesne zajednice. Prisustvovali su joj gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove, Petar Žigić, i članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski i Dragan Pecarski.
– Obeležavanjem ovog datuma praznuju se antifašističke tekovine, što treba da se prenosi mlađim generacijama. Savet Mesne zajednice trudi se da meštanima obezbedi bolju infrastrukturu, sasluša probleme, odredi prioritete za naredni period i, sa Gradom, ulaže u najvažnije projekte. Zajedno činimo sve da obezbedimo bolji život u Nakovu – rekao je Lukač.
U Nakovu su u toku radovi na Mesnoj zajednici, prvi put posle trideset godina.
– Za komlpetnu rekontrukciju Mene zajednice sredstva smo dobili od Grada. Asfaltirana je i jedna ulica u selu, ulagano je i u dečje igralište, a nadamo se da ćemo, u sklopu tog kompleksa, uspeti da završimo i sportske terene – rekla je je Olivera Latinović, predsednica Saveta Mesne zajednice Nakovo.
Predstavnici Grada, Mesne zajednice i SUBNOR-a položili su, u toku prepodneva, vence na spomenike narodnim herojima Miladinu Zoriću Garači i Marku Oreškoviću u centru sela.
