Игор Црногорац, аутор са Кикиндски портал

Подржимо кикиндску Туристичку организацију и Совембар!

Igor Crnogorac Новембер 4, 2022

Туристичка организација Града Кикинде на листи је потенцијалних добитника награде „Туристички цвет“. Ово признање додељује Туристичка организација Србије за допринос унапређивању туристичке понуде и промоцији туризма Републике Србије, и то у седам категорија.

У категорији манифестација, Туристичка организација Града конкурише са својим програмом „Новембар – месец сова“. „Совембар“ се одвија већ једанаест година. Под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“, организују се свакодневне активности ради популарисања највећег урбаног зимовалишта сова утина на свету.

Добитници најпрестижније награде у овој области, „Туристичког цвета“, награђују се дипломом, статуом и промоцијом на каналима комуникације Туристичке организације Србије. Награда се уручује током децембра.

Лауреат у свакој од седам категорија добија се гласањем на сајту www.туристицкицвет.рс. Са једне ИП адресе могуће је послати само један глас.

Подржите кикиндску Туристичку организацију, гласајте за Совембар!

Митровске задушнице

Igor Crnogorac Новембер 4, 2022

Православни верници у суботу обележавају Задушнице уочи празника посвећеном Светом великомученику Димитрију – Митровдану. Овај дан посвећен је мртвима, излази се на гробље и обавља парастос или помен.

По календару Српске православне цркве постоје четири задушна дана: уочи Великог поста, затим Духовске задушнице, Михољске задушнице, и јесење или Митровске задушнице. Следеће су зимске и обележавају се 18. фебруара 2023. године.

У Србији се задржао обичај да на дан задушница на гробља треба изаћи што раније, свакако у преподневним сатима. Ово потиче од чињенице да се некада прво ишло на литругију у цркву, а тек онда на гробље.

Отворен конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев”

Igor Crnogorac Новембер 4, 2022

Награду „Душан Васиљев” расписује Град Кикинда за најбољу књигу написану на српском језику, објављену у 2022. години. За ово књижевно признање могу да конкуришу аутори са својим песничким и прозним делима, објављеним на територији наше државе.

Конкурс су данас, у Градској кући, представили Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, и књижевник и директор Банатског културног центра из Новог Милошева, Радован Влаховић.

– Наш циљ је афирмација књижевне уметности и исказивање поштовања према нашем књижевнику, Душану Васиљеву. Ово је једна од најпопуларнијих награда у Србији за српско књижевно дело, а жеља нам је да још више подигнемо стандард квалитета. Прошле године стигла су нам дела 184 аутора, сада се надамо још већем одзиву. Надам се да ће конкурс и награда инспирисати многе књижевнике да се пријаве и да, на тај начин, и они инспиришу младе уметнике – рекла је Валентина Мицковски.

Награду „Душан Васиљев” установила је Културно-просветна заједница Кикинде 1997. године, како би се сачувало сећање на дело песника, рођеног у Кикинди 1900. године. Васиљев је био један од најзначајнијих песника српског експресионизма. Трагично је изгубио живот у 24. години.

Првих година признање се додељивало за посебан допринос развоју културе. Затим је уследио прекид, да би поново било установљено 2009. године. Од тада, додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

Између осталих, до сада су награђени: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Ове године Град Кикинда је именовао жири који чине писци: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, и Ђорђе Писарев.

– Ову награду пратим од 1997. године, када ју је установио покојни Недељко Радловић. Имали смо висок ниво награђених и то је трајало до 2000. године. Конкурс је поново је покренуо Милош Латиновић који је, такође, књижевник. Последњих година је, под вођством др Срђана Срдића, добила нову димензију. Сада, са новим жиријем, надам се да ћемо анимирати људе који раније нису конкурисали и да ће награда, у српској књижевној јавности, добити димензију коју заслужује песник Душан Васиљев. Такође нам је жеља да се, у договору са оснивачем, настави лепу традицију сарадње Града и Савеза Срба у Румунији, тачније Срба из Ченеја, где је службовао Душан Васиљев. Лепа традиција била је и та да су награђени писци одлазили у тамошњу школу и читали своје песме – истакао је Радован Влаховић.

Уведена је и новина, да аутори шаљу по четири примерка своје књиге, по једну за сваког члана жирија, и један примерак који ће добити Народна библиотека „Јован Поповић“.

Награда се састоји од плакете и од новчаног дела од сто хиљада динара. Свечана додела заказана је за 27. март 2023. године, на дан смрти Душана Васиљева.

Додатне информације доступне су на сајту: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Сове Кикинду свету препоручују

Igor Crnogorac Новембер 3, 2022

У граду сова, већ једанаест година, сваки новембар је „совембар“. Под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“, Туристичка организација Града организује свакодневне активности ради популарисања највећег урбаног зимовалишта сова утина на свету.

На манифестацији под називом „Новембар – месец сова“, најзначајнију улогу имају деца, предшколци и основци. Едукативна настава и „Совембарски читањац“ организују се свакодневно, за све узрасте, у школама, вртићима, библиотекама у граду и свим селима.

У Народном музеју и Центру за стручно усавршавање одржавају се истраживачке и креативне – драмске и вајарске радионице: „Шта је сова појела“, „Сова на зимовању“, „Сове, нечујни летачи“, „Сова као сувенир“, „Сова прати моду“. У току је и ликовни конкурс, а најављени су и квиз знања и концерт под маскама.

– Манифестација је образовног карактера, децу предшколског узраста и у основним школама учимо о совама, желимо да они, својим знањем, утичу на то да оне што дуже долазе код нас. Сове су изабрале управо Кикинду за највеће зимско станиште на планети, то треба да одржимо јер тако привлачимо људе у наш град, развијамо туризам и представљамо и друге атракције које Кикинда има – каже Јасмина Миланков, в. д. директор Туристичке организације Града Кикинде.

У бројним и маштовитим активностима издваја се бројање сова, „Сова патрола“, која ће се одржати 25. новембра, када у наш град стиже извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, Милан Ружић са члановима Друштва. Они ће донети специјалне двогледе за малишане који ће помоћи у бројању ових птица.

После неколико година паузе због епидемије, у Кикинду поново стиже и чувени новинар и орнитолог из Велике Британије, Дејвид Линдо који, уз Ружића, има и највеће заслуге у промоцији зимовалишта сова у нашем граду. Линдо долази са групом британских орнитолога и у Кикинди ће боравити од 4. до 9. децембра.

Покровитељ једне од најзначајнијих туристичких манифестација је Град Кикинда. Партнери Туристичке организације су и: Народни музеј, Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе, Културни центар, Народна библиотека „Јован Поповић“ и Спортски центар „Језеро“.

Уметношћу против дискриминације

Igor Crnogorac Новембер 3, 2022

У Кикинди је данас одржана 23. Смотра стваралаштва слепих и слабовидних уметника Србије. Из 14 градова стигло је 60 чланова савеза и удружења како би представили своје активности и доказали да уметност и култура, али и људско разумевање немају и не смеју да имају границе.

На сцени Народног позоришта чланови удружења показали су своје таленте и умећа, док је у фоајеу уприличена изложба радова – слика и рукотворина чланова. За домаћина традиционалне Смотре на нивоу државе, ове године изабрана је Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“ из Кикинде. Зоран Стефановић, члан организације и њен представник у покрајинским и републичким институцијама каже да је то посебна част и привилегија.

– Ово је, нажалост, и ретка прилика да слепи и слабовиди прикажу шта могу и умеју. Град је препознао рад и труд особа са инвалидитетом и подржао нас у организацији овако значајног догађаја, веома важног за афирмисање слепих и слабовидих. У последње време имамо много нових чланова и за њих су овакве активности подстицај да и сами почну да стварају. Такође, будимо свест да је много баријера, пре свега унутрашњих, које треба савладати – рекао је Стефановић.

Организација „Северни Банат“ има 161 члана, много успешних такмичара у спортским надметањима и уметника који излажу своје радове. Кажу да им је подршка Града од неизмерног значаја.

– Наш град отвара врата и срца за све госте. Схватамо значај оваквих активности и континурано помажемо рад Организације „Северни Банат“. Чинићемо то и убудуће, како би они лакше превазилазили проблеме са којима се свакодневно суочавају. Још више ћемо радити на томе да пронађемо начине да помогнемо у њиховој интеграцији. Кикинда се веома поноси својим становницима јер у овом граду живе људи који имају изузетну емпатију за све којима су помоћ и подршка неопходни – истакао је градоначелник, Никола Лукач.

Смотру су подржали и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство за културу и информисање. Поред градоначелника, Смотри су присуствовали и чланови Градског већа, Валентина Мицковски и Драган Пецарски, као и представници покрајинских и републичких органа удружења која, у читавој Србији, окупљају око девет хиљада слепих и три хиљаде слабовидих особа.

– Овакви догађаји су нам веома значајни и као могућност да се умање предрасуде према слепима и слабовидима, што је и једна од највећих баријера у остваривању свих другим права, пре свега школовања, затим запошљавања и друштвене интеграције. Иако постоје законске основе, имамо много проблема. Један од највећих је недостатак наставног кадра и учила за слепу и слабовиду децу – рекао је Милан Стошић, председник Савеза слепих и слабовидих Србије и председник регионалне организације слепих, Балканског конститутивног комитета, који окупља 12 држава.

Он је истакао и проблем статуса организација слепих и слабовидих, које су регистроване као удружења грађана. Доношење посебног закона о организацијама особа са инвалидитетом омогућило би да, по принципу репрезентативности, овакве организацији буду подржане од стране државе, а не да зависе само од добре воље појединаца и локалних самоуправа. Ипак, на данашњој свечаности, на којој су слепи и слабовиди добили и сценску подршку кикиндских уметника, учињен је корак ближе друштву са једнаким шансама за све. Друштву ослобођеном дискриминације, без обзира на врсту неизабране различитости.

Младима пет хиљада динара од 16. децембра

Igor Crnogorac Новембер 2, 2022

Исплата новчане подршке младима од 16 до 29 година, у износу од по пет хиљада динара, почеће 16. децембра, најавио је данас министар финансија, Синиша Мали. Сви млади који желе да добију ову врсту помоћи, морају да се пријаве Управи за трезор, од 1. до 15. децембра, без обзира на то да ли су се раније већ пријављивали.

Право да остваре право на новчану помоћ имају држављани Србије који у тренутку пријаве имају између навршених 16 и 29 година, пребивалиште на територији Србије и важећу личну карту. Могу да се пријаве сви који су, до почетка пријављивања напунили 16 година, и они који нису, до тог датума, напунили 30 година, преноси Танјуг. Пријаву не морају да поднесу само примаоци новчане социјалне помоћи и особе у заводима за извршење кривичних санкција.

Младима је држава ове године два пута исплатила по сто евра помоћи, у фебруару и у јуну.

Од 1. децембра пријаве ће бити могуће на овом сајту: https://idp.trezor.gov.rs/.

Од 1. новембра обавезна зимска опрема, казне су од три хиљаде до 800 хиљада динара

Igor Crnogorac Новембер 2, 2022

Законска обавеза да сви аутомобили имају зимске гуме ако је пут прекривен снегом или ледом, ступила је на снагу јуче. Код кикиндских вулканизера нема великих гужви, а цене замене гума са балансирањем точкова су од 1.600 до чак 2.800 динара.

Према новом Правилнику о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима, у периоду од 1. новембра до 1. априла, возила морају бити опремљена зимском опремом ако се због временских услова на коловозу налазе снег, лед или поледица. У зимску опрему спадају четири зимска пнеуматика, односно зимске гуме. код којих дубина газећег слоја не сме бити мања од четири милиметра.

Поред тога, возачи су обавезни да у пртљажнику имају и одговарајуће ланце за снег које постављају на најмање два погонска точка, уколико наиђу на део пута где је саобраћајним знаком предвиђена обавезна зимска опрема, и временски услови то захтевају, односно, има снега на коловозу.

Ланци се могу поставити на точкове и на делу пута који није означен знаком “ланци за снег”, али само у случају када је коловоз прекривен снегом. У насељу, возила не морају бити опремљена ланцима, односно другим уређајима за повећање приањања.

Иако зимска опрема није обавезна у зимским данима када су временске прилике такве да нема снега и леда, ипак се препоручује употреба зимских гума. Када су спољне температуре ниске, асфалт може да поледи. Летња гума се стврдне већ на температурама нижим од седам степени, и не приања добро на подлогу.

Полиција вас, дакле, неће казнити уколико после 1. новембра немате зимске гуме, а нема снега и леда али, у случају да се услови на путу изненада промене, у ризику сте да изазовете саобраћајни удес, и високу новчану казну, као и искључење из саобраћаја. Тада се непоседовање прописаних пнеуматика третира као тежа техничка неисправност и возач је дужан да плати сву причињену штету.

Како бисте били сигурни да имате гуме намењене зимским условима вожње, проверите додатне ознаке:
М+С, МС или М&С – снег и блато (Муд анд Сноw);
Алл Сеасон – гума за целу годину, за све временске услове – нема перформансе на снегу као права зимска гума;
Симбол пахуљице или планине или обоје – права зимска гума.
Зимска гума се може препознати и по комерцијалном називу за који се употребљавају речи: Wинтер (зима), Сноw (снег), Ице (лед), Цолд (хладноћа) и слично.

Законом запрећене казне су следеће:
3.000 динара – ако имате зимске гуме, а немате ланце у пртљажнику – у вожњи ван града;
5.000 динара – ако немате ланце за снег на точковима на делу пута где је то прописано саобраћајним знаком, а временски услови то захтевају. Тада можете очекивати и искључење из саобраћаја;
6.000 – 20.000 динара – ако немате зимске гуме – за физичка лица;
100.000 – 800.000 динара – ако немате зимске гуме – за правна лица.

Код кикиндских вулканизера проверили смо цене за замену све четири гуме са балансирањем, и оне су веома шаролике: од 1.600 до чак 2.800 динара. Као и увек почетком новембра, гужве су веће, али нигде се не заказује. Како смо сазнали, све је могуће завршити за сат времена и, упркос тренутно лепом времену, не ризиковати плаћање високих казни у зимском периоду и, што је најважније, своју и безбедност осталих учесника у саобраћају.

Почело потписивање уговора о субвенционисању куповине бицикала

Igor Crnogorac Новембер 2, 2022

У Градској кући данас су потписани уговори са првих 60 грађана којима је одобрено суфинансирање куповине бицикала, као и са трговцима. Локална самоуправа први пут издваја подстицајна средства за ову намену, што је била и препорука Владе, рекао је градоначелник, Никола Лукач.

– Одмах смо се прикључили акцији јер сматрамо да је веома значајна, посебно сада, у време енергетске кризе, али и ради заштите животне средине. Због великог интересовања, ребалансом смо определили додатна средства, како би што више суграђана добило субвенцију. Поново ћемо то учинити како бисмо помогли што већем броју људи и зато што је наше опредељење да увек подржавамо еколошке акције.

Конкурс за добијање 10 хиљада динара првобитно је био расписан за сто корисника, за шта је из буџета било намењено милион динара. Како је стигло много више пријава, у Градској управи одлучено је да се, ребалансом, определи још 1,2 милиона, за укупно 213 грађана.

– Нисмо се надали оволиком интересовању, зато смо и накнадно увећали издвајања. Конкурс ћемо поновити у марту следеће године. Ресор за екологију ће, у договору с градоначелником, у програм буџета уврстити дупло више новца, најавио је Стеван Иличић, члан Градског већа задужен за екологију.

Уговоре су данас потписали и власници трговина “Аполо бајк” и „Еталон“. Они су поздравили акцију и захвалили Градској управи на поверењу и помоћи малим привредницима.

– Захваљујем Градској управи што, на овај начин, помаже малу привреду. Код нас су се највише куповали класични, градски и, у нешто мањој мери, дечији бицикли. Мислим да ће се, по следећем конкурсу, више куповати бицикли за децу – рекао је Вујин, власник „Аполо бајка“.

Одлуку Града да подстакне куповину омиљеног превозног и средства за рекреацију, поздравио је и власник „Еталона“, Никола Карановић.

– У договору с добављачем, снизили смо цене за десет одсто, а разлику у цени код нас је могуће платити у три рате. Тако ћемо учинити и следећи пут.

Наставник математике, Чедомир Шормаз из Башаида каже да му је бицикл једино превозно средство.

– Ускоро ћу бити пензионер и моћи ћу и да се рекреирам. Ја сам купио средњи, градски бицикл, и ово ми много значи јер ми је цена сасвим прикладна.

Јасмина Гавранчић из Кикинде такође је купила градски модел.

– Ово је поклон за снају која, иначе, вози ауто. Следећи пут на реду ће бити моји уници, близанци, купићу свакоме по један – каже Јасмина.

По потписивању уговора, грађани имају рок од пет дана да преузму своје бицикле. Циљ акције је повећање броја овог превозног средства, чиме се смањује број аутомобила у саобраћају и, на тај начин, чува животна средина, кажу у Градској управи.

Конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев“

Igor Crnogorac Новембер 2, 2022

Град Кикинда расписује конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику, објављену у 2022. години. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Награду „Душан Васиљев” установила је Културно-просветна заједница Кикинде 1997. године, у знак сећања на дело и значај песника, рођеног у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских песника експресионистичке идеологије. Награда се додељивала за посебан допринос развоју културе.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, признање је поново успостављено 2009. По новом Правилнику, додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

До сада су, између осталих, награђени: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Издавачи и аутори шаљу три примерка књиге по наслову на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23300 Кикинда, са напоменом: „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 1. фебруара 2023. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Свечана додела заказана је за 27. март 2023. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије, која носи њргово име.

Додатне информације доступне су на сајту: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Позоришни репертоар – „Настојник“ све ближи рекорду

Igor Crnogorac Новембер 1, 2022

У кикиндском Народном позоришту публику ће, у новембру, највише дочекивати на малој сцени.

Комад Драгослава Михајловића „Кад су цветале тикве“, монодрама новог члана кикиндског ансамбла, Владимира Максимовића, на репертоару је у петак, 5. новембра.

Наредна два термина, 8. и 15. новембар, резервисани су за најновију представу, „Па се видимо у сну“, редитеља Николе Завишића.

У петак, 18. новембра, представа „Настојник“ биће одиграна 148. пут, што је приближава не само јубилеју 150. играња, већ и рекорду. У читавој историји кикиндског позоришта највише пута одиграна је представа „Па, извол’те у Сакуле“ – имала је 153 извођења.

„Настојника“ је до сада гледало готово 10 хиљада људи. Одавно већ има и своју сталну публику, а сада је на шест извођења до постављања новог рекорда у броју изласка на сцену. Ова представа премијерно је одиграна 1988. године. По делу Харолда Пинтера, режирао ју је Драган Остојић. Поред Остојића, у представи за малу сцену играју и Славољуб Матић и Бранислав Кнежевић.

Стеријина „Лажа и паралажа“, у режији Стевана Бодроже, заказана је за уторак, 22. новембар, што је и последњи позоришни термин у новембру.

Све представе почињу у 20 сати.