Da je kiseli kupus zdrav, znali su i Kinezi pre 2.000 godina. Pretpostavka je da se osnovni recept zadržao do danas. Ove jeseni, u sezoni stavljanja kupusa u kace, za promenu, proverili smo kako to radi domaćin – Miloš Jezdić iz Novih Kozaraca.
– Ne znam šta tu ima da se priča – staviš kupus, so, vodu iz česme i, zdravo – kaže Miloš, za početak i za kraj priče.
Ipak, u daljem toku razgovora, dobili smo i neke detalje. Miloš godinama, da ne kažemo decenijama, kupus stavlja u jednu kacu od 120 litara, što je za njega, samog, dovoljno. „Treba to i pojesti“, kaže. A ne može se stalno jesti samo kupus.
Iako je dobro poznato da je futoški šampion među kupusima, izgleda da i ova akcija stavljanja zimnice, poslednjih godina, dobija lokalpatriotske dimenzije.
– Kupus sam kupio u Ruskom Selu, birali su mi sve iste glavice. Ovde su mi se neki bunili, da to ne valja, da treba da ga imamo različitih dimenzija, ali čovek je hteo da mi učini i mislim da je odličan. Ovu vrstu kupusa mi zovemo „melez“, ne znam zašto, ali mi se sviđa što je naš, sa domaćeg terena, sa crnice. Oni tamo u Futogu imaju drukčiju zemlju, njima uspeva taj njihov, na našoj zemlji ne bude dobar. Nekada su ovde, po selu, vozili na prikolicama taj futoški i prodavali ga. Ovaj što prodaju upakovan, tvrd je kao opanak, a kad mi stavimo ovaj naš, mekan je, lep, predivan. Danas smo ga i kuvali za ručak, sa govedinom i ovčetinom s ražnja.
Miloš je, kao i svake godine, kupio 70 kilograma kupusa, ali je sada morao da doda još jednu kacu jer je bilo malo otpadaka. Što je odlično, jer se ta, manja kaca, smestila u kuhinju, gde će se i brže ukiseliti. Kupus za duže kišeljenje stavljen je, po propisima, u sporednu prostoriju bez grejanja i prognoze su da će biti spreman za mesec ili dva.
– Kuvam ga sa svinjskim kostima, kožurom, suvim mesom, kolenicama. Nekada davno, kada se od svinje ništa nije bacalo, sušila su se, pa kuvala svinjska creva, i stavljala u kupus. Kolenice i šunka dodavale su se samo kad imamo goste. Sada se bacaju i creva i kožura i uši, pola svinje bacimo.
U pripremi kupusa za zimu, i Miloš i njegova ekipa imaju svoje male tajne koje ne odaju nikome. Zapravo, ne odaju recept uopšte, jedino što smo uspeli da načujemo je „dva odsto“. Takođe, ne obaziru se mnogo na preporuke stručnjaka. Kupus se ne pretače ako nema slavine. A nema. Zato će i rasol biti u upotrebi, ako bude bistar.
I dok nutricionisti tvrde da je kiseli kupus dobar zbog „lekoviti“ bakterija koje oblažu creva i jačaju imuni sistem, a razmnožavaju u toku fermentacije, da čak podstiču dobro raspoloženje, Miloš Jezdić tvrdi da je za njega, konkretno, lekovit.
– Kiseli kupus meni „spušta“ šećer, bude skoro u granicama normale. Posebno ako ga jedem nekuvanog, samo sa maslinovim uljem i ljutom paprikom, na primer za večeru.
Tako se to, pomalo tajnovito, ali u odličnom raspoloženju, radi u Novim Kozarcima. Da li je kišeljenje uspelo, nećemo znati jer se to ne pita. Jasno je da jeste i da je i ove godine baš taj kupus najbolji. A mala tajna velikih majstora biće prenošena s kolena na koleno. Kao i lep običaj da se sarma u gostima hvali kao najbolja ikada probana. U Futogu ili Novim Kozarcima, svejedno.
Turistička organizacija Grada Kikinde na listi je potencijalnih dobitnika nagrade „Turistički cvet“. Ovo priznanje dodeljuje Turistička organizacija Srbije za doprinos unapređivanju turističke ponude i promociji turizma Republike Srbije, i to u sedam kategorija.
Konkurs su danas, u Gradskoj kući, predstavili Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, i književnik i direktor Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, Radovan Vlahović.
U gradu sova, već jedanaest godina, svaki novembar je „sovembar“. Pod sloganom „Sove Kikindu svetu preporučuju“, Turistička organizacija Grada organizuje svakodnevne aktivnosti radi popularisanja najvećeg urbanog zimovališta sova utina na svetu.
– Manifestacija je obrazovnog karaktera, decu predškolskog uzrasta i u osnovnim školama učimo o sovama, želimo da oni, svojim znanjem, utiču na to da one što duže dolaze kod nas. Sove su izabrale upravo Kikindu za najveće zimsko stanište na planeti, to treba da održimo jer tako privlačimo ljude u naš grad, razvijamo turizam i predstavljamo i druge atrakcije koje Kikinda ima – kaže Jasmina Milankov, v. d. direktor Turističke organizacije Grada Kikinde.
U Kikindi je danas održana 23. Smotra stvaralaštva slepih i slabovidnih umetnika Srbije. Iz 14 gradova stiglo je 60 članova saveza i udruženja kako bi predstavili svoje aktivnosti i dokazali da umetnost i kultura, ali i ljudsko razumevanje nemaju i ne smeju da imaju granice.
– Ovo je, nažalost, i retka prilika da slepi i slabovidi prikažu šta mogu i umeju. Grad je prepoznao rad i trud osoba sa invaliditetom i podržao nas u organizaciji ovako značajnog događaja, veoma važnog za afirmisanje slepih i slabovidih. U poslednje vreme imamo mnogo novih članova i za njih su ovakve aktivnosti podsticaj da i sami počnu da stvaraju. Takođe, budimo svest da je mnogo barijera, pre svega unutrašnjih, koje treba savladati – rekao je Stefanović.
– Naš grad otvara vrata i srca za sve goste. Shvatamo značaj ovakvih aktivnosti i kontinurano pomažemo rad Organizacije „Severni Banat“. Činićemo to i ubuduće, kako bi oni lakše prevazilazili probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Još više ćemo raditi na tome da pronađemo načine da pomognemo u njihovoj integraciji. Kikinda se veoma ponosi svojim stanovnicima jer u ovom gradu žive ljudi koji imaju izuzetnu empatiju za sve kojima su pomoć i podrška neophodni – istakao je gradonačelnik, Nikola Lukač.
Smotru su podržali i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za kulturu i informisanje. Pored gradonačelnika, Smotri su prisustvovali i članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski i Dragan Pecarski, kao i predstavnici pokrajinskih i republičkih organa udruženja koja, u čitavoj Srbiji, okupljaju oko devet hiljada slepih i tri hiljade slabovidih osoba.
Pored toga, vozači su obavezni da u prtljažniku imaju i odgovarajuće lance za sneg koje postavljaju na najmanje dva pogonska točka, ukoliko naiđu na deo puta gde je saobraćajnim znakom predviđena obavezna zimska oprema, i vremenski uslovi to zahtevaju, odnosno, ima snega na kolovozu.
Kako biste bili sigurni da imate gume namenjene zimskim uslovima vožnje, proverite dodatne oznake:
– Odmah smo se priključili akciji jer smatramo da je veoma značajna, posebno sada, u vreme energetske krize, ali i radi zaštite životne sredine. Zbog velikog interesovanja, rebalansom smo opredelili dodatna sredstva, kako bi što više sugrađana dobilo subvenciju. Ponovo ćemo to učiniti kako bismo pomogli što većem broju ljudi i zato što je naše opredeljenje da uvek podržavamo ekološke akcije.
Odluku Grada da podstakne kupovinu omiljenog prevoznog i sredstva za rekreaciju, pozdravio je i vlasnik „Etalona“, Nikola Karanović.
Nastavnik matematike, Čedomir Šormaz iz Bašaida kaže da mu je bicikl jedino prevozno sredstvo.
– Ovo je poklon za snaju koja, inače, vozi auto. Sledeći put na redu će biti moji unici, blizanci, kupiću svakome po jedan – kaže Jasmina.