Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев“

Igor Crnogorac новембар 2, 2022

Град Кикинда расписује конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику, објављену у 2022. години. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Награду „Душан Васиљев” установила је Културно-просветна заједница Кикинде 1997. године, у знак сећања на дело и значај песника, рођеног у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских песника експресионистичке идеологије. Награда се додељивала за посебан допринос развоју културе.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, признање је поново успостављено 2009. По новом Правилнику, додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

До сада су, између осталих, награђени: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Издавачи и аутори шаљу три примерка књиге по наслову на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23300 Кикинда, са напоменом: „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 1. фебруара 2023. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Свечана додела заказана је за 27. март 2023. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије, која носи њргово име.

Додатне информације доступне су на сајту: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Позоришни репертоар – „Настојник“ све ближи рекорду

Igor Crnogorac новембар 1, 2022

У кикиндском Народном позоришту публику ће, у новембру, највише дочекивати на малој сцени.

Комад Драгослава Михајловића „Кад су цветале тикве“, монодрама новог члана кикиндског ансамбла, Владимира Максимовића, на репертоару је у петак, 5. новембра.

Наредна два термина, 8. и 15. новембар, резервисани су за најновију представу, „Па се видимо у сну“, редитеља Николе Завишића.

У петак, 18. новембра, представа „Настојник“ биће одиграна 148. пут, што је приближава не само јубилеју 150. играња, већ и рекорду. У читавој историји кикиндског позоришта највише пута одиграна је представа „Па, извол’те у Сакуле“ – имала је 153 извођења.

„Настојника“ је до сада гледало готово 10 хиљада људи. Одавно већ има и своју сталну публику, а сада је на шест извођења до постављања новог рекорда у броју изласка на сцену. Ова представа премијерно је одиграна 1988. године. По делу Харолда Пинтера, режирао ју је Драган Остојић. Поред Остојића, у представи за малу сцену играју и Славољуб Матић и Бранислав Кнежевић.

Стеријина „Лажа и паралажа“, у режији Стевана Бодроже, заказана је за уторак, 22. новембар, што је и последњи позоришни термин у новембру.

Све представе почињу у 20 сати.

Умањење рачуна за даљинско грејање

Igor Crnogorac новембар 1, 2022

Корисницима даљинског грејања на октобарским рачунима неће бити фактурисани дани када се станови нису загревали. Како је у току грејна сезона, котлови се укључују ујутру по редовном режиму рада, и у току дана, уколико је спољна температура нижа од 15 степени, саопштено је данас из ЈП „Топлана“.

Нова расвета у школи „Свети Сава“

Igor Crnogorac новембар 1, 2022

У Основној школи „Свети Сава“, у фискултурној сали и справарници, поставља се нова лед расвета. Радове су данас обишли чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Драган Пецарски, задужен за спорт и омладину.

– Ова инвестиција Града помоћи ће безбеднијој настави, што нам је приоритет – изјавио је Пецарски. – Због веома лоше расвете, постојала је могућност да, у зимском периоду, сала престане да се користи. Ову салу, такође, после наставе, користе и чланови гимнастичког, кошаркашког и одбојкашког клуба.

Пецарски је истакао да је намера локалне самоуправе да уложи у обнављање свих фискултурних сала, али и да обезбеди наменски објекат за спортске клубове, како за тренинге више не би морали да користе просторе школа.

Претходних година, у Школи „Свети Сава“ замењени су кров и паркет у фискултурној сали. Директорица, Гордана Рацков, каже да се неопходни радови изводе у континуитету.

– Прошле године замењени су олуци, сада се завршава расвета. Ништа не би било могуће без подршке Града, и када конкуришемо код покрајинских и републичких фондова, то чинимо заједно са локалном самоуправом.

Вредност нове расвете је 500 хиљада динара, а у замену олука уложено је 2,8 милиона. У овој школи предстоје радови на равном крову и фасади, као и замена столарије.

Породицама са троје и више деце ускоро умањење рачуна за воду, даљинско грејање и за паркирање

Igor Crnogorac новембар 1, 2022

Кикинда ће бити један од првих градова који ће омогућити породицама са троје и више деце да остваре попусте на рачунима за комуналне услуге, даљинско грејање и паркинг. Нове погодности најавили су данас представници Градске управе и Покрета за децу 3+. Састанку су присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента и чланица Градског већа, Рамона Тот.

Захваљујући споразуму који је локална самоуправа прошле године потписала са Покретом 3+ из Чачка, око 300 породица у граду и околним местима већ користи попусте у плаћању у продајним објектима, установама културе и спортским клубовима. Наш град је један од првих који се прикључио Покрету чији је циљ да деци и родитељима из породица са троје и више деце олакша свакодневицу, остваривањем попуста и привилегија у коришћењу услуга и производа.

– Данас ћемо разговарати са представницима ЈП „Кикинда“ и ЈП „Топлана“ о попустима за рачуне за воду и за даљинско грејање и сигуран сам да ћемо постићи договор. Наставићемо да сарађујемо са Покретом, бићемо и даље чланови, како бисмо помогли родитељима са више деце јер је данас храброст ширити породицу – рекао је Младен Богдан.

Кикинда је један од 25 градова у Србији и само три у Војводини који континуирано сарађује са Покретом, рекао је председник Покрета 3+, Владица Гавриловић.

– Имамо изузетну сарадњу са градским челницима у Кикинди, овде увек наилазимо на велико разумевање и остварујемо стопостотни учинак у свим нашим акцијама – истакао је Гавриловић. – Наши напори у остваривању погодности за породице са више деце у читавој земљи већ дају резултате. Ми смо покренули петицију у којој је, 2017. године, сакупљено сто хиљада потписа за остваривање финансијског подстицаја рађања, да за рођење трећег детета држава даје сто евра, и 150 евра за четврто дете. Од тада, за четири године, забележено је 16 одсто више трећерођене и 13 одсто више четврторођене деце.

После договора с јавним предузећима, нови попусти биће унесени у апликацију која ће, такође, прво бити активирана у Кикинди. До тада, корисници три плус картице попусте остварују не само у својој средини, већ и широм земље, у 2.500 продавница, установа и предузећа које су потписале уговор са Покретом 3+, каква су и Поштанска штедионица и Службени гласник који, рецимо, за школски прибор, омогућава попуст од 25 одсто.

У читавој Србији сада има 138 хиљада породица са троје и више деце, што је осам одсто од укупног броја породица. Списак привредних субјеката који су се прикључили подстицању наталитета, као и информације о добијању картице, корисници могу видети на сајту triplus.org.rs.

Јованове игрице за милионе

Igor Crnogorac октобар 31, 2022

Кикинђанин Јован Булатовић, дипломирани програмер, аутор је игрице коју овог момента на мобилном телефону има више од шест милиона људи широм света.

Као и већина дечака, Јован је много волео игрице. Сада је јасно да је његова прва конзола, „PS1“, била заправо припрема за каријеру у индустрији видео игара. Јер Јован је волео и математику, што га је определило да заврши софтверско инжењерство на Електротехничком факултету у Београду. Први радни ангажман као програмер остварио је у израелској фирми за производњу видео игара за мобилне телефоне „Crazy Labs“ у Новом Саду.

– Желео сам да радим као програмер игрица јер мислим да је то најбољи посао у мојој струци. Видео сам оглас и придружио се тиму дизајнера. Веома сам задовољан – каже Јован.

Његов тим зове се “Lab Rats“ и чине га и студенти дизајна видео игара Академије уметности у Новом Саду, Ана Чаушоска и Енсар Шаћировић. Да су одличан тим постало је јасно када је њихова игрица „Fridge Оrganizing“ постала планетарни хит.

– Ана је на „Тик Току“ видела тренд организовања фрижидера, преузели смо ту идеју и направили игрицу – објашњава Јован. – Када се игрица нашла у „Плеј продавници“, људима се јако свидела, просто је „букнула“. Нисам уопште очекивао оволики успех, изненадили смо се све троје. Овакве, једноставне игрице, ради опуштања и у тренуцима доколице, највише користе четрдесетогодишњаци и деца.

До данас, ова занимљива и визуелно богата игрица има више од шест милиона преузимања и бележи стабилан раст нових играча. У међувремену, његов победнички тим већ ради на новом пројекту, заснованом на принципу ТВ емисија, у којима девојка бира једног од младића према одговорима на питања која им поставља. Овога пута су и идејни творци и најављују занимљив производ. Јован потврђује да ће и у будућности, као програмер, остати у овој бранши.

– За сада ћу наставити ово да радим јер нам добро иде. Касније бих волео да правим озбиљније игрице, онакве какве ја волим да играм. То су игре за рачунаре, највеће производне вредности, које настају у великим студијима.

Овај млади професионалац за сада не мења место боравка јер је, како каже, Нови Сад већ постао познат као град програмера игрица – највеће иностране компаније управо овде отварају своја представништва. Озбиљне успехе у „неозбиљној“ индустрији видео-игара, Јован се нада, једног дана крунисаће отварањем сопственог студија и тада ће, погађате, направити и најбољу игрицу – онако, за своју душу.

„Хумана срца“ и Град помажу када је најпотребније

Igor Crnogorac октобар 31, 2022

Фондација „Хумана срца“ из Београда и Град Кикинда помогли су двема породицама у неопходним грађевинским радовима – оспособљавању њихових кућа за безбедно становање. Данас су представници Фондације посетили Кикинду. Са представницима Града, градоначелником Николом Лукачем, председником Скупштине града, Младеном Богданом и чланом Градског већа, Драганом Пецарским, уверили су се да радови теку по плану, а члановима једног домаћинства донели су лепе вести.

Породици Малешевић у Железничком новом реду прошлог месеца је, у пожару, изгорео кров. Од Градске управе затражили су помоћ јер сами нису били у могућности да предузму било какве радове. Недељко је 37 година радио у Ливници. Због болести је отишао у превремену пензију и сада сваког месеца прима само 25 хиљада динара. Супруга је незапослена.

– Разболео сам се, оперисан сам и сад ме чека још једна операција. Пожар је избио у сред ноћи, комшије су ми прве притекле у помоћ, још увек ми помажу у свему, као што сам и ја њима, када сам год могао. Веома сам захвалан Граду и „Хуманим срцима“, хвала свима који су нам помогли у овом тешком времену – каже Недељко.

Када су сазнали за Недељков проблем, из Градске управе контактирали су Фондацију „Хумана срца“ са којом су, почетком септембра, потписали протокол о сарадњи. Данас, месец дана касније, кров на кући Малешевића готово је завршен и они су, у знак захвалности, приредили послужење за госте, представнике Фондације и Града.

– Тражили смо начине да што пре помогнемо породицама и споразум са овом Фондацијом то нам је и омогућио. Овде су људи сложни и солидарни, свакако ћемо настојати да свим становницима Железничког новог реда олакшамо живот – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Николина Ђујић, извршна директорка Фондације „Хумана срца“ каже да је у нови кров на кући породице Малешевић уложено 11 хиљада евра.

– Драго ми је што смо се одазвали позиву градоначелника да помогнемо и овој дивној породици. Они су много дали свом граду и она овај начин им се и Град одужује.

Шесточлана породица Зарић из Кикинде купила је трошну кућу у Партизанској улици. Међутим, нису могли да се уселе јер је објекат био у веома лошем стању. Ову породицу у Фондација „Хумана срца“ већ је обрадовала приликом прве посете граду. Поклоњени су им пакети са гардеробом и телевизор, млађа деца добила су и таблете, а најстаријој девојчици испуњена је жеља и обезбеђен јој је новац за похађање козметичарског курса. Тада је договорено да ће им бити урађен кров у вредности од 15 хиљада евра јер су ови радови били приоритетни.

– Кров је био у веома лошем стању, био је пред рушењем. Сада се поставља и нов плафон и потпуно нов кров, па ћемо имати и поткровље. Нисмо се надали помоћи, ово је и више него што смо очекивали – каже Срђан Зарић.

Данас су Срђановој породици гости донели лепе вести – у Фондацији су одлучили да им реновирају читаву кућу. Николина Ђујић објаснила је да ће, у објекту од 190 квадрата са поткровљем, бити постављени нови подови, керамика, биће изграђено купатило и купљени намештај и сва потребна кућна техника. За сада се поставља кров и ти радови вредни су 15 хиљада евра.

– Град брине о суграђанима који су социјално угрожени. Захвални смо Фондацији и њиховим партнерима – рекао је градоначелник Лукач. – Надам се да ћемо, у заједничким пројектима, помоћи већем броју породица.

Он је додао да Град Кикинда континуирано помаже социјално угроженима по различитим програмима. У сарадњи са Центром за социјални рад препознају се породице којима је помоћ најпотребнија, а посебна брига и пажња усмерена је ка најмлађим становницима, како би сви имали квалитетне услове живота.

Даљинско грејање од 1. новембра

Igor Crnogorac октобар 31, 2022

Из Јавног предузећа „Топлана“ обавештавају кориснике својих услуга да ће грејна сезона званично почети у уторак, 1. новембра.

У саопштењу се напомиње да ће режим рада, односно загревање станова, бити усклађено с препоруком Владе о штедњи енергената и са спољним температурама.

Сећање на дане када су Крајишници стигли у Банат

Igor Crnogorac октобар 29, 2022

Мештани Банатског Великог Села обележили су 77 година од колонизације, доласка Крајишника у овај део Баната. На сцени Дома културе, чланови културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“ и њихови гости, оживели су сећање на то време и представили песме и игре из завичаја досељеника у програму под називом „Живјећемо, дашта ћемо“ .

Прослави су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник, Никола Лукач, председник Скупштине Града, Младен Богдан и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Традиција, култура и обичаји народа с љубављу и пажњом чувају се у овом Културно-уметничком друштву и у читавом селу и хвала им на томе – рекао је градоначелник Лукач. – Ова сећања обавезују нас да будемо много мудрији и да, заједно, стварамо још боље услове за живот.

Председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац, истакла је да се мештани поносе наслеђем које им је остављено да га чувају и унапређују.

– Наши преци били су довољно храбри да без ичега дођу у потпуно непознате крајеве. То није било случајно – они су сви били добри борци и то је и био разлог да буду насељени уз границу.

Председница Савета МЗ подсетила је да је садашњи Дом културе изграђен мобом 1949. године и у плану је да се, у наредне три године, потпуно реконструише, у чему ће помоћи Град Кикинда.

Велика сала Дома културе вечерас је била потпуно испуњена мештанима и гостима за које су чланови КУД „Марија Бурсаћ“, чланови драмске секције Основне школе „Славко Родић“ и гости из Крајишника, КУД „Јандрија Томић – Ћић“, извели богат програм са инсценацијама колонизације, прела, и са песмама и играма из Босне. По речима председника КУД-а, Горана Шормаза, великоселско културно-уметничко друштво има 120 чланова, подељених у четири играчке и четири певачке секције.

У време колонизације, тих, првих послератних година, из Босне и Херцеговине у Војводину је стигло укупно 76 хиљада људи. У Банату је, у такозваној Осмој офанзиви, насељено 29 места. На подручју садашњег Банатског Великог Села настанило се становништво из Босанске Крајине, и то углавном из Босанског Петровца и Дрвара. Крајишници су, заправо, стигли у три села: Шарлевил, Хуберт и Солтур, која су се спојила у једно. Према казивању старијих мештана, становници нису могли да се договоре о називу, па су усвојена оба предлога – и Банатско и Велико, која су, 1947. године ушла у назив места. Годину дана касније, на попису, село је имало 4.400 становника, што је и највећи забележени број мештана.

Према попису из 2011. године, Банатско Велико Село има око две и по хиљаде житеља који се поносе чињеницом да су једно од најуређенијих села у земљи. Све улице асфалтиране су до 1977. године, фудбалски стадион постоји дуже од пола века, а више од три деценије село има и отворене базене.

Директни пут до Кикинде изграђен је 1991. године, али је село са суседним Наковом било спојено већ 1962. године и то асфалтним путем за који су подлогу, циглу по циглу, мештани постављали ручно, сложни у жељи да за своје породице стварају бољу и лепшу будућност. Овај дух заједништва у Банатском Великом Селу одржао се до данас и свакако је још једно вредно наслеђе за генерације које стасавају.

Од крвне групе зависи колико ћемо живети, једна је најотпорнија

Igor Crnogorac октобар 29, 2022

Крвна група може да утиче на целокупно здравље човека, установили су научници. Према истраживањима, доказано је да све остале надјачава крвна група 0. Код људи са овом крвном групом постоји мањи ризик од обољевања од кардиоваскуларних болести, од можданог и срчаног удара, да ређе од осталих имају проблема с памћењем, као и да ређе обољевају од одређених врста рака, попут рака гуштераче и рака желуца. Организам им је отпорнији на болести и зато људи с крвном групом 0 и живе дуже.

Један од досад пронађених разлога зашто је крвна група 0 најздравија јесте тај што крв ове групе садржи мање молекула који могу да изазову згрушавање крви, а срчане и мождане ударе изазивају тромбови, пише портал Хајат, a преноси Политика. Уз то, оно што је добро за срце, добро је и за мозак, па су многи ризични фактори кардиоваскуларних болести уједно и фактори ризика менталних болести.