Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Град наставља традицију стипендирања студената – рок за пријаву је 6. фебруар

Igor Crnogorac January 26, 2023

Локална самоуправа и ове године новчано ће подржати студенте са територије града. Јавни конкурс за додељивање стипендија за школску 2022/2023. годину отворен је до 6. фебруара.

Право учешћа имају студенти, такође и студенти са хендикепом и хроничним болестима, који се школују у образовној установи чији је оснивач Република Србија или у акредитованој установи са седиштем у Србији.

Право на добијање стипендије имају студенти, као и студенти са хендикепом и хроничним болестима који су уписали прву годину студија, а испуњавају следеће услове: да су добитници титуле „Ученик генерације“ у средњој школи, да су чланови МЕНСЕ (међународно удружење натпросечно интелигентних особа), да су носиоци Вукове дипломе, да су на пријемном испиту на одабраном факултету/вишој школи остварили прво место на ранг листи и да су остварили просечну оцену у завршном разреду средње школе најмање 4,50.

За студенте друге и виших година студија услов је да су, у претходној години студија остварили просечну оцену најмање 8,5. Потребно је и да је подносилац захтева редован студент, да у току студирања није изгубио годину, и да је положио све испите из претходних година студија или да је из претходних година студија пренео највише три испита.

За студенте друге и виших година студија који имају хендикеп или хроничну болест, просечна оцена треба да буде најмање 7 у претходној години студија. Подносилац захтева треба да буде редован студент. Такође,неопходно је и да у току студирања није изгубио годину, да је положио све испите из претходних година студија или да је из претходних година студија пренео највише три испита.

Студенти другог степена студија из обе категорије могу да конкуришу уколико нису у радном односу и уколико су студије наставили одмах по завршетку основних студија.

Пријава и остала конкурсна документа подносе се Комисији за доделу стипендија Града Кикинде и предају на писарници Услужног центра Града Кикинда (шалтер број 5) или поштом, препоручено, на адресу: Град Кикинда (са назнаком: Јавни конкурс за доделу стипендија студентима високошколских установа са територије Града Кикинде за школску 2022/23. годину), Трг српских добровољаца 12, 23 300 Кикинда.

Списак потребне документације и обрасци пријаве доступни су на сајту Града.

За викенд почиње пробни рад новог семафора – ове године још два радара и сигнализација у зони школе

Igor Crnogorac January 25, 2023

Семафори на раскрсници улица Јована Јовановића Змаја и Михајла Пупина биће укључени већ за неколико дана. Грађевински радови су завршени, и почиње пробни рад нове сигнализације.

– План је да за викенд укључимо жуто трепћуће светло, како би се учесници у саобраћају навикли на семафор на овом месту – каже Мирослав Дучић, у Градском већу задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације. – Чим се заврши обједињена процедура, семафор ће бити пуштен у рад. Очекујем да ће то бити у фебруару.

У постављање светлосне сигнализације на овој веома фреквентној раскрсници уложено је 5, 2 милиона динара – 2,7 милиона су средства Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај, а преостали износ обезбедио је Град Кикинда.

– Наредних дана започињемо и најављено постављање радара за детектовање повећане брзине код ЖАК-овог стадиона, какав већ постоји на углу Иве Лоле Рибара и Јована Јовановића Змаја. И ове радове суфинансираће исти секретаријат са 4,8 милиона динара, док ће Град уложити 7,2 милиона – каже Дучић.

За ову годину, како је рекао, планирано је постављање истог радара, али и хоризонталне и вертикалне сигнализације у зони Основне школе „Јован Поповић“, што ће бити финансирано из истих извора.

Још увек недовољно висока свест о превенцији карцинома грлића материце који, уз редовне прегледе, може да се избегне

Igor Crnogorac January 25, 2023

Европска недеља превенције рака грлића материце која се, од 23. до 29. јануара обележава 17. пут, само је још један повод за подсећање на мере превенције које, у случају овог карцинома, могу потпуно да уклоне ризик од обољевања.

Према подацима Диспанзера за жене, у Кикинди је, у 2022. години, од карцинома грлића материце оболело је 20-ак жена. У највећем броју случајева то су жене у 40-им и 50-им годинама.

У нашој земљи, ова врста карцинома је пета по учесталости. У развијеним земљама, у којима је превентива веома заступљена, практично овог карцинома и нема, каже др Драгана Миладинов, начелница Диспанзера за жене.

– Превенција подразумева преглед уз папа-брис, једном годишње. Папа-брис је скрининг, ако није у реду, урадимо додатна испитивања, болест ухватимо у раној фази, док још није карцином, и такве промене су апсолутно излечиве – каже др Миладинов.

Статистика показује да у свету, годишње, од овог карцинома оболи хиљаду жена, а 500 њих умре. Драматични подаци указују на то да, насупрот државама са добром превенцијом, у земљама у развоју још увек није довољно развијена свест о значају редовних прегледа и тестирања.

– Главни узрок ове врсте карцинома је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ) – објашњава др Миладинов. – Овај вирус је, у 99 одсто случајева, нађен у карциномима грлића материце, али ми се против вируса не можемо ефикасно борити, осим вакцином, што је и примарна превенција. Сада је доступна деветовалентна вакцина, односно вакцина која штити од девет типова хуманих папилома вируса који су најризичнији и који најчешће изазивају карцином грлића материце. Могу да се вакцинишу девојчице до 19. године, у зависности од узраста, са две или три дозе. Вакцинација је бесплатна и обавља се у Дечијем диспанзеру.

Др Миладинов додаје да карцином грлића није наследан у смислу у којем се наслеђује карцином дојке, али се наследни фактор ипак не може искључити јер су нека ткива осетљивија на ХПВ.

– До 35. године све жене су прокужене неком врстом папилома вируса. Ових вируса има око 70 типова и жена може имати један или више њих. За две године, организам најчешће успева да се избори са тим вирусом, али у неким случајевима, у зависности од врсте и од имуног стауса, немогуће је сачувати се, долази до неких промена, кондилома или промена на грлићу.

Овогодишњи слоган кампање превенције је „Рак грлића материце, рак који можемо спречити”. Носилац кампање је Европска асоцијација за рак грлића материце, а наша земља је од самог почетка укључена у обележавање ове значајне недеље.

Активности су усмерене ка томе да жене почну да размишљају о свом репродуктивном здрављу, као и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције.

У „Топлани“ сезона протиче без већих кварова – спремни за нова улагања у квалитет услуга

Igor Crnogorac January 24, 2023

Јавно предузеће „Топлана“ је и прошлу годину завршило са позитивним билансом и одличним процентом наплате. Уз то, решен је и велики проблем са магистралним топловодом који је годинама, у грејној сезони, изазивао прекиде у снабдевању даљинским грејањем великог броја потрошача.

– Резултат доброг планирања је управо ремонт главног вода у Улици Милоша Великог – каже директор „Топлане“, Душан Марјановић. – Тај део трасе је главна аорта, део који је узроковао и целодневна искључења комплетног центра града јер снабдева више од 70 одсто корисника у нашем систему. Са више од 45 милиона динара сопствених средстава, било је то можда и највеће улагање у протеклој деценији. Од када смо, уз помоћ локалне самоуправе, 2019. године, измирили заостала дуговања према „Србијагасу“, акумулирали смо средства управо за овакве, велике ремонте. Иако је зима блага, грејање функционише одлично. Ово је, можда, и најбоља сезона у дугом периоду, у којој нисмо имали ниједну хаварију.

Марјановић подсећа да ово јавно предузеће, већ годинама уназад, послује позитивно и на време измирује све своје обавезе. У овој години, каже, у периоду ремонта, такође ће се обнављати делови система, како би се искључила свака могућност кварова у грејној сезони.

– Спремни смо и за ниске, зимске температуре, и очекујемо да ће грејна сезона проћи без проблема. Верујемо да ћемо, стручним радом техничког дела предузећа, и улагањем у обнову застареле опреме и мреже, допринети још бољем пословању.

За ову грејну сезону обезбеђена је довољна количина гаса, што искључује поремећаје у даљинском грејању.

– Цена гаса повећана нам је за 11 одсто, струју плаћамо за 10 евра по мегават-часу више. Ипак, у договору са Градском управом, и рационалном потрошњом у топлијим данима, успећемо да пребродимо период до краја ове грејне сезоне, а да кориснике не оптеретимо поскупљењем – каже Марјановић.

„Топлана“ има више од три хиљаде корисника, око тридесет одсто су правна лица. Иначе, потрошачи ревносно измирују рачуне јер је наплата физичким лицима, у 2022. години, била већа од 97 одсто, каже Марјановић. Правним субјектима наплата је била за само два одсто мања. Свим корисницима и даље се пружа могућност да заостале обавезе плате у ратама.

Ин мемориам: Преминуо Имре Кабок, дугогодишњи председник Месне заједнице Руско Село и функционер локалне самоуправе

Igor Crnogorac January 24, 2023

Грађане Кикинде и околних места, јутрос је потресла тужна вест. После дуге болести, у 67. години, преминуо је истакнути члан наше заједнице, Имре Кабок.

Кабок је рођен у Руском Селу, где је похађао основну школу. Средњу машинско-техничку школу завршио је у Зрењанину. Студирао је на Машинском факултету у Новом Саду. Школу резервних официра завршио је у Билећи, 1979. године. Радио је на пословима механичара и шефа машинске радионице у ДП “Слога“ Руско Село. Приватним предузетништвом бавио се од 1992. до 2005. године, а затим и пољопривредном производњом на сопственом поседу.

Кабок је био активни члан и функционер Савеза војвођанских Мађара од 2002. У раду Месне заједнице Руско Село био је ангажован од 1988. године, када је постао председник Извршног одбора. У периоду од 2006. до 2018. године био је председник Месне заједнице у свом месту. Истовремено, од 2012. године, седам година био је члан Општинског, а затим и Градског већа, задужен за пољопривреду, месне заједнице, удружења грађана и националне мањине. Дао је велики допринос развоју општине, сеоских месних заједница, посебно свог родног места. Један је од оснивача Мађарског образовног, културног и омладинског центра „Торонтал“ у Руском Селу.

Имре Кабок за собом је оставио супругу и два сина. Биће упамћен као изузетно посвећена, одговорна и племенита особа, која је много учинила за своју заједницу.

Сахрана Имреа Кабока биће у среду, 25. јануара, у 14 сати, на Католичком гробљу у Руском Селу.

(ВИДЕО) Недељом кинеског филма започета сарадња између Института „Конфуције“ и Града – од 1. септембра часови кинеског језика у кикиндским школама

Igor Crnogorac January 23, 2023

Поводом Кинеске нове године, у Културном центру вечерас је почела Недеља кинеског филма. Ово је само почетак договорене сарадње између Града и Института „Конфуције“ при Филолошком факултету у Београду, рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– На недавно одржаном састанку са директором ове институције и његовим сарадницима, разговарали смо о темама из културе и образовања, о томе како кинеску културу можемо да приближимо нашим суграђанима, на што атрактивнији начин. Договорили смо се да започнемо са приказивањем кинеских филмова, што ће омогућити Кикинђанима да упознају кинески језик, културу, традицију и кинематографију. Институт нам је понудио бесплатне часове кинеског језика у школама. Ова идеја веома се допала директорима, наставницима и деци, јер им се пружа могућност да науче нешто ново, тако да, од 1. септембра, можемо очекивати кинески језик, као део ваннаставних активности, у најмање осам школа – рекла је Валентина Мицковски.

Додала је да сарадња Института и Града значи и сарадњу две земље, као и спајање две културе, што је веома значајно и за остале сфере друштва.

На Недељи кинеског филма, до петка ће, у великој сали Културног центра, бити приказано пет филмова кинеске продукције.

– На репертоару су различити жанрови, од играних филмова, за мало старије генерације, до анимираних остварења. У питању су филмови новије производње, и верујем да ће бити занимљиви и за децу и за одрасле – рекао је в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев.

Вечерас је приказан филм „Наставниче, добар дан“. Следе: „Ја нисам Бог лекова“, „Неџа“, „Композитор“ и „Животна прича „Сију Меи“. Филмови су титловани на српски језик, почетак пројекција је у 19 сати и улазак је бесплатан.

Злато у Пољској за Женску певачку групу „Гусала“

Igor Crnogorac January 23, 2023

Чланице Женске певачке групе AДЗНМ “Гусле” освојиле су прво место на 6. Фестивалу божићних и коледарских песама, обичаја и приказа, у граду Бистра у Пољској, који организује Министарство културе и националног наслеђа ове државе.

Девојке су освојиле злато у категорији певања божићних и коледарских песама. На Фестивалу је наступило десет група из шест земаља: Словачке, Литваније, Словеније, Аустрије, Србије и земље домаћина.

Чланице „Гусала“ представиле су се световним и духовним божићним песмама из Србије. Поред освојеног злата, девојке су добиле похвале за ношње и целокупан изглед и наступ.

Савез самосталних синдиката: минимална зарада да се усклађује сваких шест месеци

Igor Crnogorac January 23, 2023

Савез самосталних синдиката Србије договорио се са председницом Владе, Аном Брнабић, да се минимална зарада усклађује са минималном потрошачком корпом два пута годишње, рекао је за Кикиндски портал Илија Дрљић, председник Већа Савеза самосталних синдиката за Кикинду, Чоку, Нови Кнежевац и Нову Црњу,

– Схватили смо да није довољно само једном у току године усклађивати раст најнижее зараде, с обзиром на то да вредност потрошачке корпе непрестано расте због опште економске ситуације изазване ратом у Украјини. Минимална зарада од 40.020 динара почела је да се примењује 1. јануара, а била је депласирана још у новембру, када је најнижа вредност потрошачке корпе била 50 хиљада динара. Значи да већ сада заостајемо 25 одсто, што је, заправо само десетак хиљада динара. На то још треба додати раст трошкова живота за јануар; очекује нас виша цена струје, што повлачи и друга поскупљења – каже Дрљић.

У Савезу самосталних синдиката сада чекају објављивање званичног податка о вредности минималне јануарске потрошачке корпе и порасту трошкова живота, што ће бити објављено у другој половини следећег месеца. Ови подаци биће репер за преговоре о усклађивању минималне зараде.

– Треба подсетити да је у питању само минимална потрошачка корпа – прецизирао је Дрљић. – Озбиљна потрошачка корпа достигла је вредност од преко 80 хиљада динара.

Он додаје да, од минималне зараде, у нашој земљи живи између 350 хиљада и 400 хиљада људи, а добар део њих ради у јавном сектору, у државној служби. На подручју Кикинде на минималцу је, каже, неколико стотина запослених, али нико од њих није запослен у страним фирмама.

– Ситуација је још комплекснија од 1. јануара јер није извршена корекција коефицијената, није почео обрачун зарада по платним групама и платним разредима – објашњава Дрљић. – Када се коефицијент помножи са вредношћу, добије се мањи износ од минималне зараде, изгубио се смисао распона између зарада. Ради решавања обог проблема, држава је донела закон који је, скупштинском одлуком, ставила ван снаге до 2025. године јер нема средстава. Ми смо понудили прелазно решење, али још увек нисмо добили одговор од ресорног министарства.

Од фебруарских преговора са премијерком, у Савезу самосталних синдиката свакако очекују смањење разлике између најниже зараде и минималне потрошачке корпе.

– Очекујемо усклађење у износу од најмање 15 одсто. Ипак, наша жеља је да се уопште више не прича о минималној заради, него да се она стално пратси наајнижу вредност потрошачке корпе.

Због економске миграције која је већ дуго присутна, напомиње Дрљић, послодавци би морали да размишљају не само о томе да обезбеде минималац, него и зараде у много већем обиму, како бисмо задржали младе људе, стручњаке, у својој земљи.

Кикиндска привреда добро поднела енергетску и кризу са сировинама

Igor Crnogorac January 22, 2023

Упркос енергетској кризи и порасту цена енергената и сировина, кикиндска привреда бележи повећање укупне спољнотрговинске размене, а индикован је и развој појединих сегмената, показују подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа са седиштем у Кикинди.

– Кикиндске фирме су се, прошле године, суочиле са изазовима какве нису имале ни 80-их и 90-их година. Ипак, привреда је сасвим добро реаговала – каже председник РПК у Кикинди, Тибор Хорват. – Извоз је, прошле године био мањи јер није било метанола и сирћетне киселине које смо раније извозили у вредности од готово 80 милиона евра. Ипак, спољнотрговинско пословање било је у плусу за око 30 милиона евра.

Укупна спољна трговина, у првих десет месеци 2022. године била је 275 милиона евра – извоз је био у вредности од преко 152 милиона евра, а увоз 122 милиона, односно извоз је био 25 одсто већи од увоза. Иако МСК није извозио, други произвођачи надоместили су, једним делом, ту разлику.

– Порастао је извоз делова гасних турбина за сто процената, делова за моторна возила за 24 процента. Фабрика „Тоза Марковић“ је, у односу првих девет месеци 2021, прошле године до октобра забележила пораст од 64 процента и годишњу производњу од 35 милиона комада црепа. Уз то, „Шолетови“ контејнери за чврсте материјале чине 40 одсто извоза. И Ливница aутомобилска индустрија је, такође, повећала производњу – каже Хорват.

Важно је напоменути да је извоз био реално већи јер у овај збир не улазе биланси „Тиса аутомотива“, „Гордона“ и, једним делом, „Банинија“ јер су седишта ових фабрика у другим општинама.

Чока – апсолутни рекордер

Привреда у општини Чока покрила је, прошле године, увоз извозом за чак 340 процената. Више од 15 милиона евра било је спољнотрговинско пословање ове општине до новембра 2022. године.

Читав округ направио много боље резултате прошле године него 2021. Спољнотрговинско пословање било је преко 837 милиона евра, од тога 462 милиона евра била је вредност извоза; биланс је у плусу за више од 87 милиона евра.

Кинеска нова година далеко од домовине

Igor Crnogorac January 21, 2023

Нова година је најважнији, највећи и најдужи празник за Кинезе – такође и најраспротрањенији. Како Кинези време за улазак у нову годину рачунају према лунарном календару и обележавају за време другог младог Месеца после зимске краткодневнице, празник је покретан и ове године дочекује се вечерас, 21. јануара.

Централна фигура у прослави је змај, национална маскота и божански симбол који доноси срећу. Део прославе сваке кинеске Нове године је Змајев плес, у којем учествује много људи, формирајући огромну покретну фигуру змаја.

Црвена боја и лампиони заступљени су у свим деловима Кине, а јединствена симболика огледа се и у изобиљу најразноврсније хране за новогодишњу вечеру и током читаве прославе. Ово је породични празник, али и светковина која живи на улицама и трговима.

Кинескиња која већ 15 година живи у Србији, од тога осам у нашем граду, причала нам је о томе како би прославила Нову годину да је сада у својој домовини.

– Правимо традиционална јела, певамо и веселимо се, као и ви. Окупи се цела породица и припрема се много различитих специјалитета. Овде то не могу јер немам потребне намирнице. У поноћ се пале ватромети. Све је у црвеној боји, црвена доноси срећу.

Сам празник, Нова година, слави се пет дана, каже наша саговорница, али све до 15. јануара, по лунарном календару, траје прослава.

– У овом периоду посебно, посећујемо родбину и размењујемо поклоне, упаковане у црвени папир. Правимо слатка јела, највише слатке куглице од пиринча, које носимо једни другима. Много се радујемо и у веселом расположењу поздрављамо Нову годину. Овде, у Кикинди, нема нас много, па нема ни веће прославе. Направићу лепу вечеру и прославићемо у кругу породице.

Занимало нас је и да ли „година зеца“, у коју се, по кинеском хороскопу, улази, има одређену симболику у прослави.

– То нема никакве везе. Ми славимо увек исто, и није нам то важно. Мислим да се овим симболима више придаје значај ван Кине него код нас.

Да је у Кини, наша суграђанка би славила две недеље, после којих се празник завршава Фестивалом лампиона, када се у ваздух пуштају папирне црвене светиљке, симболи радости и благостања.

У нашој земљи ће, у сарадњи Владе Србије и Амбасаде Кине, прославе бити организоване у Београду, Новом Саду, Смедереву, Бору и Нишу.

Нашој саговорници и свим Кинезима, желимо све најлепше у новој години. Уколико желите да им честитате, можете то учинити на традиционалном кинеском – изговара се: „Циниан куаи л“ – Срећна вам нова година!