Igor Crnogorac

Изложба Терра 2

Изложба визуелне уметнице Бојане Лукић из Београда, отворена је вечерас у Галерији „Тера“. Прва гостујућа поставка у овој излагачкој години садржи цртеже, скулптуре и инсталације уметнице која је дипломирала сликарство на Академији лепих уметности “Брера” у Милану.

Њени радови налазе се у многим домаћим и иностраним колекцијама. Назив изложбе је „Натура морта“ и отвара еколошко питање.

– То је тема која ме највише дотиче. Имам троје мале деце, стално смо у природи, и не могу да останем равнодушна у вези са оним што нам се дешава и на то како људи, углавном, не реагују. Ово је мали позив деци и одраслима да се што више упознамо са природом, да је волимо и штитимо. Инспирисана сам еколошком књигом „Шесто изумирање“ Елизабете Колберт, која је проучавала шта су људи урадили, како су се понашали према природи некада и како се сада понашамо, као и проценама да ће, због климатских промена, прво настрадати водоземци, односно жабе. Томе сам посветила триптих у којем се, кроз цртеже, једна жаба претвара у оригами-жабу. Ту су и скулптуре које су направљене од правог биља, посађеног на слоју земље, а испод су три врсте ђубрета које највише срећемо у природи: пластика, керамика и текстил. Рад који алудира на „Корпицу“ Каравађа из 1559. године поставља питање како би он данас реаговао да види воће које је нама доступно, колико је различито од оног у његово време, колико делује пластично, колико је здраво и каква би данас била његова мртва природа – каже Бојана Лукић.

Уметница ће сутра, у суботу, од 11 сати, одржати радионицу за нижи основношколски узраст, најавила је кустос, Верица Немет.

– Бојана Лукић је ауторка великог броја креативних радионица за децу, она се образовала и за педагошки рад. Сарађивала је и водила радионице у Музеју савремене уметности и у Народном музеју у Београду. На радионици ће се  бавити темом природе и друштва, односно рециклаже, односом деце према природи и како је то повезано са уметношћу.

Изложба „Мртва природа“ Бојане Лукић биће доступна у Галерији „Терра“ током фебруара.

Један предмет 3

Ако имате много сећања, помало сте носталгични и желите да то поделите са другима, Народни музеј има сјајан нови програм за вас.

Поред мноштва веома успешних садржаја којима анимирају млађе посетиоце, у Музеју и одраслој публици нуде активно учешће у програмима.

Радионицу „Један предмет – много прича“ осмислио је Драган Киурски, виши музејски педагог, који је и водитељ програма. Синоћ је за тему имала причу о полифону и то на уметничкој изложби сталне поставке, код овог инструмента.

– Овај механички музички инструмент један је од посетиоцима омиљених музејских експоната. Настао је у Будимпешти крајем 19. века, а пре него што је доспео у Музеј, био је коришћен у једној гостиони у Накову. Сходно томе, подтеме вечерашње приче биле су о музици, забави и слободном времену у прошлости и данас, музичким жанровима, Накову, кафанама и кафићима – каже Киурски.

Он додаје да се ради о партиципативном програму, насталом прошле године, како би се анимирала одрасла публика и освежиле теме из локалног наслеђа, кроз сећање и причу.

– Одрасла музејска публика, за разлику од деце и омладине, има нагомилано знање и искуство и драгоцени су саговорници за реконструкцију прошлости. Идеја програма је да, за сваку радионицу, буде одабран један експонат, који ће послужити као иницијална тема, од које се даље развијају приче.

У претходној години теме радионица „Један предмет – много прича“ биле су пегла на жар и школска таблица за писање. Киурски каже да су учесници причали о моди, одевању некад и сад, о породици, мајци. Други предмет – школска таблица,  вратио је сећање на школске дане, учитеље и наставнике, другарство, екскурзије, дружења, детињство уопште.

Како је планирано у Музеју, овај занимљив програм одржаваће се једном месечно. Добродошли су сви који желе да поделе знање и сећања и приуште себи лепо вече у веома пријатном и мирном амбијенту Музеја.

Принцип 4

Потомак Гаврила Принципа, Гаврило Миле Принцип, данас је имао сусрет са ђацима Основне школе „Петар Кочић“ у Накову, а у вечерњим сатима, у препуној сали Културног центра, одржао је књижевно вече на којем је представио дела посвећена свом рођаку.

Догађају су, у име локалне самоуправе, присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– Велика је част што имамо прилику да будемо домаћини потомку породице Гаврила Принципа, једне од најзначајнијих личности српског народа – рекао је Богдан. – Није случајно што је град Кикинда домаћин, много наших суграђана води порекло из краја Гаврила Принципа, из Босанске Крајине, из Босанског Грахова. Желимо још једном да покажемо колико је важно да људи који овде живе могу да дођу да виде све што их подсећа на њихов крај, све што их веже, и културно- историјски и завичајно. Град Кикинда се одавно одужио Гаврилу Принципу, ми имамо улицу са његовим именом. Настављамо сарадњу са општином Босанско Грахово, успостављамо све јаче везе, трудимо се да, као град, утичемо да се тој општини помогне. Овакви догађаји још више зближавају Кикинђане пореклом из тих крајева и људе који тамо живе, а срцем су везани за Кикинду, пре свега због фамилијарне повезаности. Свима који су дошли из тих крајева неким несрећним путевима и догађајима желим да кажем да је Кикинда њихов град, да су они који су дошли у Кикинду наши суграђани и да увек треба тако да се осећају.

Гаврило Миле Принцип објаснио је да је он из исте породице Принципових, тачније да је његов директни предак брат од стрица Гавриловог оца Пепе.

– Нисам му близак рођак, али сам му најближи по схватању, због њега сам био у  затвору, али сам био и награђиван. Покојни Митрополит Амфилохије ме је одликовао Златним ликом Светог Петра ИИ Ловћенског Тајновидца за укупну заслугу у очувању лика и дела Гаврила Принципа.

Гаврило Миле објаснио је и зашто је његова мисија да осветљава живот и дела свог рођака.

– Од она два судбоносна метка Гаврилова на обали Миљацке, почела је митска и митоманска прича о њему. Скоро никада није написана истина. Причало се и писало како је он био болешљиво дете, како је боловао од разних ствари, како је као дечак био туберкулозан, да је знао да ће умрети, па је пуцао. Одавде, из Србије, долазе гласови како „да није било тог малог, рошавог Гаврила, било би милион Срба више“. Људи не знају да су, три године пре атентата, министар финансија Аусторугарске, Лео Билински и аусторугарски генерал, Оскар Поћорек, направили пакт напада на Србију. Три месеца пре него што је Гаврило пуцао и парафирали су пакт о томе да се 28. јула нападне Србија. Сада пишем роман „Гаврилов гавран“ и у њему ће бити све о истинитим догађајима за које сам сазнао од шесторо људи који су тачно знали шта се догодило. Нећу престати да ширим истину све док Гаврилово име не вратим тамо где заслужује да буде: међу сто знаменитих Срба, одакле му је име избрисано.

Гаврило Миле Принцип рекао је и да је инсистирао да дође у Кикинду јер овде живи много људи из Босанског Грахова и осећа је као своје Грахово.

– И у Накову сам доживео нешто што нисам ни сањао да ће се догодити. Имао сам дивне сусрете са потомцима Граховчана. Пуно ми је срце и са пуним пијететом сам дошао.

Гост је говорио о својим збиркама песама „Гаврило“ и „Кожун и друге пјесме“. Укупно је издао пет књига, а на промоцијма представља и породичне фотографије и документа која осветљавају живот његовог рођака, као и предмете из породичне куће Принципових у селу Обљај, у којем је основао и Културно-историјски центар Гаврило Принцип“ за Србију и БиХ.

У програму је наступила је и Певачка група „Звуци с камена“. Догађај су организовали Народна библиотека „Јован Поповић“ и Културни центар Кикинда.

фарсанг

У КУД „Еђшег“, после паузе због пандемије, ове године поново обележавају Фарсанг (Фаршанг), празнични период који траје све до Ускршњег поста. Један од догађаја је костимирани карневал деце којим се испраћа зима и дочекује пролеће.

У гласној поворци костимирани малишани виком, лупањем и разним звецкалицама праве буку којом протерују зло и зиму. После поворке спаљује се “Кисзе бабу“, лутка направљена као ружна стара жена, која симболише све невоље и направљена је од сламе и старе одеће. На крају се сви учесници почасте свежим карневалским крофнама, за које се везује магична моћ, и настављају славље уз музику и весеље.

Фаршанг ће се одржати у суботу, 11. фебруара. Скуп костимираних малишана заказан је за 16 сати, од 16.30 ће бити одиграна луткарска представа „- „Зсакбамацска“ („Жакбамачка“) глумачке дружине из Аде, а затим почиње централни део Фаршанга у току којег ће се бирати и најлепши костим. На крају програма је журка за малишане. Улазница за догађај је сто динара.

У вечерњем делу програма, за одрасле ће бити приређена „Ретро журка“, Улазница за журку је, у претпродаји 200 динара, а на дан журке 300 динара.

Ученички парламент 4

Наш град данас је домаћин члановима Ученичког парламента Дома ученика средњих школа „Милутин Миланковић“ из Београда. Тридесетак ђака Средње Техничке ПТТ школе и Железничке техничке школе угостиће њихови вршњаци смештени у Дому ученика средњих школа „Никола Војводић“ у Кикинди.

Ђаке и њихове васпитаче данас су прво, у свечаној сали Градске куће, дочекали председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, са директором Дома ученика у Кикинди, Љубомиром Васичиним.

– Драго ми је што ћете имати прилику да видите посебности нашег поднебља, као и да се сретнете са вршњацима из нашег дома, да склопите што више пријатељстава и размените искуства – рекао је Богдан, поздрављајући госте. – Сигуран сам да ћете имати лепе тренутке и да ћете понети лепе утиске из града добрих људи.

Сарадња два дома остварена је захваљујући нашем суграђанину, Ласлу Вадлеве, иначе сараднику београдског Дома ученика.

– У Кикинди нас је дочекало сунце и наишли смо на топлу и срдачну добродошлицу, ништа мање нисмо ни очекивали – изјавио је Ненад Миленовић, директор београдског дома ученика. – Нисам био неколико година у Кикинди и велико ми је задовољство да имам прилику да овде доведем чланове Ученичког парламента и неколико запослених. Надам се да ћемо имати прилику да угостимо представнике локалне самоуправе, као и да ће деца поделити искуства, стећи нова познанства и наставити дружење и по завршетку школовања.

Ђацима из Београда уручени су поклони Града пре сусрета са вршњацима у кикиндском Дому.

– Привилеговани смо посетом ученика, директора и њихових васпитача. Циљ посете је излет, сусрет са ђацима у нашем ученичком дому, разгледање занаменитости града. У међувремену, разговараћемо са руководством дома из Београда, отворићемо дијалог о оснаживању сарадње, о новим иницијативама и идејама ради стварања још бољих услова за младе – рекла је Валентина Мицковски.

Лука Грачанин из Прокупља је матурант Средње техничке ПТТ школе.

– Четири године сам у Ученичком парламенту Дома, ту одлучујемо о питањима важним за нас – каже Лука. – Наш глас се потпуно уважава, увек се сагледа и размотри све што предложимо. Био сам већ неколико пута у Кикинди и увек ми је драго да се вратим.

Лукина вршњакиња из исте школе и дома, Анђела Петровић из Вранића, потпредседница је Ученичког парламента.

– Сматрам да је важно да се ми, из главног града, повезујемо са мањим местима, да помажемо једни другима. Први пут сам овде и жељно ишчекујем да видим шта ваш град све нуди – каже Анђела.

Ивана Јовановић из Тополе такође је матуранткиња исте школе.

– Као група, парламент, можемо доста тога да постигнемо – објашњава Ивана. – Сарадњу са ученичким домовима управо започињемо и Кикинда је прво место у које смо дошли тим поводом. Први пут сам овде и јако ми је лепо.

После пријема у Градској кући, ученици су посетили вршњаке у Дому ученика „Никола Војводић“, а затим и Народни музеј. Разгледањем трга и станишта сова, завршиће се ова, прва посета уз, са обе стране исказану потребу да се дружење и сарадња младих из много различитих места у Србији убрзо наставе и потрају што дуже.

плесни студио

Плесни студио “Јессy” од прошле јесени уписује полазнике старије од 16 година, спремне да заплешу, разгибају се, ослободе и стекну самопоуздање, каже Сања Решћански, власница Студија и оперативни тренер спортског плеса.

– Мислим да је ово прво пут да радимо на спортски и такмичарски начин. Не вежбамо само фигуре, већ радимо и на брзини и окретности. Дакле, спортске вештине и уметнички део кроз кореографије, све то обухватамо – објашњава Сања. – Све нас овде спаја љубав према плесу, ово је наше место за радост и срећу. Циљ је да побољшамо квалитет живота, да осетимо радост и да уживамо.

За сада има више плесачица, па мало недостају партнери, којима је упућен посебан позив да се упишу, заплешу и бриљирају на сваком месту и уз сваку музику.

– Позивам мушкарце да нам се придруже јер у плесу у пару учимо једни од других. Мушкарци уче како да се опходе према дамама, а даме како да дају свој максимум. Учимо латино и стандардне плесове. Од латино плесова: румбу – плес љубави, самбу – ватрени плес, врцави ча-ча, џајв и пасо добле, а од стандардних бих издвојила енглески и бечки валцер – каже Сања.

Плесне пробе одржавају се у Културном центру, уторком и петком од 20 и суботом од 15 сати. Потражите их на плесу или на Фејсбук страници „Плесни студио Јессy”.

Дујин 1

Поводом обележавања Светог Трифуна и Светог Валентина, Туристичка организација Града и Град Кикинда поклањају суграђанима концерт „Чаролија“ у Народном позоришту.

– У уторак, 14. фебруара, од 19 сати, наступиће Александар Дујин оркестра са вокалима, Невеном Рељин и Вањом Манић Матић. Наша публика познаје овог врсног музичара. Код нас је гостовао на Кикиндском лету 2021. године и оставио одличан утисак. Мислим да ће, и овога пута, приредити диван доживљај Кикинђанима – каже в. д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков.

Александар Дујин је пијаниста, аранжер и композитор, рођен у Зрењанину. На бечком Конзерваторијуму завршио је студије клавира, а дуже од четири деценије сарађивао је са Ђорђем Балашевићем. Нови албум под називом „Звуци као боје“, у поп маниру, са елементима џеза и других жанрова, издао је 2021. године.

У Туристичкој организацији кажу да улазак јесте бесплатан али, да се не би стварала гужва, карте треба преузети у њиховим просторијама у дворишту Музеја. Бесплатне улазнице доступне су од данас (среда, 1. фебруар).

школа

За биологију као трећи предмет на малој матури определио се највећи број осмака, изјавио је министар просвете, Бранко Ружић.

– Осмаци су до сада полагали матерњи језик и књижевност, математику и трећи, комбиновани тест који је укључивао пет предмета: историју, географију, билогију, хемију и физику. Сматрали смо да је потребно да унапредимо тај завршни тест. Након свеобухватне анализе, донели смо одлуку да омогућимо осмацима да, од тих пет предмета, одаберу један који би желели да полажу. Онлајн је своје жеље исказало 80 одсто њих и највише су се опредељивали за биологију, што је показатељ њихових афинитета. Следе географија, па историја, физика и хемија, као предмет који се најмање пријављивао – рекао је Ружић, гостујући на Телевизији К1.

Он је додао да је пријављивање трећег предмета трајало до петка и да су, уколико је било неких мањкавости, ђаци имали могућност да на то утичу до 1. фебруара.

– Има 450 задатака и рангирани су по комплексности. Решења су у збиркама, па ђаци могу да вежбају. Постоји еВежбаоница, РТС планета, припреме у школама… То је уигран систем који функционише. У марту, 24. и 25, следи припремни тест, а потом и завршни. На располагању је и портал Моја средња школа који пружа могућност да се све заврши онлајн, а ко томе није вичан може да оде у школу и све да уради лично. Мала матура полаже се 21. јуна.

Министар Ружић такође је најавио увођење обавезног средњег образовања.

– Обавезно средње образовање део је Стратегије образовања и васпитања до 2030. године. Томе мора да претходи свеобухватна анализа мреже средњих школа, могућности уписа у неразвијеним срединама. Уз то, увођење обавезног средњег образовања изискује промену дела Устава, али мислим да је све реално.

У Министарству је оформљена радна група због насиља у школама.

– Ми смо завршили тај посао и захвалан сам свима: људима од струке, људима из министарства, представницима синдиката. Дошли смо до неких девет или десет тачака и све мере захтевају одређени временски период. Правилници ће бити  лакше и брже припремљени, али када говоримо о изменама и допунама закона, то захтева скупштинску процедуру – објаснио је Ружић.

Једна од мера је и да ће се владање од петог до осмог разреда бројчано оцењивати и улазити у просек, што до сада није био случај.

– Спречићемо и честу злоупотребу: у случајевима када се води неки васпитно-дисциплински поступак против ученика средње школе он више неће моћи да се испише из те и упише у другу школу до окончања тог поступка. То је велики проблем и то смо видели на примеру ученика из Трстеника – рекао је Ружић.

Такође, казне за родитеље или законске заступнике сада су од 40 хиљада до сто хиљада динара. До сада је најнижа казна била 10 хиљада динара.

Архив библиотека 7

У посети Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас су били директор Архива Војводине, Небојша Кузмановић, и народни посланик Миленко Јованов, који је и посредовао сусрету приликом којег је кикиндској библиотеци поклоњено 300 књига – издања Архива и из личне библиотеке директора Кузмановића. Поклон је уручен директору Библиотеке, Бранету Марјановићу. Сусрету је присуствовала и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

У Архиву Војводине се, већ неколико година, спроводи идеја даривања књига поједницима и установама у земљи и у иностранству где живе Срби.

– Ово је парадигма како државне установе треба да делују. Архив Војводине, други државни архив у Србији, постоји сто година, чува архивску грађу са ових простора, и годишње објави око тридесет наслова из архивистике и других области – књижевности, историје, историографије, геополитике. Пошто држава улаже новац у делатност, сматрамо да те књиге не треба да се продају, него да бесплатно дођу до грађана. Ове године то чинимо и лично, били смо у Змајеву, у манастиру Бођани, у сремским местима. Захваљујући Миленку Јованову, који је био да нас посети у Архиву, договорили смо се да  књиге поклонимо и кикиндској библиотеци. Донели смо стотинак наслова. Најзначајнија су сабрана дела историчара академика Милорада Екмечића, у 15 књига, затим изабрана дела историографа Василија Крстића, такође у 15 књига, и 10 наслова изабраних дела нашег најзначајнијег историчара уметности, Дејана Медаковића. Поред тога, поклањамо и две важне књиге, у неколико томова. Прва је „Попис жртава у Срему у Другом светском рату“. На захтев Владе Војводине, пронашли смо пет хиљада нових имена. Сада договарамо да се иста истраживања раде и за Бачку и за Банат. Друга књига, у два тома, је „Покатоличавање Срба (прекрштавања на подручју Загребачке надбискупије између 1941. и 1945.). У њој је 70 хиљада имена покрштених људи, углавном Срба и Јевреја. Ово дело донело нам је и аутентичне доказе о духовном геноциду који је спроводила НДХ уз помоћ Католичке цркве. Према писаној изјави, коју је надбискуп Алојзије Степинац дао Папи, покрштено је 240 хиљада људи и сада је томе додато још 70 хиљада. Аутор овог дела је доктор наука Филип Шкиљан, Хрват из Загреба који је, три године, истраживао архиве Хрватске и архив Загребачке надбискупије. Он није имао национални, већ научни мотив и то је за сваку похвалу – рекао је Кузмановић.

Он је додао да овом поклону прилаже и 200 наслова из своје личне библиотеке, међу којима издваја капитално дело професора Гидеона Грајфа, „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, књигу о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Део поклона су и дела из белетристике, геополитике и друштвених наука.

Захваљујући дародавцу, Миленко Јованов истакао је значај остварене сарадње, као и намере Архива Војводине да се додатно позабави дешавањима у Банату, не само у периоду Другог светског рата.

– Прво страдање и прва одмазда над Србима на територији Србије догодила се у Панчеву, у Банату; први устанак Срба, Вршачки устанак, такође је био у Банату. Историја народа који живи на овом простору обележила је историју читавог краја и заиста би имало шта да се истражи и пронађе у овом делу земље, чиме би Архив Војводине допунио своја издања и документима о крају у којем живимо – рекао је Јованов.

За библиотеку свака књига је драгоцена, рекао је директор Библиотеке „Јован Поповић“, захваљујући гостима.

– Издања Архива Војводине нарочито ће допринети бољем разумевању локалне историографије – изјавио је Марјановић. – Сарадња није једнострана, иако се не можемо упоредити у издаваштву. Ми годишње објавимо два до три наслова из локалне историографије и шаљемо их Архиву, што је наш скромни допринос документовању историјских токова и трендова у последњих стотинак година.

Он је директору Архива Војводине поклонио своју књигу, “Сто година фудбала у Кикинди”, и најавио да ће добијене књиге врло брзо бити понуђене читаоцима на стручном, Завичајном и позајмном одељењу Библиотеке.

Р. Село 7

У Руском Селу имају озбиљне планове за потпуно обнављање и уређење места који ће их, како кажу, пре сврстати у ред варошица. Многи јавни објекти и инфраструктура, изграђени осамдесетих година, доспели су за адаптацију, што је била и једна од већих активности у прошлој години, каже председник Савета Месне заједнице овог места, Душан Марјановић.

– Веома важна инвестиција било је проширење вртића, чиме се стекла могућност за целодневни боравак који је у функцији од септембра – истиче Марјановић –  У радове су, Град и Предшколска установа, уложили око 3,5 милиона динара. Вртић се налази у згради Месне заједнице и сада радимо на пројекту изградње додатних просторија што ће, у наредном периоду, омогућити да имамо и јаслице у селу. Уочили смо тенденцију доласка младих брачних парова који овде купују куће, такође и пораст броја новорођенчади, па су нам јаслице већ неопходне.

Велика инвестиција предузета је како би, пре свега млађи становници Руског Села, имали боље услове за бављење спортом.

– Објекат на стадиону Фудбалског клуба „Црвена звезда“ изграђен је осамдесетих година и од тада није улагано у њега. Управо се завршава адаптација овог простора, што је око 120 квадрата. Имамо нова купатила, подове, кровни покривач, и биће то један од лепших објеката у региону. За једно овако мало село и клуб, имаћемо европске услови – каже Марјановић.

Укупна вредност радова је око 10 милиона динара – по половину износа обезбеђено је из градског буџета и буџета Покрајинског секретаријата за спорт.

Град је уложио и у асфалтирање и проширење 300 метара пута који повезује део места, Ново Село, са магистралном саобраћајницом Кикинда-Руско Село, у крпљење ударних рупа у свим улицама, као и у безбедност деце, постављањем успоривача на коловозима у Улици братства-јединства, испред школе, и у Улици Младена Стојановића.

Наменским средствима, опредељеним за ово место, асфалтирано је 10 паркинг места испред зграде Месне заједнице, односно вртића и Ловачког удружења и у више наврата је уклањана дивља депонија, што већ годинама указује на проблем одлагања кабастог комуналног отпада.

Такође, редовно се одржава каналска мрежа. Ово је олакшано дугогодишњим улагањем у машине за комунално одржавање.

– Поседујемо машине које су неопходне за одржавање зеленила и каналске мреже. Бивши председник МЗ, Имре Кабок, имао је визију да је потребно да поседујемо адекватну опрему и почео је да ради на томе. Ми смо наставили да набављамо неопходне машине и сада имамо два трактора за комунални сектор и багер, који позајмљујемо другим селима за одржавање каналских мрежа. Обезбедили смо и таруп са „руком“ од пет метара, цистерну, тањираче, прскалице, фрезе, ротационе косачице, даске за равнање путева и за чишћење снега, вучене тарупе. Сваке године, на три месеца, по програму запошљавања на јавним радовима, ангажујемо четири радника – објашњава Марјановић.

Буџет опредељен за ово село прошле године био је нешто већи од 13 милиона. Поред обнављања дотрајалих објеката иинфраструктуре, у Савету су, каже Марјановић, чврсто опредељени да Руско Село постане и лепше место за живот.

– Настављамо са изградњом парка. Већ су урађени принт стаза без покривача, део колског улаза и паркинзи на главној улици. Сада планирамо завршетак пешачке стазе, изградњу колског друма према улици Соње Маринковић и њено повезивање са главном улицом. Ове године, наменска средства града, за радове у парку, износиће 6,5 милиона динара. У селу немамо оазу такве врсте и надамо се да ћемо за две, три године, успети да завршимо и овај пројекат.

Он додаје да је, у сарадњи са Градом, Месна заједница започела и остваривање великог, новог пројекта изградње рибњака на Старој циглани. Новоформирано  риболовачко удружење „Шаран“ и челници села иницирали су пројекат којим би се добио рибњак површине 12 хектара, што би га чинило јединственим у региону, каже Марјановић. Ископ је већ 70 одсто спреман, и прошле године завршен је процес промене власништва. Сада, уместо Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Стара циглана припада Граду и може да се започне са израдом документације. Конкурисање за средства и почетак радова, надају се у Руском Селу, могло би да се очекује наредне године.

У међувремену, наставља се рад на олакшавању свакодневице Рускоселцима. Адаптира се део Пензионерског дома и проширује зграда Основне школе „Глигорије Попов“. Завршетком изградње додатне четири учионице, биће остварена значајна енергетска уштеда јер ће сви ђаци тада моћи да буду на настави у само једној смени. Овај посао је у ингеренцији Школе, уз подршку Савета Месне заједнице.

Душан Марјановић напомиње и да све више сарађују са Месном узаједницом суседног села, Нових Козараца, од којих их дели само 450 метара, „од табле то табле“.

– Имамо заједнички водовод и у питању су ПВЦ цеви, што значи да смо спремни за пречистач пијаће воде. Такође, између два места је предвиђен простор за постављање пречистача отпадних вода. У капиталне пројекте укључена су оба села која, захваљујући близини, на конкурсима могу да наступају са заједничким пројектима.

Да и прилаз Руском Селу, уједно и Новим Козарцима, буде бољи и безбеднији, побринули су се “Путеви Србије” који су, до сада, реконструисали и проширили пет километара коловоза од излаза из Руског Села према Кикинди. На овој саобраћајници очекује се наставак радова, каже Марјановић.

После дужег временског периода у којем се осипало становништво, у Руском Селу коначно имају и разлога за радост – према последњем попису, повећан је број мештана. Због приметног одлива становништва у иностранство, из Месне заједнице је, 2020. године, иницирана израда социјалне карте. Тада је забележено да у Руском Селу живи 2.153 људи, што је било за око 700 становника мање у односу на попис из 2011.

Према последњим подацима, број мештана је повећан на 2.205. Како је одлив становника био већи у мађарској популацији, сада се процењује да их има мање од 27 одсто. Почетком века, Мађари су чинили 35 процената од укупног броја становника.

Председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић, закључује да је Руско Село, захваљујући ангажману челника и мештана, једно од боље организованих села на подручју Кикинде. „Ми кажемо да смо варошица, имамо све што је нам је потребно, без одласка у град“, каже. И настављају да раде на томе како би и будуће генерације у овом месту имале разлога за понос и останак у родном месту.