јануар 26, 2026

Igor Crnogorac

lisica

Мултилокуларна ехинококоза је болест коју изазива ларва лисичије пантљичаре и веома се ретко јавља код људи. Први случај у Србији регистрован је пре неколико дана код пацијенткиње која је оперисана у Новом Саду.

– Болест расте као малигни тумор – рекао је проф. др Душан Лалошевић, који је дијагностификовао овај први случај оболевања, за телевизију К1. – Инфилтрира се у ткиво и може да метастазира у друге органе, али највише страда јетра.

Како је објаснио, лисице преносе овај паразит директним, али чешће индиректним контактом. „Многи људи на селу имају повртњаке изван насеља и ту је контакт са лисицама могућ. Лисица из измета избацује јаја и то земљиште је контаминирано, тако да, шта год да је на том земљишту посађено, може бити извор заразе за човека“, рекао је др Лалошевић.

Болест је до сада била позната у северној Европи и Русији, а код нас је ово први случај. Ипак, како се не преноси са човека на човека, додао је, не постоји опасност од епидемије.

Како смо сазнали од епидемиолога др Татјане Пецарски, начелнице центра за контролу и превенцију болести кикиндског Завода за јавно здравље, на нашем подручју, који надзире Завод, мултилокуларна ехинококоза није регистрована.

– Надзор на ехинококама спроводимо у склопу редовних активности. Мултилокуларни облик, узрокован ларвама лисичије пантљичаре, нисмо до сада регистровали. У просеку једном годишње забележимо другу врсту, гранулозну ехинококозу – болест изазвану ларвама псеће пантљичаре, и то најчешће на јетри, понекад на плућима. У питању је  потпуно друкчији узрочник – каже докторка Пецарски.

Она додаје да се болест изазвана ларвама псеће пантљичаре лечи и углавном је лакше оболење од оног изазваног ларвама пантљичаре које се налазе у лисицама, мада, уколико је запуштено, такође може да изазове смртни исход.

– У 2020. години, оболевање од гранулозне ехинококозе забележено је, у једном случају у Ади и један оболели био је у Кањижи. Два случаја била су у Сенти 2018. године, а годину пре регистрована су четири случаја заражавања: по један у Кикинди и у Кањижи, и два у Чоки. Уколико су пси, кућни љубимци, заштићени од унутрашњих паразита, опасност за човека не постоји.

Значај превентиве зоонозе

Превентива је рeдoвнo прање руку водом и сапуном, пoсeбнo накoн кoнтакта са живoтињама, темељно прање воћа и поврћа пре конзумирања. Власници паса и мачака  треба редовно да спрoвoде њихoво чишћење од паразита, као и других живoтиња у дoмаћинству кoje дoлазe у кoнтакт са глoдарима. Неопходно је и одржавати дoбру хигиjeну прoстoра у кojeм бoравe дoмаћe живoтињe, спроводити рeдoвну дeратизациjу у двoришту и oкoлини дoмаћинства. При клању стоке треба се придржавати хигиjeнских пoступака, уз правилнo уништавањe заражeних изнутрица. Дворишта треба изоловати oд мoгућнoсти приступа дивљих живoтиња, пoгoтoвo у близини лoвишта и шума, наводи се на сајту Института за јавно здравље Војводине.

Ово је посебно важно за људе који се налазе у природи, пре свега за ловце, који су изложени директном или индиректном контакту, преко земље или воде, са лисицама и шакалима.

Josimovići 1

„Путовања у сликама“ назив је изложбе мајке и сина, Надице и Радована Јосимовића из Новог Бечеја. Изложба је отворена вечерас у галерији Културног центра, а поставка, поред слика, садржи и иновативни приступ – осликане старе, одбачене предмете.

– Почела сам да сликам у својим четрдесетим кодинама и догодила се ерупција. Трагала сам за разним техникама и стигла до старих, одбачених кофера. Мислим да сам баш по томе јединствена – каже Надица. – На ову изложбу донела сам их 17, а код куће имам још 20 који чекају да им удахнем живот. Радим акрилном техником, а кофери су од разних материјала – од скаја, коже, чак и од дрвета. Пре тога, вежбала сам на другим предметима. Осликавала сам тигање, па и метле. Код куће имамо галерију „Гаражерију“, јер је настала од гараже. Тамо окупљамо уметнике из околине у „Малој колонији великог срца“, на којој  сакупљамо одбачене предмете и осликавамо их.

Надичина пријатељица и сарадница Моња Јованов каже да је колонија хуманитарног карактера.

– На колонији која се одржава сваког лета сакупљамо помоћ за нашег суграђанина Павла Влашкалина, „дете лептира“, који болује од булозне епидермолизе. Њему је, до краја живота, месечно потребно најмање хиљаду евра како би лакше подносио болест. На „Малој колонији великог срца“ и деца чине прве кораке у сликарству – каже Моња.

Моња и Надица су у Новом Бечеју основале и Креативно удружење „Кнап“, у којем се покрећу хуманитарне акције и организују радионице.

Радован Јосимовић почео је да слика на наговор мајке. Он користи акрилну комбиновану технику на платну, са егзотичним мотивима.

– Случајно сам открио ову мултимедијалну технику. Мотиви су афрички и јужноамерички. Инспирише ме радост живота уз муку коју људи носе. На једној слици покушао сам да тај њихов весео колорит пренесем на банатски пејзаж. Слика се зове „Апокалипса у Банату“.

Надица и Радован Јосимовић учествовали су на више колективних изложби, а Надица је већ имала и десет самосталних наступа. У Кикинду су донели смеле колорите и прелепе приче исликане на платнима и коферима.

Аутентично и смело, Јосимовићи, мајка и син, освајају маштом и стилом. У њиховим радовима можете уживати до 23. фебруара.

Izložba Terra 2

Изложба визуелне уметнице Бојане Лукић из Београда, отворена је вечерас у Галерији „Tера“. Прва гостујућа поставка у овој излагачкој години садржи цртеже, скулптуре и инсталације уметнице која је дипломирала сликарство на Академији лепих уметности „Брера“ у Милану.

Њени радови налазе се у многим домаћим и иностраним колекцијама. Назив изложбе је „Natura morta“ и отвара еколошко питање.

– То је тема која ме највише дотиче. Имам троје мале деце, стално смо у природи, и не могу да останем равнодушна у вези са оним што нам се дешава и на то како људи, углавном, не реагују. Ово је мали позив деци и одраслима да се што више упознамо са природом, да је волимо и штитимо. Инспирисана сам еколошком књигом „Шесто изумирање“ Елизабете Колберт, која је проучавала шта су људи урадили, како су се понашали према природи некада и како се сада понашамо, као и проценама да ће, због климатских промена, прво настрадати водоземци, односно жабе. Томе сам посветила триптих у којем се, кроз цртеже, једна жаба претвара у оригами-жабу. Ту су и скулптуре које су направљене од правог биља, посађеног на слоју земље, а испод су три врсте ђубрета које највише срећемо у природи: пластика, керамика и текстил. Рад који алудира на „Корпицу“ Каравађа из 1559. године поставља питање како би он данас реаговао да види воће које је нама доступно, колико је различито од оног у његово време, колико делује пластично, колико је здраво и каква би данас била његова мртва природа – каже Бојана Лукић.

Уметница ће сутра, у суботу, од 11 сати, одржати радионицу за нижи основношколски узраст, најавила је кустос, Верица Немет.

– Бојана Лукић је ауторка великог броја креативних радионица за децу, она се образовала и за педагошки рад. Сарађивала је и водила радионице у Музеју савремене уметности и у Народном музеју у Београду. На радионици ће се  бавити темом природе и друштва, односно рециклаже, односом деце према природи и како је то повезано са уметношћу.

Изложба „Мртва природа“ Бојане Лукић биће доступна у Галерији „Terra“ током фебруара.

Jedan predmet 3

Ако имате много сећања, помало сте носталгични и желите да то поделите са другима, Народни музеј има сјајан нови програм за вас.

Поред мноштва веома успешних садржаја којима анимирају млађе посетиоце, у Музеју и одраслој публици нуде активно учешће у програмима.

Радионицу „Један предмет – много прича“ осмислио је Драган Киурски, виши музејски педагог, који је и водитељ програма. Синоћ је за тему имала причу о полифону и то на уметничкој изложби сталне поставке, код овог инструмента.

– Овај механички музички инструмент један је од посетиоцима омиљених музејских експоната. Настао је у Будимпешти крајем 19. века, а пре него што је доспео у Музеј, био је коришћен у једној гостиони у Накову. Сходно томе, подтеме вечерашње приче биле су о музици, забави и слободном времену у прошлости и данас, музичким жанровима, Накову, кафанама и кафићима – каже Киурски.

Он додаје да се ради о партиципативном програму, насталом прошле године, како би се анимирала одрасла публика и освежиле теме из локалног наслеђа, кроз сећање и причу.

– Одрасла музејска публика, за разлику од деце и омладине, има нагомилано знање и искуство и драгоцени су саговорници за реконструкцију прошлости. Идеја програма је да, за сваку радионицу, буде одабран један експонат, који ће послужити као иницијална тема, од које се даље развијају приче.

У претходној години теме радионица „Један предмет – много прича“ биле су пегла на жар и школска таблица за писање. Киурски каже да су учесници причали о моди, одевању некад и сад, о породици, мајци. Други предмет – школска таблица,  вратио је сећање на школске дане, учитеље и наставнике, другарство, екскурзије, дружења, детињство уопште.

Како је планирано у Музеју, овај занимљив програм одржаваће се једном месечно. Добродошли су сви који желе да поделе знање и сећања и приуште себи лепо вече у веома пријатном и мирном амбијенту Музеја.

Princip 4

Потомак Гаврила Принципа, Гаврило Миле Принцип, данас је имао сусрет са ђацима Основне школе „Петар Кочић“ у Накову, а у вечерњим сатима, у препуној сали Културног центра, одржао је књижевно вече на којем је представио дела посвећена свом рођаку.

Догађају су, у име локалне самоуправе, присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– Велика је част што имамо прилику да будемо домаћини потомку породице Гаврила Принципа, једне од најзначајнијих личности српског народа – рекао је Богдан. – Није случајно што је град Кикинда домаћин, много наших суграђана води порекло из краја Гаврила Принципа, из Босанске Крајине, из Босанског Грахова. Желимо још једном да покажемо колико је важно да људи који овде живе могу да дођу да виде све што их подсећа на њихов крај, све што их веже, и културно- историјски и завичајно. Град Кикинда се одавно одужио Гаврилу Принципу, ми имамо улицу са његовим именом. Настављамо сарадњу са општином Босанско Грахово, успостављамо све јаче везе, трудимо се да, као град, утичемо да се тој општини помогне. Овакви догађаји још више зближавају Кикинђане пореклом из тих крајева и људе који тамо живе, а срцем су везани за Кикинду, пре свега због фамилијарне повезаности. Свима који су дошли из тих крајева неким несрећним путевима и догађајима желим да кажем да је Кикинда њихов град, да су они који су дошли у Кикинду наши суграђани и да увек треба тако да се осећају.

Гаврило Миле Принцип објаснио је да је он из исте породице Принципових, тачније да је његов директни предак брат од стрица Гавриловог оца Пепе.

– Нисам му близак рођак, али сам му најближи по схватању, због њега сам био у  затвору, али сам био и награђиван. Покојни Митрополит Амфилохије ме је одликовао Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца за укупну заслугу у очувању лика и дела Гаврила Принципа.

Гаврило Миле објаснио је и зашто је његова мисија да осветљава живот и дела свог рођака.

– Од она два судбоносна метка Гаврилова на обали Миљацке, почела је митска и митоманска прича о њему. Скоро никада није написана истина. Причало се и писало како је он био болешљиво дете, како је боловао од разних ствари, како је као дечак био туберкулозан, да је знао да ће умрети, па је пуцао. Одавде, из Србије, долазе гласови како „да није било тог малог, рошавог Гаврила, било би милион Срба више“. Људи не знају да су, три године пре атентата, министар финансија Аусторугарске, Лео Билински и аусторугарски генерал, Оскар Поћорек, направили пакт напада на Србију. Три месеца пре него што је Гаврило пуцао и парафирали су пакт о томе да се 28. јула нападне Србија. Сада пишем роман „Гаврилов гавран“ и у њему ће бити све о истинитим догађајима за које сам сазнао од шесторо људи који су тачно знали шта се догодило. Нећу престати да ширим истину све док Гаврилово име не вратим тамо где заслужује да буде: међу сто знаменитих Срба, одакле му је име избрисано.

Гаврило Миле Принцип рекао је и да је инсистирао да дође у Кикинду јер овде живи много људи из Босанског Грахова и осећа је као своје Грахово.

– И у Накову сам доживео нешто што нисам ни сањао да ће се догодити. Имао сам дивне сусрете са потомцима Граховчана. Пуно ми је срце и са пуним пијететом сам дошао.

Гост је говорио о својим збиркама песама „Гаврило“ и „Кожун и друге пјесме“. Укупно је издао пет књига, а на промоцијма представља и породичне фотографије и документа која осветљавају живот његовог рођака, као и предмете из породичне куће Принципових у селу Обљај, у којем је основао и Културно-историјски центар Гаврило Принцип“ за Србију и БиХ.

У програму је наступила је и Певачка група „Звуци с камена“. Догађај су организовали Народна библиотека „Јован Поповић“ и Културни центар Кикинда.

farsang

У КУД „Еђшег“, после паузе због пандемије, ове године поново обележавају Farsang (Фаршанг), празнични период који траје све до Ускршњег поста. Jедан од догађаја је костимирани карневал децe којим се испраћа зима и дочекује пролеће.

У гласној поворци костимирани малишани виком, лупањем и разним звецкалицама праве буку којом протерују зло и зиму. После поворке спаљује се “Kisze babu“, лутка направљена као ружна стара жена, која симболише све невоље и направљена је од сламе и старе одеће. На крају се сви учесници почасте свежим карневалским крофнама, за које се везује магична моћ, и настављају славље уз музику и весеље.

Фаршанг ће се одржати у суботу, 11. фебруара. Скуп костимираних малишана заказан је за 16 сати, од 16.30 ће бити одиграна луткарска представа „- „Zsakbamacska“ („Жакбамачка“) глумачке дружине из Аде, а затим почиње централни део Фаршанга у току којег ће се бирати и најлепши костим. На крају програма је журка за малишане. Улазница за догађај је сто динара.

У вечерњем делу програма, за одрасле ће бити приређена „Ретро журка“, Улазница за журку је, у претпродаји 200 динара, а на дан журке 300 динара.

Učenički parlament 4

Наш град данас је домаћин члановима Ученичког парламента Домa ученика средњих школа „Милутин Миланковић“ из Београда. Тридесетак ђака Средње Техничке ПТТ школе и Железничке техничке школе угостиће њихови вршњаци смештени у Дому ученика средњих школа „Никола Војводић“ у Кикинди.

Ђаке и њихове васпитаче данас су прво, у свечаној сали Градске куће, дочекали председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, са директором Дома ученика у Кикинди, Љубомиром Васичиним.

– Драго ми је што ћете имати прилику да видите посебности нашег поднебља, као и да се сретнете са вршњацима из нашег дома, да склопите што више пријатељстава и размените искуства – рекао је Богдан, поздрављајући госте. – Сигуран сам да ћете имати лепе тренутке и да ћете понети лепе утиске из града добрих људи.

Сарадња два дома остварена је захваљујући нашем суграђанину, Ласлу Вадлеве, иначе сараднику београдског Дома ученика.

– У Кикинди нас је дочекало сунце и наишли смо на топлу и срдачну добродошлицу, ништа мање нисмо ни очекивали – изјавио је Ненад Миленовић, директор београдског дома ученика. – Нисам био неколико година у Кикинди и велико ми је задовољство да имам прилику да овде доведем чланове Ученичког парламента и неколико запослених. Надам се да ћемо имати прилику да угостимо представнике локалне самоуправе, као и да ће деца поделити искуства, стећи нова познанства и наставити дружење и по завршетку школовања.

Ђацима из Београда уручени су поклони Града пре сусрета са вршњацима у кикиндском Дому.

– Привилеговани смо посетом ученика, директора и њихових васпитача. Циљ посете је излет, сусрет са ђацима у нашем ученичком дому, разгледање занаменитости града. У међувремену, разговараћемо са руководством дома из Београда, отворићемо дијалог о оснаживању сарадње, о новим иницијативама и идејама ради стварања још бољих услова за младе – рекла је Валентина Мицковски.

Лука Грачанин из Прокупља је матурант Средње техничке ПТТ школе.

– Четири године сам у Ученичком парламенту Дома, ту одлучујемо о питањима важним за нас – каже Лука. – Наш глас се потпуно уважава, увек се сагледа и размотри све што предложимо. Био сам већ неколико пута у Кикинди и увек ми је драго да се вратим.

Лукина вршњакиња из исте школе и дома, Анђела Петровић из Вранића, потпредседница је Ученичког парламента.

– Сматрам да је важно да се ми, из главног града, повезујемо са мањим местима, да помажемо једни другима. Први пут сам овде и жељно ишчекујем да видим шта ваш град све нуди – каже Анђела.

Ивана Јовановић из Тополе такође је матуранткиња исте школе.

– Као група, парламент, можемо доста тога да постигнемо – објашњава Ивана. – Сарадњу са ученичким домовима управо започињемо и Кикинда је прво место у које смо дошли тим поводом. Први пут сам овде и јако ми је лепо.

После пријема у Градској кући, ученици су посетили вршњаке у Дому ученика „Никола Војводић“, а затим и Народни музеј. Разгледањем трга и станишта сова, завршиће се ова, прва посета уз, са обе стране исказану потребу да се дружење и сарадња младих из много различитих места у Србији убрзо наставе и потрају што дуже.

plesni studio

Плесни студио „Jessy“ од прошле јесени уписује полазнике старије од 16 година, спремне да заплешу, разгибају се, ослободе и стекну самопоуздање, каже Сања Решћански, власница Студија и оперативни тренер спортског плеса.

– Мислим да је ово прво пут да радимо на спортски и такмичарски начин. Не вежбамо само фигуре, већ радимо и на брзини и окретности. Дакле, спортске вештине и уметнички део кроз кореографије, све то обухватамо – објашњава Сања. – Све нас овде спаја љубав према плесу, ово је наше место за радост и срећу. Циљ је да побољшамо квалитет живота, да осетимо радост и да уживамо.

За сада има више плесачица, па мало недостају партнери, којима је упућен посебан позив да се упишу, заплешу и бриљирају на сваком месту и уз сваку музику.

– Позивам мушкарце да нам се придруже јер у плесу у пару учимо једни од других. Мушкарци уче како да се опходе према дамама, а даме како да дају свој максимум. Учимо латино и стандардне плесове. Од латино плесова: румбу – плес љубави, самбу – ватрени плес, врцави ча-ча, џајв и пасо добле, а од стандардних бих издвојила енглески и бечки валцер – каже Сања.

Плесне пробе одржавају се у Културном центру, уторком и петком од 20 и суботом од 15 сати. Потражите их на плесу или на Фејсбук страници „Плесни студио Jessy“.

Dujin 1

Поводом обележавања Светог Трифуна и Светог Валентина, Туристичка организација Града и Град Кикинда поклањају суграђанима концерт „Чаролија“ у Народном позоришту.

– У уторак, 14. фебруара, од 19 сати, наступиће Александар Дујин оркестра са вокалима, Невеном Рељин и Вањом Манић Матић. Наша публика познаје овог врсног музичара. Код нас је гостовао на Кикиндском лету 2021. године и оставио одличан утисак. Мислим да ће, и овога пута, приредити диван доживљај Кикинђанима – каже в. д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков.

Александар Дујин је пијаниста, аранжер и композитор, рођен у Зрењанину. На бечком Конзерваторијуму завршио је студије клавира, а дуже од четири деценије сарађивао је са Ђорђем Балашевићем. Нови албум под називом „Звуци као боје“, у поп маниру, са елементима џеза и других жанрова, издао је 2021. године.

У Туристичкој организацији кажу да улазак јесте бесплатан али, да се не би стварала гужва, карте треба преузети у њиховим просторијама у дворишту Музеја. Бесплатне улазнице доступне су од данас (среда, 1. фебруар).

škola

За биологију као трећи предмет на малој матури определио се највећи број осмака, изјавио је министар просвете, Бранко Ружић.

– Осмаци су до сада полагали матерњи језик и књижевност, математику и трећи, комбиновани тест који је укључивао пет предмета: историју, географију, билогију, хемију и физику. Сматрали смо да је потребно да унапредимо тај завршни тест. Након свеобухватне анализе, донели смо одлуку да омогућимо осмацима да, од тих пет предмета, одаберу један који би желели да полажу. Онлајн је своје жеље исказало 80 одсто њих и највише су се опредељивали за биологију, што је показатељ њихових афинитета. Следе географија, па историја, физика и хемија, као предмет који се најмање пријављивао – рекао је Ружић, гостујући на Телевизији К1.

Он је додао да је пријављивање трећег предмета трајало до петка и да су, уколико је било неких мањкавости, ђаци имали могућност да на то утичу до 1. фебруара.

– Има 450 задатака и рангирани су по комплексности. Решења су у збиркама, па ђаци могу да вежбају. Постоји еВежбаоница, РТС планета, припреме у школама… То је уигран систем који функционише. У марту, 24. и 25, следи припремни тест, а потом и завршни. На располагању је и портал Моја средња школа који пружа могућност да се све заврши онлајн, а ко томе није вичан може да оде у школу и све да уради лично. Мала матура полаже се 21. јуна.

Министар Ружић такође је најавио увођење обавезног средњег образовања.

– Обавезно средње образовање део је Стратегије образовања и васпитања до 2030. године. Томе мора да претходи свеобухватна анализа мреже средњих школа, могућности уписа у неразвијеним срединама. Уз то, увођење обавезног средњег образовања изискује промену дела Устава, али мислим да је све реално.

У Министарству је оформљена радна група због насиља у школама.

– Ми смо завршили тај посао и захвалан сам свима: људима од струке, људима из министарства, представницима синдиката. Дошли смо до неких девет или десет тачака и све мере захтевају одређени временски период. Правилници ће бити  лакше и брже припремљени, али када говоримо о изменама и допунама закона, то захтева скупштинску процедуру – објаснио је Ружић.

Једна од мера је и да ће се владање од петог до осмог разреда бројчано оцењивати и улазити у просек, што до сада није био случај.

– Спречићемо и честу злоупотребу: у случајевима када се води неки васпитно-дисциплински поступак против ученика средње школе он више неће моћи да се испише из те и упише у другу школу до окончања тог поступка. То је велики проблем и то смо видели на примеру ученика из Трстеника – рекао је Ружић.

Такође, казне за родитеље или законске заступнике сада су од 40 хиљада до сто хиљада динара. До сада је најнижа казна била 10 хиљада динара.

Don`t copy text!