Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Angažovana likovna umetnost u službi ekološke savesti

Igor Crnogorac February 3, 2023

Izložba vizuelne umetnice Bojane Lukić iz Beograda, otvorena je večeras u Galeriji „Tera“. Prva gostujuća postavka u ovoj izlagačkoj godini sadrži crteže, skulpture i instalacije umetnice koja je diplomirala slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti “Brera” u Milanu.

Njeni radovi nalaze se u mnogim domaćim i inostranim kolekcijama. Naziv izložbe je „Natura morta“ i otvara ekološko pitanje.

– To je tema koja me najviše dotiče. Imam troje male dece, stalno smo u prirodi, i ne mogu da ostanem ravnodušna u vezi sa onim što nam se dešava i na to kako ljudi, uglavnom, ne reaguju. Ovo je mali poziv deci i odraslima da se što više upoznamo sa prirodom, da je volimo i štitimo. Inspirisana sam ekološkom knjigom „Šesto izumiranje“ Elizabete Kolbert, koja je proučavala šta su ljudi uradili, kako su se ponašali prema prirodi nekada i kako se sada ponašamo, kao i procenama da će, zbog klimatskih promena, prvo nastradati vodozemci, odnosno žabe. Tome sam posvetila triptih u kojem se, kroz crteže, jedna žaba pretvara u origami-žabu. Tu su i skulpture koje su napravljene od pravog bilja, posađenog na sloju zemlje, a ispod su tri vrste đubreta koje najviše srećemo u prirodi: plastika, keramika i tekstil. Rad koji aludira na „Korpicu“ Karavađa iz 1559. godine postavlja pitanje kako bi on danas reagovao da vidi voće koje je nama dostupno, koliko je različito od onog u njegovo vreme, koliko deluje plastično, koliko je zdravo i kakva bi danas bila njegova mrtva priroda – kaže Bojana Lukić.

Umetnica će sutra, u subotu, od 11 sati, održati radionicu za niži osnovnoškolski uzrast, najavila je kustos, Verica Nemet.

– Bojana Lukić je autorka velikog broja kreativnih radionica za decu, ona se obrazovala i za pedagoški rad. Sarađivala je i vodila radionice u Muzeju savremene umetnosti i u Narodnom muzeju u Beogradu. Na radionici će se baviti temom prirode i društva, odnosno reciklaže, odnosom dece prema prirodi i kako je to povezano sa umetnošću.

Izložba „Mrtva priroda“ Bojane Lukić biće dostupna u Galeriji „Terra“ tokom februara.

Nov i zanimljiv program za odrasle u muzeju: „Jedan predmet – mnogo priča“

Igor Crnogorac February 3, 2023

Ako imate mnogo sećanja, pomalo ste nostalgični i želite da to podelite sa drugima, Narodni muzej ima sjajan novi program za vas.

Pored mnoštva veoma uspešnih sadržaja kojima animiraju mlađe posetioce, u Muzeju i odrasloj publici nude aktivno učešće u programima.

Radionicu „Jedan predmet – mnogo priča“ osmislio je Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog, koji je i voditelj programa. Sinoć je za temu imala priču o polifonu i to na umetničkoj izložbi stalne postavke, kod ovog instrumenta.

– Ovaj mehanički muzički instrument jedan je od posetiocima omiljenih muzejskih eksponata. Nastao je u Budimpešti krajem 19. veka, a pre nego što je dospeo u Muzej, bio je korišćen u jednoj gostioni u Nakovu. Shodno tome, podteme večerašnje priče bile su o muzici, zabavi i slobodnom vremenu u prošlosti i danas, muzičkim žanrovima, Nakovu, kafanama i kafićima – kaže Kiurski.

On dodaje da se radi o participativnom programu, nastalom prošle godine, kako bi se animirala odrasla publika i osvežile teme iz lokalnog nasleđa, kroz sećanje i priču.

– Odrasla muzejska publika, za razliku od dece i omladine, ima nagomilano znanje i iskustvo i dragoceni su sagovornici za rekonstrukciju prošlosti. Ideja programa je da, za svaku radionicu, bude odabran jedan eksponat, koji će poslužiti kao inicijalna tema, od koje se dalje razvijaju priče.

U prethodnoj godini teme radionica „Jedan predmet – mnogo priča“ bile su pegla na žar i školska tablica za pisanje. Kiurski kaže da su učesnici pričali o modi, odevanju nekad i sad, o porodici, majci. Drugi predmet – školska tablica, vratio je sećanje na školske dane, učitelje i nastavnike, drugarstvo, ekskurzije, druženja, detinjstvo uopšte.

Kako je planirano u Muzeju, ovaj zanimljiv program održavaće se jednom mesečno. Dobrodošli su svi koji žele da podele znanje i sećanja i priušte sebi lepo veče u veoma prijatnom i mirnom ambijentu Muzeja.

Gavrilo Mile Princip u Kikindi i Nakovu o svom pretku i književnom radu

Igor Crnogorac February 2, 2023

Potomak Gavrila Principa, Gavrilo Mile Princip, danas je imao susret sa đacima Osnovne škole „Petar Kočić“ u Nakovu, a u večernjim satima, u prepunoj sali Kulturnog centra, održao je književno veče na kojem je predstavio dela posvećena svom rođaku.

Događaju su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Velika je čast što imamo priliku da budemo domaćini potomku porodice Gavrila Principa, jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda – rekao je Bogdan. – Nije slučajno što je grad Kikinda domaćin, mnogo naših sugrađana vodi poreklo iz kraja Gavrila Principa, iz Bosanske Krajine, iz Bosanskog Grahova. Želimo još jednom da pokažemo koliko je važno da ljudi koji ovde žive mogu da dođu da vide sve što ih podseća na njihov kraj, sve što ih veže, i kulturno- istorijski i zavičajno. Grad Kikinda se odavno odužio Gavrilu Principu, mi imamo ulicu sa njegovim imenom. Nastavljamo saradnju sa opštinom Bosansko Grahovo, uspostavljamo sve jače veze, trudimo se da, kao grad, utičemo da se toj opštini pomogne. Ovakvi događaji još više zbližavaju Kikinđane poreklom iz tih krajeva i ljude koji tamo žive, a srcem su vezani za Kikindu, pre svega zbog familijarne povezanosti. Svima koji su došli iz tih krajeva nekim nesrećnim putevima i događajima želim da kažem da je Kikinda njihov grad, da su oni koji su došli u Kikindu naši sugrađani i da uvek treba tako da se osećaju.

Gavrilo Mile Princip objasnio je da je on iz iste porodice Principovih, tačnije da je njegov direktni predak brat od strica Gavrilovog oca Pepe.

– Nisam mu blizak rođak, ali sam mu najbliži po shvatanju, zbog njega sam bio u zatvoru, ali sam bio i nagrađivan. Pokojni Mitropolit Amfilohije me je odlikovao Zlatnim likom Svetog Petra II Lovćenskog Tajnovidca za ukupnu zaslugu u očuvanju lika i dela Gavrila Principa.

Gavrilo Mile objasnio je i zašto je njegova misija da osvetljava život i dela svog rođaka.

– Od ona dva sudbonosna metka Gavrilova na obali Miljacke, počela je mitska i mitomanska priča o njemu. Skoro nikada nije napisana istina. Pričalo se i pisalo kako je on bio bolešljivo dete, kako je bolovao od raznih stvari, kako je kao dečak bio tuberkulozan, da je znao da će umreti, pa je pucao. Odavde, iz Srbije, dolaze glasovi kako „da nije bilo tog malog, rošavog Gavrila, bilo bi milion Srba više“. Ljudi ne znaju da su, tri godine pre atentata, ministar finansija Austorugarske, Leo Bilinski i austorugarski general, Oskar Poćorek, napravili pakt napada na Srbiju. Tri meseca pre nego što je Gavrilo pucao i parafirali su pakt o tome da se 28. jula napadne Srbija. Sada pišem roman „Gavrilov gavran“ i u njemu će biti sve o istinitim događajima za koje sam saznao od šestoro ljudi koji su tačno znali šta se dogodilo. Neću prestati da širim istinu sve dok Gavrilovo ime ne vratim tamo gde zaslužuje da bude: među sto znamenitih Srba, odakle mu je ime izbrisano.

Gavrilo Mile Princip rekao je i da je insistirao da dođe u Kikindu jer ovde živi mnogo ljudi iz Bosanskog Grahova i oseća je kao svoje Grahovo.

– I u Nakovu sam doživeo nešto što nisam ni sanjao da će se dogoditi. Imao sam divne susrete sa potomcima Grahovčana. Puno mi je srce i sa punim pijetetom sam došao.

Gost je govorio o svojim zbirkama pesama „Gavrilo“ i „Kožun i druge pjesme“. Ukupno je izdao pet knjiga, a na promocijma predstavlja i porodične fotografije i dokumenta koja osvetljavaju život njegovog rođaka, kao i predmete iz porodične kuće Principovih u selu Obljaj, u kojem je osnovao i Kulturno-istorijski centar Gavrilo Princip“ za Srbiju i BiH.

U programu je nastupila je i Pevačka grupa „Zvuci s kamena“. Događaj su organizovali Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i Kulturni centar Kikinda.

Maskenbal i retro žurka u „Eđšegu“ – običaji ispraćanja zime

Igor Crnogorac February 2, 2023

U KUD „Eđšeg“, posle pauze zbog pandemije, ove godine ponovo obeležavaju Farsang (Faršang), praznični period koji traje sve do Uskršnjeg posta. Jedan od događaja je kostimirani karneval dece kojim se ispraća zima i dočekuje proleće.

U glasnoj povorci kostimirani mališani vikom, lupanjem i raznim zveckalicama prave buku kojom proteruju zlo i zimu. Posle povorke spaljuje se “Kisze babu“, lutka napravljena kao ružna stara žena, koja simboliše sve nevolje i napravljena je od slame i stare odeće. Na kraju se svi učesnici počaste svežim karnevalskim krofnama, za koje se vezuje magična moć, i nastavljaju slavlje uz muziku i veselje.

Faršang će se održati u subotu, 11. februara. Skup kostimiranih mališana zakazan je za 16 sati, od 16.30 će biti odigrana lutkarska predstava „- „Zsakbamacska“ („Žakbamačka“) glumačke družine iz Ade, a zatim počinje centralni deo Faršanga u toku kojeg će se birati i najlepši kostim. Na kraju programa je žurka za mališane. Ulaznica za događaj je sto dinara.

U večernjem delu programa, za odrasle će biti priređena „Retro žurka“, Ulaznica za žurku je, u pretprodaji 200 dinara, a na dan žurke 300 dinara.

Posetom đačkih parlamentaraca iz Beograda započeta saradnja sa Domom učenika u Kikindi

Igor Crnogorac February 2, 2023

Naš grad danas je domaćin članovima Učeničkog parlamenta Doma učenika srednjih škola „Milutin Milanković“ iz Beograda. Tridesetak đaka Srednje Tehničke PTT škole i Železničke tehničke škole ugostiće njihovi vršnjaci smešteni u Domu učenika srednjih škola „Nikola Vojvodić“ u Kikindi.

Đake i njihove vaspitače danas su prvo, u svečanoj sali Gradske kuće, dočekali predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski, sa direktorom Doma učenika u Kikindi, Ljubomirom Vasičinim.

– Drago mi je što ćete imati priliku da vidite posebnosti našeg podneblja, kao i da se sretnete sa vršnjacima iz našeg doma, da sklopite što više prijateljstava i razmenite iskustva – rekao je Bogdan, pozdravljajući goste. – Siguran sam da ćete imati lepe trenutke i da ćete poneti lepe utiske iz grada dobrih ljudi.

Saradnja dva doma ostvarena je zahvaljujući našem sugrađaninu, Laslu Vadleve, inače saradniku beogradskog Doma učenika.

– U Kikindi nas je dočekalo sunce i naišli smo na toplu i srdačnu dobrodošlicu, ništa manje nismo ni očekivali – izjavio je Nenad Milenović, direktor beogradskog doma učenika. – Nisam bio nekoliko godina u Kikindi i veliko mi je zadovoljstvo da imam priliku da ovde dovedem članove Učeničkog parlamenta i nekoliko zaposlenih. Nadam se da ćemo imati priliku da ugostimo predstavnike lokalne samouprave, kao i da će deca podeliti iskustva, steći nova poznanstva i nastaviti druženje i po završetku školovanja.

Đacima iz Beograda uručeni su pokloni Grada pre susreta sa vršnjacima u kikindskom Domu.

– Privilegovani smo posetom učenika, direktora i njihovih vaspitača. Cilj posete je izlet, susret sa đacima u našem učeničkom domu, razgledanje zanamenitosti grada. U međuvremenu, razgovaraćemo sa rukovodstvom doma iz Beograda, otvorićemo dijalog o osnaživanju saradnje, o novim inicijativama i idejama radi stvaranja još boljih uslova za mlade – rekla je Valentina Mickovski.

Luka Gračanin iz Prokuplja je maturant Srednje tehničke PTT škole.

– Četiri godine sam u Učeničkom parlamentu Doma, tu odlučujemo o pitanjima važnim za nas – kaže Luka. – Naš glas se potpuno uvažava, uvek se sagleda i razmotri sve što predložimo. Bio sam već nekoliko puta u Kikindi i uvek mi je drago da se vratim.

Lukina vršnjakinja iz iste škole i doma, Anđela Petrović iz Vranića, potpredsednica je Učeničkog parlamenta.

– Smatram da je važno da se mi, iz glavnog grada, povezujemo sa manjim mestima, da pomažemo jedni drugima. Prvi put sam ovde i željno iščekujem da vidim šta vaš grad sve nudi – kaže Anđela.

Ivana Jovanović iz Topole takođe je maturantkinja iste škole.

– Kao grupa, parlament, možemo dosta toga da postignemo – objašnjava Ivana. – Saradnju sa učeničkim domovima upravo započinjemo i Kikinda je prvo mesto u koje smo došli tim povodom. Prvi put sam ovde i jako mi je lepo.

Posle prijema u Gradskoj kući, učenici su posetili vršnjake u Domu učenika „Nikola Vojvodić“, a zatim i Narodni muzej. Razgledanjem trga i staništa sova, završiće se ova, prva poseta uz, sa obe strane iskazanu potrebu da se druženje i saradnja mladih iz mnogo različitih mesta u Srbiji ubrzo nastave i potraju što duže.

(VIDEO) Zaplešite u novom studiju sportskog plesa u gradu

Igor Crnogorac February 1, 2023

Plesni studio “Jessy” od prošle jeseni upisuje polaznike starije od 16 godina, spremne da zaplešu, razgibaju se, oslobode i steknu samopouzdanje, kaže Sanja Rešćanski, vlasnica Studija i operativni trener sportskog plesa.

– Mislim da je ovo prvo put da radimo na sportski i takmičarski način. Ne vežbamo samo figure, već radimo i na brzini i okretnosti. Dakle, sportske veštine i umetnički deo kroz koreografije, sve to obuhvatamo – objašnjava Sanja. – Sve nas ovde spaja ljubav prema plesu, ovo je naše mesto za radost i sreću. Cilj je da poboljšamo kvalitet života, da osetimo radost i da uživamo.

Za sada ima više plesačica, pa malo nedostaju partneri, kojima je upućen poseban poziv da se upišu, zaplešu i briljiraju na svakom mestu i uz svaku muziku.

– Pozivam muškarce da nam se pridruže jer u plesu u paru učimo jedni od drugih. Muškarci uče kako da se ophode prema damama, a dame kako da daju svoj maksimum. Učimo latino i standardne plesove. Od latino plesova: rumbu – ples ljubavi, sambu – vatreni ples, vrcavi ča-ča, džajv i paso doble, a od standardnih bih izdvojila engleski i bečki valcer – kaže Sanja.

Plesne probe održavaju se u Kulturnom centru, utorkom i petkom od 20 i subotom od 15 sati. Potražite ih na plesu ili na Fejsbuk stranici „Plesni studio Jessy”.

Čarolija Aleksandra Dujina 14. februara u Kikindi

Igor Crnogorac February 1, 2023

Povodom obeležavanja Svetog Trifuna i Svetog Valentina, Turistička organizacija Grada i Grad Kikinda poklanjaju sugrađanima koncert „Čarolija“ u Narodnom pozorištu.

– U utorak, 14. februara, od 19 sati, nastupiće Aleksandar Dujin orkestra sa vokalima, Nevenom Reljin i Vanjom Manić Matić. Naša publika poznaje ovog vrsnog muzičara. Kod nas je gostovao na Kikindskom letu 2021. godine i ostavio odličan utisak. Mislim da će, i ovoga puta, prirediti divan doživljaj Kikinđanima – kaže v. d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov.

Aleksandar Dujin je pijanista, aranžer i kompozitor, rođen u Zrenjaninu. Na bečkom Konzervatorijumu završio je studije klavira, a duže od četiri decenije sarađivao je sa Đorđem Balaševićem. Novi album pod nazivom „Zvuci kao boje“, u pop maniru, sa elementima džeza i drugih žanrova, izdao je 2021. godine.

U Turističkoj organizaciji kažu da ulazak jeste besplatan ali, da se ne bi stvarala gužva, karte treba preuzeti u njihovim prostorijama u dvorištu Muzeja. Besplatne ulaznice dostupne su od danas (sreda, 1. februar).

Najviše osmaka u Srbiji prijavilo biologiju za malu maturu

Igor Crnogorac January 31, 2023

Za biologiju kao treći predmet na maloj maturi opredelio se najveći broj osmaka, izjavio je ministar prosvete, Branko Ružić.

– Osmaci su do sada polagali maternji jezik i književnost, matematiku i treći, kombinovani test koji je uključivao pet predmeta: istoriju, geografiju, bilogiju, hemiju i fiziku. Smatrali smo da je potrebno da unapredimo taj završni test. Nakon sveobuhvatne analize, doneli smo odluku da omogućimo osmacima da, od tih pet predmeta, odaberu jedan koji bi želeli da polažu. Onlajn je svoje želje iskazalo 80 odsto njih i najviše su se opredeljivali za biologiju, što je pokazatelj njihovih afiniteta. Slede geografija, pa istorija, fizika i hemija, kao predmet koji se najmanje prijavljivao – rekao je Ružić, gostujući na Televiziji K1.

On je dodao da je prijavljivanje trećeg predmeta trajalo do petka i da su, ukoliko je bilo nekih manjkavosti, đaci imali mogućnost da na to utiču do 1. februara.

– Ima 450 zadataka i rangirani su po kompleksnosti. Rešenja su u zbirkama, pa đaci mogu da vežbaju. Postoji eVežbaonica, RTS planeta, pripreme u školama… To je uigran sistem koji funkcioniše. U martu, 24. i 25, sledi pripremni test, a potom i završni. Na raspolaganju je i portal Moja srednja škola koji pruža mogućnost da se sve završi onlajn, a ko tome nije vičan može da ode u školu i sve da uradi lično. Mala matura polaže se 21. juna.

Ministar Ružić takođe je najavio uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja.

– Obavezno srednje obrazovanje deo je Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Tome mora da prethodi sveobuhvatna analiza mreže srednjih škola, mogućnosti upisa u nerazvijenim sredinama. Uz to, uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja iziskuje promenu dela Ustava, ali mislim da je sve realno.

U Ministarstvu je oformljena radna grupa zbog nasilja u školama.

– Mi smo završili taj posao i zahvalan sam svima: ljudima od struke, ljudima iz ministarstva, predstavnicima sindikata. Došli smo do nekih devet ili deset tačaka i sve mere zahtevaju određeni vremenski period. Pravilnici će biti lakše i brže pripremljeni, ali kada govorimo o izmenama i dopunama zakona, to zahteva skupštinsku proceduru – objasnio je Ružić.

Jedna od mera je i da će se vladanje od petog do osmog razreda brojčano ocenjivati i ulaziti u prosek, što do sada nije bio slučaj.

– Sprečićemo i čestu zloupotrebu: u slučajevima kada se vodi neki vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika srednje škole on više neće moći da se ispiše iz te i upiše u drugu školu do okončanja tog postupka. To je veliki problem i to smo videli na primeru učenika iz Trstenika – rekao je Ružić.

Takođe, kazne za roditelje ili zakonske zastupnike sada su od 40 hiljada do sto hiljada dinara. Do sada je najniža kazna bila 10 hiljada dinara.

(VIDEO) U kikindsku biblioteku stigao vredan poklon Arhiva Vojvodine – 300 novih naslova

Igor Crnogorac January 31, 2023

U poseti Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ danas su bili direktor Arhiva Vojvodine, Nebojša Kuzmanović, i narodni poslanik Milenko Jovanov, koji je i posredovao susretu prilikom kojeg je kikindskoj biblioteci poklonjeno 300 knjiga – izdanja Arhiva i iz lične biblioteke direktora Kuzmanovića. Poklon je uručen direktoru Biblioteke, Branetu Marjanoviću. Susretu je prisustvovala i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

U Arhivu Vojvodine se, već nekoliko godina, sprovodi ideja darivanja knjiga pojednicima i ustanovama u zemlji i u inostranstvu gde žive Srbi.

– Ovo je paradigma kako državne ustanove treba da deluju. Arhiv Vojvodine, drugi državni arhiv u Srbiji, postoji sto godina, čuva arhivsku građu sa ovih prostora, i godišnje objavi oko trideset naslova iz arhivistike i drugih oblasti – književnosti, istorije, istoriografije, geopolitike. Pošto država ulaže novac u delatnost, smatramo da te knjige ne treba da se prodaju, nego da besplatno dođu do građana. Ove godine to činimo i lično, bili smo u Zmajevu, u manastiru Bođani, u sremskim mestima. Zahvaljujući Milenku Jovanovu, koji je bio da nas poseti u Arhivu, dogovorili smo se da knjige poklonimo i kikindskoj biblioteci. Doneli smo stotinak naslova. Najznačajnija su sabrana dela istoričara akademika Milorada Ekmečića, u 15 knjiga, zatim izabrana dela istoriografa Vasilija Krstića, takođe u 15 knjiga, i 10 naslova izabranih dela našeg najznačajnijeg istoričara umetnosti, Dejana Medakovića. Pored toga, poklanjamo i dve važne knjige, u nekoliko tomova. Prva je „Popis žrtava u Sremu u Drugom svetskom ratu“. Na zahtev Vlade Vojvodine, pronašli smo pet hiljada novih imena. Sada dogovaramo da se ista istraživanja rade i za Bačku i za Banat. Druga knjiga, u dva toma, je „Pokatoličavanje Srba (prekrštavanja na području Zagrebačke nadbiskupije između 1941. i 1945.). U njoj je 70 hiljada imena pokrštenih ljudi, uglavnom Srba i Jevreja. Ovo delo donelo nam je i autentične dokaze o duhovnom genocidu koji je sprovodila NDH uz pomoć Katoličke crkve. Prema pisanoj izjavi, koju je nadbiskup Alojzije Stepinac dao Papi, pokršteno je 240 hiljada ljudi i sada je tome dodato još 70 hiljada. Autor ovog dela je doktor nauka Filip Škiljan, Hrvat iz Zagreba koji je, tri godine, istraživao arhive Hrvatske i arhiv Zagrebačke nadbiskupije. On nije imao nacionalni, već naučni motiv i to je za svaku pohvalu – rekao je Kuzmanović.

On je dodao da ovom poklonu prilaže i 200 naslova iz svoje lične biblioteke, među kojima izdvaja kapitalno delo profesora Gideona Grajfa, „Jasenovac – Aušvic Balkana“, knjigu o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Deo poklona su i dela iz beletristike, geopolitike i društvenih nauka.

Zahvaljujući darodavcu, Milenko Jovanov istakao je značaj ostvarene saradnje, kao i namere Arhiva Vojvodine da se dodatno pozabavi dešavanjima u Banatu, ne samo u periodu Drugog svetskog rata.

– Prvo stradanje i prva odmazda nad Srbima na teritoriji Srbije dogodila se u Pančevu, u Banatu; prvi ustanak Srba, Vršački ustanak, takođe je bio u Banatu. Istorija naroda koji živi na ovom prostoru obeležila je istoriju čitavog kraja i zaista bi imalo šta da se istraži i pronađe u ovom delu zemlje, čime bi Arhiv Vojvodine dopunio svoja izdanja i dokumentima o kraju u kojem živimo – rekao je Jovanov.

Za biblioteku svaka knjiga je dragocena, rekao je direktor Biblioteke „Jovan Popović“, zahvaljujući gostima.

– Izdanja Arhiva Vojvodine naročito će doprineti boljem razumevanju lokalne istoriografije – izjavio je Marjanović. – Saradnja nije jednostrana, iako se ne možemo uporediti u izdavaštvu. Mi godišnje objavimo dva do tri naslova iz lokalne istoriografije i šaljemo ih Arhivu, što je naš skromni doprinos dokumentovanju istorijskih tokova i trendova u poslednjih stotinak godina.

On je direktoru Arhiva Vojvodine poklonio svoju knjigu, “Sto godina fudbala u Kikindi”, i najavio da će dobijene knjige vrlo brzo biti ponuđene čitaocima na stručnom, Zavičajnom i pozajmnom odeljenju Biblioteke.

Rusko Selo se obnavlja i izgrađuje – “Sve smo više varošica”

Igor Crnogorac January 30, 2023

U Ruskom Selu imaju ozbiljne planove za potpuno obnavljanje i uređenje mesta koji će ih, kako kažu, pre svrstati u red varošica. Mnogi javni objekti i infrastruktura, izgrađeni osamdesetih godina, dospeli su za adaptaciju, što je bila i jedna od većih aktivnosti u prošloj godini, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice ovog mesta, Dušan Marjanović.

– Veoma važna investicija bilo je proširenje vrtića, čime se stekla mogućnost za celodnevni boravak koji je u funkciji od septembra – ističe Marjanović – U radove su, Grad i Predškolska ustanova, uložili oko 3,5 miliona dinara. Vrtić se nalazi u zgradi Mesne zajednice i sada radimo na projektu izgradnje dodatnih prostorija što će, u narednom periodu, omogućiti da imamo i jaslice u selu. Uočili smo tendenciju dolaska mladih bračnih parova koji ovde kupuju kuće, takođe i porast broja novorođenčadi, pa su nam jaslice već neophodne.

Velika investicija preduzeta je kako bi, pre svega mlađi stanovnici Ruskog Sela, imali bolje uslove za bavljenje sportom.

– Objekat na stadionu Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ izgrađen je osamdesetih godina i od tada nije ulagano u njega. Upravo se završava adaptacija ovog prostora, što je oko 120 kvadrata. Imamo nova kupatila, podove, krovni pokrivač, i biće to jedan od lepših objekata u regionu. Za jedno ovako malo selo i klub, imaćemo evropske uslovi – kaže Marjanović.

Ukupna vrednost radova je oko 10 miliona dinara – po polovinu iznosa obezbeđeno je iz gradskog budžeta i budžeta Pokrajinskog sekretarijata za sport.

Grad je uložio i u asfaltiranje i proširenje 300 metara puta koji povezuje deo mesta, Novo Selo, sa magistralnom saobraćajnicom Kikinda-Rusko Selo, u krpljenje udarnih rupa u svim ulicama, kao i u bezbednost dece, postavljanjem usporivača na kolovozima u Ulici bratstva-jedinstva, ispred škole, i u Ulici Mladena Stojanovića.

Namenskim sredstvima, opredeljenim za ovo mesto, asfaltirano je 10 parking mesta ispred zgrade Mesne zajednice, odnosno vrtića i Lovačkog udruženja i u više navrata je uklanjana divlja deponija, što već godinama ukazuje na problem odlaganja kabastog komunalnog otpada.

Takođe, redovno se održava kanalska mreža. Ovo je olakšano dugogodišnjim ulaganjem u mašine za komunalno održavanje.

– Posedujemo mašine koje su neophodne za održavanje zelenila i kanalske mreže. Bivši predsednik MZ, Imre Kabok, imao je viziju da je potrebno da posedujemo adekvatnu opremu i počeo je da radi na tome. Mi smo nastavili da nabavljamo neophodne mašine i sada imamo dva traktora za komunalni sektor i bager, koji pozajmljujemo drugim selima za održavanje kanalskih mreža. Obezbedili smo i tarup sa „rukom“ od pet metara, cisternu, tanjirače, prskalice, freze, rotacione kosačice, daske za ravnanje puteva i za čišćenje snega, vučene tarupe. Svake godine, na tri meseca, po programu zapošljavanja na javnim radovima, angažujemo četiri radnika – objašnjava Marjanović.

Budžet opredeljen za ovo selo prošle godine bio je nešto veći od 13 miliona. Pored obnavljanja dotrajalih objekata iinfrastrukture, u Savetu su, kaže Marjanović, čvrsto opredeljeni da Rusko Selo postane i lepše mesto za život.

– Nastavljamo sa izgradnjom parka. Već su urađeni print staza bez pokrivača, deo kolskog ulaza i parkinzi na glavnoj ulici. Sada planiramo završetak pešačke staze, izgradnju kolskog druma prema ulici Sonje Marinković i njeno povezivanje sa glavnom ulicom. Ove godine, namenska sredstva grada, za radove u parku, iznosiće 6,5 miliona dinara. U selu nemamo oazu takve vrste i nadamo se da ćemo za dve, tri godine, uspeti da završimo i ovaj projekat.

On dodaje da je, u saradnji sa Gradom, Mesna zajednica započela i ostvarivanje velikog, novog projekta izgradnje ribnjaka na Staroj ciglani. Novoformirano ribolovačko udruženje „Šaran“ i čelnici sela inicirali su projekat kojim bi se dobio ribnjak površine 12 hektara, što bi ga činilo jedinstvenim u regionu, kaže Marjanović. Iskop je već 70 odsto spreman, i prošle godine završen je proces promene vlasništva. Sada, umesto Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Stara ciglana pripada Gradu i može da se započne sa izradom dokumentacije. Konkurisanje za sredstva i početak radova, nadaju se u Ruskom Selu, moglo bi da se očekuje naredne godine.

U međuvremenu, nastavlja se rad na olakšavanju svakodnevice Ruskoselcima. Adaptira se deo Penzionerskog doma i proširuje zgrada Osnovne škole „Gligorije Popov“. Završetkom izgradnje dodatne četiri učionice, biće ostvarena značajna energetska ušteda jer će svi đaci tada moći da budu na nastavi u samo jednoj smeni. Ovaj posao je u ingerenciji Škole, uz podršku Saveta Mesne zajednice.

Dušan Marjanović napominje i da sve više sarađuju sa Mesnom uzajednicom susednog sela, Novih Kozaraca, od kojih ih deli samo 450 metara, „od table to table“.

– Imamo zajednički vodovod i u pitanju su PVC cevi, što znači da smo spremni za prečistač pijaće vode. Takođe, između dva mesta je predviđen prostor za postavljanje prečistača otpadnih voda. U kapitalne projekte uključena su oba sela koja, zahvaljujući blizini, na konkursima mogu da nastupaju sa zajedničkim projektima.

Da i prilaz Ruskom Selu, ujedno i Novim Kozarcima, bude bolji i bezbedniji, pobrinuli su se “Putevi Srbije” koji su, do sada, rekonstruisali i proširili pet kilometara kolovoza od izlaza iz Ruskog Sela prema Kikindi. Na ovoj saobraćajnici očekuje se nastavak radova, kaže Marjanović.

Posle dužeg vremenskog perioda u kojem se osipalo stanovništvo, u Ruskom Selu konačno imaju i razloga za radost – prema poslednjem popisu, povećan je broj meštana. Zbog primetnog odliva stanovništva u inostranstvo, iz Mesne zajednice je, 2020. godine, inicirana izrada socijalne karte. Tada je zabeleženo da u Ruskom Selu živi 2.153 ljudi, što je bilo za oko 700 stanovnika manje u odnosu na popis iz 2011.

Prema poslednjim podacima, broj meštana je povećan na 2.205. Kako je odliv stanovnika bio veći u mađarskoj populaciji, sada se procenjuje da ih ima manje od 27 odsto. Početkom veka, Mađari su činili 35 procenata od ukupnog broja stanovnika.

Predsednik Saveta Mesne zajednice, Dušan Marjanović, zaključuje da je Rusko Selo, zahvaljujući angažmanu čelnika i meštana, jedno od bolje organizovanih sela na području Kikinde. „Mi kažemo da smo varošica, imamo sve što je nam je potrebno, bez odlaska u grad“, kaže. I nastavljaju da rade na tome kako bi i buduće generacije u ovom mestu imale razloga za ponos i ostanak u rodnom mestu.