Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Opasna ehinokokoza u Srbiji – ovo su mere zaštite

Igor Crnogorac februar 4, 2023

Multilokularna ehinokokoza je bolest koju izaziva larva lisičije pantljičare i veoma se retko javlja kod ljudi. Prvi slučaj u Srbiji registrovan je pre nekoliko dana kod pacijentkinje koja je operisana u Novom Sadu.

– Bolest raste kao maligni tumor – rekao je prof. dr Dušan Lalošević, koji je dijagnostifikovao ovaj prvi slučaj obolevanja, za televiziju K1. – Infiltrira se u tkivo i može da metastazira u druge organe, ali najviše strada jetra.

Kako je objasnio, lisice prenose ovaj parazit direktnim, ali češće indirektnim kontaktom. „Mnogi ljudi na selu imaju povrtnjake izvan naselja i tu je kontakt sa lisicama moguć. Lisica iz izmeta izbacuje jaja i to zemljište je kontaminirano, tako da, šta god da je na tom zemljištu posađeno, može biti izvor zaraze za čoveka“, rekao je dr Lalošević.

Bolest je do sada bila poznata u severnoj Evropi i Rusiji, a kod nas je ovo prvi slučaj. Ipak, kako se ne prenosi sa čoveka na čoveka, dodao je, ne postoji opasnost od epidemije.

Kako smo saznali od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje, na našem području, koji nadzire Zavod, multilokularna ehinokokoza nije registrovana.

– Nadzor na ehinokokama sprovodimo u sklopu redovnih aktivnosti. Multilokularni oblik, uzrokovan larvama lisičije pantljičare, nismo do sada registrovali. U proseku jednom godišnje zabeležimo drugu vrstu, granuloznu ehinokokozu – bolest izazvanu larvama pseće pantljičare, i to najčešće na jetri, ponekad na plućima. U pitanju je potpuno drukčiji uzročnik – kaže doktorka Pecarski.

Ona dodaje da se bolest izazvana larvama pseće pantljičare leči i uglavnom je lakše obolenje od onog izazvanog larvama pantljičare koje se nalaze u lisicama, mada, ukoliko je zapušteno, takođe može da izazove smrtni ishod.

– U 2020. godini, obolevanje od granulozne ehinokokoze zabeleženo je, u jednom slučaju u Adi i jedan oboleli bio je u Kanjiži. Dva slučaja bila su u Senti 2018. godine, a godinu pre registrovana su četiri slučaja zaražavanja: po jedan u Kikindi i u Kanjiži, i dva u Čoki. Ukoliko su psi, kućni ljubimci, zaštićeni od unutrašnjih parazita, opasnost za čoveka ne postoji.

Značaj preventive zoonoze

Preventiva je redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kontakta sa životinjama, temeljno pranje voća i povrća pre konzumiranja. Vlasnici pasa i mačaka treba redovno da sprovode njihovo čišćenje od parazita, kao i drugih životinja u domaćinstvu koje dolaze u kontakt sa glodarima. Neophodno je i održavati dobru higijenu prostora u kojem borave domaće životinje, sprovoditi redovnu deratizaciju u dvorištu i okolini domaćinstva. Pri klanju stoke treba se pridržavati higijenskih postupaka, uz pravilno uništavanje zaraženih iznutrica. Dvorišta treba izolovati od mogućnosti pristupa divljih životinja, pogotovo u blizini lovišta i šuma, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ovo je posebno važno za ljude koji se nalaze u prirodi, pre svega za lovce, koji su izloženi direktnom ili indirektnom kontaktu, preko zemlje ili vode, sa lisicama i šakalima.

Koferi i slike porodice Josimović puni putovanja

Igor Crnogorac februar 4, 2023

„Putovanja u slikama“ naziv je izložbe majke i sina, Nadice i Radovana Josimovića iz Novog Bečeja. Izložba je otvorena večeras u galeriji Kulturnog centra, a postavka, pored slika, sadrži i inovativni pristup – oslikane stare, odbačene predmete.

– Počela sam da slikam u svojim četrdesetim kodinama i dogodila se erupcija. Tragala sam za raznim tehnikama i stigla do starih, odbačenih kofera. Mislim da sam baš po tome jedinstvena – kaže Nadica. – Na ovu izložbu donela sam ih 17, a kod kuće imam još 20 koji čekaju da im udahnem život. Radim akrilnom tehnikom, a koferi su od raznih materijala – od skaja, kože, čak i od drveta. Pre toga, vežbala sam na drugim predmetima. Oslikavala sam tiganje, pa i metle. Kod kuće imamo galeriju „Garažeriju“, jer je nastala od garaže. Tamo okupljamo umetnike iz okoline u „Maloj koloniji velikog srca“, na kojoj sakupljamo odbačene predmete i oslikavamo ih.

Nadičina prijateljica i saradnica Monja Jovanov kaže da je kolonija humanitarnog karaktera.

– Na koloniji koja se održava svakog leta sakupljamo pomoć za našeg sugrađanina Pavla Vlaškalina, „dete leptira“, koji boluje od bulozne epidermolize. Njemu je, do kraja života, mesečno potrebno najmanje hiljadu evra kako bi lakše podnosio bolest. Na „Maloj koloniji velikog srca“ i deca čine prve korake u slikarstvu – kaže Monja.

Monja i Nadica su u Novom Bečeju osnovale i Kreativno udruženje „Knap“, u kojem se pokreću humanitarne akcije i organizuju radionice.

Radovan Josimović počeo je da slika na nagovor majke. On koristi akrilnu kombinovanu tehniku na platnu, sa egzotičnim motivima.

– Slučajno sam otkrio ovu multimedijalnu tehniku. Motivi su afrički i južnoamerički. Inspiriše me radost života uz muku koju ljudi nose. Na jednoj slici pokušao sam da taj njihov veseo kolorit prenesem na banatski pejzaž. Slika se zove „Apokalipsa u Banatu“.

Nadica i Radovan Josimović učestvovali su na više kolektivnih izložbi, a Nadica je već imala i deset samostalnih nastupa. U Kikindu su doneli smele kolorite i prelepe priče islikane na platnima i koferima.

Autentično i smelo, Josimovići, majka i sin, osvajaju maštom i stilom. U njihovim radovima možete uživati do 23. februara.

Angažovana likovna umetnost u službi ekološke savesti

Igor Crnogorac februar 3, 2023

Izložba vizuelne umetnice Bojane Lukić iz Beograda, otvorena je večeras u Galeriji „Tera“. Prva gostujuća postavka u ovoj izlagačkoj godini sadrži crteže, skulpture i instalacije umetnice koja je diplomirala slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti „Brera“ u Milanu.

Njeni radovi nalaze se u mnogim domaćim i inostranim kolekcijama. Naziv izložbe je „Natura morta“ i otvara ekološko pitanje.

– To je tema koja me najviše dotiče. Imam troje male dece, stalno smo u prirodi, i ne mogu da ostanem ravnodušna u vezi sa onim što nam se dešava i na to kako ljudi, uglavnom, ne reaguju. Ovo je mali poziv deci i odraslima da se što više upoznamo sa prirodom, da je volimo i štitimo. Inspirisana sam ekološkom knjigom „Šesto izumiranje“ Elizabete Kolbert, koja je proučavala šta su ljudi uradili, kako su se ponašali prema prirodi nekada i kako se sada ponašamo, kao i procenama da će, zbog klimatskih promena, prvo nastradati vodozemci, odnosno žabe. Tome sam posvetila triptih u kojem se, kroz crteže, jedna žaba pretvara u origami-žabu. Tu su i skulpture koje su napravljene od pravog bilja, posađenog na sloju zemlje, a ispod su tri vrste đubreta koje najviše srećemo u prirodi: plastika, keramika i tekstil. Rad koji aludira na „Korpicu“ Karavađa iz 1559. godine postavlja pitanje kako bi on danas reagovao da vidi voće koje je nama dostupno, koliko je različito od onog u njegovo vreme, koliko deluje plastično, koliko je zdravo i kakva bi danas bila njegova mrtva priroda – kaže Bojana Lukić.

Umetnica će sutra, u subotu, od 11 sati, održati radionicu za niži osnovnoškolski uzrast, najavila je kustos, Verica Nemet.

– Bojana Lukić je autorka velikog broja kreativnih radionica za decu, ona se obrazovala i za pedagoški rad. Sarađivala je i vodila radionice u Muzeju savremene umetnosti i u Narodnom muzeju u Beogradu. Na radionici će se baviti temom prirode i društva, odnosno reciklaže, odnosom dece prema prirodi i kako je to povezano sa umetnošću.

Izložba „Mrtva priroda“ Bojane Lukić biće dostupna u Galeriji „Terra“ tokom februara.

Nov i zanimljiv program za odrasle u muzeju: „Jedan predmet – mnogo priča“

Igor Crnogorac februar 3, 2023

Ako imate mnogo sećanja, pomalo ste nostalgični i želite da to podelite sa drugima, Narodni muzej ima sjajan novi program za vas.

Pored mnoštva veoma uspešnih sadržaja kojima animiraju mlađe posetioce, u Muzeju i odrasloj publici nude aktivno učešće u programima.

Radionicu „Jedan predmet – mnogo priča“ osmislio je Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog, koji je i voditelj programa. Sinoć je za temu imala priču o polifonu i to na umetničkoj izložbi stalne postavke, kod ovog instrumenta.

– Ovaj mehanički muzički instrument jedan je od posetiocima omiljenih muzejskih eksponata. Nastao je u Budimpešti krajem 19. veka, a pre nego što je dospeo u Muzej, bio je korišćen u jednoj gostioni u Nakovu. Shodno tome, podteme večerašnje priče bile su o muzici, zabavi i slobodnom vremenu u prošlosti i danas, muzičkim žanrovima, Nakovu, kafanama i kafićima – kaže Kiurski.

On dodaje da se radi o participativnom programu, nastalom prošle godine, kako bi se animirala odrasla publika i osvežile teme iz lokalnog nasleđa, kroz sećanje i priču.

– Odrasla muzejska publika, za razliku od dece i omladine, ima nagomilano znanje i iskustvo i dragoceni su sagovornici za rekonstrukciju prošlosti. Ideja programa je da, za svaku radionicu, bude odabran jedan eksponat, koji će poslužiti kao inicijalna tema, od koje se dalje razvijaju priče.

U prethodnoj godini teme radionica „Jedan predmet – mnogo priča“ bile su pegla na žar i školska tablica za pisanje. Kiurski kaže da su učesnici pričali o modi, odevanju nekad i sad, o porodici, majci. Drugi predmet – školska tablica, vratio je sećanje na školske dane, učitelje i nastavnike, drugarstvo, ekskurzije, druženja, detinjstvo uopšte.

Kako je planirano u Muzeju, ovaj zanimljiv program održavaće se jednom mesečno. Dobrodošli su svi koji žele da podele znanje i sećanja i priušte sebi lepo veče u veoma prijatnom i mirnom ambijentu Muzeja.

Gavrilo Mile Princip u Kikindi i Nakovu o svom pretku i književnom radu

Igor Crnogorac februar 2, 2023

Potomak Gavrila Principa, Gavrilo Mile Princip, danas je imao susret sa đacima Osnovne škole „Petar Kočić“ u Nakovu, a u večernjim satima, u prepunoj sali Kulturnog centra, održao je književno veče na kojem je predstavio dela posvećena svom rođaku.

Događaju su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Velika je čast što imamo priliku da budemo domaćini potomku porodice Gavrila Principa, jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda – rekao je Bogdan. – Nije slučajno što je grad Kikinda domaćin, mnogo naših sugrađana vodi poreklo iz kraja Gavrila Principa, iz Bosanske Krajine, iz Bosanskog Grahova. Želimo još jednom da pokažemo koliko je važno da ljudi koji ovde žive mogu da dođu da vide sve što ih podseća na njihov kraj, sve što ih veže, i kulturno- istorijski i zavičajno. Grad Kikinda se odavno odužio Gavrilu Principu, mi imamo ulicu sa njegovim imenom. Nastavljamo saradnju sa opštinom Bosansko Grahovo, uspostavljamo sve jače veze, trudimo se da, kao grad, utičemo da se toj opštini pomogne. Ovakvi događaji još više zbližavaju Kikinđane poreklom iz tih krajeva i ljude koji tamo žive, a srcem su vezani za Kikindu, pre svega zbog familijarne povezanosti. Svima koji su došli iz tih krajeva nekim nesrećnim putevima i događajima želim da kažem da je Kikinda njihov grad, da su oni koji su došli u Kikindu naši sugrađani i da uvek treba tako da se osećaju.

Gavrilo Mile Princip objasnio je da je on iz iste porodice Principovih, tačnije da je njegov direktni predak brat od strica Gavrilovog oca Pepe.

– Nisam mu blizak rođak, ali sam mu najbliži po shvatanju, zbog njega sam bio u zatvoru, ali sam bio i nagrađivan. Pokojni Mitropolit Amfilohije me je odlikovao Zlatnim likom Svetog Petra II Lovćenskog Tajnovidca za ukupnu zaslugu u očuvanju lika i dela Gavrila Principa.

Gavrilo Mile objasnio je i zašto je njegova misija da osvetljava život i dela svog rođaka.

– Od ona dva sudbonosna metka Gavrilova na obali Miljacke, počela je mitska i mitomanska priča o njemu. Skoro nikada nije napisana istina. Pričalo se i pisalo kako je on bio bolešljivo dete, kako je bolovao od raznih stvari, kako je kao dečak bio tuberkulozan, da je znao da će umreti, pa je pucao. Odavde, iz Srbije, dolaze glasovi kako „da nije bilo tog malog, rošavog Gavrila, bilo bi milion Srba više“. Ljudi ne znaju da su, tri godine pre atentata, ministar finansija Austorugarske, Leo Bilinski i austorugarski general, Oskar Poćorek, napravili pakt napada na Srbiju. Tri meseca pre nego što je Gavrilo pucao i parafirali su pakt o tome da se 28. jula napadne Srbija. Sada pišem roman „Gavrilov gavran“ i u njemu će biti sve o istinitim događajima za koje sam saznao od šestoro ljudi koji su tačno znali šta se dogodilo. Neću prestati da širim istinu sve dok Gavrilovo ime ne vratim tamo gde zaslužuje da bude: među sto znamenitih Srba, odakle mu je ime izbrisano.

Gavrilo Mile Princip rekao je i da je insistirao da dođe u Kikindu jer ovde živi mnogo ljudi iz Bosanskog Grahova i oseća je kao svoje Grahovo.

– I u Nakovu sam doživeo nešto što nisam ni sanjao da će se dogoditi. Imao sam divne susrete sa potomcima Grahovčana. Puno mi je srce i sa punim pijetetom sam došao.

Gost je govorio o svojim zbirkama pesama „Gavrilo“ i „Kožun i druge pjesme“. Ukupno je izdao pet knjiga, a na promocijma predstavlja i porodične fotografije i dokumenta koja osvetljavaju život njegovog rođaka, kao i predmete iz porodične kuće Principovih u selu Obljaj, u kojem je osnovao i Kulturno-istorijski centar Gavrilo Princip“ za Srbiju i BiH.

U programu je nastupila je i Pevačka grupa „Zvuci s kamena“. Događaj su organizovali Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i Kulturni centar Kikinda.

Maskenbal i retro žurka u „Eđšegu“ – običaji ispraćanja zime

Igor Crnogorac februar 2, 2023

U KUD „Eđšeg“, posle pauze zbog pandemije, ove godine ponovo obeležavaju Farsang (Faršang), praznični period koji traje sve do Uskršnjeg posta. Jedan od događaja je kostimirani karneval dece kojim se ispraća zima i dočekuje proleće.

U glasnoj povorci kostimirani mališani vikom, lupanjem i raznim zveckalicama prave buku kojom proteruju zlo i zimu. Posle povorke spaljuje se “Kisze babu“, lutka napravljena kao ružna stara žena, koja simboliše sve nevolje i napravljena je od slame i stare odeće. Na kraju se svi učesnici počaste svežim karnevalskim krofnama, za koje se vezuje magična moć, i nastavljaju slavlje uz muziku i veselje.

Faršang će se održati u subotu, 11. februara. Skup kostimiranih mališana zakazan je za 16 sati, od 16.30 će biti odigrana lutkarska predstava „- „Zsakbamacska“ („Žakbamačka“) glumačke družine iz Ade, a zatim počinje centralni deo Faršanga u toku kojeg će se birati i najlepši kostim. Na kraju programa je žurka za mališane. Ulaznica za događaj je sto dinara.

U večernjem delu programa, za odrasle će biti priređena „Retro žurka“, Ulaznica za žurku je, u pretprodaji 200 dinara, a na dan žurke 300 dinara.

Posetom đačkih parlamentaraca iz Beograda započeta saradnja sa Domom učenika u Kikindi

Igor Crnogorac februar 2, 2023

Naš grad danas je domaćin članovima Učeničkog parlamenta Doma učenika srednjih škola „Milutin Milanković“ iz Beograda. Tridesetak đaka Srednje Tehničke PTT škole i Železničke tehničke škole ugostiće njihovi vršnjaci smešteni u Domu učenika srednjih škola „Nikola Vojvodić“ u Kikindi.

Đake i njihove vaspitače danas su prvo, u svečanoj sali Gradske kuće, dočekali predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski, sa direktorom Doma učenika u Kikindi, Ljubomirom Vasičinim.

– Drago mi je što ćete imati priliku da vidite posebnosti našeg podneblja, kao i da se sretnete sa vršnjacima iz našeg doma, da sklopite što više prijateljstava i razmenite iskustva – rekao je Bogdan, pozdravljajući goste. – Siguran sam da ćete imati lepe trenutke i da ćete poneti lepe utiske iz grada dobrih ljudi.

Saradnja dva doma ostvarena je zahvaljujući našem sugrađaninu, Laslu Vadleve, inače saradniku beogradskog Doma učenika.

– U Kikindi nas je dočekalo sunce i naišli smo na toplu i srdačnu dobrodošlicu, ništa manje nismo ni očekivali – izjavio je Nenad Milenović, direktor beogradskog doma učenika. – Nisam bio nekoliko godina u Kikindi i veliko mi je zadovoljstvo da imam priliku da ovde dovedem članove Učeničkog parlamenta i nekoliko zaposlenih. Nadam se da ćemo imati priliku da ugostimo predstavnike lokalne samouprave, kao i da će deca podeliti iskustva, steći nova poznanstva i nastaviti druženje i po završetku školovanja.

Đacima iz Beograda uručeni su pokloni Grada pre susreta sa vršnjacima u kikindskom Domu.

– Privilegovani smo posetom učenika, direktora i njihovih vaspitača. Cilj posete je izlet, susret sa đacima u našem učeničkom domu, razgledanje zanamenitosti grada. U međuvremenu, razgovaraćemo sa rukovodstvom doma iz Beograda, otvorićemo dijalog o osnaživanju saradnje, o novim inicijativama i idejama radi stvaranja još boljih uslova za mlade – rekla je Valentina Mickovski.

Luka Gračanin iz Prokuplja je maturant Srednje tehničke PTT škole.

– Četiri godine sam u Učeničkom parlamentu Doma, tu odlučujemo o pitanjima važnim za nas – kaže Luka. – Naš glas se potpuno uvažava, uvek se sagleda i razmotri sve što predložimo. Bio sam već nekoliko puta u Kikindi i uvek mi je drago da se vratim.

Lukina vršnjakinja iz iste škole i doma, Anđela Petrović iz Vranića, potpredsednica je Učeničkog parlamenta.

– Smatram da je važno da se mi, iz glavnog grada, povezujemo sa manjim mestima, da pomažemo jedni drugima. Prvi put sam ovde i željno iščekujem da vidim šta vaš grad sve nudi – kaže Anđela.

Ivana Jovanović iz Topole takođe je maturantkinja iste škole.

– Kao grupa, parlament, možemo dosta toga da postignemo – objašnjava Ivana. – Saradnju sa učeničkim domovima upravo započinjemo i Kikinda je prvo mesto u koje smo došli tim povodom. Prvi put sam ovde i jako mi je lepo.

Posle prijema u Gradskoj kući, učenici su posetili vršnjake u Domu učenika „Nikola Vojvodić“, a zatim i Narodni muzej. Razgledanjem trga i staništa sova, završiće se ova, prva poseta uz, sa obe strane iskazanu potrebu da se druženje i saradnja mladih iz mnogo različitih mesta u Srbiji ubrzo nastave i potraju što duže.

(VIDEO) Zaplešite u novom studiju sportskog plesa u gradu

Igor Crnogorac februar 1, 2023

Plesni studio „Jessy“ od prošle jeseni upisuje polaznike starije od 16 godina, spremne da zaplešu, razgibaju se, oslobode i steknu samopouzdanje, kaže Sanja Rešćanski, vlasnica Studija i operativni trener sportskog plesa.

– Mislim da je ovo prvo put da radimo na sportski i takmičarski način. Ne vežbamo samo figure, već radimo i na brzini i okretnosti. Dakle, sportske veštine i umetnički deo kroz koreografije, sve to obuhvatamo – objašnjava Sanja. – Sve nas ovde spaja ljubav prema plesu, ovo je naše mesto za radost i sreću. Cilj je da poboljšamo kvalitet života, da osetimo radost i da uživamo.

Za sada ima više plesačica, pa malo nedostaju partneri, kojima je upućen poseban poziv da se upišu, zaplešu i briljiraju na svakom mestu i uz svaku muziku.

– Pozivam muškarce da nam se pridruže jer u plesu u paru učimo jedni od drugih. Muškarci uče kako da se ophode prema damama, a dame kako da daju svoj maksimum. Učimo latino i standardne plesove. Od latino plesova: rumbu – ples ljubavi, sambu – vatreni ples, vrcavi ča-ča, džajv i paso doble, a od standardnih bih izdvojila engleski i bečki valcer – kaže Sanja.

Plesne probe održavaju se u Kulturnom centru, utorkom i petkom od 20 i subotom od 15 sati. Potražite ih na plesu ili na Fejsbuk stranici „Plesni studio Jessy“.

Čarolija Aleksandra Dujina 14. februara u Kikindi

Igor Crnogorac februar 1, 2023

Povodom obeležavanja Svetog Trifuna i Svetog Valentina, Turistička organizacija Grada i Grad Kikinda poklanjaju sugrađanima koncert „Čarolija“ u Narodnom pozorištu.

– U utorak, 14. februara, od 19 sati, nastupiće Aleksandar Dujin orkestra sa vokalima, Nevenom Reljin i Vanjom Manić Matić. Naša publika poznaje ovog vrsnog muzičara. Kod nas je gostovao na Kikindskom letu 2021. godine i ostavio odličan utisak. Mislim da će, i ovoga puta, prirediti divan doživljaj Kikinđanima – kaže v. d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov.

Aleksandar Dujin je pijanista, aranžer i kompozitor, rođen u Zrenjaninu. Na bečkom Konzervatorijumu završio je studije klavira, a duže od četiri decenije sarađivao je sa Đorđem Balaševićem. Novi album pod nazivom „Zvuci kao boje“, u pop maniru, sa elementima džeza i drugih žanrova, izdao je 2021. godine.

U Turističkoj organizaciji kažu da ulazak jeste besplatan ali, da se ne bi stvarala gužva, karte treba preuzeti u njihovim prostorijama u dvorištu Muzeja. Besplatne ulaznice dostupne su od danas (sreda, 1. februar).

Najviše osmaka u Srbiji prijavilo biologiju za malu maturu

Igor Crnogorac januar 31, 2023

Za biologiju kao treći predmet na maloj maturi opredelio se najveći broj osmaka, izjavio je ministar prosvete, Branko Ružić.

– Osmaci su do sada polagali maternji jezik i književnost, matematiku i treći, kombinovani test koji je uključivao pet predmeta: istoriju, geografiju, bilogiju, hemiju i fiziku. Smatrali smo da je potrebno da unapredimo taj završni test. Nakon sveobuhvatne analize, doneli smo odluku da omogućimo osmacima da, od tih pet predmeta, odaberu jedan koji bi želeli da polažu. Onlajn je svoje želje iskazalo 80 odsto njih i najviše su se opredeljivali za biologiju, što je pokazatelj njihovih afiniteta. Slede geografija, pa istorija, fizika i hemija, kao predmet koji se najmanje prijavljivao – rekao je Ružić, gostujući na Televiziji K1.

On je dodao da je prijavljivanje trećeg predmeta trajalo do petka i da su, ukoliko je bilo nekih manjkavosti, đaci imali mogućnost da na to utiču do 1. februara.

– Ima 450 zadataka i rangirani su po kompleksnosti. Rešenja su u zbirkama, pa đaci mogu da vežbaju. Postoji eVežbaonica, RTS planeta, pripreme u školama… To je uigran sistem koji funkcioniše. U martu, 24. i 25, sledi pripremni test, a potom i završni. Na raspolaganju je i portal Moja srednja škola koji pruža mogućnost da se sve završi onlajn, a ko tome nije vičan može da ode u školu i sve da uradi lično. Mala matura polaže se 21. juna.

Ministar Ružić takođe je najavio uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja.

– Obavezno srednje obrazovanje deo je Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Tome mora da prethodi sveobuhvatna analiza mreže srednjih škola, mogućnosti upisa u nerazvijenim sredinama. Uz to, uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja iziskuje promenu dela Ustava, ali mislim da je sve realno.

U Ministarstvu je oformljena radna grupa zbog nasilja u školama.

– Mi smo završili taj posao i zahvalan sam svima: ljudima od struke, ljudima iz ministarstva, predstavnicima sindikata. Došli smo do nekih devet ili deset tačaka i sve mere zahtevaju određeni vremenski period. Pravilnici će biti lakše i brže pripremljeni, ali kada govorimo o izmenama i dopunama zakona, to zahteva skupštinsku proceduru – objasnio je Ružić.

Jedna od mera je i da će se vladanje od petog do osmog razreda brojčano ocenjivati i ulaziti u prosek, što do sada nije bio slučaj.

– Sprečićemo i čestu zloupotrebu: u slučajevima kada se vodi neki vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika srednje škole on više neće moći da se ispiše iz te i upiše u drugu školu do okončanja tog postupka. To je veliki problem i to smo videli na primeru učenika iz Trstenika – rekao je Ružić.

Takođe, kazne za roditelje ili zakonske zastupnike sada su od 40 hiljada do sto hiljada dinara. Do sada je najniža kazna bila 10 hiljada dinara.