Igor Crnogorac

Келчеи Ференц

Свечаним програмом, у недељу, 22. јануара, у КУД „Еђшег“ ће бити обележен Дан мађарске културе. Наступиће чланови драмске групе овог културно-уметничког друштва и ученици Основне школе „Фејеш Клара“.

Аутори свечаности су учитељица Ержебет Савановић и редитељ Шандор Кираљи. Ове године обележава се и 200 година од рођења песника Шандора Петефија, те ће и његове песме бити део музичко-сценског програма.

Дан мађарске културе прославља се од 22. јануара 1989. године у знак сећања што је на овај дан, пре тачно два века, Ференц Келчеи, завршио текст мађарске химне.

На сцени „Еђшега“ свечаност ће почети у 18 сати. Улазак је бесплатан.

 

 

 

 

 

Улица снег 5 (Медиум)

Иако их није било за празнике, када се очекују, пахуље данас никога нису изненадиле. У Кикинди снег умереног интензитета пада од јутрос, али се не задржава на тлу, тако да, у седам сати, када се раде мерења у Метеоролошкој станици, снежног покривача није било. Пахуље је заменила суснежица које ће, уз кишу, бити и током дана.

У очекивању нижих температура, у Зимској служби планирају да приправност започну вечерас.

– Три камиона “Еко-градње” биће, од 20 сати, у првом степену приправности. Посипаћемо со по саобраћајницама првог приоритета и рашчишћавати их уколико напада десетак центиметара снега – каже Ђорђе Кленанц, руководилац Зимске службе у ЈП „Кикинда“.

У првом приоритету је 97 километара путева: до домова здравља, болнице, полиције и других важних установа, прстен око Кикинде и путеви до сеоских месних заједница.

Температура ваздуха у десет сати била је близу нуле, тачније 0.1 степен. Правом зимском угођају доприноси и ветар који, са северозапада, дува брзином од три метра у секунди. Субјективни осећај тако је минус четири степена уз, разуме се, стопостотну влажност ваздуха. Ваздушни притисак је испод нормале за услове града, и износи 997 милибара.

Од јутрос су се забелели многи градови у Србији. Снег од јуче пада на планинама. Овог јутра највише га има на Копаонику, 44 центиметра, на Златибору – 10 центиметра, само два центиметра висина је снежног покривача у Новом Саду и Зрењанину.

За наш град и околину, према прогнози, могуће је формирање снежног покривача до три центиметра. Највиша температура данас ће бити само три степена.

У току викенда смењиваће се киша, суснежица и снег. Падавине се очекују и почетком наредне седмице, уз нешто вишу дневну температуру – у најтоплијем делу дана биће до пет степени.

Биометеоролошка прогноза за петак, 20. јануар

Наставља се период са релативно неповољним утицајем биометеоролошких прилика на хроничне болеснике. Нарочит опрез се саветује особама са бронхијалном астмом и срчаним тегобама. Метеоропатске реакције могу бити изражене у виду главобоље, раздражљивости и болова у костима и зглобовима. Повећана пажња у саобраћају је препорука свим учесницима.

Пиџама за шесторо

У кикиндском Народном позоришту фебруарски репертоар доноси шест представа са домаћим ансамблом и једно гостовање.

У петак, 3. фебруара, на великој сцени Позоришта, играће се „Ковачи“, антиратна драма у којој улоге тумаче Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин.

Комедија „Ординација“, прича из лекарске собе неуропсихијатра, на репертоару је у уторак, 7. фебруара. У петак, 10, играће се Стеријина „Лажа и паралажа“, а наредни позоришни термин, такође је петак, 17, за када је заказана представа на малој сцени, „Па се видимо у сну“.

Водвиљ „Пиџама за шесторо“ на репертоару је 21. фебруара, у уторак. Најновији комад, носталгична комедија „Љубавно писмо“, биће одиграна у петак, 24. фебруара.

Последњи термин у месецу заказан је за гостовање. Са представом „Женски разговори“ долазе Весна Чипчић, Светлана Бојковић и Милан Цаци Михајловић. Ова представа биће одиграна у уторак, 28. фебруара.

До краја јануара остао је један термин за репертоарско извођење; у уторак, 31, играће се представа “Па се видимо у сну”.

Све представе почињу у 20 сати.

Свети-Јован

Српска православна црква данас слави Светог Јована Крститеља, Исусовог рођака познатог као Јован Претеча, који је крстио Исуса Христа на реци Јордан. По верском учењу, Јован се зове Претеча зато што је најављивао Христов долазак.

Он је у реци Јордану крштавао свакога ко се покајао. Живео је једноставно и аскетски, хранећи се инсектима и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке. Јован је убијен за време краља Јудеје Ирода, који је наредио да се пророку одсече глава.

У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници, и православци и католици, врло често дају Јованово име својој деци. За православце је једна од најчешћих крсних слава, а католици обично славе имендан.

Оливера Митић а

Оливера Митић, списатељица из Смедерева, осамнаести је добитник књижевног признања „Ђура Ђуканов“ коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“. На пригодној свечаности вечерас, на дан рођења Ђуканова, уручена јој је плакета.

Свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа, задужена за културу и образовање.

– Заиста ми је драго што награда негује традицију јер се, на тај начин, исказује поштовање и чува успомена на једног тако значајног књижевника, какав је био Ђура Ђуканов. Оливери желим много успеха. Она сада има одговорност да инспирише младе људе да стварају и да се баве уметношћу – рекла је Мицковска.

На конкурс, расписан пре тачно годину дана, стигло је десетак рукописа. О награди су одлучивали Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.

– У пристиглим радовима била је уочљива генерацијска блискост у погледу тема – рекла је Јована Копривица. – Стилска динамика збирке Оливере Митић почива на  смелој смени женске и мушке наративне перспективе, кроз које се преламају централна, тематска упоришта овог рукописа, као што су моменти сазревања тих претежно младих ликова, уроњених у ову, непријатељску, свакодневицу. Посебну драж рукопису дају наративни пасажи у којима ауторка у лирском, готово елегичном тону, слика меланхолију својих младих јунака. Нама у жирију све ово дало је наду да ћемо, и у будућности, присуствовати сазревању једног снажног ауторског гласа. По смелости да, и на стилском, и на формалном плану, направи отклон од устаљених форми, она и јесте блиска аутору чије име ова награда носи.

Младој ауторки, збирка кратких прича „Самодисциплина“, прво је литерарно дело и прва објављена књига.

– Приче описују свакодневицу моје генерације, што није толико присутно на домаћој књижевној сцени, али доминира у региону и у свету – од породичних, љубавних и пријатељских односа, до проблема какви су одласци из земље, смрт у породици. Надам се да ће читаоци мојих година, којима је књига и намењена, моћи да препознају део себе. Све што сам до сада написала мој је одговор на то шта је мени недостајало у књижевности до сада – каже добитница.

Књига „Самодисциплина“ Оливере Митић може да се изнајми или купи у Народној библиотеци. На крају свечаности расписан је 19. конкурс за награду „Ђура Ђуканов“, за необјављену збирку приповедака аутора млађег од 35 година.

Часни крст 15

Витешки и храбро, са вером у срцу, пливало се на Богојављење, за Часни крст, у Новим Козарцима и у Кикинди. У воду је ушло укупно четрдесетак људи, од којих су три биле девојке. Догађајима је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

На језеру у Новим Козарцима, овог празника пливање је организовано јубиларни, десети пут. Такмичило се једанаест младића и једна девојка из: Нових Козараца, Руског Села, Накова и Кикинде, а учеснике је бодрило стотинак људи. Такмичаре и присутне поздравио је старешина Храма Светог Пророка Илије, Никола Момиров.

Први је до Часног крста допливао Немања Травар, двадесетчетворогодишњи програмер из Кикинде, бивши ватерполиста.

– Први пут учествујем. Није била хладна вода, навикао сам на то – каже Немања. – Пре такмичења смо се договорили да победник Часни крст препусти јединој девојци међу нама.

Драгана Голић је тридесеттрогодишња боксерка. Овим гестом била је посебно дирнута.

– Ово је прелепо искуство, трећи пут већ учествујем. Осетила сам потребу да пливам данас, синоћ сам се пријавила – рекла је Драгана. На Старом језеру у Кикинди пливало је 26 учесника, међу којима су биле две девојке. Богојављенску молитву одржао је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, са свештенством кикиндске Црквене општине.

– Старо језеро данас је свето место. Окупили су нас храбри људи, јунаци који ће улепшати велики празник и учинити да овај леп обичај опстане и настави се – рекао је протојереј Петровић, поздрављајући учеснике и присутне празничним поздравом „Бог се јави“.

До Часног крста у Кикинди први је допливао двадесетпетогодишњи Душан Јарић из Кикинде који је на мастер студијама на Рударско-геолошком факултету у Београду и такође је тренирао ватерполо.

– Трећи пут учествујем. Богојављење је за мене велики празник и трудим се да га испоштујем кад год сам у прилици. Није важно ко је победник, диван је осећај и само присуствовати – рекао је Душан.

Честитке је учесницима упутио градоначелник Никола Лукач.

– Честитам свима на храбрости и одважности. Важно је да јединствено поштујемо све празнике, да чувамо традицију и да заједно проведемо овај велики празник – рекао је Лукач.

У Кикинди је манифестација одржана девети пут. Стојан Богосављев, председник Ронилачког клуба „Орка“, организатор пливања за Часни крст у Кикинди, и сам се данас такмичио.

– Први пут ове године нисмо морали да разбијамо лед, температура воде је пет степени. Сваке године имамо све више учесника. Никада се нико није ни закашљао после богојављенског пливања – рекао је Богосављев.

За православце, обичај купања-пливања у реци на Богојављење веома је стар. Овај празник је један од петнаест најзначајнијих у православљу и прославља догађај непосредно након што је Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа у реци Јордан – објављивање Богочовека.

Раније се изводио пред само свануће, а последњих деценија, широм Србије, одржавају се пливања за Часни крст у многим градовима, на рекама и језерима. Верује се да и сам улазак у воду доноси здравље, а онога ко први доплива до Часног крста срећа ће пратити током читаве године.

Богојвљење (Медиум)

За православне вернике данас је Богојављење, један од петнаест највећих хришћанских празника, који представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Прославља догађај који се десио непосредно након што је Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа у реци Јордан.

Према предању, у богојављенској ноћи се отворило небо, Свети Дух је сишао у облику голубице на Исуса Христа и са неба се чуо глас Бога: “Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи. “Тако се Бог јавио у трима личностима: Оца, Сина и Светог Духа.

Верници се, на Богојављење, поздрављају речима “Бог се јави”, а отпоздрављају са “Ваистину се јави”. Верује се да се у поноћ, на тај дан, 19. јануара, отварају небеса и да се појављује Бог који испуњава жеље оном ко тај тренутак дочека будан.

Као и на Крстовдан, дан пре Богојављења, у црквама се ради велико водоосвећење. То је свечани обред, присуствују му верници који освећену воду носе својим домовима. Света водица чува се у сваком дому преко целе године као велика светиња и користи се само у великој нужди.

Обичај је био да се, због здравља, у реци ритуално изводи купање пред само свануће на Богојављење. Овај ритуал, који могу да изводе искључиво здрави људи, присутан је и данас. У реку се баца Часни крст, а младићи се такмиче ко ће први да доплива до њега, како би имао среће читаве године.

У народу се, са празником Богојављење, завршавају некрштени дани (12 дана после Божића), када нема крштавања јер Исус Христ још није био крштен. Богојављење се слави увек 19. јануара, уочи празника посвећеног Светом Јовану Крститељу.

конфуције-институт

Културни центар Кикинда и Институт „Конфуције“ из Београда организују Недељу кинеског филма. Од понедељка, 23. јануара, до петка, 27, пројекције ће бити сваке вечери од 19 сати.

Биће приказани филмови: „Наставниче, добар дан“, „Ја нисам Бог лекова“, „Неџа“, „Композитор“ и „Животна прича „Сију Меи“. Филмови су титловани на српски језик, улазак је бесплатан.

Реконструкција болнице 1 (Медиум)

Реконструкција Опште болнице, започета реновирањем зграде у којој су смештене психијатрија, трансфузиологија, физијатрија и патологија, настављена је после три месеца застоја. Радове је данас обишао помоћник градоначелника за развојне и  инвестиционе пројекте Светислав Вукмирица.

– Цене су неконтролисано повећане, проблем је била и набавка материјала, посебно из увоза, због економске кризе изазване ратом у Украјини и поремећаја на тржишту. Поред тога, Канцеларија за јавна улагања трансформисана је у министарство, што је утицало на организацију посла – објаснио је Вукмирица.

Радови су започети крајем септембра 2021. године, међутим, због свега наведеног, извесно је да ће завршетак прве фазе радова, који подразумевају и реконструкцију две зграде у којима су Дечије одељење, палијативна нега, и Инфективно одељење, бити пробијени.

– Важно је да реконструкција буде урађена квалитетно. Обнављају се све инсталације – електричне, машинске, водоводне, развод медицинских гасова и побољшава се енергетска ефикасност – каже Вукмирица. – Министарство за јавна улагања обезбедиће и нову медицинску опрему за одељења која се сада уређују. Кикинда ће добити модерну и добро опремљену болницу.

За радове у првој фази Министарство је определило 330 милиона динара, а додатни трошкови увећаће овај износ за 40 милиона.

Обимни радови нису утицали на лечење и негу пацијената, рекла је в.д. директорица Опште болнице, др Весна Томин.

– Трудимо се да пацијенти не трпе. Проблем нам прави и ковид инфекција због које је заузет један део болнице. Међутим, пацијенти ни на који начин нису угрожени – каже др Томин. – У обновљеном простору пацијенти ће бити у светлим и топлим просторијама, а када буде завршена реконструкција читаве Болнице, биће уграђен и спољни лифт на згради у којој су четири одељења. Тада ће се и Одељење трансфузиологије изместити у нову зграду, у којој ће се налазити и банка крви. Уместо тог одељења, у старој згради биће јединица за продужено лечење што је, нажалост, веома потребно јер нам је становништво све старије.

У другој, много обимнијој фази, биће реконструисано 14 хиљада квадрата у новој згради Болнице, и изградиће се анекс са шест хиљада квадратних метара јер ће свака соба имати купатило, што ће умањити смештајне капацитете у постојећем објекту. Тада ће бити реновирана и управна зграда Болнице.

Пројектно-техничка документација чију израду финансира Град је завршена. Радови на реконструкцији у другој фази ће, према садашњим проценама, коштати око три милијарде динара и такође ће их платити Министарство за јавна улагања. Извођач радова је “Цонцорд Wест” из Београда.

 

црква

Православни верници 18. јануара обележавају зимски Крстовдан, дан строгог поста. Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења, и за многе Србе је крсна слава.

У православним црквама на Крстовдан се служи литургија светог Јована Златоустог, уз освећење воде. Крстовданска вода дели се верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља, јер се сматра да помаже при исцељењу душе и тела.

Према народним обичајима, на Крстовдан треба да се опере сав веш и очисти кућа. Први пут после Божића наложен је строги пост.

Према веровању, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У дванаест дана, почињући од Божића, закључно с Крстовданом, огледа се време у дванаест месеци наступајуће године.