Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Kikindska privreda dobro podnela energetsku i krizu sa sirovinama

Igor Crnogorac januar 22, 2023

Uprkos energetskoj krizi i porastu cena energenata i sirovina, kikindska privreda beleži povećanje ukupne spoljnotrgovinske razmene, a indikovan je i razvoj pojedinih segmenata, pokazuju podaci Regionalne privredne komore (RPK) Severnobanatskog okruga sa sedištem u Kikindi.

– Kikindske firme su se, prošle godine, suočile sa izazovima kakve nisu imale ni 80-ih i 90-ih godina. Ipak, privreda je sasvim dobro reagovala – kaže predsednik RPK u Kikindi, Tibor Horvat. – Izvoz je, prošle godine bio manji jer nije bilo metanola i sirćetne kiseline koje smo ranije izvozili u vrednosti od gotovo 80 miliona evra. Ipak, spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za oko 30 miliona evra.

Ukupna spoljna trgovina, u prvih deset meseci 2022. godine bila je 275 miliona evra – izvoz je bio u vrednosti od preko 152 miliona evra, a uvoz 122 miliona, odnosno izvoz je bio 25 odsto veći od uvoza. Iako MSK nije izvozio, drugi proizvođači nadomestili su, jednim delom, tu razliku.

– Porastao je izvoz delova gasnih turbina za sto procenata, delova za motorna vozila za 24 procenta. Fabrika „Toza Marković“ je, u odnosu prvih devet meseci 2021, prošle godine do oktobra zabeležila porast od 64 procenta i godišnju proizvodnju od 35 miliona komada crepa. Uz to, „Šoletovi“ kontejneri za čvrste materijale čine 40 odsto izvoza. I Livnica automobilska industrija je, takođe, povećala proizvodnju – kaže Horvat.

Važno je napomenuti da je izvoz bio realno veći jer u ovaj zbir ne ulaze bilansi „Tisa automotiva“, „Gordona“ i, jednim delom, „Baninija“ jer su sedišta ovih fabrika u drugim opštinama.

Čoka – apsolutni rekorder

Privreda u opštini Čoka pokrila je, prošle godine, uvoz izvozom za čak 340 procenata. Više od 15 miliona evra bilo je spoljnotrgovinsko poslovanje ove opštine do novembra 2022. godine.

Čitav okrug napravio mnogo bolje rezultate prošle godine nego 2021. Spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je preko 837 miliona evra, od toga 462 miliona evra bila je vrednost izvoza; bilans je u plusu za više od 87 miliona evra.

Kineska nova godina daleko od domovine

Igor Crnogorac januar 21, 2023

Nova godina je najvažniji, najveći i najduži praznik za Kineze – takođe i najrasprotranjeniji. Kako Kinezi vreme za ulazak u novu godinu računaju prema lunarnom kalendaru i obeležavaju za vreme drugog mladog Meseca posle zimske kratkodnevnice, praznik je pokretan i ove godine dočekuje se večeras, 21. januara.

Centralna figura u proslavi je zmaj, nacionalna maskota i božanski simbol koji donosi sreću. Deo proslave svake kineske Nove godine je Zmajev ples, u kojem učestvuje mnogo ljudi, formirajući ogromnu pokretnu figuru zmaja.

Crvena boja i lampioni zastupljeni su u svim delovima Kine, a jedinstvena simbolika ogleda se i u izobilju najraznovrsnije hrane za novogodišnju večeru i tokom čitave proslave. Ovo je porodični praznik, ali i svetkovina koja živi na ulicama i trgovima.

Kineskinja koja već 15 godina živi u Srbiji, od toga osam u našem gradu, pričala nam je o tome kako bi proslavila Novu godinu da je sada u svojoj domovini.

– Pravimo tradicionalna jela, pevamo i veselimo se, kao i vi. Okupi se cela porodica i priprema se mnogo različitih specijaliteta. Ovde to ne mogu jer nemam potrebne namirnice. U ponoć se pale vatrometi. Sve je u crvenoj boji, crvena donosi sreću.

Sam praznik, Nova godina, slavi se pet dana, kaže naša sagovornica, ali sve do 15. januara, po lunarnom kalendaru, traje proslava.

– U ovom periodu posebno, posećujemo rodbinu i razmenjujemo poklone, upakovane u crveni papir. Pravimo slatka jela, najviše slatke kuglice od pirinča, koje nosimo jedni drugima. Mnogo se radujemo i u veselom raspoloženju pozdravljamo Novu godinu. Ovde, u Kikindi, nema nas mnogo, pa nema ni veće proslave. Napraviću lepu večeru i proslavićemo u krugu porodice.

Zanimalo nas je i da li „godina zeca“, u koju se, po kineskom horoskopu, ulazi, ima određenu simboliku u proslavi.

– To nema nikakve veze. Mi slavimo uvek isto, i nije nam to važno. Mislim da se ovim simbolima više pridaje značaj van Kine nego kod nas.

Da je u Kini, naša sugrađanka bi slavila dve nedelje, posle kojih se praznik završava Festivalom lampiona, kada se u vazduh puštaju papirne crvene svetiljke, simboli radosti i blagostanja.

U našoj zemlji će, u saradnji Vlade Srbije i Ambasade Kine, proslave biti organizovane u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Boru i Nišu.

Našoj sagovornici i svim Kinezima, želimo sve najlepše u novoj godini. Ukoliko želite da im čestitate, možete to učiniti na tradicionalnom kineskom – izgovara se: „Cinian kuai l“ – Srećna vam nova godina!

Dan mađarske kulture u „Eđšegu“

Igor Crnogorac januar 20, 2023

Svečanim programom, u nedelju, 22. januara, u KUD „Eđšeg“ će biti obeležen Dan mađarske kulture. Nastupiće članovi dramske grupe ovog kulturno-umetničkog društva i učenici Osnovne škole „Feješ Klara“.

Autori svečanosti su učiteljica Eržebet Savanović i reditelj Šandor Kiralji. Ove godine obeležava se i 200 godina od rođenja pesnika Šandora Petefija, te će i njegove pesme biti deo muzičko-scenskog programa.

Dan mađarske kulture proslavlja se od 22. januara 1989. godine u znak sećanja što je na ovaj dan, pre tačno dva veka, Ferenc Kelčei, završio tekst mađarske himne.

Na sceni „Eđšega“ svečanost će početi u 18 sati. Ulazak je besplatan.

Stigao sneg, putari od večeras u pripravnosti

Igor Crnogorac januar 20, 2023

Iako ih nije bilo za praznike, kada se očekuju, pahulje danas nikoga nisu iznenadile. U Kikindi sneg umerenog intenziteta pada od jutros, ali se ne zadržava na tlu, tako da, u sedam sati, kada se rade merenja u Meteorološkoj stanici, snežnog pokrivača nije bilo. Pahulje je zamenila susnežica koje će, uz kišu, biti i tokom dana.

U očekivanju nižih temperatura, u Zimskoj službi planiraju da pripravnost započnu večeras.

– Tri kamiona „Eko-gradnje“ biće, od 20 sati, u prvom stepenu pripravnosti. Posipaćemo so po saobraćajnicama prvog prioriteta i raščišćavati ih ukoliko napada desetak centimetara snega – kaže Đorđe Klenanc, rukovodilac Zimske službe u JP „Kikinda“.

U prvom prioritetu je 97 kilometara puteva: do domova zdravlja, bolnice, policije i drugih važnih ustanova, prsten oko Kikinde i putevi do seoskih mesnih zajednica.

Temperatura vazduha u deset sati bila je blizu nule, tačnije 0.1 stepen. Pravom zimskom ugođaju doprinosi i vetar koji, sa severozapada, duva brzinom od tri metra u sekundi. Subjektivni osećaj tako je minus četiri stepena uz, razume se, stopostotnu vlažnost vazduha. Vazdušni pritisak je ispod normale za uslove grada, i iznosi 997 milibara.

Od jutros su se zabeleli mnogi gradovi u Srbiji. Sneg od juče pada na planinama. Ovog jutra najviše ga ima na Kopaoniku, 44 centimetra, na Zlatiboru – 10 centimetra, samo dva centimetra visina je snežnog pokrivača u Novom Sadu i Zrenjaninu.

Za naš grad i okolinu, prema prognozi, moguće je formiranje snežnog pokrivača do tri centimetra. Najviša temperatura danas će biti samo tri stepena.

U toku vikenda smenjivaće se kiša, susnežica i sneg. Padavine se očekuju i početkom naredne sedmice, uz nešto višu dnevnu temperaturu – u najtoplijem delu dana biće do pet stepeni.

Biometeorološka prognoza za petak, 20. januar

Nastavlja se period sa relativno nepovoljnim uticajem biometeoroloških prilika na hronične bolesnike. Naročit oprez se savetuje osobama sa bronhijalnom astmom i srčanim tegobama. Meteoropatske reakcije mogu biti izražene u vidu glavobolje, razdražljivosti i bolova u kostima i zglobovima. Povećana pažnja u saobraćaju je preporuka svim učesnicima.

U pozorištu, u februaru, sedam predstava – stižu i „Ženski razgovori“

Igor Crnogorac januar 20, 2023

U kikindskom Narodnom pozorištu februarski repertoar donosi šest predstava sa domaćim ansamblom i jedno gostovanje.

U petak, 3. februara, na velikoj sceni Pozorišta, igraće se „Kovači“, antiratna drama u kojoj uloge tumače Branislav Knežević, Mihailo Laptošević i Sanja Mikitišin.

Komedija „Ordinacija“, priča iz lekarske sobe neuropsihijatra, na repertoaru je u utorak, 7. februara. U petak, 10, igraće se Sterijina „Laža i paralaža“, a naredni pozorišni termin, takođe je petak, 17, za kada je zakazana predstava na maloj sceni, „Pa se vidimo u snu“.

Vodvilj „Pidžama za šestoro“ na repertoaru je 21. februara, u utorak. Najnoviji komad, nostalgična komedija „Ljubavno pismo“, biće odigrana u petak, 24. februara.

Poslednji termin u mesecu zakazan je za gostovanje. Sa predstavom „Ženski razgovori“ dolaze Vesna Čipčić, Svetlana Bojković i Milan Caci Mihajlović. Ova predstava biće odigrana u utorak, 28. februara.

Do kraja januara ostao je jedan termin za repertoarsko izvođenje; u utorak, 31, igraće se predstava „Pa se vidimo u snu“.

Sve predstave počinju u 20 sati.

Danas je Sveti Jovan

Igor Crnogorac januar 20, 2023

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Jovana Krstitelja, Isusovog rođaka poznatog kao Jovan Preteča, koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan. Po verskom učenju, Jovan se zove Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

On je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake. Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda, koji je naredio da se proroku odseče glava.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, i pravoslavci i katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Za pravoslavce je jedna od najčešćih krsnih slava, a katolici obično slave imendan.

Oliveri Mitić uručena nagrada „Đura Đukanov“

Igor Crnogorac januar 19, 2023

Olivera Mitić, spisateljica iz Smedereva, osamnaesti je dobitnik književnog priznanja „Đura Đukanov“ koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović“. Na prigodnoj svečanosti večeras, na dan rođenja Đukanova, uručena joj je plaketa.

Svečanosti je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala Valentina Mickovski, članica Gradskog veća, zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Zaista mi je drago što nagrada neguje tradiciju jer se, na taj način, iskazuje poštovanje i čuva uspomena na jednog tako značajnog književnika, kakav je bio Đura Đukanov. Oliveri želim mnogo uspeha. Ona sada ima odgovornost da inspiriše mlade ljude da stvaraju i da se bave umetnošću – rekla je Mickovska.

Na konkurs, raspisan pre tačno godinu dana, stiglo je desetak rukopisa. O nagradi su odlučivali Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić.

– U pristiglim radovima bila je uočljiva generacijska bliskost u pogledu tema – rekla je Jovana Koprivica. – Stilska dinamika zbirke Olivere Mitić počiva na smeloj smeni ženske i muške narativne perspektive, kroz koje se prelamaju centralna, tematska uporišta ovog rukopisa, kao što su momenti sazrevanja tih pretežno mladih likova, uronjenih u ovu, neprijateljsku, svakodnevicu. Posebnu draž rukopisu daju narativni pasaži u kojima autorka u lirskom, gotovo elegičnom tonu, slika melanholiju svojih mladih junaka. Nama u žiriju sve ovo dalo je nadu da ćemo, i u budućnosti, prisustvovati sazrevanju jednog snažnog autorskog glasa. Po smelosti da, i na stilskom, i na formalnom planu, napravi otklon od ustaljenih formi, ona i jeste bliska autoru čije ime ova nagrada nosi.

Mladoj autorki, zbirka kratkih priča „Samodisciplina“, prvo je literarno delo i prva objavljena knjiga.

– Priče opisuju svakodnevicu moje generacije, što nije toliko prisutno na domaćoj književnoj sceni, ali dominira u regionu i u svetu – od porodičnih, ljubavnih i prijateljskih odnosa, do problema kakvi su odlasci iz zemlje, smrt u porodici. Nadam se da će čitaoci mojih godina, kojima je knjiga i namenjena, moći da prepoznaju deo sebe. Sve što sam do sada napisala moj je odgovor na to šta je meni nedostajalo u književnosti do sada – kaže dobitnica.

Knjiga „Samodisciplina“ Olivere Mitić može da se iznajmi ili kupi u Narodnoj biblioteci. Na kraju svečanosti raspisan je 19. konkurs za nagradu „Đura Đukanov“, za neobjavljenu zbirku pripovedaka autora mlađeg od 35 godina.

(VIDEO) Nemanja i Dušan doplivali prvi – Časni krst ustupljen bokserki Dragani

Igor Crnogorac januar 19, 2023

Viteški i hrabro, sa verom u srcu, plivalo se na Bogojavljenje, za Časni krst, u Novim Kozarcima i u Kikindi. U vodu je ušlo ukupno četrdesetak ljudi, od kojih su tri bile devojke. Događajima je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

Na jezeru u Novim Kozarcima, ovog praznika plivanje je organizovano jubilarni, deseti put. Takmičilo se jedanaest mladića i jedna devojka iz: Novih Kozaraca, Ruskog Sela, Nakova i Kikinde, a učesnike je bodrilo stotinak ljudi. Takmičare i prisutne pozdravio je starešina Hrama Svetog Proroka Ilije, Nikola Momirov.

Prvi je do Časnog krsta doplivao Nemanja Travar, dvadesetčetvorogodišnji programer iz Kikinde, bivši vaterpolista.

– Prvi put učestvujem. Nije bila hladna voda, navikao sam na to – kaže Nemanja. – Pre takmičenja smo se dogovorili da pobednik Časni krst prepusti jedinoj devojci među nama.

Dragana Golić je tridesettrogodišnja bokserka. Ovim gestom bila je posebno dirnuta.

– Ovo je prelepo iskustvo, treći put već učestvujem. Osetila sam potrebu da plivam danas, sinoć sam se prijavila – rekla je Dragana. Na Starom jezeru u Kikindi plivalo je 26 učesnika, među kojima su bile dve devojke. Bogojavljensku molitvu održao je protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, sa sveštenstvom kikindske Crkvene opštine.

– Staro jezero danas je sveto mesto. Okupili su nas hrabri ljudi, junaci koji će ulepšati veliki praznik i učiniti da ovaj lep običaj opstane i nastavi se – rekao je protojerej Petrović, pozdravljajući učesnike i prisutne prazničnim pozdravom „Bog se javi“.

Do Časnog krsta u Kikindi prvi je doplivao dvadesetpetogodišnji Dušan Jarić iz Kikinde koji je na master studijama na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i takođe je trenirao vaterpolo.

– Treći put učestvujem. Bogojavljenje je za mene veliki praznik i trudim se da ga ispoštujem kad god sam u prilici. Nije važno ko je pobednik, divan je osećaj i samo prisustvovati – rekao je Dušan.

Čestitke je učesnicima uputio gradonačelnik Nikola Lukač.

– Čestitam svima na hrabrosti i odvažnosti. Važno je da jedinstveno poštujemo sve praznike, da čuvamo tradiciju i da zajedno provedemo ovaj veliki praznik – rekao je Lukač.

U Kikindi je manifestacija održana deveti put. Stojan Bogosavljev, predsednik Ronilačkog kluba „Orka“, organizator plivanja za Časni krst u Kikindi, i sam se danas takmičio.

– Prvi put ove godine nismo morali da razbijamo led, temperatura vode je pet stepeni. Svake godine imamo sve više učesnika. Nikada se niko nije ni zakašljao posle bogojavljenskog plivanja – rekao je Bogosavljev.

Za pravoslavce, običaj kupanja-plivanja u reci na Bogojavljenje veoma je star. Ovaj praznik je jedan od petnaest najznačajnijih u pravoslavlju i proslavlja događaj neposredno nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan – objavljivanje Bogočoveka.

Ranije se izvodio pred samo svanuće, a poslednjih decenija, širom Srbije, održavaju se plivanja za Časni krst u mnogim gradovima, na rekama i jezerima. Veruje se da i sam ulazak u vodu donosi zdravlje, a onoga ko prvi dopliva do Časnog krsta sreća će pratiti tokom čitave godine.

Bogojavljenje – objavljivanje Bogočoveka

Igor Crnogorac januar 19, 2023

Za pravoslavne vernike danas je Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, koji predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Proslavlja događaj koji se desio neposredno nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

Prema predanju, u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo, Sveti Duh je sišao u obliku golubice na Isusa Hrista i sa neba se čuo glas Boga: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji. „Tako se Bog javio u trima ličnostima: Oca, Sina i Svetog Duha.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima „Bog se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“. Veruje se da se u ponoć, na taj dan, 19. januara, otvaraju nebesa i da se pojavljuje Bog koji ispunjava želje onom ko taj trenutak dočeka budan.

Kao i na Krstovdan, dan pre Bogojavljenja, u crkvama se radi veliko vodoosvećenje. To je svečani obred, prisustvuju mu vernici koji osvećenu vodu nose svojim domovima. Sveta vodica čuva se u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja i koristi se samo u velikoj nuždi.

Običaj je bio da se, zbog zdravlja, u reci ritualno izvodi kupanje pred samo svanuće na Bogojavljenje. Ovaj ritual, koji mogu da izvode isključivo zdravi ljudi, prisutan je i danas. U reku se baca Časni krst, a mladići se takmiče ko će prvi da dopliva do njega, kako bi imao sreće čitave godine.

U narodu se, sa praznikom Bogojavljenje, završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića), kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog Svetom Jovanu Krstitelju.

Nedelja kineskog filma

Igor Crnogorac januar 18, 2023

Kulturni centar Kikinda i Institut „Konfucije“ iz Beograda organizuju Nedelju kineskog filma. Od ponedeljka, 23. januara, do petka, 27, projekcije će biti svake večeri od 19 sati.

Biće prikazani filmovi: „Nastavniče, dobar dan“, „Ja nisam Bog lekova“, „Nedža“, „Kompozitor“ i „Životna priča „Siju Mei“. Filmovi su titlovani na srpski jezik, ulazak je besplatan.