најчитанији портал Севернобанатског округа
Становницима Банатске Тополе, најмање сеоске месне заједнице на подручју Кикинде, прошла година донела је лепе промене. Град је, сопственим средствима, откупио Дом културе чија је зграда, протеклих 17 година, била у приватном власништву. За око 800 становника овог места, то значи и да ће оживети друштвени живот, као и да ће се створити услови за активности најмлађих мештана.
– Зграда Дома културе није била у функцији, пропадала је годинама. За активности удружења имали смо само једну малу просторију у Добровољном ватрогасном друштву – каже председник Савета Месне заједнице, Недељко Цимеша. – Управо се ради пројекат за реконструкцију зграде Дома, надамо се да ће се са радовима започети ове године. Комплетно уређење коштаће око 5,5 милиона динара и сигурно је да неће све моћи ове године да се уради. Волели бисмо да се прво обнови сала са сценом, како би поново могло да почне да ради наше Културно-уметничко друштво.
Буџет ове Месне заједнице је, прошле године, био 3,2 милиона динара, каже Цимеша, а приоритети су одабрани и по учинку.
– Наши фудбалери су учинили су нас поноснима, постигли су велики успех, деле прво место са „Јединством“ из Новог Бечеја у Међуопштинској лиги, па смо, око стадиона ФК „Напредак“ обновили жичану ограду, поставили пластична седишта на трибинама и изградили шупу. Затим смо, у центру села, испред Дома културе, урадили кишну канализацију и све то коштало нас је 2,5 милиона динара – објашњава Цимеша.
У овој години план је да се, осим санације Дома, од новца из буџета уреди центар села. Биће изграђен паркинг, постављена два аутобуска стајалишта, укупно ће бити избетонирано 500 квадратних метара.
Бројна удружења пронаћи ће своје место у обновљеном Дому културе; сталне активности одржавају ловци, пензионери, Удружење жена и „Банатска жута пчела“, као и Риболовачко удружење “Мрена” које, сваког августа, организује значајну манифестацију “Тополски котлић”. Регистрована је и „Сцена“ – у њој је радила драмска секција која ће, такође, бити обновљена, што ће и најмлађима донети квалитетне садржаје.
У Кикинди је укупно дато 30 бустер доза најновије „Модернине“ бивалентне вакцине против корона вируса, подаци су Завода за јавно здравље.
– Ова вакцина даје се искључиво као бустер доза, значи да могу да је приме сви који су најмање једном вакцинисани против цовид-а, вакцином било ког произвођача – рекла је за Кикиндски портал епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести у ЗЗЈЗ. – Вакцина садржи више сојева вируса, од првог, вуханског, до омикрона који је тренутно у циркулацији. Препоручује се старијима од 50 година и хроничним болесницима.
Нова „Модернина“ вакцина доступна је на пункту у Другој здравственој станици, у Светосавској улици, и тренутно је на располагању 30 доза.
Група младих академских уметника решила је да таленат, знање и искуство понуди својим суграђанима. Уметничка школа „Гусана у Магли“ имаће, за почетак, драмску и ликовну секцију, каже оснивач, глумац Стефан Остојић.
– Отворили смо упис за прву генерацију полазника. У драмској секцији полазници ће учити све драмске технике – глуму, драматургију и режију, ослободиће се страха од јавног наступа; у ликовној секцији учиће се цртање, сликање и вајање. Фокус је на заједничком стваралаштву, заједно ћемо смишљати и стварати, а затим и презентовати постигнуто. На крају циклуса спајају се драмска и ликовна радионица у стварању једног уметничког, хуманитарног догађаја. Веома се радујемо што ћемо почети да радимо у нашем граду – каже Остојић.
Остојић ће бити ментор у драмској секцији. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду на одсеку глуме, освојио је бројне награде и радио као ментор на неколико интернационалних кампова. Тренутно игра своје пројекте са којима путује и гради европску каријеру.
Ментори у ликовној секцији биће Соња Белош, мастер ликовни уметник – вајар и Никола Гајић, мастер ликовни уметник – сликар. Обоје су основне студије завршили на Академији ликовних уметности у Требињу, а затим и мастер на ФЛУ у Београду, односно АЛУ у Требињу.
Позив је отворен, како кажу у Школи, за све од 7 до 107 година, и полазници ће бити подељени у узрасне групе. У наредном периоду 
планиране су и секције-радионице соло певања и плеса.
Уметничка школа се отвара у првој половини фебруара, а пријаве се примају до 28. јануара на мејл skola@gusaniumagli.rs или на Инстаграму, на @гусаниумагли. У пријави, поред имена и презимена, треба написати и годину рођења и за коју радионицу се пријављујете. Све информације могу се добити на истом мејлу, Инстаграм профилу или на Фејсбук страници „Гусани у магли“.
„Гусани у магли“ су, иначе, постојали као хуманитарни театар који је Остојић, као гимназијалац, основао пре више од десет година. Тада су, играњем представа у дворишту Народне библиотеке, чланови Театра сакупили новац за опрему за Дечије одељење кикиндске болнице.
Књижевна награда „Ђура Ђуканов“ за 2022. годину биће уручена Оливери Митић, списатељици из Београда, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 19. јануара, у 18 сати.
Оливера Митић награђена је за рукопис збирке прича „Самодисциплина“. Жири је радио у саставу Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.
Награда која носи име писца Ђуре Ђуканова установљена је 2005. године, додељује се за необјављену збирку приповедака аутора млађег од 35 година. Лауреату припада штампање књиге, а награда му се уручује на дан рођења овог изузетног банатског књижевника.
Из Завода за јавно здравље у Кикинди позивају родитеље да поведу своју децу на вакцинацију другом дозом „гардасила“, вакцине против хуманих папилома вируса (ХПВ).
Од почетка препоручене вакцинације, средином прошле године, у Кикинди је прву дозу примило 75 девојчица и дечака, узраста од 9 до 14 година. Само њих четворо дошло је по другу дозу која се даје после шест месеци.
За младе од 15 до 19 година, „гардасил“ је подељен у три дозе и са подручја града и околних села вакцинацију је започело њих 78.
Инфекција хуманим папилома вирусима једна је од најчешћих полно преносивих инфекција. Већина, односно 80 одсто сексуално активних особа, бива инфицирана у неком тренутку током живота. Овај вирус може да изазове гениталне брадавице, карцином грлића материце и аногениталне регије, карцином корена језика, крајника и задњег зида ждрела.
Бесплатну вакцинацију против ХПВ вируса омогућио је Републички фонд за здравствено осигурање и она се, у Кикинди, спроводи у Саветовалишту у Дечијем диспанзеру. Из Завода за јавно здравље позивају родитеље да доведу своју децу на вакцинацију јер је она ефикасна само уколико се обави до 19 године.
У Севернобанатском округу обухват вакцинисаних ММР вакцином је веома висок, имунизовано је више од 95 одсто деце, потврђено је за Кикиндски портал у Заводу за јавно здравље. Кикинда је, поред Суботице и Бора, град са највећим обухватом вакцинације. Овако висок проценат сматра се довољним за стварање колективне заштите.
Пошто су троје невакцинисане деце и једна одрасла особа непознатог вакциналног статуса у Смедереву оболели од малих богиња (морбила), у овом граду проглашена је епидемија. Истовремено, из „Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут“ пооштрили су надзор и наложили ревизију вакциналних картона у читавој држави.
– У Кикинди још увек нема сумњи на мале богиње и ми нисмо имали проблема са вакцинацијом. Након што смо, 12. јануара, дан пошто је вирус потврђен у Смедереву, добили допис из „Батут“-а, послали смо обавештење свим здравственим установама о актуелној епидемиолошкој ситуацији. Подсетили смо их на начин на који се ради хитно обавештавање дежурног епидемиолога уколико постоји сумња на мале богиње. Наложена је и хитна ревизија вакциналне картотеке, евиденција невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, и спровођење њихове вакцинације. Наредног дана накнадно је вакцинисано још двоје деце у Кањижи – каже докторка Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода.
Иако је у Округу висок обухват имунизацијом, уколико у Србији дође до епидемије већих размера, она би могла да се „прелије“ и на наше подручје, каже докторка Пецарски, што се већ догодило 2007. и 2015. године, када је до ширења болести долазило управо због невакцинисаних, непотпуно вакцинисаних и одраслих који су били имунизовани само једном дозом, по тадашњем календару вакцинације. Деца су нам у високој мери заштићена, чак и уколико дође до „пробоја вакцинације“.
Опасност од ширења епидемије из Смедерева повећава и чињеница да је проценат вакцинисаних у Србији само 74,8 одсто. Неславни рекорд држи Нови Сад, у којем је вакцинисано тек свако четврто дете или 26 одсто. Интернет и антивакцинални лоби нанели су огромну штету тврдећи да ММР вакцина изазива аутизам, што стручњаци одучно и упорно негирају. Све је почело 1998. године, када је познати научни часопис “Ленсет (импакт фактор 44)” објавио студију Ендруја Вејкфилда која повезује ММР вакцине са појавом аутизма. Рад је врло брзо повучен због неадекватног узорка, у часопису је објављено извињење читаоцима, али штета је већ била учињена.
ММР вакцина пружа заштиту од малих богиња, заушки и рубеола, болести које су биле сузбијене управо захваљујући вакцинацији. Прва доза даје се детету са навршених 12 месеци, а друга пред полазак у школу, најкасније месец дана пре уласка у колектив, како би се створио довољан број антитела. Дете не би требало да уђе у колектив, а да није заштићено ММР вакцином, каже докторка Пецарски.
Особе које нису вакцинисане или су примиле само једну дозу, треба да се вакцинишу до навршених 18 година, а могуће је то учинити и касније. Контакти оболелих који немају стечени имунитет потребно је да се вакцинишу ММР вакцином што пре, а најкасније 72 сата од контакта.
Контраиндикације за ову вакцину су стања смањеног имунитета због тешких болести, и трудноћа. Дете које, из медицинских разлога, не може да прими вакцину има више разлога да се плаши малих богиња него грипа, истичу лекари – грипозно дете може да зарази двоје, а дете заражено морбилама чак 12 до 18 деце.
Мале богиње преносе се капљичним путем и ундиректно, преко предмета који су контаминирани, а оболеле особе заразне су два до четири дана пре и четири дана након избијања оспе. Почетак болести карактеришу повишена температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ. Црвена оспа јавља се прво на лицу, а потом се шири на врат, труп и екстремитете.
Ова болест, у 30 одсто случајева, може да доведе до компликација, чак и до озбиљне упале мозга и смртног исхода. Тешке клиничке слике чешће су код деце млађе од пет година и код старијих од 20 година.
Када до епидемије дође, болест се веома брзо шири у популацији без имунитета, што се догодило пред пандемију, када је било и 15 смртних случајева, речено је у Удружењу за јавно здравље Србије. Лекари упозоравају да, одбијањем вакцинације, родитељи угрожавају своју, али и туђу децу која, због здравственог стања, нису у могућности да приме вакцину.
Кикинђанка Андријана Гајин добитница је Градског признања „Меланија Николић Гаичић“ за 2022. годину, за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Андријана има и хумано занимање, она је медицинска сестра на Одељењу хемодијализе у Општој болници. Хуманитарним радом бави се пуних осам година, од када је њена потреба да помаже другима постала и њен начин живота.
– Почело је тако што сам учествовала у акцијама прикупљања помоћи, уплаћивала новац и помагала колико сам могла. Све се интензивирало када се прикупљала помоћ за малу Калину. Сама сам организовала акције на Фејсбуку – лицитације и наградне игре. Активирала сам суграђане тако што сам улазила редом – у пицерије, цвећаре… Испричам им о својој хуманитарној акцији и некада добијем пицу и два пића, букет цвећа, услугу у фризерском салону, нешто што ће бити поклон у наградној игри. Позовем, затим, на Фејсбуку, своје пријатеље да учествују, да донирају минимум 200 динара, или да уз то и пошаљу СМС, уколико прикупљамо новац за неког преко Фондације Александар Шапић. Свако добије свој број и онда, уживо, такође на Фејсбуку, извлачимо добитника награде. Дешавало се да немам шта да понудим као награду, онда сама, кад добијем плату, купим нешто ново, на пример пеглу за косу, организујем наградну игру и прикупимо новац – прича Андријана.
После акције за Калину, прикупљао се новац за малу Тису, а у међувремену и за многе у Фондацији Александра Шапића. Нажалост, увек има неког коме је потребна помоћ, али и много дивних људи који су спремни да помогну, каже Андријана.
– У првој наградној игри имала сам само пет учесника и била сам пресрећна. Сада их, увек, има више од сто. Људи се јављају, сами нуде своје производе и услуге, и акције се стално одвијају. Невероватно је колико има хуманих људи који често не желе ни да их наведем као донаторе. За Дамјана Петрова сакупили смо 26 хиљада динара, сада смо сакупљали новац, храну и лекове за једну девојчицу која болује од целикалије.
Ово је само део активности јер Андријана је стално у акцији. На Фејсбуку има готово три хиљаде пријатеља. Биланс свих доброчинстава готово је немогуће извести – поклања се у роби, услугама, новцу, СМС порукама. Андријана каже да је успела да израчуна да је, само у протекле две године, сакупљено и упућено најугроженијима, милион динара у новцу од наградних игара и продаје ствари, и у хуманитарним СМС порукама.
Најважније од свега је што дародавци, донатори, сви хумани људи који учествују у Андријаниним наградним играма и акцијама, увек тачно знају коме је и колико новца, ствари, намештаја, лекова, хране, отишло. Андријана све документује и поставља на свој Фејсбук профил како би све информације биле доступне и, разуме се, како би оправдала поверење свих добрих људи које окупља око себе. Ту су, такође, и сва имена доброчинитеља, осим оних који дарују анонимно.
Прошле године је, уз помоћ пријатеља и многих племенитих људи, остварила можда и највећи подухват. За породицу Мијатовић, комплетно је реновирала и опремила стан који је у простору некадашње бициклане био неуслован за самохраног оца са децом.
– Познајем девојчицу из те породице јер је школска другарица моје ћерке – каже Андријана. – Чим сам видела у каквим условима живе, предложила сам њеном оцу да помогнем. Много дивних људи се одазвало и помогло, од обезбеђивања смештаја за породицу док трају радови, до беле технике и намештаја. Прочуло се за акцију и људи су се сами јављали, донирали новац и ствари, иселили и уселили намештај, кречили, малтерисали, радили све што је било потребно – прича Андријана.
Ова млада доброчинитељка признаје да ништа не би било могуће без подршке породице. Андријана има две девојчице, Маријану и Анђелу, које се већ укључују у њен хуманитарни рад.
– Помажу ми супруг Бора и сестра близнакиња, Маријана, без њих ништа не бих успела – признаје Андријана.
Често, каже, донације превазилазе њене физичке могућности, као када је, пред Нову годину, добила да испразни две куће и сав намештај из њих поклони у хуманитарне сврхе. Тада у помоћ прискачу пријатељи.
– Не посустајем јер ме подржавају добри људи. Кад год сам помислила да не могу више, добијала сам неки поклон за наградну игру – и наставила даље. И на радном месту наилазим на подршку. Посао, наравно, не трпи, а моја главна сестра, Верица Каналаш, заиста има пуно разумевања. Моје колегинице такође анонимно одвајају новац, кад год могу.
Поред прикупљања помоћи на друштвеној мрежи, новогодишњих пакетића за социјално 
угрожену децу и малишане у болници, Андријана има још много идеја – организовала је и уличне акције продаје, али и мало радости за своје хумане пратиоце, као што је међусобно даривање жена или осмомартовски ручак у ресторану и поклоне за жене слабијег материјалног стања.
– За мене је ово душевна храна, не могу да станем – каже Андријана. – Верујем да ме, у свему што радим, подстиче тужна животна прича моје мајке која је оболела веома млада. Зато смо и сестра и ја данас медицински радници и имамо потребу да помажемо.
Андријанина потреба одавно је и мисија. Њена хуманост улепшала је животе многих породица и покренула многе племените људе који су, сигурна је Андријана, свуда око нас.
Ђаци основних школа имали су изузетну прилику да уче, стварају и уживају у програму „Зима у музеју“ који се већ годинама, поред летњег издања, одржава у Народном музеју у Кикинди. Више десетина њих је, у петодневним активностима, правило календаре, посетило Сувачу, помоћу старих разгледница научило ко живи у ком фртаљу и које су најважније зграде у граду, сврставали предмете у одговарајуће музејске збирке и упознали се са сталном музејском поставком. Последњег дана, у суботу, на програму је била уметничка радионица.
– У овој креативној радионици прво су добили информације о томе како могу да посматрају уметничка дела, да их доживе, чак и окусе. Проналазе слике на основу детаља и описа, као и оне на којима могу да „чују“ музику, замишљају 
о чему разговарају особе на слици и цртају инспирисани уметничким делима у Музеју – каже Катарина Драгин, музејски едукатор која је, уз музејског педагога, Драгана Киурског, осмислила, припремила и спровела радионице.
Иако су двосатни програми били намењени ђацима основних школа, и овога пута дошли су и предшколци, који се укључују у све активности, каже Катарина и додаје да су деца веома заинтересована и расположена за све музејске програме.
Део распуста у Музеју је провео и осмогодишњи Милош Симичић из Новог Сада.
– Дошао сам на распуст код бабе и деде. Деда ми је рекао да овде има радионица, и ја сам био заинтересован да дођем. Волим уметност и волим да цртам. Можда људи не знају какве информације могу да добију у Музеју – каже Милош.
Ова установа има сталне програме намењене деци која, све чешће, музејске поставке приближавају и својим старијим члановима породице. За њих је, од почетка године, био бесплатан улазак у Музеј и ту прилику искористило је више од 60 породица.
У суботу, 14. јануара, верници старокалендарских православних цркава обележавају Нову годину по Јулијанском календару, која се у Србији назива и српска Нова година. Тога дана обележавају се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики.
Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима спаљују остаци бадњака и меси обредни хлеб “василица”. Нову годину обележавају Јерусалимска црква, Руска црква, Српска православна црква, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска.
Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама, као што су: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни делови Хрватске.
Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији.
Традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у појединим деловима Галске заједнице у Шкотској.
