Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Nastavljena sveobuhvatna rekonstrukcija Opšte bolnice – velika ulaganja i u opremu

Igor Crnogorac januar 18, 2023

Rekonstrukcija Opšte bolnice, započeta renoviranjem zgrade u kojoj su smeštene psihijatrija, transfuziologija, fizijatrija i patologija, nastavljena je posle tri meseca zastoja. Radove je danas obišao pomoćnik gradonačelnika za razvojne i investicione projekte Svetislav Vukmirica.

– Cene su nekontrolisano povećane, problem je bila i nabavka materijala, posebno iz uvoza, zbog ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini i poremećaja na tržištu. Pored toga, Kancelarija za javna ulaganja transformisana je u ministarstvo, što je uticalo na organizaciju posla – objasnio je Vukmirica.

Radovi su započeti krajem septembra 2021. godine, međutim, zbog svega navedenog, izvesno je da će završetak prve faze radova, koji podrazumevaju i rekonstrukciju dve zgrade u kojima su Dečije odeljenje, palijativna nega, i Infektivno odeljenje, biti probijeni.

– Važno je da rekonstrukcija bude urađena kvalitetno. Obnavljaju se sve instalacije – električne, mašinske, vodovodne, razvod medicinskih gasova i poboljšava se energetska efikasnost – kaže Vukmirica. – Ministarstvo za javna ulaganja obezbediće i novu medicinsku opremu za odeljenja koja se sada uređuju. Kikinda će dobiti modernu i dobro opremljenu bolnicu.

Za radove u prvoj fazi Ministarstvo je opredelilo 330 miliona dinara, a dodatni troškovi uvećaće ovaj iznos za 40 miliona.

Obimni radovi nisu uticali na lečenje i negu pacijenata, rekla je v.d. direktorica Opšte bolnice, dr Vesna Tomin.

– Trudimo se da pacijenti ne trpe. Problem nam pravi i kovid infekcija zbog koje je zauzet jedan deo bolnice. Međutim, pacijenti ni na koji način nisu ugroženi – kaže dr Tomin. – U obnovljenom prostoru pacijenti će biti u svetlim i toplim prostorijama, a kada bude završena rekonstrukcija čitave Bolnice, biće ugrađen i spoljni lift na zgradi u kojoj su četiri odeljenja. Tada će se i Odeljenje transfuziologije izmestiti u novu zgradu, u kojoj će se nalaziti i banka krvi. Umesto tog odeljenja, u staroj zgradi biće jedinica za produženo lečenje što je, nažalost, veoma potrebno jer nam je stanovništvo sve starije.

U drugoj, mnogo obimnijoj fazi, biće rekonstruisano 14 hiljada kvadrata u novoj zgradi Bolnice, i izgradiće se aneks sa šest hiljada kvadratnih metara jer će svaka soba imati kupatilo, što će umanjiti smeštajne kapacitete u postojećem objektu. Tada će biti renovirana i upravna zgrada Bolnice.

Projektno-tehnička dokumentacija čiju izradu finansira Grad je završena. Radovi na rekonstrukciji u drugoj fazi će, prema sadašnjim procenama, koštati oko tri milijarde dinara i takođe će ih platiti Ministarstvo za javna ulaganja. Izvođač radova je „Concord West“ iz Beograda.

Danas je zimski Krstovdan – ovo su običaji

Igor Crnogorac januar 18, 2023

Pravoslavni vernici 18. januara obeležavaju zimski Krstovdan, dan strogog posta. Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja, i za mnoge Srbe je krsna slava.

U pravoslavnim crkvama na Krstovdan se služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz osvećenje vode. Krstovdanska voda deli se vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja, jer se smatra da pomaže pri isceljenju duše i tela.

Prema narodnim običajima, na Krstovdan treba da se opere sav veš i očisti kuća. Prvi put posle Božića naložen je strogi post.

Prema verovanju, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U dvanaest dana, počinjući od Božića, zaključno s Krstovdanom, ogleda se vreme u dvanaest meseci nastupajuće godine.

Predstavljanje „Sovembarske bajke“ u KC

Igor Crnogorac januar 18, 2023

U velikoj sali Kulturnog centra biće predstavljena knjiga „Sovembarska bajka“, autora Nataše Jovanović, Ružice Golubović – Sovke i Jelke Knežević.

Promocija je zakazana za sredu, 18. januar, u 11 sati. Izdavač „Sovembarske bajke“ je Kulturni centar, pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.

Lepe novosti i planovi u Banatskoj Topoli

Igor Crnogorac januar 17, 2023

Stanovnicima Banatske Topole, najmanje seoske mesne zajednice na području Kikinde, prošla godina donela je lepe promene. Grad je, sopstvenim sredstvima, otkupio Dom kulture čija je zgrada, proteklih 17 godina, bila u privatnom vlasništvu. Za oko 800 stanovnika ovog mesta, to znači i da će oživeti društveni život, kao i da će se stvoriti uslovi za aktivnosti najmlađih meštana.

– Zgrada Doma kulture nije bila u funkciji, propadala je godinama. Za aktivnosti udruženja imali smo samo jednu malu prostoriju u Dobrovoljnom vatrogasnom društvu – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice, Nedeljko Cimeša. – Upravo se radi projekat za rekonstrukciju zgrade Doma, nadamo se da će se sa radovima započeti ove godine. Kompletno uređenje koštaće oko 5,5 miliona dinara i sigurno je da neće sve moći ove godine da se uradi. Voleli bismo da se prvo obnovi sala sa scenom, kako bi ponovo moglo da počne da radi naše Kulturno-umetničko društvo.

Budžet ove Mesne zajednice je, prošle godine, bio 3,2 miliona dinara, kaže Cimeša, a prioriteti su odabrani i po učinku.

– Naši fudbaleri su učinili su nas ponosnima, postigli su veliki uspeh, dele prvo mesto sa „Jedinstvom“ iz Novog Bečeja u Međuopštinskoj ligi, pa smo, oko stadiona FK „Napredak“ obnovili žičanu ogradu, postavili plastična sedišta na tribinama i izgradili šupu. Zatim smo, u centru sela, ispred Doma kulture, uradili kišnu kanalizaciju i sve to koštalo nas je 2,5 miliona dinara – objašnjava Cimeša.

U ovoj godini plan je da se, osim sanacije Doma, od novca iz budžeta uredi centar sela. Biće izgrađen parking, postavljena dva autobuska stajališta, ukupno će biti izbetonirano 500 kvadratnih metara.

Brojna udruženja pronaći će svoje mesto u obnovljenom Domu kulture; stalne aktivnosti održavaju lovci, penzioneri, Udruženje žena i „Banatska žuta pčela“, kao i Ribolovačko udruženje „Mrena“ koje, svakog avgusta, organizuje značajnu manifestaciju „Topolski kotlić“. Registrovana je i „Scena“ – u njoj je radila dramska sekcija koja će, takođe, biti obnovljena, što će i najmlađima doneti kvalitetne sadržaje.

„Modernina“ bivalentna vakcina preporučuje se određenoj kategoriji stanovništva

Igor Crnogorac januar 17, 2023

U Kikindi je ukupno dato 30 buster doza najnovije „Modernine“ bivalentne vakcine protiv korona virusa, podaci su Zavoda za javno zdravlje.

– Ova vakcina daje se isključivo kao buster doza, znači da mogu da je prime svi koji su najmanje jednom vakcinisani protiv covid-a, vakcinom bilo kog proizvođača – rekla je za Kikindski portal epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u ZZJZ. – Vakcina sadrži više sojeva virusa, od prvog, vuhanskog, do omikrona koji je trenutno u cirkulaciji. Preporučuje se starijima od 50 godina i hroničnim bolesnicima.

Nova „Modernina“ vakcina dostupna je na punktu u Drugoj zdravstvenoj stanici, u Svetosavskoj ulici, i trenutno je na raspolaganju 30 doza.

U novoj umetničkoj školi – dramska i likovna sekcija sa profesionalnim mentorima

Igor Crnogorac januar 17, 2023

Grupa mladih akademskih umetnika rešila je da talenat, znanje i iskustvo ponudi svojim sugrađanima. Umetnička škola „Gusana u Magli“ imaće, za početak, dramsku i likovnu sekciju, kaže osnivač, glumac Stefan Ostojić.

– Otvorili smo upis za prvu generaciju polaznika. U dramskoj sekciji polaznici će učiti sve dramske tehnike – glumu, dramaturgiju i režiju, oslobodiće se straha od javnog nastupa; u likovnoj sekciji učiće se crtanje, slikanje i vajanje. Fokus je na zajedničkom stvaralaštvu, zajedno ćemo smišljati i stvarati, a zatim i prezentovati postignuto. Na kraju ciklusa spajaju se dramska i likovna radionica u stvaranju jednog umetničkog, humanitarnog događaja. Veoma se radujemo što ćemo početi da radimo u našem gradu – kaže Ostojić.

Ostojić će biti mentor u dramskoj sekciji. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku glume, osvojio je brojne nagrade i radio kao mentor na nekoliko internacionalnih kampova. Trenutno igra svoje projekte sa kojima putuje i gradi evropsku karijeru.

Mentori u likovnoj sekciji biće Sonja Beloš, master likovni umetnik – vajar i Nikola Gajić, master likovni umetnik – slikar. Oboje su osnovne studije završili na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju, a zatim i master na FLU u Beogradu, odnosno ALU u Trebinju.

Poziv je otvoren, kako kažu u Školi, za sve od 7 do 107 godina, i polaznici će biti podeljeni u uzrasne grupe. U narednom periodu planirane su i sekcije-radionice solo pevanja i plesa.

Umetnička škola se otvara u prvoj polovini februara, a prijave se primaju do 28. januara na mejl skola@gusaniumagli.rs ili na Instagramu, na @gusaniumagli. U prijavi, pored imena i prezimena, treba napisati i godinu rođenja i za koju radionicu se prijavljujete. Sve informacije mogu se dobiti na istom mejlu, Instagram profilu ili na Fejsbuk stranici „Gusani u magli“.

„Gusani u magli“ su, inače, postojali kao humanitarni teatar koji je Ostojić, kao gimnazijalac, osnovao pre više od deset godina. Tada su, igranjem predstava u dvorištu Narodne biblioteke, članovi Teatra sakupili novac za opremu za Dečije odeljenje kikindske bolnice.

Svečanost uručenja nagrade „Đura Đukanov“

Igor Crnogorac januar 16, 2023

Književna nagrada „Đura Đukanov“ za 2022. godinu biće uručena Oliveri Mitić, spisateljici iz Beograda, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u četvrtak, 19. januara, u 18 sati.

Olivera Mitić nagrađena je za rukopis zbirke priča „Samodisciplina“. Žiri je radio u sastavu Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić.

Nagrada koja nosi ime pisca Đure Đukanova ustanovljena je 2005. godine, dodeljuje se za neobjavljenu zbirku pripovedaka autora mlađeg od 35 godina. Laureatu pripada štampanje knjige, a nagrada mu se uručuje na dan rođenja ovog izuzetnog banatskog književnika.

Poziv roditeljima da dovedu decu po drugu dozu vakcine „gardasil“

Igor Crnogorac januar 16, 2023

Iz Zavoda za javno zdravlje u Kikindi pozivaju roditelje da povedu svoju decu na vakcinaciju drugom dozom „gardasila“, vakcine protiv humanih papiloma virusa (HPV).

Od početka preporučene vakcinacije, sredinom prošle godine, u Kikindi je prvu dozu primilo 75 devojčica i dečaka, uzrasta od 9 do 14 godina. Samo njih četvoro došlo je po drugu dozu koja se daje posle šest meseci.

Za mlade od 15 do 19 godina, „gardasil“ je podeljen u tri doze i sa područja grada i okolnih sela vakcinaciju je započelo njih 78.

Infekcija humanim papiloma virusima jedna je od najčešćih polno prenosivih infekcija. Većina, odnosno 80 odsto seksualno aktivnih osoba, biva inficirana u nekom trenutku tokom života. Ovaj virus može da izazove genitalne bradavice, karcinom grlića materice i anogenitalne regije, karcinom korena jezika, krajnika i zadnjeg zida ždrela.

Besplatnu vakcinaciju protiv HPV virusa omogućio je Republički fond za zdravstveno osiguranje i ona se, u Kikindi, sprovodi u Savetovalištu u Dečijem dispanzeru. Iz Zavoda za javno zdravlje pozivaju roditelje da dovedu svoju decu na vakcinaciju jer je ona efikasna samo ukoliko se obavi do 19 godine.

U Kikindi postignuta kolektivna zaštita od malih boginja, ali još uvek postoji opasnost od epidemije

Igor Crnogorac januar 16, 2023

U Severnobanatskom okrugu obuhvat vakcinisanih MMR vakcinom je veoma visok, imunizovano je više od 95 odsto dece, potvrđeno je za Kikindski portal u Zavodu za javno zdravlje. Kikinda je, pored Subotice i Bora, grad sa najvećim obuhvatom vakcinacije. Ovako visok procenat smatra se dovoljnim za stvaranje kolektivne zaštite.

Pošto su troje nevakcinisane dece i jedna odrasla osoba nepoznatog vakcinalnog statusa u Smederevu oboleli od malih boginja (morbila), u ovom gradu proglašena je epidemija. Istovremeno, iz „Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut“ pooštrili su nadzor i naložili reviziju vakcinalnih kartona u čitavoj državi.

– U Kikindi još uvek nema sumnji na male boginje i mi nismo imali problema sa vakcinacijom. Nakon što smo, 12. januara, dan pošto je virus potvrđen u Smederevu, dobili dopis iz „Batut“-a, poslali smo obaveštenje svim zdravstvenim ustanovama o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Podsetili smo ih na način na koji se radi hitno obaveštavanje dežurnog epidemiologa ukoliko postoji sumnja na male boginje. Naložena je i hitna revizija vakcinalne kartoteke, evidencija nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece, i sprovođenje njihove vakcinacije. Narednog dana naknadno je vakcinisano još dvoje dece u Kanjiži – kaže doktorka Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda.

Iako je u Okrugu visok obuhvat imunizacijom, ukoliko u Srbiji dođe do epidemije većih razmera, ona bi mogla da se „prelije“ i na naše područje, kaže doktorka Pecarski, što se već dogodilo 2007. i 2015. godine, kada je do širenja bolesti dolazilo upravo zbog nevakcinisanih, nepotpuno vakcinisanih i odraslih koji su bili imunizovani samo jednom dozom, po tadašnjem kalendaru vakcinacije. Deca su nam u visokoj meri zaštićena, čak i ukoliko dođe do „proboja vakcinacije“.

Opasnost od širenja epidemije iz Smedereva povećava i činjenica da je procenat vakcinisanih u Srbiji samo 74,8 odsto. Neslavni rekord drži Novi Sad, u kojem je vakcinisano tek svako četvrto dete ili 26 odsto. Internet i antivakcinalni lobi naneli su ogromnu štetu tvrdeći da MMR vakcina izaziva autizam, što stručnjaci odučno i uporno negiraju. Sve je počelo 1998. godine, kada je poznati naučni časopis „Lenset (impakt faktor 44)“ objavio studiju Endruja Vejkfilda koja povezuje MMR vakcine sa pojavom autizma. Rad je vrlo brzo povučen zbog neadekvatnog uzorka, u časopisu je objavljeno izvinjenje čitaocima, ali šteta je već bila učinjena.

MMR vakcina pruža zaštitu od malih boginja, zauški i rubeola, bolesti koje su bile suzbijene upravo zahvaljujući vakcinaciji. Prva doza daje se detetu sa navršenih 12 meseci, a druga pred polazak u školu, najkasnije mesec dana pre ulaska u kolektiv, kako bi se stvorio dovoljan broj antitela. Dete ne bi trebalo da uđe u kolektiv, a da nije zaštićeno MMR vakcinom, kaže doktorka Pecarski.

Osobe koje nisu vakcinisane ili su primile samo jednu dozu, treba da se vakcinišu do navršenih 18 godina, a moguće je to učiniti i kasnije. Kontakti obolelih koji nemaju stečeni imunitet potrebno je da se vakcinišu MMR vakcinom što pre, a najkasnije 72 sata od kontakta.

Kontraindikacije za ovu vakcinu su stanja smanjenog imuniteta zbog teških bolesti, i trudnoća. Dete koje, iz medicinskih razloga, ne može da primi vakcinu ima više razloga da se plaši malih boginja nego gripa, ističu lekari – gripozno dete može da zarazi dvoje, a dete zaraženo morbilama čak 12 do 18 dece.

Male boginje prenose se kapljičnim putem i undirektno, preko predmeta koji su kontaminirani, a obolele osobe zarazne su dva do četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Početak bolesti karakterišu povišena temperatura, malaksalost, crvene i vodnjikave oči, curenje iz nosa i kašalj. Crvena ospa javlja se prvo na licu, a potom se širi na vrat, trup i ekstremitete.

Ova bolest, u 30 odsto slučajeva, može da dovede do komplikacija, čak i do ozbiljne upale mozga i smrtnog ishoda. Teške kliničke slike češće su kod dece mlađe od pet godina i kod starijih od 20 godina.

Kada do epidemije dođe, bolest se veoma brzo širi u populaciji bez imuniteta, što se dogodilo pred pandemiju, kada je bilo i 15 smrtnih slučajeva, rečeno je u Udruženju za javno zdravlje Srbije. Lekari upozoravaju da, odbijanjem vakcinacije, roditelji ugrožavaju svoju, ali i tuđu decu koja, zbog zdravstvenog stanja, nisu u mogućnosti da prime vakcinu.

Andrijana u humanoj, životnoj misiji

Igor Crnogorac januar 14, 2023

Kikinđanka Andrijana Gajin dobitnica je Gradskog priznanja „Melanija Nikolić Gaičić“ za 2022. godinu, za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo. Andrijana ima i humano zanimanje, ona je medicinska sestra na Odeljenju hemodijalize u Opštoj bolnici. Humanitarnim radom bavi se punih osam godina, od kada je njena potreba da pomaže drugima postala i njen način života.

– Počelo je tako što sam učestvovala u akcijama prikupljanja pomoći, uplaćivala novac i pomagala koliko sam mogla. Sve se intenziviralo kada se prikupljala pomoć za malu Kalinu. Sama sam organizovala akcije na Fejsbuku – licitacije i nagradne igre. Aktivirala sam sugrađane tako što sam ulazila redom – u picerije, cvećare… Ispričam im o svojoj humanitarnoj akciji i nekada dobijem picu i dva pića, buket cveća, uslugu u frizerskom salonu, nešto što će biti poklon u nagradnoj igri. Pozovem, zatim, na Fejsbuku, svoje prijatelje da učestvuju, da doniraju minimum 200 dinara, ili da uz to i pošalju SMS, ukoliko prikupljamo novac za nekog preko Fondacije Aleksandar Šapić. Svako dobije svoj broj i onda, uživo, takođe na Fejsbuku, izvlačimo dobitnika nagrade. Dešavalo se da nemam šta da ponudim kao nagradu, onda sama, kad dobijem platu, kupim nešto novo, na primer peglu za kosu, organizujem nagradnu igru i prikupimo novac – priča Andrijana.

Posle akcije za Kalinu, prikupljao se novac za malu Tisu, a u međuvremenu i za mnoge u Fondaciji Aleksandra Šapića. Nažalost, uvek ima nekog kome je potrebna pomoć, ali i mnogo divnih ljudi koji su spremni da pomognu, kaže Andrijana.

– U prvoj nagradnoj igri imala sam samo pet učesnika i bila sam presrećna. Sada ih, uvek, ima više od sto. Ljudi se javljaju, sami nude svoje proizvode i usluge, i akcije se stalno odvijaju. Neverovatno je koliko ima humanih ljudi koji često ne žele ni da ih navedem kao donatore. Za Damjana Petrova sakupili smo 26 hiljada dinara, sada smo sakupljali novac, hranu i lekove za jednu devojčicu koja boluje od celikalije.

Ovo je samo deo aktivnosti jer Andrijana je stalno u akciji. Na Fejsbuku ima gotovo tri hiljade prijatelja. Bilans svih dobročinstava gotovo je nemoguće izvesti – poklanja se u robi, uslugama, novcu, SMS porukama. Andrijana kaže da je uspela da izračuna da je, samo u protekle dve godine, sakupljeno i upućeno najugroženijima, milion dinara u novcu od nagradnih igara i prodaje stvari, i u humanitarnim SMS porukama.

Najvažnije od svega je što darodavci, donatori, svi humani ljudi koji učestvuju u Andrijaninim nagradnim igrama i akcijama, uvek tačno znaju kome je i koliko novca, stvari, nameštaja, lekova, hrane, otišlo. Andrijana sve dokumentuje i postavlja na svoj Fejsbuk profil kako bi sve informacije bile dostupne i, razume se, kako bi opravdala poverenje svih dobrih ljudi koje okuplja oko sebe. Tu su, takođe, i sva imena dobročinitelja, osim onih koji daruju anonimno.

Prošle godine je, uz pomoć prijatelja i mnogih plemenitih ljudi, ostvarila možda i najveći poduhvat. Za porodicu Mijatović, kompletno je renovirala i opremila stan koji je u prostoru nekadašnje biciklane bio neuslovan za samohranog oca sa decom.

– Poznajem devojčicu iz te porodice jer je školska drugarica moje ćerke – kaže Andrijana. – Čim sam videla u kakvim uslovima žive, predložila sam njenom ocu da pomognem. Mnogo divnih ljudi se odazvalo i pomoglo, od obezbeđivanja smeštaja za porodicu dok traju radovi, do bele tehnike i nameštaja. Pročulo se za akciju i ljudi su se sami javljali, donirali novac i stvari, iselili i uselili nameštaj, krečili, malterisali, radili sve što je bilo potrebno – priča Andrijana.

Ova mlada dobročiniteljka priznaje da ništa ne bi bilo moguće bez podrške porodice. Andrijana ima dve devojčice, Marijanu i Anđelu, koje se već uključuju u njen humanitarni rad.

– Pomažu mi suprug Bora i sestra bliznakinja, Marijana, bez njih ništa ne bih uspela – priznaje Andrijana.

Često, kaže, donacije prevazilaze njene fizičke mogućnosti, kao kada je, pred Novu godinu, dobila da isprazni dve kuće i sav nameštaj iz njih pokloni u humanitarne svrhe. Tada u pomoć priskaču prijatelji.

– Ne posustajem jer me podržavaju dobri ljudi. Kad god sam pomislila da ne mogu više, dobijala sam neki poklon za nagradnu igru – i nastavila dalje. I na radnom mestu nailazim na podršku. Posao, naravno, ne trpi, a moja glavna sestra, Verica Kanalaš, zaista ima puno razumevanja. Moje koleginice takođe anonimno odvajaju novac, kad god mogu.

Pored prikupljanja pomoći na društvenoj mreži, novogodišnjih paketića za socijalno ugroženu decu i mališane u bolnici, Andrijana ima još mnogo ideja – organizovala je i ulične akcije prodaje, ali i malo radosti za svoje humane pratioce, kao što je međusobno darivanje žena ili osmomartovski ručak u restoranu i poklone za žene slabijeg materijalnog stanja.

– Za mene je ovo duševna hrana, ne mogu da stanem – kaže Andrijana. – Verujem da me, u svemu što radim, podstiče tužna životna priča moje majke koja je obolela veoma mlada. Zato smo i sestra i ja danas medicinski radnici i imamo potrebu da pomažemo.

Andrijanina potreba odavno je i misija. Njena humanost ulepšala je živote mnogih porodica i pokrenula mnoge plemenite ljude koji su, sigurna je Andrijana, svuda oko nas.