Игор Црногорац, аутор са Кикиндски портал

(ВИДЕО) Сретењски концерт „Гусала“

Igor Crnogorac Фебруарy 15, 2023

На Сретење – Дан државности, чланови АДЗНМ „Гусле“ суграђанима су поклонили традиционални концерт у Народном позоришту. У име локалне самоуправе присуствовале су му заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Свим суграђанима честитам Дан државности који одражава јединство народа у двема битним стварима – у тежњи за неговањем најсветлије традиције, борбе за ослобођење и стварање независне отаџбине, и у неговању демократског духа. Честитам крсну славу „Гуслама“ које су, за 147 година, колико трају, показале да, с пуно љубави и преданости, чувају традицију, то важно нематеријално културно наслеђе са ових простора. Такође показују колико воле свој град и своју државу и у част овог празника, да би указали на његов значај, публици поклањају концерт. Ово је и порука младим нараштајима да треба да познају своју историју и да знају шта су наше тековине – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

На концерту су наступиле све секције Друштва: извођачки ансамбл, оркестар, Хор „Корнелије Станковић“ и рок-бенд „Гусала“. Посебан наступ имао је гост са Западног универзитета из Темишвара, Лавиниус Николајевич.

У Иђошу решени – приоритети су уређење села и активности за најмлађе

Igor Crnogorac Фебруарy 15, 2023

У Савету Месне заједнице Иђош кажу да ослушкују потребе мештана и реагују на њих. Тако је, крајем 2021. године, инвестирано у изградњу паркинга у центру села, испред такозване Бугерове сале, која се изнајмљује за већа окупљања.

– Такође смо привели намени раније започета два јавна тоалета, у парку и код гробља, довели воду и завршили их. У ове радове уложено је 170 хиљада динара буџетских средстава – каже члан Савета Месне заједнице, Горан Станчул.

Из буџета града, овом месту са 1.800 становника (према претходном попису), припада око 10 милиона динара.

– Већа следећа инвестиција било је чишћење дивље депоније ван села, што нас је, у два маха, за нешто више од годину дана, коштало 520 хиљада динара – наводи Станчул. – Због несавесних мештана који тамо одлажу отпад, прошле године смо уградили камере и сада очекујемо резултате.

Једна од већих инвестиција у 2022. години предузета је на захтев мештана.

– Ипред Месне заједнице имамо сандуче у које становници села могу да убаце критике и предлоге. Тако је и направњена бетонска стаза на гробљу, што нас је коштало 630 хиљада динара.

У уређењу села учествовао је и Град, па су, прошле године, асфалтирани коловози у двема улицама – Жарка Зрењанина и Тозе Марковића, и закрпљене су ударне рупе у целом селу.

Вино, фрулаши, фијакери и сви иђошки специјалитети

Буџетска средства се, објашњава Станчул, троше и на покровитељство чак осам удружења. У слободно време Иђошани се активирају у: Удружењу пензионера, удружењима жена „Иђош“ и „Вретено“, Удружењу коњара и љубитеља коња „Бистрица“, Удружењу виноградара и винара „Шасла“ и Културно-просветном друштву.

Свако од удружења има своју манифестацију, па је Иђош већ препознат као домаћин традиционалних, али и сасвим нових догађаја.

Поред управо завршених „Дана вина“, овде се одржавају и Сабор фрулаша Војводине и „Иђошка фијакеријада“ која је имала до сада само два издања, али и највећи број учесника прошле године у поређењу са сличним манифестацијама широм Србије. У Иђошу је, каже Станчул, наступило 77 запрега у различитим категоријама.

Иђош је чувен и по својим кулинарским надметањима: такмичењима у кувању рибље чорбе, пасуља и паприкаша, „Иђошким ђаконијама“, „Крофнијади“. „Хајдемо на бубалице“ је велики и традиционални догађај који чува традицију и обичаје мештана.

Ове године нове активности за најмлађе становнике

У селу постоје чак три спортска клуба: Фудбалски клуб „Борац“, Женски рукометни клуб „Партизан“ и Савате клуб „Арена“. У Месној заједници кажу да ове године планирају да заживи подмладак фудбалског клуба.

– Такође решили смо да помогнемо да заживе и секције у Културно-просветном друштву, пре свих фолклорна – каже Станчул. – Пратимо конкурсе и потрудићемо се да набавимо ношње јер желимо да најмлађима понудимо квалитетне активности у селу.

До следеће манифестације у овом месту и прилике да покажу своје гостопримство, Иђошани сарађују са својом Месном заједницом у намери и жељи да им у њиховом селу буде удобније, лакше и лепше.

(ВИДЕО) Оркестар Александра Дујина, празнични концерт у Кикинди – уметност и емоција

Igor Crnogorac Фебруарy 14, 2023

Изузетан, уметнички отклон од брига и реалности понуђен је вечерас Кикинђанима на концерту оркестра Александра Дујина у Народном позоришту. Поводом Светог Трифуна и Светог Валентина, концерт под називом „Чаролија“ организовала је Туристичка организација Града.

Александар Дујин, џез пијаниста и композитор, познат и као дугогодишњи сарадник Ђорђа Балашевића, познат је кикиндској публици са многобројних гостовања у нашем граду. Овога пута је, каже, за Кикинђане припремио најбоље од онога што је претходних година стварао са вокалним солисткињама, Невеном Рељин и Вањом Манић Матић.

– Имам довољно година да знам шта значи бити стварно заљубљен и покушаћу да пренесем публици енергију лепог и ванвременског. Надам се да ћемо и вечерас уживати – рекао је Дујин.

На репертоару су, поред Дујинових ауторских композиција, биле и одабрана филмска, шпанска и француска музика, различитих праваца и жанрова. Уз изузетне уметнике и професионалце, под светлошћу плавих звезда са сцене, вечерас је у Позоришту било места само за добре емоције.

Радна времена за Дан државности Србије

Igor Crnogorac Фебруарy 14, 2023

Нерадни дани су среда, 15, и четвртак, 16. фебруар.

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА:

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА – 413258

ВОДОВОД – 422760

ТОПЛАНА – 422857

СРБИЈАГАС – 422169

ПАРКИНГ – неће се наплаћивати 15. и 16. фебруара;

ИЗНОШЕЊЕ ОТПАДА – ФЦЦ – по уобичајеном распореду.

ТРГОВИНЕ:

„ЛИДЛ“ – радно време без измена, од 8 до 21 сата;

„УНИВЕРЕXПОРТ“ – уобичајено радно време за све продајне објекте;

„ИДЕА“ – уобичајено радно време у свим продајним објектима;

“ПЕРСУ” – сви маркети радиће по уобичајеном радном времену;

“СВЕТОФОР“ – од 8 до 21 (редовно радно време) оба дана празника;

„БИО-МЕСАРА“ – уобичајено радно време, од 8 до 20 сати;

„ДМ“ – 15. и 16. биће отворен од 9 до 17 сати.

„ЛИЛЛY“ – у среду и у четвртак, радно време ће бити од 9 до 17 сати.

ПОШТА, БРЗА ПОШТА, ПОСЛОВНИЦЕ:

ПОШТА – оба дана дежураће само главна пошта, у Генерала Драпшина 26, од 8 до 14 сати;

ДЕXПРЕСС – нерадни дан биће само среда, 15. фебруар. Све пошиљке, послате 14. фебруара, биће испоручене у четвртак, 16. фебруара;

БАНКЕ – не раде током празника;

СББ – неће радити 15. и 16.

МТС – у среду ће радно време бити од 8 до 16 сати, а у четвртак од 8 до 21 сата;

А1 – 15. фебруара неће радити, 16. је радно време од 8 до 16 сати

ЈАВНИ ПРЕВОЗ:

„АУТОПРЕВОЗ“ – ред вожње као недељом;

ЖЕЛЕЗНИЦА – недељни ред вожње;

ТАКСИ ПРЕВОЗ – 15. и 16. наплаћиваће се по другој, скупљој тарифи, као недељом.

ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ:

Амбуланта опште праксе имаће, оба дана празника, организована дежурства у Другој здравственој станици, у Светосавској улици;

ЦОВИД амбуланта (у дворишту Друге здравствене станице, у Светосавској улици) биће доступна од 9 до 17 сати;

дежурни СТОМАТОЛОГ биће доступан у Првој здравственој станици, у Дому здравља, у Улици краља Петра првог 106;

Диспанзер за жене неће радити 15. и 16. фебруара;

Специјалистичке амбуланте у Општој болници неће радити током два дана празника.

АПОТЕКЕ:

“СТЕСА” – апотеке на тргу и код пијаце радиће оба дана само у преподневној смени. Остале апотеке радиће уобичајено, до 20 сати, осим апотеке код Техничке школе, која увек има радно време до поноћи;

“ЦВЕЈИЋ” – у Улици браће Татић дежурна је 24 сата;

„МИЛИ-3“ – апотека у Улици браће Татић неће радити 15. и 16. Апотека у Краља Петра Првог радиће, оба дана, од 9 до 17 сати;

„НЕОФАРМ“ – апотека у Милоша Великог – у среду и у четвртак од 7 до 14 сати; апотека у Светосавској улици – у среду од 7 до 15 и у четвртак од 7 до 18 сати.

ВРТИЋИ И ШКОЛЕ:

Вртићи неће радити током два дана празника.

Основци и средњошколци су на мини распусту. Први радни дан им је 20. фебруар.

ВАЖНИ БРОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА ТАКОЂЕ СЕ НАЛАЗЕ НА НАШЕМ ПОРТАЛУ:

https://kikindski.rs/vazni-telefoni/

(ВИДЕО) Ђошановићима стигли дарови од „Хуманих срца“

Igor Crnogorac Фебруарy 14, 2023

Донацију Фондације „Хумана срца” из Београда данас је добила шесточлана породица Ђошановић из Кикинде. У њихову кућу поклоне су донели Николета Ђујић из Фондације, градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Деца су пожелела да добију јакнице, рачунар и школски прибор, који нам је и највећи проблем. Ни супруга ни ја нисмо запослени, али се трудимо да наше четворо деце има све што им треба, све што ја нисам имао – каже отац породице, педесетогодишњи Саша Ђошановић.

Саша каже да прихвата све послове како би обезбедио породицу. Најчешће ради као молер, али се не либи ни најтежих физичких послова.

– Када касно увече дођем с посла и видим децу, сав умор прође – признаје Саша. – Девет година супруга Хелена и ја нисмо могли да имамо децу, били смо и подстанари. Сада смо успели да стекнемо и кућу, која још увек није завршена, али преуређујемо је сви заједно.

Фондација „Хумана срца“ реаговала је на Сашин апел за помоћ деци. Контактирали су локалну самоуправу, уз чију подршку је и остварена ова хуманитарна акција.

– Драго ми је што смо децу обрадовали поклонима уз велику помоћ Фондације „Хумана срца“ у којој препознају захтеве грађана и нас из локалне самоуправе. Деца су будућност и нашег града и државе Србије. Ова породица је пример како се треба борити. Увек ћемо бити ту да им помогнемо – рекао је Лукач.

Четрнаестогодишњи Милош, једанаестогодишњи Момчило, ђак првак Михајло и Милица, која има само пет година, највише су се обрадовали новим патикама, јакнама, ранчевима и лап-топу.

– Драго нам је што грађани Кикинде препознају нашу Фондацију као некога коме се могу обратити за помоћ. Обезбедили смо Ђошановићима и новчану помоћ, како би пребродили овај, за њих тежак период. Надам се да ће се у Кикинди наћи неко ко би желео да запосли Сашу и тако им помогне. Захваљујем се локалној самопуправи за подршку у нашим акцијама – рекла је Николина Ђујић, председница Управног одбора Фондације „Хумана срца“.

Ђошановићи су трећа породица у Кикинди којој су помогли у протеклих неколико месеци. Породици Малешевић обновили су кров, а Зарићима комплетно реновирали и опремили кућу.

Земљотрес у Румунији осетио се и у Кикинди

Igor Crnogorac Фебруарy 14, 2023

У Србији се, у 14 сати и 16 минута, осетило подрхтавање тла. Измерена јачина је 4,9 степени по Рихтеру, а епицентар је био 21 километар од места Таргу Жију у југозападној Румунији. На вишим спратовима у Кикинди осетило се љуљање и подрхтавање.

Земљотрес су осетили и становници дела Бугарске.

Данас је Свети Трифун – дан љубави и вина

Igor Crnogorac Фебруарy 14, 2023

Православни верници данас обележавају сећање на једног од Христових великомученика, Светог Трифуна, који је пострадао за хришћанску веру. Прославља се као „Дан љубави и вина”.

Живот Светог Трифуна

Свети мученик Трифун рођен је у селу Кампсади у Фригији, у врло сиромашној породици. Био је веома побожан од малена, као дете је чувао гуске.

Верује се да је од Бога добио дар чудотворства. Исцељивао је болесне и истеривао демоне из људи. За време римског цара Гордија, прославио се излечивши његову ћерку. Награду коју је добио, поделио је сиромашнима. После овог чина, многи су примили хришћанство.

У време цара Декија и прогона хришћана, Трифун није хтео да се одрекне своје вере и одрубили су му главу, 250. године. Сахрањен је у свом родном месту.

Обичаји и веровања

На овај празник обичај је да се у винограду ореже бар један чокот лозе и да се полије вином, како би грожђе добро родило. Свети Трифун је, такође чувар и заштитник свог биља.

Ако на Светог Трифуна пада киша, верује се да ће добро родити шљива и да ће бити родна година. Уколико је дан ведар, година ће бити сушна и неродна.

Једно од веровања је да се, са овим даном, буде природа и љубав, и да почиње пролеће.

Свети Валентин – дан заљубљених

Igor Crnogorac Фебруарy 14, 2023

За вернике католичке вероисповести 14. фебруар је дан сећања на епископа и мученика, Светог Валентина. Валентин је живео у трећем веку. Погубљен је, одсецањем главе, 269. године, у време римског цара Клаудија Другог.

Бискуп Валентин противио се наредби Клаудија да се мушкарци не жене док трају ратови, како би били бољи војници. Зато је организовао тајна венчања. Бачен је у тамницу и убијен 14. фебруара.

Цар Јулије Први је, у четвртом веку, над његовим гробом подигао базилику, и од тада је Валентин почео да се слави међу хришћанима.

Са Даном заљубљених Свети Валентин почео је да се повезује у 15. веку. На дан Светог Валентина обичај је да се шаљу љубавна писма, али да се не потпишу.

Православна црква такође обележава сећање на Светог Валентина, али 13. августа по новом календару. У православљу се овај светитељ не прославља као заштитник заљубљених.

Књига о Кузману Рацковићу – сведочанство о задужбинарству и историји града

Igor Crnogorac Фебруарy 13, 2023

Књига „Кузман Рацковић – живот и дело“, историчара Срђана Сивчева и Драгана Белеслића из Клуба историчара, представљена је вечерас у препуној сали Културног центра.

Биографија Кузмана Рацковића

Кузман Рацковић, правник по струци, адвокат, а затим чиновник у Великокикиндском дистрикту: сенатор, судија, и врховни судија од 1861. до 1863. године, био је и велики добротвор.

Његова породица била је међу првима које су досељене у Велику Кикинду. Живео је од 1790. до 1869. године. Суграђани су га поштовали јер се борио за боље услове живота и национално питање Срба који су у Аутроугарској монархији били мањина.

– О овом дародавцу и задужбинару из 19. века веома се мало знало и ту смо и пронашли мотив за писање књиге – каже Драган Белеслић. – Истраживали смо годину дана у различитим фондовима Историјског архива. Прича о Кузману Рацковићу истовремено је и приказ времена и прилика у којима су људи живели од друге половине 18. до краја 19. века – рекао је историчар Драган Белеслић, који је написао први, биографски део књиге.

Хуманитарни рад Рацковића

О задужбинарству Рацковића истраживао је и писао историчар Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.

– Кузман и његова супруга Ана најпознатији су по фондацији, односно заклади, како се то тада звало. Заклада је установљена 1869. године, на основу Кузмановог тестамента. Прва Виша девојачка школа основана је захваљујући том новцу. Сама зграда Школе почела је да се гради 1890. и отворена је 1895. године. Потом је ту била Женска основна школа, затим Државна основна школа. Од 1953. године до данас, у тој згради се налази Основна музичка школа. Из закладе су, такође, исплаћиване стипендије сиромашним ученицима. Према расположивим подацима, од 1905. до 1910. године, 125 ученика добијало је по 50 аустроугарских круна месечно – каже Сивчев.

Он истиче, такође, да је главни мотив истраживања било указивање на чињеницу да је Кикинда, поред Меланије Николић Гајчић, имала и Рацковиће, о којима се врло мало знало.

Подршка Града

Новац за издавање књиге Клуб историчара добио је од локалне самоуправе, по конкурсу за Удружења грађана. Град је препознао значај и величину подухвата који су предузели ови млади историчари, рекао је на промоцији Младен Богдан, председник Градског парламента.

– Срђан и Драган заслужују велике похвале што су обрадили овако важну тему. У књизи је освежено сећање на значајну личност нашег града, великом задужбинару и добротвору о којем се не зна много и који је неправедно пао у заборав. Пружамо пуну подршку овим историчарима. Они су се ухватили у коштац са нечим са чиме се њихови претходници нису усуђивали то да учине – рекао је Богдан. – Добротворни рад је и данас значајан сегмент наших ангажмана. Желимо да, колико смо у могућности, помогнемо сваком суграђанину.

Богдан је истакао да ће Град подржати сваког ко се, на овакав начин, одужује великим људима. Изразио је уверење да ће Клуб историчара разматрати и радити на томе да се пронађу нове теме, како би се још више знало о историји нашег града.

Корисници „Наше куће“ у још једној хуманитарној акцији на тргу

Igor Crnogorac Фебруарy 13, 2023

Поводом Дана заљубљених, корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите уприличили су дводневну хуманитарну акцију. На тргу, испред Културног центра данас фотографишу суграђане у срцу или под “љубавним” кишобраном и, на тај начин, прикупљају помоћ за лечење суграђанина, малог Дамјана Петрова.

– Уједно се представљамо Кикинђанима на мало друкчији начин, јер ће их фотографисати и наши корисници. Ми већ дуже време имамо радионице о томе како се користи фото-апарат. Такође, продајемо своје радове са креативних радионица које одржавамо свакодневно – рекла је в. д. директорица Центра, Николета Павлов.

Хуманитарно фотографисање биће организовано и сутра, у просторијама Центра, у Милоша Великог 56, од 10 до 14 сати. Многи суграђани већ данас су искористили прилику да се друже са корисницима „Наше куће“, фотографишу у срцу и купе неку од лепих и корисних рукотворина.