najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Predstava „Kako i zašto ubiti muža“ gostovaće u Narodnom pozorištu u nedelju, 19. februara, od 20 sati.
Komad je rađen po delu Antonija Amurija. Kako se navodi u najavi, u pitanju je urenebesna komedija koja obrađuje teme iz bračnog života. U ovoj duo drami igraju Nataša Aksentijević i Peđa Damnjanović.
Karte se mogu kupiti na blagajni Pozorišta, u novom foajeu, pre početka predstave, od 18 sati. Cena ulaznice je 800 dinara.
Posle Sretenjskog koncerta, u prostorijama Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ obeležena je krsna slava društva. U prisustvu brojnih zvanica, gostiju i članova, bogoslužio je protonamesnik Boban Petrović.
Kumstvo je preuzela Eva Francuski Aranjoš, dirigentkinja Hora „Kornelije Stanković“ koji je deo Društva.
– Pre svega velika mi je čast što sam član „Gusala“. Veoma sam počastvovana kumstvom ovako uspešnoj instituciji i srećna sam zbog te svoje uloge – rekla je.
Krsnu slavu Sretenje Gospodnje članovima „Gusala“ čestitala je Valentina Mickovski, u Gradskom veću zadužena za kulturu i obrazovanje.
– Svima u Društvu želim da budu vođeni ljubavlju prema muzici i očuvanju kulture i tradicije našeg naroda. Ponosimo se „Guslama“ koje su veoma važna institucija za naš grad i nastavićemo da ih podržavamo.
Večerašnjim koncertom sa stotinu učesnika, „Gusle“ su započele 148. koncertnu sezonu, rekao je direktor, Zoran Petrović
– „Gusle“ rastu iako se gradska populacija smanjuje, i stalno nam se poboljšava i kvalitet programa – rekao je Petrović – Veoma sam ponosan na svu decu, oni su glavni motiv za sve nas koji ovde radimo. Ova deca zaslužuju sve najbolje i mi se trudimo da im to i pružimo.
Osnovano kao Pevačko društvo, „Gusle“ neprekidno rade od 1876. godine. Svoj prvi javni nastup imali su 14. februara, dan uoči Sretenja.
Na Sretenje – Dan državnosti, članovi ADZNM „Gusle“ sugrađanima su poklonili tradicionalni koncert u Narodnom pozorištu. U ime lokalne samouprave prisustvovale su mu zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.
– Svim sugrađanima čestitam Dan državnosti koji odražava jedinstvo naroda u dvema bitnim stvarima – u težnji za negovanjem najsvetlije tradicije, borbe za oslobođenje i stvaranje nezavisne otadžbine, i u negovanju demokratskog duha. Čestitam krsnu slavu „Guslama“ koje su, za 147 godina, koliko traju, pokazale da, s puno ljubavi i predanosti, čuvaju tradiciju, to važno nematerijalno kulturno nasleđe sa ovih prostora. Takođe pokazuju koliko vole svoj grad i svoju državu i u čast ovog praznika, da bi ukazali na njegov značaj, publici poklanjaju koncert. Ovo je i poruka mladim naraštajima da treba da poznaju svoju istoriju i da znaju šta su naše tekovine – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.
Na koncertu su nastupile sve sekcije Društva: izvođački ansambl, orkestar, Hor „Kornelije Stanković“ i rok-bend „Gusala“. Poseban nastup imao je gost sa Zapadnog univerziteta iz Temišvara, Lavinius Nikolajevič.
U Savetu Mesne zajednice Iđoš kažu da osluškuju potrebe meštana i reaguju na njih. Tako je, krajem 2021. godine, investirano u izgradnju parkinga u centru sela, ispred takozvane Bugerove sale, koja se iznajmljuje za veća okupljanja.
– Takođe smo priveli nameni ranije započeta dva javna toaleta, u parku i kod groblja, doveli vodu i završili ih. U ove radove uloženo je 170 hiljada dinara budžetskih sredstava – kaže član Saveta Mesne zajednice, Goran Stančul.
Iz budžeta grada, ovom mestu sa 1.800 stanovnika (prema prethodnom popisu), pripada oko 10 miliona dinara.
– Veća sledeća investicija bilo je čišćenje divlje deponije van sela, što nas je, u dva maha, za nešto više od godinu dana, koštalo 520 hiljada dinara – navodi Stančul. – Zbog nesavesnih meštana koji tamo odlažu otpad, prošle godine smo ugradili kamere i sada očekujemo rezultate.
Jedna od većih investicija u 2022. godini preduzeta je na zahtev meštana.
– Ipred Mesne zajednice imamo sanduče u koje stanovnici sela mogu da ubace kritike i predloge. Tako je i napravnjena betonska staza na groblju, što nas je koštalo 630 hiljada dinara.
U uređenju sela učestvovao je i Grad, pa su, prošle godine, asfaltirani kolovozi u dvema ulicama – Žarka Zrenjanina i Toze Markovića, i zakrpljene su udarne rupe u celom selu.
Budžetska sredstva se, objašnjava Stančul, troše i na pokroviteljstvo čak osam udruženja. U slobodno vreme Iđošani se aktiviraju u: Udruženju penzionera, udruženjima žena „Iđoš“ i „Vreteno“, Udruženju konjara i ljubitelja konja „Bistrica“, Udruženju vinogradara i vinara „Šasla“ i Kulturno-prosvetnom društvu.
Svako od udruženja ima svoju manifestaciju, pa je Iđoš već prepoznat kao domaćin tradicionalnih, ali i sasvim novih događaja.
Pored upravo završenih „Dana vina“, ovde se održavaju i Sabor frulaša Vojvodine i „Iđoška fijakerijada“ koja je imala do sada samo dva izdanja, ali i najveći broj učesnika prošle godine u poređenju sa sličnim manifestacijama širom Srbije. U Iđošu je, kaže Stančul, nastupilo 77 zaprega u različitim kategorijama.
Iđoš je čuven i po svojim kulinarskim nadmetanjima: takmičenjima u kuvanju riblje čorbe, pasulja i paprikaša, „Iđoškim đakonijama“, „Krofnijadi“. „Hajdemo na bubalice“ je veliki i tradicionalni događaj koji čuva tradiciju i običaje meštana.
U selu postoje čak tri sportska kluba: Fudbalski klub „Borac“, Ženski rukometni klub „Partizan“ i Savate klub „Arena“. U Mesnoj zajednici kažu da ove godine planiraju da zaživi podmladak fudbalskog kluba.
– Takođe rešili smo da pomognemo da zažive i sekcije u Kulturno-prosvetnom društvu, pre svih folklorna – kaže Stančul. – Pratimo konkurse i potrudićemo se da nabavimo nošnje jer želimo da najmlađima ponudimo kvalitetne aktivnosti u selu.
Do sledeće manifestacije u ovom mestu i prilike da pokažu svoje gostoprimstvo, Iđošani sarađuju sa svojom Mesnom zajednicom u nameri i želji da im u njihovom selu bude udobnije, lakše i lepše.
Izuzetan, umetnički otklon od briga i realnosti ponuđen je večeras Kikinđanima na koncertu orkestra Aleksandra Dujina u Narodnom pozorištu. Povodom Svetog Trifuna i Svetog Valentina, koncert pod nazivom „Čarolija“ organizovala je Turistička organizacija Grada.
Aleksandar Dujin, džez pijanista i kompozitor, poznat i kao dugogodišnji saradnik Đorđa Balaševića, poznat je kikindskoj publici sa mnogobrojnih gostovanja u našem gradu. Ovoga puta je, kaže, za Kikinđane pripremio najbolje od onoga što je prethodnih godina stvarao sa vokalnim solistkinjama, Nevenom Reljin i Vanjom Manić Matić.
– Imam dovoljno godina da znam šta znači biti stvarno zaljubljen i pokušaću da prenesem publici energiju lepog i vanvremenskog. Nadam se da ćemo i večeras uživati – rekao je Dujin.
Na repertoaru su, pored Dujinovih autorskih kompozicija, bile i odabrana filmska, španska i francuska muzika, različitih pravaca i žanrova. Uz izuzetne umetnike i profesionalce, pod svetlošću plavih zvezda sa scene, večeras je u Pozorištu bilo mesta samo za dobre emocije.
Neradni dani su sreda, 15, i četvrtak, 16. februar.
ELEKTRODISTRIBUCIJA – 413258
VODOVOD – 422760
TOPLANA – 422857
SRBIJAGAS – 422169
PARKING – neće se naplaćivati 15. i 16. februara;
IZNOŠENJE OTPADA – FCC – po uobičajenom rasporedu.
„LIDL“ – radno vreme bez izmena, od 8 do 21 sata;
„UNIVEREXPORT“ – uobičajeno radno vreme za sve prodajne objekte;
„IDEA“ – uobičajeno radno vreme u svim prodajnim objektima;
„PERSU“ – svi marketi radiće po uobičajenom radnom vremenu;
“SVETOFOR“ – od 8 do 21 (redovno radno vreme) oba dana praznika;
„BIO-MESARA“ – uobičajeno radno vreme, od 8 do 20 sati;
„DM“ – 15. i 16. biće otvoren od 9 do 17 sati.
„LILLY“ – u sredu i u četvrtak, radno vreme će biti od 9 do 17 sati.
POŠTA – oba dana dežuraće samo glavna pošta, u Generala Drapšina 26, od 8 do 14 sati;
DEXPRESS – neradni dan biće samo sreda, 15. februar. Sve pošiljke, poslate 14. februara, biće isporučene u četvrtak, 16. februara;
BANKE – ne rade tokom praznika;
SBB – neće raditi 15. i 16.
MTS – u sredu će radno vreme biti od 8 do 16 sati, a u četvrtak od 8 do 21 sata;
A1 – 15. februara neće raditi, 16. je radno vreme od 8 do 16 sati
„AUTOPREVOZ“ – red vožnje kao nedeljom;
ŽELEZNICA – nedeljni red vožnje;
Ambulanta opšte prakse imaće, oba dana praznika, organizovana dežurstva u Drugoj zdravstvenoj stanici, u Svetosavskoj ulici;
COVID ambulanta (u dvorištu Druge zdravstvene stanice, u Svetosavskoj ulici) biće dostupna od 9 do 17 sati;
dežurni STOMATOLOG biće dostupan u Prvoj zdravstvenoj stanici, u Domu zdravlja, u Ulici kralja Petra prvog 106;
Dispanzer za žene neće raditi 15. i 16. februara;
Specijalističke ambulante u Opštoj bolnici neće raditi tokom dva dana praznika.
„STESA“ – apoteke na trgu i kod pijace radiće oba dana samo u prepodnevnoj smeni. Ostale apoteke radiće uobičajeno, do 20 sati, osim apoteke kod Tehničke škole, koja uvek ima radno vreme do ponoći;
„CVEJIĆ“ – u Ulici braće Tatić dežurna je 24 sata;
„MILI-3“ – apoteka u Ulici braće Tatić neće raditi 15. i 16. Apoteka u Kralja Petra Prvog radiće, oba dana, od 9 do 17 sati;
„NEOFARM“ – apoteka u Miloša Velikog – u sredu i u četvrtak od 7 do 14 sati; apoteka u Svetosavskoj ulici – u sredu od 7 do 15 i u četvrtak od 7 do 18 sati.
Vrtići neće raditi tokom dva dana praznika.
Osnovci i srednjoškolci su na mini raspustu. Prvi radni dan im je 20. februar.
Donaciju Fondacije „Humana srca” iz Beograda danas je dobila šestočlana porodica Đošanović iz Kikinde. U njihovu kuću poklone su doneli Nikoleta Đujić iz Fondacije, gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan.
– Deca su poželela da dobiju jaknice, računar i školski pribor, koji nam je i najveći problem. Ni supruga ni ja nismo zaposleni, ali se trudimo da naše četvoro dece ima sve što im treba, sve što ja nisam imao – kaže otac porodice, pedesetogodišnji Saša Đošanović.
Saša kaže da prihvata sve poslove kako bi obezbedio porodicu. Najčešće radi kao moler, ali se ne libi ni najtežih fizičkih poslova.
– Kada kasno uveče dođem s posla i vidim decu, sav umor prođe – priznaje Saša. – Devet godina supruga Helena i ja nismo mogli da imamo decu, bili smo i podstanari. Sada smo uspeli da steknemo i kuću, koja još uvek nije završena, ali preuređujemo je svi zajedno.
Fondacija „Humana srca“ reagovala je na Sašin apel za pomoć deci. Kontaktirali su lokalnu samoupravu, uz čiju podršku je i ostvarena ova humanitarna akcija.
– Drago mi je što smo decu obradovali poklonima uz veliku pomoć Fondacije „Humana srca“ u kojoj prepoznaju zahteve građana i nas iz lokalne samouprave. Deca su budućnost i našeg grada i države Srbije. Ova porodica je primer kako se treba boriti. Uvek ćemo biti tu da im pomognemo – rekao je Lukač.
Četrnaestogodišnji Miloš, jedanaestogodišnji Momčilo, đak prvak Mihajlo i Milica, koja ima samo pet godina, najviše su se obradovali novim patikama, jaknama, rančevima i lap-topu.
– Drago nam je što građani Kikinde prepoznaju našu Fondaciju kao nekoga kome se mogu obratiti za pomoć. Obezbedili smo Đošanovićima i novčanu pomoć, kako bi prebrodili ovaj, za njih težak period. Nadam se da će se u Kikindi naći neko ko bi želeo da zaposli Sašu i tako im pomogne. Zahvaljujem se lokalnoj samopupravi za podršku u našim akcijama – rekla je Nikolina Đujić, predsednica Upravnog odbora Fondacije „Humana srca“.
Đošanovići su treća porodica u Kikindi kojoj su pomogli u proteklih nekoliko meseci. Porodici Malešević obnovili su krov, a Zarićima kompletno renovirali i opremili kuću.
U Srbiji se, u 14 sati i 16 minuta, osetilo podrhtavanje tla. Izmerena jačina je 4,9 stepeni po Rihteru, a epicentar je bio 21 kilometar od mesta Targu Žiju u jugozapadnoj Rumuniji. Na višim spratovima u Kikindi osetilo se ljuljanje i podrhtavanje.
Zemljotres su osetili i stanovnici dela Bugarske.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju sećanje na jednog od Hristovih velikomučenika, Svetog Trifuna, koji je postradao za hrišćansku veru. Proslavlja se kao „Dan ljubavi i vina”.
Sveti mučenik Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici. Bio je veoma pobožan od malena, kao dete je čuvao guske.
Veruje se da je od Boga dobio dar čudotvorstva. Isceljivao je bolesne i isterivao demone iz ljudi. Za vreme rimskog cara Gordija, proslavio se izlečivši njegovu ćerku. Nagradu koju je dobio, podelio je siromašnima. Posle ovog čina, mnogi su primili hrišćanstvo.
U vreme cara Dekija i progona hrišćana, Trifun nije hteo da se odrekne svoje vere i odrubili su mu glavu, 250. godine. Sahranjen je u svom rodnom mestu.
Na ovaj praznik običaj je da se u vinogradu oreže bar jedan čokot loze i da se polije vinom, kako bi grožđe dobro rodilo. Sveti Trifun je, takođe čuvar i zaštitnik svog bilja.
Ako na Svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će dobro roditi šljiva i da će biti rodna godina. Ukoliko je dan vedar, godina će biti sušna i nerodna.
Jedno od verovanja je da se, sa ovim danom, bude priroda i ljubav, i da počinje proleće.
Za vernike katoličke veroispovesti 14. februar je dan sećanja na episkopa i mučenika, Svetog Valentina. Valentin je živeo u trećem veku. Pogubljen je, odsecanjem glave, 269. godine, u vreme rimskog cara Klaudija Drugog.
Biskup Valentin protivio se naredbi Klaudija da se muškarci ne žene dok traju ratovi, kako bi bili bolji vojnici. Zato je organizovao tajna venčanja. Bačen je u tamnicu i ubijen 14. februara.
Car Julije Prvi je, u četvrtom veku, nad njegovim grobom podigao baziliku, i od tada je Valentin počeo da se slavi među hrišćanima.
Sa Danom zaljubljenih Sveti Valentin počeo je da se povezuje u 15. veku. Na dan Svetog Valentina običaj je da se šalju ljubavna pisma, ali da se ne potpišu.
Pravoslavna crkva takođe obeležava sećanje na Svetog Valentina, ali 13. avgusta po novom kalendaru. U pravoslavlju se ovaj svetitelj ne proslavlja kao zaštitnik zaljubljenih.
